Aleksandar Božović
Šta pružaju jeftiniji, 65W Ryzen procesori druge generacije u kontekstu njihovih performansi, cene i overkloking potencijala? AMD je nesumnjivo napravio dramatičan obrt i pravi potez predstavljajući Ryzen procesore i njihovu poboljšanu, drugu generaciju sa izbrušenim mogućnostima i performansama Zen+ arhitekture. Do sada smo se sretali sa njihovim najjačim verzijama u vidu CPU primeraka sa sufiksom “X” u oznaci koji su po pravilu najjače verzije Ryzen čipova. Međutim, tragajući u cenovnicima za ovim modelima često primećujemo i one sa identičnom oznakom ali bez famozne “X” oznake, a koja se inače odnosi na “Xtended Frequency Range – XFR” ocpiju dodatnog, automatskog overkloking koraka.
Dakle, verzije Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 procesora predstavljaju štedljivije derivate sa prosečno deklarisanom potrošnjom od 65W. Radi podsećanja, pomenimo da Ryzen “X” verzije stžu sa TDP vrednostima deklarisanim na 95W. Ušteda u potrošnji je učinjena time što je smanjena početna radna frekvencija, pa tako procesori sa manjim nominalnim radnim taktom troše i manje struje. Sve ostalo je potpuno identično kao i na jačim tj. modelima sa “X” oznakom i što je vrlo važno napomenuti jeste činjenica da i Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 poseduju otključan multiplikator radne frekvencije. Dotični možete ručno štelovati i na taj način overklokovati ove procesore na isti način kao i one sa sufiksom “X” u oznaci. Dakle suštinski, razlika je samo u nižoj početnoj radnoj frekvenciji, manjoj potrošnji energije i grejanju procesora.
Razlika u ceni je na strani modela bez “X” oznake i tolika je da budi u vama dodatni motiv za nabavku jer tih 4000-5000 dinara razlike je zapravo vrednost jednog SSD diska od 240GB.AMD Ryzen 7 2700 je čistokrvni 8-jezgarni procesor koji uz pomoć SMT tehnologije prijavljuje 16 operativnih jezgara. Koristi 20 MB trećestepene (L3) memorije za keširanje podataka. Njegova jezgra započinju rad na 3.2 GHz i svoj maksimalni turbo korak ostvaruju na 4.1 GHz. Dakle, kao što možete videti Ryzen modeli bez oznake “X” takođe poseduju “boost” tj. turbo tehniku ubrzanja radne frekvencije. XFR funkcija se odnosi samo da onaj mali dodatni korak među-ubrzanja i to pod uslovom da se steknu uslovi (potrošnja, temperatura, opterećenje). Maksimalni radni takt je manji za 200 MHz od onog koji postiže R7 2700X, dok je početna frekvencija 500 MHz niža. Dakle, glavna caka za postizanje boljih performansi je u činjenici da je Ryzen 7 2700X u startu podešen da radi na većoj frekvenciji.
Procesor je napravljen u naprednoj 12nm LP tehnologiji, integriše dvokanalni memorijski kontroler sa podrškom za rad DDR4 modula na 2933MHz, mada u OC režimu bez problema radi na 3200 MHz – što je realno gledano, prava kombinacija sa RAM modelima koji rade na nižoj latenciji, kada ovaj procesor sa 8 jezgara briljira u radu.
Pod okriljem R7 2700 procesora se nalazi sistemski kontroler sa arbitražom 20 PCI Express v3.0 transportnih putanja koje se koriste za direktnu komuniakciju sa grafičkom kartom i brzim M.2 NVMe x4 SSD diskovima. Dakle, jasno je da se radi o “top” primerku desktop procesora iz jače “mainstream” klase, spremnom da se bez poteškoća suprostavi i nadmaši cenovno izjedančene Intel Core i5 Coffee Lake i Coffee Lake i5 Refresh primerke.
Kada već pričamo u kontekstu poređenja sa konkurencijom, spomenimo da ovaj CPU nema integrisano grafičko jezgro, ali zato stiže u kompletu sa atraktivnim Wraith Spire kulerom koji ima svetleći LED prsten oko ventilatora. Telo je masivno sa izraženo vidljivim bakarnim jezgrom u centralnom delu hladnjaka koje prekriva površinu toplotnog “dispejzera” CPU čipa. Ukoliko želite da ga overklokujete, nabavite bolji kuler. Procesor je kompatibilan sa AM4 pločama i svakako mu je namenjena serija modela na bazi X470 čipseta, ali će dobro proći i sa B450 modelima. Još jedna bitna napomena koja ide u prilog AMD Ryzen procesorima druge generacije, pa tako i današnjim modelima koje prikazujemo, jeste da imaju zalemljen hladnjak za samo silicijumsko jezgro čipa što rezultira efikasnijim postupkom oslobođanja toplote, a sam OC postupak čini uspešnijim.
Jednako primamljiv i potencijalno prava vrednost za idealnu srednju kategoriju je 6-jezgrani primerak – Ryzen 5 2600 koji je sa 6 fizičkih i 12 logičkih procesora, zapravo sve što većini korisnika sa gejming aspiracijama treba od jednog dobrog desktop PC-a. Ovaj procesor ima na raspolaganju identičnu količinu L3 keš memorije kao i prethodnik uprkos manjem broju fizičkih i logičkih jezgara, ali zato radi na nižoj frekvenciji. Svoj Zen “ples” jezgra započinju na 3.4 GHz, dok pojedinačna ubrzavaju do maksimalnih 3.9 GHz. Poredeći ove podatke zaključujemo da je to 300 MHz manje u maksimalnoj i 200MHz deficita u baznoj frekvenciji prilikom poređenja sa Ryzen 5 2600X modelom. Nipošto se ne radi o ozbiljnom hendikepu, obzirom da i ovaj CPU raspolaže opcijom otključanog multiplikatora pa ga bez poteškoća možete ubrzati OC postupkom. Takođe, ima zalemljen poklopac hladnjaka za jezgro čipa pa se time efikasnije hladi i čini lakšim nameru da dosegnete više radne frekvencije tokom OC pokušaja.
Još jedna razlika se tiče činjenice da se ovaj primerak isporučuje sa Wraith Stealth kulerom koji ćete definitivno morati da zamenite ukoliko ciljate na veće radne frekvencije. Njegovo telo je manje i izrađeno isključivo od aluminijumske legure te svakako ima slabiji rashladni kapacitet od Wraith Spire modela na jačem R7 2700 primerku.
U pogledu cenovno optimalne platforme, predlažemo B450 modele matičnih ploča, mada se neće buniti ni sa jačim X470 modelima. Cena je veoma primamljiva posebno u kontekstu Intel konkurencije.
Sve to lepo izgleda iz perspektive teksta i specifikacija, ali kako to zaista funkcioniše u praksi? Koliko je lako overklokovati Ryzen modele bez oznake “X”? Kada je već jeftiniji, može li dobro da radi i overklokuje se ne samo na X470 modelima, već i pristupačnijim B450 pločama? Na kraju, koje frekvencije postiže, koliko troši i da li se pregreva? Sve su to pitanja prosečnog korisnika kada se suoči sa situacijom ograničene ponude i raspoloživosti komponenti u datom trenutku. Zato smo pokušali da vam odgovorimo na sva pitanja kroz konkretne situacije testiranja u najpopularnijim aplikacijama i igrama.Test konfiguracija:
CPU:
AMD Ryzen 7 2700AMD Ryzen 5 2600
MB:
MSI Mortar B450M
Cooling:
AMD Wraith Prism RGB
RAM:
2x8GB HyperX FURY DDR4-2933
VGA:
Sapphire Vega 64 NITRO+
SSD:
Kingston A400 240GB
HDD:
Barracuda Compute ST3000DM
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
[modul]test=776[/modul]
NAPOMENA: Podaci o potrošnji energije za Ryzen 7 2700X i Ryzen 5 2600X se odnose na kompletan sistem!AMD Ryzen 7 2700 & Ryzen 5 2600 smo ovog puta ugradili na jednu pristupačniju, ali većini korisnika sasvim dovoljnu i dobro opremljenu matičnu ploču na bazi AMD B450 čipseta. Želja nam je da početni efekat niže cene još više istaknemo kroz korišćenje jednako efikasne i brze, a ipak jeftinije matične ploče koja će u potpunosti zadovoljiti većinu potreba korisnika. Izabrali smo MSI B450 Mortar model koji se pokazao kao pun pogodak. Dodatna ušteda na matičnoj ploči otvara veći manevarski prostor u cilju boljeg konfigurisanja sa stanovišta potreba korisnika kroz nabavku moćnije grafičke karte, brže RAM memorije ili podsistema diskova (NVMe x4), a sve u smislu ciljanog prioriteta u potrebama krajnjeg korisnika.
AMD Ryzen procesore smo hladili sa AMD Wraith Prism RGB modelom kulera koji je zapravo malo naprednija verzija Cooler Master “mainstream” CPU vazdušnog hlađenja i kao takvog primerenog ovoj cenovnoj klasi jednog mainstream desktop PC-a. Koristili smo i opšte dostupne HyperX FURY DDR4 memorijske module iz 426C serije koji su se pokazali idealnim za AMD Ryzen platformu sa stanovišta dobijenog i uloženog.
Iz prikazanih rezultata proizilaze jasni zaključci. Na fabričkim podešavanjima, zbog niže podešene radne frekvencije u sprezi sa svim karakteristikama Zen arhitekture, Ryzen 7 2700 i R5 2600 postižu proporcionalno slabije rezultate u odnosu na Ryzen 7 2700X i Ryzen 5 2600X. Razlike su veće u procesorski zahtevnijim aplikacijama, dok su manje u igrama. Istovremeno, Ryzen procesori ostvaruju nešto lošije performnase u igrama od odgovarajućih Intel Core konkurentskih modela što je posledica kombinovanog faktora razlike u arhitekturi procesorskih jezgara i niže radne frekvencije.
U savremenoj generaciji aplikativnog softvera AMD Ryzen procesori imaju uočljivu prednost zbog boljeg iskorišćenja većeg broja prisutnih operativnih jezgara, činjenica koju Intel procesori ne mogu nadomestiti ni većom radnom frekvencijom.
Pošto smo bez problema kompletirali bateriju testova na fabrički podešenim parmetrima rada, krenuli smo u overkloking i pokušaj da dostignemo performanse skupljeg Ryzen 7 2700X modela. I to smo pokušali da učinimo na način koji bi uradila većina prosečno upućenih korisnika u OC proceduru. Možete to učiniti ulaskom u BIOS matične ploče i izmenom opcija upravljačkog softvera ili na drugi način, iz Windows-a korišćenjem Ryzen Master aplikacije koju možete besplatno preuzeti sa AMD web stranice. Drugi način je poželjniji za one koji ne žele da petljaju “sa hardverom”, ali je jednako efikasan.
Bez obzira koji način od prethodno dva navedena izaberete, poenta je da on bude što jednostavniji. AMD je olakšao time što je ostavio otključan multiplikator radne frekvencije pa njegovim povećanjem ili smanjenjem utičete na podizanje i spuštanje radne frekvencije, sve dok ne pronađete idealno stabilnu za vaš konkretni primerak CPU čipa.
Mi smo krenuli takvim putem i očkivano načinom na koji bi prosečan korisnik to učinio. Povećali smo multiplikator sa početnih 32x na 38x. Ovim postupkom praktično zaključavamo radnu frekvenciju svih jezgara na datu vrednost čime se eliminiše efekat “boost” ubrzanja pojedinačnih jezgara. To je dobro za savremene aplikacije koje imaju dobru optimizaciju za “multithreading”, ali ne i idealno za one koje favorizuju rad pojedinačnih instrukcijskih nizova na visokoj radnoj učestanosti.
Na sličan način smo ubrzali i RAM memoriju. Korišćeni HyperX FURY 426C fabrički rade na 2666 CL16-18-18-1T. Učitavanjem drugog AMP profila podešavate ove vrednosti uz preporučenu vrednost radnog napona memorije. Mi smo nakon toga samo povećali radnu frekvenciju do 2993MHz, a memorijski moduli su nam to dozvolili bez plaćenog penala u vidu opuštanja primarnih i sekundarnih vrednosti kašnjenja.
Radni napon nismo dirali, ostavili smo da o njemu brine automatika matične ploče – dakle, najjednostavnijim i najbezbolnijim putem do veće radne frekvencije. Nakon što se procesor probudio i podigao sistem na 3800 MHz odradili smo kompletnu proceduru testova. Ponovili smo nakon toga još jednom istu bateriju testova, ali ovog puta uz vrednost multiplikatora 39x što je rezultiralo radnom frekvencijom procesora na 3900 MHz. Idemo dalje i podižemo na 40x tj. 4000 MHz. Propuštamo testove uz konstataciju da je sve ok. Probamo da dostignemo 4.1 GHz, ali primećujemo da u pojedinim situacijama procesor “ispada” iz radnog ritma što je očigledno bio znak potrebe za intervencijom u pravcu povećanja radnog napona. Hoćete brže, pa procesor jednostavno troši više.
No, mi nismo hteli da ručno štelujemo napon i zbog činjenice da koristimo jedan tek malo napredniji tip rashladnog rešenja od onih prosečnih, zbog toga što bi povećanje napona uz kombinovani efekat granično maksimalne frekvencije, proizveo značajno veću količinu toplote što svakako nije poželjna situacija.
Zbog toga smo procesor vratili pola koraka i još jednom zaključili da stabilnost nije idealna. Vraćamo se još malo unazad i zaustavljamo na 40x (4000 MHz). Dva puta smo odradili kompletnu proceduru aplikativnih i gejming testova bez ikakvog problema i time došli do konačno stabilne frekvencije. Na toj frekvenciji naš Ryzen 7 2700 primerak je slobodno možemo reći u potpunosti dostigao nivo performansi modela sa XFR funkcijom. U nekim aplikacijama koje dobro koriste višejezgarnu arhitekturu je prevazišao fabrički podešen Ryzen 7 2700X, ali je u pojedinim gde se ceni rad pojedinačnih jezgara ostao za dlaku iza skupljeg modela zbog poništenog “boost” efekta. Međutim, takve situacije su zaista retke i više predstavljaju izuzetak.
Opisana situacija nije uticala na igre. One praktično rade na istom nivou performansi. Dakle ne postoji uticaj procesora na ovom nivou povećanja radne frekvencije ili praktičnije rečeno on je neprimetno mali. Efekat od par frejmova dobitka u ovim situacijama možete ostvariti ugradnjom brže RAM memorije npr 3200MHz CL14 modula ili još bolje nabavkom brže grafičke karte, što je svakako sigurnije rešenje kada se radi o gejming upotrebi ovih procesora.
Što se tiče grejanja i potrošnje, overklokovani Ryzen 7 2700 je radio na naponu kojim je upravljala matična ploča, a koji se zadržao na nivou vrednosti od 1.3-1.35V. Procesor je u stanju neaktivnosti Windows desktop i nezahtevnog sistemksog okruženja trošio između 13-20W električne energije, dok je u režimu maksimalno angažovanih 8C-16T jezgara potrošnja povećana na 145W. Ove vrednosti se odnose iskljuičvo na CPU potrošnju, ne celokupan sistem. Ostvarene vrednosti su vrlo bliske onima koje postiže i skuplji Ryzen 7 2700X.
Što se tiče radne temperature, ona se kreće u rasponu od 30-ak stepeni kada procesor “miruje” u okruženju Windows 10 sistema, da bi se popela na 54-58 stepene prilikom opterećenja CPU resursa. U pitanju je situacija kada CPU radi na fabričkim parametrima, da bi tokom overklokinga na 3.95GHz temperatura skočila na 79-80 stepeni.
Situacija sa Ryzen 5 2600 modelom je bila slična. Lagano i bez ručne intervencije je otišao do 4050 MHz za sva jezgra. Bez ikakvog problema je sustigao i prestigao Ryzen 5 2600X. Primećujemo da je automatika ploče opuštenije delovala i častila ovaj procesor većom porcijom radnog napona. Sve to je bilo u granicama normale i stabilnog rada.Štedljivi Ryzen derivati u vidu Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 modela su procesori sa vrlo kultivisanim ponašenjem u radu. Toliko, da se na fabričkim podešavanjima često gasi i sam ventilator na CPU kuleru. Međutim, treba biti svestan da niže podešena frekvencija nosi sa sobom određene penale u performansama koje u svakodnevnom radu većina korisnika ne može primetiti. Otuda su kao stvoreni za prosečnog “mainstram” korisnika.
Drugi razlog za pojavu ovih procesora je zapravo sam proces izrade CPU čipova jer silicijumski diskovi iz kojih se dobijaju procesorska jezgra nisu istog kvaliteta što u praksi znači da ne postižu svi iste radne frekvencije zadržavajući svoje radne karakteristike u zacrtanim normama. Otuda se takvi pojavljuju u vidu derivata sa nižom potrošnjom i oborenom radnom frekvencijom. Međutim, ne postoji potpuno precizna metodologija kojom se utvrđuje krajnji domet radne frekvencije u konretnom primerku pojedinačnog čipa. Pa, što se tiče overklokinga, to je jednostavno pitanje sreće i onog famoznog momenta koji će vam se primerak “zalomiti”.
Mi smo oba R7 2700 i R5 2600 dobili kao slučajan primerak iz prodaje pa pretpostavljamo da su to reprezentativni primerci, odnosno tipični prosečni predstavnici ove klase procesora. Ovo tvrdimo jer smo imali prilike i ranije da radimo sa modelima ovih čipova i da ih overklokujemo na još većim vrednostima, ali u nekim drugim situacijama korišćenja sistema vodenog hlađenja i većih vrednosti radnog napona. Uglavnom oni svoju misiju dostizanja performansi R7 2700X i R5 2600X modela u većini slučajeva ispunjavaju bez poteškoća, a to je itekako dodatna vrednost u kontekstu niže cene i ukupne krajnje koristi po kupca.
Dakle, po pitanju performansi ukupan efekat je sledeći. Overklokovanjem i podizanjem radne frekvencije Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 porcesora dobijate nesumnjivo na performansama procesorski zahtevnih aplikacija u situacija kao što su rendering, video obrada, konverzija muzike, arhiviranje/derhiviranje podataka, enkripcija fajlova td. U tom kontekstu ovaj procesor je odličan izbor jer vrlo lako dostiže nivo performansi skuplje pozicioniranog R7 2700X modela, i ova konstatcija se odnosi samo u sitacijam akda je procesor overklokovan. Čitav postupak koji smo opisali platforma podnosi bez poteškoća.
Kada su u pitanju igre, procesori se minimalno razlikuju u pogledu performansi sa skupljim R7 2700X i R5 2600X derivatima, tako da podizanje frekvencije ne donosi značajan dobitak u frejmrejtu. Još bolja situacija jer onda CPU ima dodatnu rezervu rada u smislu manje potrošnje i niže radne temperature. Snaga grafičke karte je u tom kontekstu odlučujuća, tako da razlika u ceni ide u pravcu jače gejming grafike, ako vam je ovaj vid primene na umu. Jasnije i konkretnije rečeno za primarnu gejming namenu Ryzen 5 2600 će vam odlično poslužiti, dok za zahtevne aplikacije i intezivno procesiranje Ryzen 7 2700 predstavlja još bolju odluku.
Primetili smo da Nvida GeForce troši više CPU resursa na AMD Ryzen platformi tj. nešto više opterećuje procesor u zahtevnim igrama, nego što je slučaj sa AMD Radeon modelima. Donekle i razumljivo jer se ipak radi o finoj optimizaciji drajvera kao “in house” rešenja, ali i tradicionalne vezanosti Nvidia za Intel procesore što je urodilo i finim podešavanjem drajvera za ovu vrstu platforme. To su ipak neki tehnički detalji koje smo primetili, ali vas ne trebaju opterećivati jer uostalom nisu srž teme ovog teksta.
Konačno pitanje da li se sve ovo isplati. Naš stav je nedvosmislen. Da, isplati se! Hardverski zahtevnim korisnicima će svi ustupci jeftinijih derivata izgledati neoprostivo, ali većina racionalnih korisnika će u Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 alternativi naći odličnu vrednost i napraviti pravi izbor što posebno dolazi do izražaja u svetlu najnovijeg skoka cena Intel Core procesora, pa Ryzen 7 2700 i Ryzen 5 2600 izgledaju kao nikad bolji izbor!
Prednosti:– Laka overkloking procedura- Dobro skaliranje performansi- Mali potrošači energije- Vrednost za uložen novac
Nedostaci:– Zahtevaju bolji sistem hlađenja prilikom OC-a
CENA: 170€ Ryzen 5 2600, 285€ Ryzen 7 2700
