Aleksandar Božović
Od izlaska AMD Ryzen 3000 serije, pažnja novinara je bila usmerena na najjače modele sa Zen 2 arhitekturom. Takva praksa je bila diktirana i od strane samog proizvođača koji je hteo da ostavi što bolji utisak na korisnike. Zbog toga smo svi mahom prikazali modele sa 8 i 12 fizičkih jezgara. Istina je da su ovi procesori zaista odlični, ali pažnja onih običnih korinsika tj većine na ovom delu tržišta je bila okrenuta atraktivnijim i pristupačnijim modelima iz srednje “mainstream” kategorije koji nose oznaku Ryzen 5. AMD je dotične činjenice bio svestan i nije prošlo dugo vremena do momenta kada je Ryzen 5 3600X zaigrao ulogu “superstara” u svom delu tržišta.
Nošen slavom jačih Ryzen 7 i Ryzen 9 modela, a koji su definitivno pripremili teren za dolazak slabijih derviata Zen 2 tehnologije, Ryzen 5 3600X je dočekan na najbolji mogući način. To mogu da vam potvrdim i iz ličnog iskustva jer sam primio nebrojeno puno poruka na temu gde se mogu kupiti Ryzen 5 3600X primerci i to me je moram priznati, prilično iznenadilo. Takav odziv i reakciju tržišta u tako kratkom roku, zaista nisam očekivao jer se nešto slično nije dogodilo u skorije vreme na PC desktop tržištu. Sve to samo govori koliko je AMD dobro pogodio tajming kada je u “borbenu” misiju poslao Ryzen 3000 seriju. Konačno se insistiranje u istrajnosti razvoja PC deskotp proizvoda isplatilo za ovu “hardcore” PC firmu.
Nakon hvalospeva zaista sjajnih Ryzen 7 3700X i Ryzen 9 3900X modela fantastičnih osobina i performansi koji su namenjeni zahtevnijim korisnicima, a koji mahom pripadaju onima sa većom platežnom moći, red je došao na jeda tzv “narodski” primerak. U pitanju je Ryzen 5 3600X. Njegov prethodnik iz 2000-serije je takođe bio veoma, veoma popularan (Ryzen 5 2600X), ali je sada sva slava “mainstrim-a” pogodila Ryzen 5 3600X zbog svih poboljšanja koje on realno donosi svom korisniku.
Stoga je on idealan za sve one koji ne mogu ili ne žele da na CPU izdvoje više od 250 evra. Dakle, u pitanju je procesor za jednu izuzetno sposobnu mainstrim PC konfiguraciju koja u isto vreme može da posluži kao odlična gejming borbena stanica za 1080p/1440p igranje ili za pokretanje zahtevnijih poluprofi aplikacija. Imajući u vidu cenu i opisani scenario, jasno je da AMD Ryzen 5 3600X direktno cilja iste on ekorisnike koje pokriva konkurentski “bestseler” u ovoj kategoriji – Intel Core i5 9600K.
Pošto se prašina koja se digla kao posledica stampeda euforije oko izlaska Ryzen 3000 serije, konačno malo razišla, bila je ovo sjajna prilika da na miru i natenane direktno uporedimo i testiramo mogućnosti dva ljuta suparnika, ali i uporedimo mogućnosti slabijeg derivata Zen 2 arhitekture sa njegovom jačom braćom u kontekstu današnje generacije aplikativnog softvera i igara. 
Dakle, Ryzen 5 3600X je čistokrvni predstavnik Zen 2 tehnologije i verujemo da ste već dovoljno dobro upoznati sa glavnim karakteristikama i mogućnostima Ryzen 3000 serije procesora. Zbog toga ćemo ovom prilikom biti kratki u pogledu predstavljanja njegovih tehničkih specifikacija.
Poput jačih modela iz R7 i R9 serije, tako se i Ryzen 5 bazira na jezgru izrađenom pomoću 7nm TSMC tehnologije. Raspolaže sa 6 fizičkih i 12 logičkih jezgara koju prati pozamašna količina od 32 MB trećestepene (L3) keš memorije. Radna frekvencija startuje sa početnih 3.8 GHz, a turbo korak se proteže do 4.4 GHz.
Procesor stiže u AM4 pakovanju pa je uz ažuriranje odgovarajuće verzije BIOS-a matične ploče kompatibilan i sa onima prethodne generacije izrađenih oko X470 i B450 čipseta. Ipak, jedno od glavnih unapređenja u vidu PCIe 4.0 standarda brze komunikacije između uređaja je moguće bolje iskoristiti na novijim koje koriste X570 čipset – trenutno jedinu veznu logiku koja je dizajnirana iz osnova da podrži unapređenu Zen 2 arhitekturu i njegove brže standarde komunikacije.
Procesor je “otključan” što znači da njegovu frekvenciju možete ručno menjati promenom vrednosti multiplikatora radne frekvencije, ali sa druge strane poseduje i sisteme automatskog overklokinga u vidu XFR2 i Precision Boost Overdrive funkcija.
Prosečna potrošnja je zacrtana limitom od 95W što znači da je podešen na nešto oštrija setovanja u cilju postizanja većih turbo frekvencija. Sa dotičnom konstatacijom bi trebao da se izbori Wraith Spire kuler koji stiže kao standardni deo box pakovanja ovog modela.
U delu sistemskog kontrolera koji predstavlja deo 12nm SoC logike pod okriljem “čiplet” dizajna se nalazi i dvokanalni memorijski kontroler koji podržava rad sa modulima na 3200MHz prema JEDEC standardima. Od ranije znamo da su “Infinitiy Fabric” i memorijska magistrala kod ove serije Ryzen procesora razdvojeni pa zbog toga performanse RAM sistema još bolje skaliraju sa ugradnjom bržih modula. Optimum je DDR4-3600 memorija sa preporukom što nižih latencija.
Kada sve ovo sumirate jasno je da se radi o jednom opako dobro spakovanom “mainstream” CPU primerku koji je kao savršen za svestrano dobru procesorsku platformu idealno konfigurisanog PC računara iz srednje klase.
Izlazak poslednje generacije Ryzen 3000 procesora je doneo jednu veliku promenu, a ona se tiče činjenice da ovi procesori stižu sa ugrađenim firmware-om preko koga komuniciraju sa BIOS-om matične ploče. Posledica ove novosti je da rad novih AMD procesora itekako zavisi od dobre optimizacije BIOS-a matične ploče, drugim rečima uloga ploče je dobila na važnosti po rad CPU-a, više nego ikada pre.
Dotična tvrdnja je najvidljivija u primeru danas testiranog R5 3600X modela. To nam govore i u realnom radu pokazuju određeni podaci koje treba čitati “između redova”. Turbo frekvencija i TDP, pre svih ukazuju da je ovaj model stigao agresivnije podešen od recimo, naše dosadašnje CPU reference R7 3700X. Bazna frekvencija je podešena na 200 MHz više, a turbo korak je praktično isti na 4.4 GHz.
Od ranije znamo da TSMC 7nm FinFET proces traži veće vrednosti radnog napona za postizanje viših frekvencija, pa se otuda radni napon R5 3600X retko spušta ispod 1.43V, dok se kod pomenutog R7 3700X modela to redovno dešava u rasponu 1.344-1.36V, ali je isto tako istina da ovaj model skoro nikada ne dostiže deklarisanu turbo frekvenciju od 4.4 GHz. Iako ima dva fizička jezgra više on je deklarisan u rangu TDP=65W specifikacija, a što itekako objašnjava njegovu relaksiranu radnu prirodu. Zbog toga je sušta suprotnost “vatrenom” karakteru Ryzen 5 3600X modelu.
U paru sa dobro podešenim BIOS-om matične ploče kakav je onaj na našoj Gigabyte X470 Aorus matičnoj ploči, ovaj CPU se mahom vozi na primetno višim radnim frekvencijama. Do 10% CPU opterećenja ne silazi iispod vrednosti od 4400MHz, do 30% zauzeća se zadržava na 4375MHz, a 50% većinom obavlja na 4350 MHz. Ako ste pomislili da je u ovoj konstatciji bespotrebno naglašavati ulogu matične ploče -grešite. Testovi su nam pokazali da je isti procesor na MSI X570 modelu dosta povučenije gurao ka maksimalnim turbo vrednostima. Treći primerak ASUS Strix X470 je pak jednako agresivno upravljao radom, dostižući zacrtane radne maksimume, ali po cenu jedne vrlo ružne karakteristike – forsirano visokim naponima je pregrevao procesor i to vidno. Tri ploče i tri potpuno različita ponašanja jednog te istog CPU čipa. 
Zbog toga se ozbiljno pozabavite izborom matične ploče jer proizvođači se nisu susretali sa ovolikim izazovom u pogledu stepena potrebne optimizacije sa upravljačkim softverom matične ploče i usklađenosti sa firmware-om na procesoru. To konkretno zahteva od njih dodatni rad ne samo na BIOS-u X570 modela, već i onih iz prethodne generacije X470 baziranih ploča. Ko bolje i ažurnije pogodi balans optimizacije, daće bolje performanse, ali i radni karakter AMD Ryzen 5 3600X procesoru. Testiranja su pokazala da ono što loše urađen BIOS ploče može da uradi, ni najbolji kuler ne može na pravi način da reši. Samo ću vam pomenuti činjenicu da razlika u temperaturi nedovoljno optimizovanog BIOS-a može imati za posledicu i do 20 stepeni Celzijusa višu radnu temperaturu ovog procesora bez obzira na kuler koji ste instalirali. Da, dobro ste pročitali, pa zbog toga dobro povedite pažnju prilikom izbora matične ploče.
Druga stvar, kuler… Da bi postigli relativno visoke radne frekvencije za Ryzen 3000 seriju procesora kao što su pomenute vrednosti od 4400 MHz morate imati dobro hlađenje, posebno u kontekstu želje da iskoristite prednosti delovanja automatskih sistema overklokinga tj već dobro poznatih XFR2 i PBO funkcija koje znaju da prepoznaju prisustvo boljeg hlađenja i dodatno poguraju performanse vašeg procesora. Da bi izmerili uticaj hlađenja na performanse R5 3600X modela, testirali smo ga sa fabričkim Wraith Spire modelom ali i sa jednim odličnim AiO sistemom prekonfigurisanog vodenog hlađenja. 
Testovi su pokazali, da se sa box kulerom procesor značajno više greje, dostižući 90 i više stepeni pri čemu troši više energije (5W), a što utiče na XFR 2 i PBO sistem koji smanjuju turbo korak kako se procesor ne bi pregrejao. Otuda pri 100% opterećenju automatika smanjuje visinu radnog napona i vezano sa time pada maksimalna frekvencija koja sa Wraith Spire kulerom iznosi 4074-4099Mhz za sva jezgra, što je 150-200MHz manje u odnosu na AiO sistem vodenog hlađenja. Na kraju to utiče i na lošije performanse – izmereno usporenje iznosi 5-7% prilikom renderinga u Autodesk Maya i sličnim CPU zahtevnim aplikacijama.
Imajte u vidu da je to u solidnom kućištu još 7-9 stepeni Celzijusa više što se održava na dodatni pad frekvencije pa se jezgra u turbo koraku dodatno usporavaju na -3949-3974-3999-4024-4049-4074 MHz jer se temepratura procesora penje na 95 stepeni. Dakle, kao što vidite hlađenje je itekako bitan faktor u nameri da postignete maksimalne turbo korake na Ryzen 5 3600X procesoru. Dakle, ne samo CPU kuler već i dobro provetreno kućište – to je jednostavno sistem povezanih ”sudova” itekako bitan element dobro skopljene PC konfiguracije.
Koliko je elemenat hlađenja važan kod ovog procesor amožda najbolje govori činjenica da aktivnost zadnjeg i ventilatora na top poziciji kompaktnog midi tower kućišta (NZXT H500) u praksi znači 100MHz veću frekvenciju svih jezgara kada su pod punim opterećem jedne 4K rendering scene!
Ma koliko je ova pojava nepopularna u smilu obaranja frekvencije, ne možemo a da ne pohvalimo zaista sjajan sistem monitoringa i upravljanja AMD Ryzen procesora koji u finim koracima granulirano automatski podešava parametre rada i čuva procesor od eventualnog oštećenja.
I, konačno RAM memorija. Već smo na tu temu pričali ali nije zgoreg pomenuti. Da bi izvukli maksimum performansi iz vašeg Ryzen 5 3600X primerka obezbedite module koji mogu postići 3600Mhz pa makar i po cenu većih latencija. Pri tome vodite računa da Infinity Fabric radi na 1800 MHz. Tada je vaša Ryzen 5 3600X – X470/X570 paltforma zategnuta kao “praćka” i uživanje može početi…
Ako ste mislili da je Intel Core i5 9600K u istim uslovima hladniji i brži – u pitanju je predrasuda. Ovaj CPU sa 14nm tranzistorima, doduše ima nešto veći trubo korak do 4600MHz, ali pri punom opterećenju računski zahtevnih aplikacija, on još agresivnije obara frekvenciju spuštajući se u kratkom vremenu od 3900MHz i pri tome se osetno manje zadržava u zonama iznad 4Ghz, osim u situacijma kada jezgra nisu uposlena. To se dešava kako se CPU ne bi pregrejao i ostao u deklarisanom opsegu temperatura do 65 stepeni. Pri tome ne zaboravite da ovaj procesor ima samo 6 fizičkih jezgara bez HTT.
Test sistem:
CPU:
AMD Ryzen 5 3600X
MB:
MSI MEG X570 ACEGigabyte Aorus X470 Gaming 7 WiFiBiostar Racing X570 GT8
Cooling:
AMD Wraith SpireCooler Master Nepton 280L
RAM:
2x8GB 2933 DDR4 HyperX Predator RGB
VGA:
AMD radeon VEGA 64AMD Radeon RX 5700XT
SSD:
256 GB ADATA Gammix S11 Pro NVMe x4 PCIe 4.0
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
Monitor
ASUS ProArt PA27AC HDR Professional
OS
Windows 10 Pro ver. 1903
Drivers
Adrenalin 2019 Edition 19.30.01.09AMD Chipset Driver 1.09.27.1033
Performanse[modul]test=961[/modul]
WS App
[modul]test=963[/modul]
WS Gejming
[modul]test=964[/modul]
Radna temperatura i potrošnja energije
[modul]test=962[/modul]
Rezultati najbolje govore sami po sebi. U računski najzahtevnijim aplikacijama kao što je scenario renderinga u Blenderu, KeyShotu, Cinema 4D i Arnold rendereru Intel 9600K je osetno sporiji, a zaostatak iznosi od 55-70%.
U nekom Producitivity Content scenariju kakav je Premiere video rendering, konverzija FLAC u MP3 muzike ili arhiviranje podataka, AMD Ryzen 5 3600X je brži od 20-70%. Ovoliku razliku je doneo prelazak Zen 2 arhitekture na 256-bitni matematički koprocesor, a što vidimo daje konkretne rezultate. Jednom rečju kada je u pitanju kreiranje zahtevnog sadržaja, AMD Ryzen 5 je glatko “oduvao” Core i 5 9600K, dostižući performanse jačih i osetno skupljih Intel Core i7 modela.
Jedina aplikacija gde je Intel dominantan je AutoCAD, tradicionalni bastion Intel procesora sa jednom napomenom da se ta prednost uglavnom tiče rada u 2D grafici, dok 3D modeliranje ponovo donosi prednost AMD procesorima. Što se tiče Windows sistemskog okruženja, najpopularniji OS nesumnjivo govori da je AMD 3600X brži od Intel 9600K konkurencije i to skoro duplo u čisto procesorskim operacijama, kakva je npr enkripcija podataka “u letu”.
Kada su u pitanju igre, Intel ostvaruje neku minimalnu prednost od bukvalno par frejmova i to u pojedinim mahom starijim naslovima koji imaju bolju optimizaciju za Intel Core mikroarhitekturu, pa tako Assassin Creed franšiza daje dva frejma viška što je 3% na nivou prosečnog frejmrejta u 1080p rezoluciji. Far Cry 5 takože daje 2 frejma prednosti Intelu, ali što je procentualno još manje 1.8% pri prosečnom frejmrejtu od 108 kadrova u sekundi. U Division 2 igri su potpuno izjednačeni dok u najnovijem Gears 5, AMD ima prednost od jednog frejma. Suštinski u realnom gejmingu su praktično poravnati .
Dakle, na kraju svega, vidimo da je AMD sa Ryzen 5 3600X servirao mainstream korisnicima pravi specijalitet. otuda i velika popularnost ovog procesora koji se odlično prodaje na tržištima poput našeg, tj. kada treba voditi računa o budžetu i sa druge strane sklopiti idealno pristupačan ali svakako brz i moćan PC računar za rad i gejming. Otuda ovom procesoru dodeljujemo bezrezervnu preporuku za nabavku ukoliko u mislima imate prethodno spomenuti računar.
Prednosti:
– Brži od Intel Core i5 konkurencije,- Odlične performanse u aplikacijama za kreiranje sadržaja- Podrška za PCIe v4.0
Nedostaci:
– Zahteva dobar sistem hlađenja u cilju max. performansi
CENA: oko 250€
