Nebojša Todorović
AMD će započeti Ryzen seriju procesora sa tri modela – Ryzen 7 1800X, 1700X i 1700. Svi procesori poseduju osam fizičkih, odnosno 16 logičkih jezgara. Nakon njih možemo da očekujemo modele sa 6 i 4 jezgra, a oni će pripadati Ryzen 5 i 3 seriji. Dakle, imaćemo Ryzen 7, Ryzen 5 i Ryzen 3 seriju. Zvuči poznato, zar ne? Na slici ispod možete da primetite da AMD veoma ambiciozno pozicionira svoje modele u pogledu performansi. Ryzen 7 1800X koji smo dobili na test zapravo predstavlja rivala Intel Core i7 6900K po dvostruko manjoj ceni i sa TDP-om od 95 W. Impresivno.
Što se ostalih modela tiče, pored prva tri modela koja će biti dostupna od početka, ostale možemo da očekujemo u drugom i trećem kvartalu ove godine. Za sada su potvrđeni pripadnici Ryzen 5 serije, dok za ostale procesore postoje mnoga nagađanja, mada smo sasvim sigurni da će AMD predstaviti veliki broj modela u dolazećim mesecima.
Core / Thread
L3 Keš
TDP
Bazna frekvencija
Turbo frekvencija
Otključan množilac
AMD Ryzen 7 1800X
8/16
16 MB
95 W
3.6 GHz
4.0 GHz
Da
AMD Ryzen 7 1700X
8/16
16 MB
95 W
3.4 GHz
3.8 GHz
Da
AMD Ryzen 7 1700
8/16
16 MB
65 W
3.0 GHz
3.7 GHz
Da
Bilo kako bilo, Summit Ridge arhitektura je drastično unapređenje u odnosu na ranije generacije i donosi preko 40% IPC (Instructions per Clock – Instrukcija po taktu) poboljšanja u odnosu na Excavator što je impresivno i tokom prvih izjava AMD-a ove vrste, malo ko je zaista mogao u to da poveruje. Pritom, ovi dobici ne dolaze od samog takta, već je i TDP smanjen, pa je rezultat ukupno poboljšanje performansi po vatu čitavih 270%.
Jedan od razloga za ovako nešto je činjenica da je AMD prešao sa TSMC-ovog proizvodnog procesa od 28nm, na dvostruko sitniju Global Foundries FinFET litografiju od 14nm. Stoga, AMD je uspeo da smesti čitavih 4.9 milijardi tranzistora u Ryzen 7 1800X pritom zadržavajući TDP na svega 95 W. Sama organizacija čipa je podeljena na dva Core Complex modula od kojih svako poseduje po četiri jezgra. Konkretno, AMD je Ryzen 7 dizajnirao kao dva četvorojezgarna procesora. Stoga, tu su dva L3 keš modula od po 8 MB, kao i ukupno 4MB L2 keša.
Svako jezgro poseduje 96 KB L1 keš memorije, kao i 512 KB L2 keša. Prema rečima AMD-a, unapređene su Load/Store jedinice, koje su sada slične onome što poseduje Skylake, a to znači podršku za 72 Out-Of-Order učitavanja. Tu su sada četiri 128-bitna FP (Floating Point) pipeline-a za razliku od dosadašnja tri. Unapređena i predikcija grananja (Branch Prediction), uz još niz drugih unapređenja čineći jezgro bitno boljim nego što je to bio slučaj do sada.
Svaki od Core Complex (CCX) modula poseduje po četiri pomenutih jezgara. Svaki od ovih jezgara će imati pristup celom bloku od 8 MB L3 keša. Ipak, kada se “pozove” podatak koji se fizički nalazi u bližem delu L3 keša latencija će biti i manja. U svakom slučaju, u odnosu na Excavator protok koji ostvaruju L1 i L2 keš je dvostruko veći, dok je protok L3 keša čak petostruko veći.
Velika novost je upotreba AMD Infinity Fabric sistema koji predstavlja novi način za međusobnu komunikaciju unutar čipa. Infinity Fabric će se koristiti i za buduće proizvode kao što je Vega, ali i naredne generacije AMD procesora. Jedan od bitnih benefita Infinity Fabrica je činjenica da je zbog toga SMT (Simultaneous MultiThreading) daleko bolji nego ranije i nudi kvalitetnije skaliranje od Intelovog HyperThreadinga.
Kada imate veliki procesor sa gomilom jezgara, jasno je da postoji uvek puno prostora za optimizaciju. SenseMi je jedan od načina da se dobije maksimum iz Ryzena. Ideja je da se dobije više performansi bez potrošenog dodatnog vata. Kako? Optimizacijom jezgara i njihovog režima rada u svakom trenutku kako bi se dobio što efikasniji rad. SenseMi izvlači maksimum iz procesora u pet koraka oslanjajući se na 1000 senzora ugrađenih u sam procesor.
Prvi nosi ime PurePower i on prati temperaturu, napon i frekvenciju putem senzora, a na osnovu podataka pokušava da održava maksimalan takt, a da pritom ne potroši ni jedan vat više. Sledeći korak je Precision Boost i on je tu da reguliše takt, ali u mnogo sitnijim koracima od 25 MHz od PurePower sistema.
Tu je i treći korak koji postoji samo kod “X” modela. Reč je o XFR o kom ste verovatno već imali prilike da čitate. U pitanju je Extended Frequency Range. Naime, kada imate kvalitetno hlađenje, odnosno neki vid naprednog kulera XFR dozvoljava procesoru da pređe sve vrednosti koje mu prethodna koraka dozvoljavaju.
Ovde se dolazi do toga da će “X” procesori biti “po difoltu” bolji primerci od onih koji ne nose ovaj sufiks i da taj automatski overklok mora da varira od primerka do primerka. Sada će biti značajnije nego ikada “ubosti” dobar primerak, jer čak i ukoliko niste overkloker možete da očekujete benefite. U praksi, XFR bi trebao da doda po potrebi još po 200-ak megaherca na Boost vrednost.
Četvrti i peti korak nose naziv Neural Net Prediction i Smart Prefetch, a reč je o novim mehanizmima za učenje procesora pripremanje podataka za obradu. U suštini, na osnovu vašeg načina korišćenja PC-a sistem će učiti kako ga koristite i dobiti uvid u to kako da predviđa grananje i ima odgovarajuće podatke u pravom trenutku.
AMD Ryzen 1800X je procesor koji je najsnažniji model u ponudi za sada. Reč je o osmojezgarnom procesoru izrađenom u 14-nanometarskoj FinFET litgorafiji. Ovaj CPU poseduje 20 MB kombinovane L2 i L3 keš memorije, kao i 768 KB prvostepenog keša.
[modul]specifikacija=9118[/modul]
Interesantna je činjenica da AMD želi da Ryzen 7 1800X stavi u ring sa Intel Core i7 6900K, a pritom Ryzen poseduje TDP koji je gotovo 50% manji. Štaviše, TDP Core i7 6900K iznosi 140 W, dok se Ryzen 7 1800X zadovoljava sa svega 95 W. Ovo je sjajna vest, jer jasno govori o tome koliko je optimizacija kvalitetno izvedena, posebno kada znamo da se radi o istom proizvodnom procesu.
Što se tiče frekvencija, one su naravno niže u odnosu na recimo jedan Core i7 7700K. AMD Ryzen 7 1800X radi na baznoj frekvenciji od 3600 MHz što za današnje pojmove nije previsoko. Ipak, imajte u vidu da jedan Intelov 6900K radi na svega 3.2 GHz, te da je 3600 MHz veoma dobar uspeh. Posebno kada znamo da zahvaljujući XFR tehnologiji i Turbo sistemu 1800X može da dokači i 4.1 GHz – doduše ne kada se radi o konstantnom opterećenju svih jezgara istovremeno na duge staze.
Kao i svi moderni procesori, Ryzen 1800X poseduje podršku za AVX2, AES, FMA3, AMD-V SSE 4.1 i 4.2 instrukcije, kao i podršku za dvokanalni rad memorije. To znači da nećemo viđati “quad-channel” u ponudi AMD-a još neko vreme.
Na kraju, možemo da pomenemo i sam AM4 format u kome će dolaziti novi procesori. Naime, površina samog procesora je identična, ali je broj pinova drastično povećan. Konkretno, broj pinova iznosi 1331 umesto dosadašnjih 942 koliko je imao AM3. Da bi to bilo moguće, sami pinovi su smanjeni, pa pripazite prilikom rukovanja procesorom da ih ne iskrivite, jer će njihovo ispravljanje biti nezgodnije nego do sada. Takođe, obavezno pazite da vam termalna pasta ne završi između pinova, jer je čišćenje izuzetno nepraktično.
Sam procesor stiže bez kulera, jer AMD predviđa da će korisnici odmah po kupovini ovog procesora posegnuti za “aftermarket” hlađenjem. Ovo je poptuno korektna ideja, ali imajte u vidu dodatni izdatak za hlađenje kada planirate budžet. U maloj kutiji stiže sam procesor i nalepnica, a prema rečima AMD-a “press” pakovanje nije mnogo drugačije od onoga kako će izgledati “retail” varijanta.
Overklok sesija je bila prilično izazovna, jer smo morali u jako kratkom roku da istražimo relativno stabilan maksimum uz upotrebu ne preterano kompetentnog hlađenje. Nažalost, to je onemogućilo istraživanje krajnjih granica, ali verujemo da smo izvukli maksimum u datim okolnostima.
Pre svega, kako je reč o osmojezgarnom procesoru visoke overklok margine u regularnim uslovima otpadaju, pa tako nemojte očekivati neke vrtoglave vrednosti. U našem slučaju sa solidnim kulerom, koji predstavlja prosečnu “aftermarket” nadgoradnju smo ostvarili 3900 MHz pri naponu od 1.35V što je sasvim korektno. Ipak, verujemo da smo mogli da izvučemo možda još koji megaherc da smo imali više vremena, jer se množilac može povećavati u veoma finim koracima od svega 0.25x što znači da možete podešavati frekvenciju za po 25 MHz.
Da smo imali bolje hlađenje i više vremena, verujemo da bi maksimum bio između 4 i 4.1 GHz što opet čini da je overklok margina solidna, ali ne i impresivna. Pritom, za takve rezultate očekujte potrebu za drastično većim naponima i to u rangu od oko 1.45 V. Uostalom, uz kvalitetno hlađenje i procesor sa XFR-om čak i prosečan korisnik dobija solidnu opciju automatskog overkloka bez potrebe da ikada otvori bios.
Test konfiguracija:
CPU: AMD Ryzen 7 1800XMatična ploča: Gigabyte AX370 Gaming 5RAM: 2 x 8 GB DDR4 Corsair Vengance 2933 MHzHDD: Seagate 1TB 7200 RPMVGA: Sapphire Radeon RX 480 Nitro+ 8 GBNapajanje: Cooler Master V1200 PlatinumOS: Windows 10 64 bit
[modul]test=489[/modul][modul]test=490[/modul][modul]test=491[/modul]AMD se na procesorskom polju ponovo uzdigao na najbolji mogući način. Nova arhitektura je značajno bolja od prethodne u svim mogućim aspektima i konačno se može reći da AMD ravnopravno može da konkuriše Intelu. Štaviše, u pogledu sirove snage uz svoju atraktivnu cenu od oko 500 EUR-a, Ryzen 7 1800X predstavlja daleko bolju ponudu od svega što konkurencija ima da ponudi u scenarijima gde se PC koristi za HPC (High Performance Computing).
Ostaje da vidimo kako će se procesor ponašati u gejmingu u odnosu na konkurenta, gde će imati malo težu borbu sa četvorojezgarnim Intel procesorima za LGA1151 koji rade na vrtoglavo visokim frekvencijama, a to je upravo ono što igre “vole”. Ipak, verujemo da neće biti prevelikih razlika, ali to je priča za neki od narednih tekstova kada ćemo se fokusirati upravo na Ryzen 7 u gejming situaciji.
Za kraj ostaje da kažemo da je reč o fantastičnom proizvodu koji najavljuje povratak AMD-a na velika vrata i vrednosti kojima je kompanija oduvek težila, a to je neprevaziđen odnos cene i perforamansi. Na ovom polju, AMD Ryzen 7 1800X dugo neće imati rivala.
Prednosti:– Multithreading performanse- Odnos cene, potrošnje i performansi- Najveći napredak za AMD u skorije vreme
Nedostaci:– Bez bitnih nedostataka