AMD Radeon HD6950 1GB

Branko Maksimović

Cayman je AMD-ov novi grafički procesor koji “pogoni” tzv. enthusiast seriju kartica – Radeon HD6900, odnosno modele Radeon HD6950 (Cayman Pro), Radeon HD6970 (Cayman XT), najbrži grafički akcelerator današnjice, Dual GPU model Radeon HD6990. Pozicioniranje u odnosu na konkurenciju, AMD je i ovoga puta odradio vrlo lukavo, a “bios flash” deo priče vezane za Radeon HD6950 – HD6970 je, u tom smo sigurni, izbacivanje dodatnog “keca iz rukava”. Radeon HD6970 je cenovno pozicioniran prema slabijem Fermi 2 akceleratoru – GeForce GTX 570 modelu. Sa preporučenom cenom od oko 370 dolara, odnosno 330-350 evra na našem tržištu ova dva akceleratora i po ceni, ali i performansama stoje rame uz rame. Ipak, kako Radeon HD6950 ima PMC od 299 dolara, odnosno oko 250 evra na našem tržištu, ovaj model predstavlja odličnu kupovinu, pogotovo sada kad se zna da ga je moguće “unaprediti” u Radeon HD6970. Upravo su nam stigle i jeftinije verzije Radeon HD6900 kartica sa jednim gigabajtom GDDR5 memorije, koje su, sasvim logično i jeftinije (i koje su pravi naslednici Radeon HD5830 modela). Ovim modelima, AMD želi da parira različitim izdanjima GeForce GTX 560 Ti kartica. Prva na redu je Radeon HD6950 kartica sa 1GB GDDR5 memorije. Ona je po svemu identična već opisanom i detaljno testiranom modelu sa 2GB memorije – koriste se isti čipovi, koji su sada smešteni samo sa osnovne strane PCB-a, a PCB je umesto crne – crvene boje. Rashladni sistem je identičan, radne frekvencije, korišteni GPU-ovi. Jedna sitnica “nedostaje” Cayman PRO modelu sa 1GB, a koju poseduje model sa 2GB…

Više puta smo pisali o tome kako je AMD “slučajno omogućio” da se Radeon HD6950 “prepravi” u skuplji, Radeon HD6970 model. Iako ovakvoj “akciji” neće pribeći svi vlasnici ovih kartica, zanimljivo je znati da i ovih, naprednih korisnika ima i više nego što smo mogli da predpostavimo; preko 75% vlasnika ovih kartica, bar prema anketi koja je sprovedena na Rage3D i TechPowerUp forumima, otključalo je svoje Radeon HD6950 akceleratore. Svesni smo toga da najveći broj igrača sa Cayman PRO karticom u sistemu, ne odlazi baš na ova dva foruma, ali je procenat svakako zanimljiv – čak i na našem forumu ima bar nekoliko desetina korisnika koji su “prijavili” da su svoje Cayman PRO modele unapredili u Cayman XT. Mi smo našem 20 evra jeftinijem modelu sa 1GB GDDR5 memorije pokušali da za BIOS poziciju 2 “podmetnemo” verziju BIOS-a sa 1

O Radeon HD6900 seriji kartica smo već opširno pisali. Kao i uvek, pre nego što pročitate ovaj tekst, preporučujemo da pogledate naše prethodne testove, ali ovoga puta će biti sasvim dovoljno da pogledate gore linkovani tekst Radeon HD6970 kartice iz ASUS-a, kao i nedavno objavljen test Antilles modela (Radeon HD6990) u kome je ukratko ponovljen najvažniji deo priče o Cayman arhitekturi.

Kartica na testu – AMD Radeon HD6950 1GB

Sedma po redu Cayman bazirana Radeon kartica koju smo testirali, stigla je iz lokalne kancelarije kompanije AMD, bez kutije i dodatne opreme. Ostatak informacija koje su nam bile neophodne, preuzeli smo sa AMD-ovog FTP-a za novinare. Cayman PRO kartica ima 1408 streaming jedinica aktivno i radi na 800 MHz, što važi i za verzije sa 2GB, ali i za novu verziju sa 1GB memorije. Sve Cayman kartice koriste isti osnovni PCB – prilično je dugačak i meri čak 267 milimetara, što je u rangu sa jačim Barts modelom i duže od Radeon HD5850, HD6850 akceleratora, ali ne toliko da bi bilo problema u smeštanju iste u standardno kućište. Visina kartice je 39 milimetara. Aluminijumski heat-spreader koji je služio da se odvede deo toplote sa memorijskih čipova smeštenih sa druge strane štampe, sada je uklonjen, jer verzija Radeon HD6950 sa 1GB memorije ima čipove samo sa osnovne strane PCB-a. Spolja gledano, AMD Radeon HD6950 1GB se ne razlikuje od referentnog modela i deluje prilično monolitno, a ako zanemarimo crveni PCB i jedan kondenzator manje na delu naponske sekcije koji napaja VRAM, možemo reći da smo i ovu karticu već unapred opisali više puta. Kao i u slučaju prethodnika, možemo reći da je AMD Radeon HD6950 1GB veoma elegantna i krajnje minimalistički dizajnirana Radeon kartica, što je bio zaključak i za njemu fizički identične prethodnike iz Radeon HD6800 serije. ASUS EAH6950 stiže sa dva 6-pin PCIe konektora za eksterno napajanje i ima 190W TDP-a (ili oko 240W, ako aktivirate dodatnih 20% u PowerTune / Overdrive sekciji Catalyst drajvera). Limit za dva 6-pin PCIe konektora i jeste 225W, a upravo takva dva ima testirana kartica. Prosečna maksimalna potrošnja, u praksi, za ove kartice (koju AMD još naziva i “tipična potrošnja tokom igranja”), iznosi 190W za Cayman XT i 140W za Cayman Pro model. Kod modela sa 1GB memorije, AMD navodi po 10W niže TDP vrednosti: 180, odnosno 130W.

Na poleđini uočavamo da su kartice prekrivene metalnim poklopcem, ali on nije u dodiru sa PCB-om, pa je tu više da ga zaštiti i osim još estetske, ne vidimo da ima dodatnu funkciju. Sam PCB, tj. layout je relativno jednostavan za ovako naprednu karticu, najpre jer je sistem za napajanje potpuno digitalan. Naponski segment koji “hrani” GPU, izrađen oko novog Voltera VT1556 čipa (naponske faze kontrolišu i dodatni čipovi – Volterra VT1157SF i VT242WF). Još jedan Volterra VT1165MF čip uočavamo blizu CrossFire konektora i on je ovoga puta zadužen za pravilno napajanje VRAM-a.  Upravo pomenuti Volterra čipovi obezbeđuju pametni monitoring i predstavljaju temelj AMD power management sistema koji nam je poznat kao PowerPlay, a sada i PowerTune.
 

AMD Radeon HD6950 akcelerator poseduje ukupno pet video konektora, od kojih su čak četiri spremna za prikaz XHD rezolucije. Prethodnik imao tri (XHD podrazumeva 2650 x 1600 piksela). Dva DVI-I konektora, od kojih je jedan Single, a drugi Dual-Link i jedan HDMI 1.4 su tu, a AMD je posebno ponosan na implementaciju dva nova DisplayPort 1.2 priključka. Kao i Barts, Cayman GPU ima šest TMDS linkova tj. transmitera. Kada se jednom rasklopi rashladni sistem, prvo što ćete zapaziti je da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan matične ploče, baš kao i Barts i R600 pre njega. Nešto je veći od Cypress-a, ali sa svojih 389 kvadratnih milimetara, solidno je veći od Bartsa, koji ima površinu od 255 kvadratna milimetra. Nakon toga se vrlo lako uočava da AMD Radeon HD6950 1GB koristi Hynix Semiconductor memorijske čipove GDDR5 tipa. I dok je Barts imao osam čipova kapaciteta od jednog gigabita, Cayman kartice imaju čipove od dva megabita, jer je ukupna količina memorije, naravno, dva gigabajta. Kod modela sa 1GB memorije, čipovi su smešteni samo sa osnovne strane PCB-a, ali AMD nije koristio jeftinije jednomegabitne čipove, jer bi onda morao da ih smesti sa druge strane štampe, koristi heat-spreader i skuplji PCB sa još jednim slojem, a i sam broj čipova bi bio veći, pa bi cena opet došla na isto. Jednostavnije je bolje i to je i moto inženjera u AMD-u, pa su i memorijski čipovi na AMD Radeon HD6950 1GB kartici isti oni koje koristi 2GB verzija ovog modela. Rade na 1.5V, stigli su iz Hynix-a (oznaka H5GQ2H24MFR T2C) i predviđeni su za efektivnu frekvenciju od čak (1250) 5000 MHz. AMD je sasvim sigurno dosta poradio na memorijskom kontroleru, ali su ovako visoke frekvencije postignute i upotrebom boljeg PCB layouta. Početne vrednosti za radnu frekvenciju memorije Cayman PRO modela, AMD nije menjao ni na jeftinijoj verziji, pa memorija radi na 1250 MHz, odnosno 5 GHz.
 

Jači Cayman model, Radeon HD6970 ima 1536 shader jedinica, 96 TMU i 32 render back-end unit-a, a podešen je na 880 / 5500 MHz. Kod jačeg modela, Cayman XT GPU je podešen na 1.175V. Standardni AMD Radeon HD6950 raspolaže sa dva gigabajta VRAM GDDR5 memorije i 256-bitnom memorijskom magistralom. Kao što znamo, AMD Radeon HD6950 1GB ima 1408 streaming jedinica, 88 TMU i 32 ROP-a, a radi na 800 / 5000 MHz. Cayman PRO GPU radi na 1.1V pod opterećenjem i na 0.9V u idle režimu (kada mu klok pada na 250 MHz). Zanimljivo je i to što AMD Radeon HD6900 serija kartica ima dva CrossFire konektora (Radeon HD6800 modeli imaju jedan), što ovim karticama omogućava instalaciju u CrossFire X režime (do 4 kartice). Još jedan dodatak koji nas je iznenadio je i BIOS prekidač, koji služi da izaberete da li će biti aktivan bios 1 ili bios 2. BIOS 1 je read-only, dok vam BIOS 2 služi za volt-modovanje i eksperimentisanje, pa ako nešto pođe po zlu ili flash iz nekog razloga ne uspe, uvek se možete vratiti na BIOS 1 i ispraviti grešku. I jeftinija AMD Radeon HD6950 1GB kartica ima dva BIOS čipa, mada nismo sigurni da će custom kartice takođe imati ovu opciju. Ta opcija može jako dobro da posluži u varijanti u kojoj želite da flešujete vaš Radeon HD6950 u HD6970, pa tako na običan svič možete da menjate – na 1: HD6950, na 2: HD6970. No, sve bi to bilo lepo da ova funkcija radi kod AMD Radeon HD6950 sa 1GB memorije. Više puta smo otključali standardni, ali i custom model AMD Radeon HD6950 kartica sa 2GB memorije. Proces je vrlo jednostavan: možete koristiti ATI WinFlash i “za sekund” flashovati vašu Radeon karticu. Nove verzije WinFlash aplikacije izlaze redovno i dodaje se podrška za nove čipove i tipove BIOS-a. Ako pak želite da modifikujete BIOS vaše kartice ili podesite onaj koji ste skinuli, sve to možete uraditi pomoću RBE (Radeon BIOS editora) aplikacije, koja podržava “skidanje” BIOS-a sa kartice iz Windows-a, editovanje tog bios-a i vraćanje istog nazad na karticu (u pozadini se koristi WinFlash, čiji je .exe potrebno pronaći iz Radeon BIOS editora). Novije verzije RBE programa imaju čak i sekciju koja automatski (tj. na jedan klik) prepravlja bios HD6950 kartice u bios HD6970 modela, pa je potrebno samo još podesiti radne frekvencije i radne napone. Pošto nismo pronašli BIOS za Radeon HD6970 sa 1GB, prepravili smo onaj sa Radeona HD6950 1GB, ali ona nikako nije mogla da bude prepravljena i otključana na 1536 shader jedinica. Nismo uspeli da joj “podmetnemo” ni prepravljeni BIOS koji otključava OC limite postavljene u AMD Catalyst Overdrive, pa tako smatramo da je BIOS switch na ovom modelu višak, jer ne služi ničemu… Moguće je, doduše, da RBE ili WinFlash još uvek ne rade kako treba sa ovom verzijom kartice, ali je to malo verovatno. AMD sasvim sigurno nije želeo da se baš i njihov najjeftiniji Cayman takmiči sa najskupljim Radeonom HD6970 2GB, a zašto je to tako, videćete u ostatku ovog članka…
 

Plastični poklopac prekriva čitavu površinu PCB-a, a ispod njega je i aluminijumski “heat-spreader”. Primetno je da se rashladni sistem, po konceptu, nije bitno promenio u odnosu na prethodna Single GPU rešenja. Plastčni poklopac jeste drugačiji, ali je ispod njega poznati i već viđeni “kuler”, prilagođen Cayman layout-u. Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Sam rashladni sistem se ne razlikuje mnogo od onog kod Radeon HD5870 kartica, ali deluje za nijansu manje masivno. Bakarna baza koja dodiruje Cayman jezgro koje nema heat-spreader, ali ne dodiruje memorijske čipove. Ipak, nešto masivnija i duža u odnosu na onu kod Radeon HD6800 i HD5800 serije kartica, a takođe je jako dobro ispolirana i sada predstavlja vapour chamber, baš kao i kod Sapphire Radeon kartica iz Vapour-X serija ili novih GeForce GTX 570 i GTX 580 kartica. Kuler je načinjen od kombinacije metala: vapour chamber baza je od bakra, dok je glavni radijator sa listićima načinjen od aluminijuma. Ranije je umesto evaporation komore, za bolje hlađenje dodato i nekoliko toplotnih cevi, a sada su one izostale. Bakarna vapour chamber baza, dakle, ne hladi memorijske čipove. Umesto toga, na njih je instaliran poseban metalni profil, za koji su “vezane” čuvenim termalnim “jastučićima”. Pogledaćemo i slike PCB-ova. Zanimljivo je da na press slikama, AMD Radeon HD6950 1GB kartice imaju PCB sa crnim lakom, dok je kod testiranih kartica PCB bio crven.

Princip funkcionisanja kulera se nije promenio, ali proizvođač ventilatora jeste. NTK Technologies, 12V, 1.0A ventilator je zamenio Foxconn-ov PVB070G12N promera od 80 mm. Ovaj fan uvlači hladniji vazduh u tunel u kome se nalaze zagrejani listići koji su preuzeli toplotnu energiju sa baze kulera, koja ga vrlo efikasno preuzima i šalje dalje, jer se radi o vapour chamber sistemu. Toplotna energija se predaje vazduhu koji velikom brzinom prolazi kroz tunel i izlazi van kućišta, što je vrlo bitan detalj i što je jedna od osnovnih razlika u odnosu na single-slot kulere koji umeju da zagreju unutrašnjost sistema (temperaturu matične ploče, pa čak i samog procesora). Takođe, dual slot kuleri su često i tiši od onih užih, „jednoslotnih“. Čak i naponska jedinica ima posvećeni hladnjak koji je spojen sa ostatkom kulera.

Ventilator kod Radeon HD6950 1GB akceleratora je nešto tiši nego što smo očekivali da će biti, što nam se prilično dopalo – ova velika kartica je prilično tiha u radu. Ono što je, pak, važnije je nešto što smo već nekoliko puta pomenuli, a to je potrošnja u stanju mirovanja koja iznosi impresivnih 20W. Poređenja radi, u idle režimu, Radeon HD4870 je trošio čak 90W. Kartice se tokom opterećenja u standardnim 3Dmark testovima zagrevaju do 83-84 stepena Celzijusa (HD6950) i do oko 92 stepena (HD6970) što znači da se radi o veoma toplim karticama, ali ne i previše toplim, jer se ovo očekuje u najvišoj klasi. Takođe, čak ni tada ventilatori ne idu na više od oko 2750 obrtaja u minuti, što je i dalje podnošljivo za uši tokom igranja. Na 4500-4600 obrtaja, zvuk je prilično uznemirujuć, ali smo ga “odvrnuli” samo tokom OC sesije.
 

Test sistem

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
 

Procesor

Intel Core i5 750 @ 4000 MHz

Matična ploča

ASUS Republic of Gamers – Maximus III Extreme, Intel P55 Chipset
ustupio ASUS

Memorija

2 x 2Gb Kingston HyperX LoVo DDR3

Hard Disk

Samsung SpinPoint F3, 500 GB, 32MB Cache
Samsung SpinPoint F2 2TB, 64MB Cache

Video Karte

NVIDIA GeForce cards tested on ForceWare 275 series of drivers
AMD Radeon cards tested on Catalyst 11.4 + hotfix
Windows 7 x64 version of drivers, ofc.

Monitor

Samsung SyncMaster 244T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster Hyper 212+
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 1100W

DVD uređaj

Optiarc DVD Recorder, SATA II

Optički uređaj

Pioneer Blu Ray reader

Operativni sistem

Windows 7 Enterprise Edition 64-bit

Napomena:

1. Pre testiranja smo u Catalyst i ForceWare drajverima podesili najviši nivo detalja (High Quality), isključili Catalyst A.I., a kod novih Cayman kartica smo PowerTune stavili na +20%.

FutureMark 3DMark 11
 

Poslednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 11 kompatibilnim akceleratorima. Novi game testovi iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 5.0 i DirectCompute 11. Nakon ne tako atraktivnog Vantage-a, 3DMark 11 ponovo izgleda fantastično, sa kompleksnim shader programima (mapiranje neravnina, tessellation, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, deffered shading, SSAO, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric fluida), ali i dosta postprocesing efekata. Mi smo testirali u standardnim performance i extreme modovima, a po rezultatima se vidi da je novi 3DMark napravljen tako da još dugo bude interesantan i zahtevan benchmark program koji će dobrano opteretiti CPU i grafički podsistem.
 

FutureMark 3DMark Vantage
 

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
 

Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0

Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…

Call of Juarez: Bound in Blood benchmark

Call of Juarez: Bound in Blood je multiplatformska TPS igra i nastavak čuvenog western hita istog naziva, koji je izašao samo za PC platformu. Pokreće ga četvrta generacija Chrome Engine-a, koja i u implementaciji za PC, ali i za Xbox 360 i PS3 podržava per-pixel metode osvetljenja i senčenja (normal mapping, virtual displacement mapping, environment mapping) kao i napredniju implementaciju deffered shading-a, doduše samo kroz DX10 verziju na PC platformi. Prikaz terena je realističniji nakon što je uveden poseban geo-mipmapping algoritam koji smanjuje broj poligona i žestoko se oslanja na height-map shader. Postprocessing efekti uključuju i maksimalno 64-bitni HDR, dinamičke i statičke meke senke, full screen motion blur, bloom, glow, depth-of-field, ambient occlusion, tone-mapping, edge AA, itd. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju. Pogledajmo rezultate:

Call of Duty: Modern Warfare 2

Call of Duty: Modern Warfare 2 je sledeća u nizu modernih arkadnih simulacija građanskih ratova i drugih političkih i verskih okršaja širom planete zemlje. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzija World at War i Modern Warfare. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je izuzetno veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi DirectX 9.0 i DirectX 10, a mi smo, naravno, testirali sa najvišim brojem detalja. Pogledajmo rezultate:
 

Resident Evil 5 benchmark
 

Ova survival horror igra je inicijalno razvijena za Xbox 360 i PlayStation 3, a nedavno se pojavio i Benchmark Demo za PC, ali i kompletna igra. Razvojni tim Capcom stoji iza naslova kakvi su Lost Planet i serijal Onimusha, pa je jasno da je grafička prezentacija na visokom nivou, a posebne reči hvale se mogu uputiti za optimizaciju, jer je ova igra, kao jedna od najlepših akcionih arkadnih igara ovog tipa na PC plaformi istovremeno i jedna od najmanje zahtevnih. Engine se oslanja uglavnom na funkcije DirectX 9.0c API-ja, mada igra zvanično podržava DirectX 10, ali ne koristi njegove napredne mogućnosti. Na PC platformi, igra podržava i GeForce 3D vision sistem naočara koji omogućava dublji “immersion” u samu igru. U benchmark demou, koji je izašao mesecima pre same igre, sva podešavanja smo postavili na maksimum i testirali sa i bez anisotropic i antialiasing filtera. Testirali smo DirectX 10 verziju. Pogledajmo rezultate:
 

Warhammer 40.000: Dawn of War II
 

Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.

BattleForge

Umesto serijala BattleField i njegovih brojnih nastavaka, ovoga puta smo se odlučili da koristimo nešto adekvatniju igru za merenje performansi modernih grafičkih akceleratora. U pitanju je BattleForge, igra koju je razvio Phenomic, koji je zaslužan i za fenomenalni Spellforce RTS-RPG serijal igara. Igra je, kao i njeni prethodnici u svoje vreme, izuzetno napredna i atraktivna, a oslanja se na DirectX 10.1, što donosi i podršku za osnovnu verziju SSAO. Unutar igre postoji i benchmark demo, koji je prilično zahtevan, čak i za ono što ćete tokom igranja iste igre iskusiti (ako se neko seća Quake III Crusher demoa, zna na šta mislimo), jer je u sceni fenomenalan broj jedinica sa puno detalja, detaljne teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, pomenuti SSAO, te post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima:

Far Cry 2

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis Warhead

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.

Left 4 Dead 2

Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead 2 je poslednji hit iz Valve radionice, a kao i njegov prethodnik, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog još i u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.

S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat

Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.

Colin McRae DIRT2

Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:

Tom Clancy's H.A.W.X 2.

H.A.W.X 2 je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.

Metro 2033

Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…

Just Cause 2

Just Cause 2 je sand-box igra razvijana za PC, Xbox 360 i PS3, ali koja nije samo još jedna prosečna multiplatforma koja izgleda veoma slično na sve tri igračke konzole. Avalance Engine 2.0 je veoma skalabilan, pa na igračkim konzolama izgleda prilično dobro, ali rudimentarno u odnosu na vizuelnu raskoš koja se postiže na jakim PC računarima sa akceleratorima koji podržavaju DirectX 11. Osim ogromnih prostranstava kakvi do sada nisu viđani u jednoj PC igri, a koji se sasvim slobodno mogu uporediti sa prostorno znatno manjim Crysis mapama, Just Cause 2 nudi i daleko bolju optimizovanost, te brz i tečan realtime rendering realističnih senki i osvetljenja, sve sa velikim i detaljnim modelima i teksturama, kao i uverljivim efektima eksplozija, dima, magle, te meteoroloških uslova… Tu su, naravno i impresivni DOF, realističan haze i subsurface scattering, kao i SSAO, dok vodene površine podržavaju i DX11 “tesselation”. Testirali smo sa maksimalnim detaljima…

Bonus igra – StarCraft II

Bonus igra – Mafia II

Bonus igra – Aliens vs. Predator

Overclocking

Naša Radeon HD6950 1GB kartica je bila “lock”-ovana na 840 / 1350 MHz, ali verujemo da bi išla i više da smo uspeli da je otključamo ili joj “podmetnemo” neki od naših modovanih verzija BIOS-a. Sve što smo u tom smeru pokušali da uradimo sa ovom karticom, nije nam pošlo za rukom, ali kako nam ova kartica ostaje, a neke druge slične dolaze, imamo osećaj da se ovde ta priča ne završava 🙂

Pogledajmo i rezultate:

Zaključak

AMD Radeon HD6950 1GB je nekih 20 evra jeftiniji od verzije sa 2GB i, kao što smo videli u rezultatima, uglavnom postiže i bolje rezultate od skupljeg brata blizanca. Čak i u našem Crysis Warhead testu, koji je najzahtevniji, jer za Crysis WH koristimo i CCC Ultra High mod i Time of Day modifikaciju, kao i Rygel Texture Mod, koji bi trebalo da opterećuje VRAM kartice. No, izgleda da dodatnih 1GB memorije jednostavno još nije u upotrebi, što i nije čudno, jer konzole na kojima većina ovih “PC igara” radi imaju 512MB memorije, i to je njena ukupna količina (RAM+VRAM). Zbog čega, onda, verzija sa 1GB radi brže od verzije sa 2GB? Koristili smo identične drajvere, kartice sa identičnim radnim učestanostima? Svakako! Sasvim je moguće da novi Radeon HD6950 ima BIOS koji ima zategnutije tajminge za GDDR5 – to bi moglo da objasni blagu prednost. Radeon HD6950 1GB je brži od skuplje varijante, ali je ta prednost zanemarljiva, jer se radi o prednosti koja se izražava u promilima i nikad nije veća od 1%. Zašto bismo onda entuzijastima preporučili 20 evra skuplji model, pogotovo ako znamo da je i (pre)dugo očekivani Crysis 2 (koji ćemo od sledećeg testa uvrstiti u našu test paletu) samo DirectX9 port Xbox360 verzije te igre i kao takav i realno bar dva puta manje zahtevan od prvog Crysis-a iz 2007. godine? Upravo zbog toga što je ovaj model prema našem iskustvu, ali i iskustvu kolege sa TechPowerUp sajta i “njegovih” forumaša nemoguće otključati na Radeon HD6970. Iskusnim “hardverašima” i entuzijastima ćemo onda preporučiti Radeon HD6950 2GB koji može da se prepravi u jači model i time uštedi bar 80 evra. U tom slučaju ćete imati akcelerator koji je u klasi sa GeForce GTX 570 rešenjem, pogotovo ako se dodatno overklokuje. Za sve one koji svoj hardver koriste onako kako ga dobiju, za one koji se ne bave overklokovanjem i modifikacijom, koliko god ona bila bezazlena i jednostavna (a takvih korisnika ima i više od ovih koje nazivamo entuzijastima), danas prikazani Radeon HD6950 1GB je odlično rešenje.
 

Još jednom ćemo pohvaliti i AMD zbog hrabre odluke da krene put VLIW4 dizajna, a onda i da ovakav čip, ne toliko jači, ali kompleksniji i moderniji od Cypress-a, izrade u 40-nm procesu. Verujemo da će 28-nm verzija, koja će se pojaviti za malo više od dva kvartala, biti prilično jača i da će u tom trenutku AMD konačno stići NVIDIA-u i u toj nekoj “apsolutnoj klasi”. S obzirom na to da je Radeon HD6900 serija novi dizajn, okrenut modernim naslovima i trendovima koji će tek zaživeti u pravoj meri (što je sa ATI GPU-ovima i u prošlosti često bio slučaj), Cayman arhitektura tek može da pokaže koliko ume. U scenarijima gde postoji dosta pixel shading operacija, kao i kalkulacija nad geometrijom, Radeon HD6950 i HD6970 kartice pokazuju koliko zaista mogu, a to je tokom našeg testa vidljivo u više navrata. O prednostima koje idu uz ove high-end AMD Radeon akceleratore poslednje generacije ne moramo ponovo da pričamo, ali ćemo ponoviti neke od njih. Po nama su jako bitne UVD3.0, niska potrošnja (PowerPlay), mogućnost kačenja do pet monitora, EyeFinity igranje na tri monitora, novi antialiasing modovi, brže izvršavanje tessellation operacija. U klasi u kojoj vladaju Radeon HD6800 i HD5700 modeli, AMD još uvek ima prednost, mada tržište polako osvajaju GeForce GTX 550 Ti modeli, Dakle, naša preporuka je jasna – ako imate 250 evra i imate načina da je otključate na skuplji model, sasvim je jasno da naša preporuka ide ka nekom od sjajnih Radeon HD6950 modela (ASUS EAH6950 model je naš favorit). Ako, pak, hardver koristite “po pe-es-u”, uštedećete bar 20 evra, a ništa nećete izgubiti sa novom Radeon HD6950 karticom sa 1GB memorije…

Karticu na test ustupio AMD.