AMD Ryzen 7 2700X i Ryzen 5 2600X

AMD je nakon nešto više od godinu dana, predstavio drugu generaciju AMD Ryzen procesora baziranu na poboljšanoj, Zen+ procesorskoj mikroarhitekturi. Posle prvobitnog uspeha i iznenađenja koju je nova AMD serija procesora donela na PC desktop tržište, Intel konkurencija je nakon kratkotrajnog komešanja odgovorila uvođenjem šestojezgarnih primeraka 8. generacije Core procesora na bazi Coffee Lake jezgra. AMD je morao da odagna i najmanji razlog za sumnju u performanse svoje napredne Zen arhitekture što je ostvareno upravo današnjim modelima koje prikazujemo na stranicama našeg sajta.
 
Šta je zapravo pripremio AMD u pakovanju druge generacije Ryzen procesora? Prvi potez je učinjen na finoj optimizaciji internih resursa procesorskih jezgara koja su u kombinaciji sa naprednijom evolucijom proizvodnog postupka dodatno poboljšali radne performanse novog procesora u aplikacijama za kreiranje sadržaja. Tamo gde je AMD i do sada bio jači od direktne Intel konkurencije, postao je još bolji i brži. Drugi potez je učinjen u pravcu poboljšanja performansi u radu pojedinačnih jezgara čime se pre svega uticalo na unapređenje gejming performansi, praktično jedino polje gde je Intel do sada imao uočljiviju prednost. Dotična razlika je smanjena do tog nivoa da je konkurencija sada skoro izjednačena jer je razlika na nivou par frejmova koji nemaju apsolutno nikakav uticaj na osećaj prilikom igranja. Može se slobodno reći da je AMD izjednačen u gejming performansama sa Intel Coffee Lake konkurencijom. 
 
 
Novi Ryzen procesori 2. generacije su u potpunosti kompatibilni sa AM4 matičnim pločama prethodne serije, baziranim na X370 čipsetu. Pominjemo ove modele zbog kvalitetnije izrade i bržeg rada sa RAM memorijom u poređenju sa B350 primercima. Potreban je naravno, noviji BIOS i ažuriranje ploče pre nego što ubacite novi procesor.  Sledeća stvar koja je na spisku poboljšanja se tiče odluke da se u pakovanju novih procesora obavezno uključi rashladno rešenje. Dakle za razliku od Intelove prakse, AMD uz svoje “flegšip” desktop procesore, obavezno uključuje kulere koji su dovoljni za rad na fabrički deklarisanim radnim vrednostima. Ukoliko se ne zadržavate na početnim radnim vrednostima, želeći da se isprobate sa overklokingom, obavezno nabavite bolji sistem hlađenja. Vredno pomena je da AMD u pakovanju bržeg, Ryzen 7 2700X modela isporučuje novi kuler – Wraith Prism sa tehnologijom toplotnih cevi, RGB osvetljenjem u tri zone i ultra tihim ventilatorom. 
 
 
Konačno tu je i novi sistem organizacije diskova kroz specijalnu, StoreMI funkciju koja omogućuje formiranje jednog hibridnog diska koji čine brzi SSD, tradicionalni HDD uz dodatak 2GB RAM memorije. Dakle, novitet je što se osim dosadašnje kombinacije brzog SSD-a na kome se obično instalirao operativni sistem i klasičnog HDD diska velikog kapaciteta na kome su se čuvali podaci, od sada uključuje i deo RAM memorije koja služi da StoreMI algoritam brže barata i prebacije najfrekventnije korišćene podatke u brži deo memorije. Obećana ubrzanja su u najmanju ruku optimistično velika, tolika da obavezuju na jedan zaseban test u kome ćemo demistifikovati novu AMD tehnologiju za upravljanje radom prisutnih diskova u računaru.AMD je prilikom inicijalnog lansiranja predstavio dva udarna modela koji su svojim načinom označavanja nedvosmisleno suprostavljeni direktnoj Intel konkurenciji – AMD Ryzen 7 2700X konkuriše najjačem Intel Coffee Lake modelu tj. Core i7 8700K procesoru, dok drugi AMD Rzen 5 2600X predstavlja alternativu Intel Core i5 8600K modelu. U pitanju su trenutno najbolji izdanci druge generacije AMD Ryzen procesora. 
 
 
Postoje i verzije sa manjom prosečnom potrošnjom u vidu istoimenih modela bez sufiksa “X” u oznaci, ali oni nisu top “performeri” što svakako nije u skladu sa promocijom priče o najbržim procesorima današnjice, tako da ćemo ih spomenuti ali se nećemo suviše baviti ovim modelima. Imaćete rezultate jačeg modela u grafikonima uporednih testova pa prosudite sami.
 
Ključno unapređenje druge generacije Ryzen procesora poznatih i pod kodnim imenom “Pinnacle Ridge” u odnosu na prvu generaciju Ryzen “Summit Ridge” procesora je spomenuta reorganizacija i optimizacija resursa na nivou Zen procesorskog jezgra što je direktno dovelo do smanjenja kašnjenja u komunikaciji na svim nivoima prisutne keš memorije: 13% na nivou L1 prvostepene, čak 34% na nivou drugostepene (L2) i 16% u obraćanju trećestepene (L3) keš memorije. Istovremeno je ubrzana komunikacija procesora sa RAM memorijom za dodatnih 11% prelaskom na brži JEDEC DDR4-2993 standard sistemske memorije.  
 
 
Sve to je rezultiralo bržim pristupom podacima koji se čuvaju u keš memoriji što uz istovremeno veći broj izvršenih instrukcija po radnom ciklusu, daje CPU koji mnogo bolje ispunjava potrebe zahtevne korisničke populacije i gejmera.
 
Ryzen procesori druge generacije su dobili unapređeno Zen+ jezgro koje se proizvodi savremenijim postupkom uz upotrebu 12nm tehnologije. Prednost upotrebe naprednije izrade tranzistora uz pomoć Globalfoundries 12LP procesa je zapravo etapa sračunata na poboljšanje performansi o čemu govori i sufiks “LP – Leading Performance”. Direktna posledica je ubrzanje od 10-15% u odnosu na prethodnu generaciju, što je mahom ostvareno povećanjem radne frekvencije pošto novi procesori bez problema prelaze granicu od 4GHz postižući maksimum od 4.35MHz, a što je bilo nemoguće za prvu generaciju Ryzen procesora sa konvencionalnim rashladnim rešenjima. Dakle, tranzistori su postali efikasniji što je isto tako rezultiralo manjim zahtevima u pogledu radnog napona procesorskog jezgra, tako da je u slučaju Ryzen 2 čipova, radni napon smanjen za 50mV u odnosu na primerke izrađene uz pomoć 14nm postupka. 
 
 
Promene su zahvatile i karakteristike integrisanog memorijskog kontrolera u samom procesoru koji je dobio podršku za rad sa bržim DDR4 memorijskim modulima. Prelazak na brži JEDEC 2993 standard, između redova znači i bolju podršku za postizanje većih radnih brzina u overkloking režimu, pa tako Ryzen 2 procesori bez problema dosežu 3600MHz i više, dok se Ryzen prve generacije zaustavljao na 3300MHz. U pitanju je bitan tehnički detalj jer brzina memorije direktno utiče na radne performanse prisutnih Zen+ procesorskih jezgara, pri čemu je memorijski kontroler kao i procesorska jezgra, direktno povezan na Infinity Fabric magistralu pomoću koje međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke. Svako povećanje radne frekvencije RAM memorije direktno vodi povećanju frekvencije integrisanog memorijskog kontorlera i transfera podataka do procesorskih jezgara, čime se povećava nivo sveukupnih performansi procesora.
 
Integrisani memorijski kontroler podržava dvokanalni način konfigurisanja RAM memorije, ali su nas naši testovi pokazali da će procesor dodatno nagraditi situaciju prisustva četiri DIMM memorijska modula, zbog tehnike memorijskog preplitanja podataka sa dodatnih 5% performansi. 
 
 
Prelazak na savršeniji postupak izrade tranzistora i njihov efikasniji rad je uticao na promenu načina upravljanja funkcijom automatskog ubrzanja na Ryzen 2 generaciji. Ovi procesori su dobili novu Precision Boost 2 funkciju povećanja radnog takta. Dobro poznata funkcija koristi mrežu mnogobrojnih senzora raspoređenih po čitavom procesoru (SenseMI). Napredna telemetrija omogućava povećanje frekvencije u veoma malim koracima od svega 25MHz. Unapređeni algoritam Precision Boost 2 tehnologije ide korak dalje u odnosu na prethodnika, inteligentno održavajući najviši mogući nivo radne frekvencije procesora sve dok toplotni i električni uslovi to dozvoljavaju. To se odnosi na podešavanje bilo kog broja instrukcijskih nizova koji se obavljaju i to “u letu”, bez bilo kakvih ograničavajućih limita. 
 
Precision Boost 2 je tako koncipiran da kada su dostignuti maksimalni limiti potrošnje ili radne temperature, započne granulirano obaranje frekvencije i njeno fino podešavanje maksimalne moguće vrednosti u datoj situaciji imajući u vidu granično dozvoljenu potrošnju i temperature. Ovaj proces se odvija u vidu konstantno podešavajuće petlje od strane Infinity Fabric interfejsa, izvršavajući se 1000 puta u sekundi. Time se rad procesora fino podešava, održavajući se znatno duže u zoni viših radnih frekvencija, nego što je to bio slučaj sa prethodnom, prvom generacijom Ryzen procesora, a što za posledicu ima unapređenje performansi procesiranja.  
 
 
Pored klasičnog turbo koraka tj. delovanja Precision Boost 2 funkcije, Ryzen procesori druge generacije su očekivano dobili i Extend Frequency Range 2 (XFR2) funkciju dodatnog unrzanja. Telemetrija na procesoru će prepoznati prisustvo naprednijeg sistema hlađenja u vidu nižeg proseka radnih temperatura što će otvoriti dovoljno prostora za produženi boravak procesorskih jezgara u zoni vših radnih frekvencija. I tu je razlika u odnosu na prethodnu generaciju gde je XFR bio primenjen na pojedinačna jezgra dok u slučaju XFR2 funkcije ona funkcioniše na bilo kom broju jezgara i broju nizova instrukcija koje se trenutno izvršavaju, baš kao što to čini Precision Boost 2 – bez ograničenja. Taj fini detalj dodatnog ubrzanja može da donese u slučaju prisustva kulera boljih karakteristika i do 7% poboljašnja u performansama.Na današnjem testu su se našla tri procesora: Ryzen 7 2700X, Ryzen 5 2600X kao i štedljivija varijanta najjačeg modela u vidu čipa sa oznakom Ryzen 7 2700.
 
Ryzen 7 2700X
Prvi model je trenutno najjači primerak Zen+ tehnologije i ujedno “flegšip” u ponudi AMD Ryzen serije za PC desktop računare. AMD Ryzen 7 2700X raspolaže sa 8 fizičkih jezgara klase Zen+ koja izvršavaju 16 instrukcijskih nizova istovremeno. Procesorska jezgra su organizovana u dva procesorska agregata sa po četiri fizička jezgra (2 CCX modula: 4+4 jezgra).  
 
 
Bazna radna frekvencija ovog procesora iznosi 3.7GHz dok se turbo korak proteže na maksimalnih 4.3GHz. Pojedinačno procesorsko jezgro koristi 64Kb prvostepene (L1) keš memorije za instrukcije i 32Kb za podatke, zatim 512Kb ekskluzivne drugostepene (L2) keš memorije dodeljene svakom od prisutnih fizičkih procesorskih jezgara i konačno, 16MB zajedničke, trećestepene (L3) keš memorije. Znači ukupno 20MB memorije za keširanje podatka, kojoj je skraćeno vreme odziva i čekanja u komunikaciji sa procesorskim jezgrima. 
 
Procesor broji oko 4.8 milijardi tranzistora na površini silicijumskog jezgra od 213mm2 . Unapređeni memorijski kontroler podržava dvokanalni režim rada DDR4 memorije i dobio je pomenutu podršku za rad sa bržim modulima JEDEC 2993MHz. Ovako konfigurisan CPU ima definisan TDP faktor vrednosti 105W.
 
 
 
Procesor je izrađen u AM4 pakovanju. Kompatibilan je sa starijim pločama na bazi X370 čipseta, a preporuka je ukoliko sada kupujete čitavu platformu da se opredelite za noviji X470 čipset. 
 
Ryzen 7 2700X procesor stiže u pakovanju sa fabričkim Wraith Prism kulerom koji je ako možemo tako da kažemo, poboljšana verzija Wraith Max modela u delu naprednijeg RGB LED osvetljenja u tri zone. Ovaj model kulera se ekskluzivno isporučuje bar za sada, isključivo uz najjači primerak Ryzen 2 serije procesora. U pogledu termalnih karakteristika potpuno zadovoljava potrebama rada na fabrički deklarisanim vrednostima. 
 
 
Kao i svi procesori iz AMD Ryzen serije tako i ovaj raspolaže opcijom otključanog multiplikatora radne frekvencije pa uz veoma jednostavnu proceduru, možete dodatno ubrzati vaš primerak u skladu sa mogućnostima konkretnog primerka CPU čipa i korišćenog sistema hlađenja. Prodajna cena se kreće u rasponu od 330-350€.
 
Ryzen 5 2600X
U pitanju je “šestojezgarana” verzija Ryzen 2 izdanja. U prethodnom periodu primerak Ryzen procesora sa 6 Zen jezgara koji se dupliraju u 12 logičkih se pokazao kao vrlo omiljen među korisnicima zahvaljujući veoma dobrim performansama i pristupačnijoj ceni. Taj odnos je još više istaknut izlaskom druge generacije Ryzen procesora u “hexa-core” verziji.
 
 
 
Konkretno, ovaj procesor koristi šest Zen+ jezgara raspoređenih u dva CCX procesorska agregata sa 3+3 fizička jezgra koja međusobno komuniciraju putem ultra brze Infinity Fabric magistrale. Koliičina zajedničke L3 keš memorije je ostala ista kao i kod jačeg modela dok je ukupna količina nešto manja u skladu sa redukovanim brojem prisutnih fizičkih jezgara i adekvatno tome smanjenju L1 i L2 keš memorije. 
 
Procesor  radi na početnoj frekvenciji od 3.6GHz i uz pomoć “boost” tehnologije ubrzava do 4.2GHz. Multiplikator frekvencije je otključan pa možete naknadno eksperimentisati i sa većim frekvencijama, ali ne zaboravite da nabavite bolji kuler. Procesor stiže u pakovanju sa fabričkim kulerom koji nije tako lep i efikasan kao u slučaju jačeg, Ryzen 7 2700X modela. Ovde je u pitanju Wraith Spire model značajno skrominijeg izgleda i karakteristika koji će odgovoriti tek na osnovne potrebe rada. 
 
 
Dvokanalni integrisani memorijski kontroler takođe podržava rad sa bržom memorijom na većim radnim taktovima, a takođe će nagraditi i prisustvo četiri modula i sve popunjene slotove, kroz tehniku tkz. preplitanja podataka koje takođe rezultira poboljšanjem performansi.  
 
Sistemski kontroler ugrađen u Ryzen 2 generaciju obezbeđuje arbitražu za 20 PCI Express komunikacionih linija treće generacije (PCIe Gen. 3). Većina njih, tačnije 16 se koristi za rad sa ugrađenom grafičkom kartom, dok se preostale četiri koriste za brzu komunikaciju sa M.2 NVMe x4 SSD diskovima. 
 
 
Procesor spakovan u ovoj konfiguraciji, prosečno troši 95W. Još jednom skrećemo pažnju da Ryzen druge generacije, baš kao i prethodnik, nema integrisano grafičko jezgro pa je potrebno koristiti zasebni grafički akcelerator. Cena Ryzen 5 2600X modela se kreće od 230-250€.
 
Ryzen 7 2700
U pitanju “octa-core” verzija Ryzen slicijuma druge generacije koja se od trenutno najjačeg razlikuje po nižoj radnoj frekvenciji usled čega je i potrošnja smanjena na prosek od 95W. Ovaj procesor zbog toga ima isključenu XFR2 funkciju i započinje svoj rad od 3.2GHz dok turbo korak ide do 4.1GHz. Sve ostalo je identično sa najjačim primerkom, osim detalja u vezi fabričkog kulera. Uz Ryzen 7 2700 stiže jeftinija verzija u vidu Wraith Spire modela ali sa LED RGB prstenom. Dok smo sumnjičavi u pogledu realnih mogućnosti hlađenja ovog kulera, atraktivnosti mu neće nedostajati obzirom na prisustvo svetlosnog ukrasa.
 
Sa druge strane slabiji kuler ide “ruku pod ruku” sa činjenicom izostanka XFR2 funckije jer kod slabijeg termalnog rešenje definitivno nema onog dodatnog prostora za održavanje rada CPU jezgara na visokim radnim frekvencijama. 
 
Ipak, neko može sasvim logično reći kako ovaj CPU može overklkovati jednako uspešno kao i “fledgšip” verziju sa “X” oznakom. Naši testovi su ipak pokazali da Ryzen 7 2700 ne postiže najviše frekvencije kao jači 2700X što u praksi znači 100MHz nižu krajnju overkloking frekvenciju. Uopšte nije puno, ali obzirom na razliku u ceni od maksimalno 40-ak evra, u startu lošiji i manje atraktivan kuler, ukupno gledano ne deluje kao preterano pametna ušteda. Uz ovo ide i konstatacija da se R7 2700 verovatno dobija iz manje kvalitetnog dela silicijumskog kolača što se odražava na nižu krajnju OC frekvenciju.  
 
 
Korisnici koji pak već imaju svoj sistem hlađenja će svakako gledati u pravcu ovog modela jer tih graničnih 100MHz svakako ne predstavlja nešto što bi moglo da ozbiljnije utiče na performanse Ryzen 2 procesora jer 4.2GHz već isporučuje respektabilan nivo performansi. To je definitivno onaj nužni deo kompromisa da bi se došlo do kakve-takve uštede. Da li je to u vašem konkretnom slučaju vredno dodatnih performansi, procenite sami. Jedan od bitnih kvaliteta AMD Ryzen platforme obećanih kupcima jeste kompatibilnost sa starijim modelima matičnih ploča. I zaista, reč je održana. Dovoljno je ažurirati BIOS i ugraditi nove procesore u postojeće X370/B350 matične ploče. Radi bezbednosnih razloga, multiplikator je zaključan na jeftinim A320 modelima. Ukoliko baš kupujete potpuno novu platformu, preporuka je da nabavite noviju X470 matičnu ploču. Za to postoji par razloga. 
 
 
Prvi je poboljšana infrastruktura za napajanje novih procesora u cilju ispunjenja zahteva 12nm tranzistora i potrebe za preciznijim snadbevanjem tačno definisanih vrednosti radnog napona. Takođe, nove ploče imaju BIOS u koji je učitana +100C korekcija temperature na sondi koja meri tačku spoja između procesorskog jezgra i poklopca koji služi kao hladnjak na procesorskom čipu (heatspreader). Ovu vrstu korekcije koristi samo Ryzen 7 2700X model među procesorima druge, Zen+ generacije.
 
U pogledu podrške za USB portove situacija između X370 i X470 čipsetova je potpuno identična, oba podržavaju: 2x USB 3.1, 6x USB 3.0 i 6x USB 2.0 portova. Oba čipseta imaju podršku za 8x PCIe Gen2 komunikacionih linija i 8x SATA konekcija. Pored toga, sistemski kontroler u samom Ryzen procesoru obezbeđuje 4x USB 3.0 porta, pomenutih 20 PCIe Gen3 komunikacionih putanja i dve SATA konekcije koje se po potrebi mogu prebaciti od strane proizvođača ploče za podršku rada 1×4 NVMe SSD diska. 
 
Još jedan bitalj detalj u vezi matičnih ploča se odnosi na način njihove izrade i brzine rada RAM memorija. Naime, veće brzine DDR4 (2933 i više) memorijskih modula i manje kašnjenje (latencija) je lakše postići na matičnim pločama kod kojih je štampana ploča izrađena u najmanje šest (PCB) slojeva, dok su brzine od DDR4-2667 primerenije jeftinijim modelima sa 4 PCB  sloja, poput B350 i sličnih budžet modela. 
 
 
Konačno, jedan od ključnih noviteta AMD X470 čipseta je besplatno korišćenje AMD StoreMI tehnologije. U pitanju je inteligentni softver za povezivanje diskova koji omogućuje korisniku kombinovanje velikog kapaciteta tradicionalnih hard diskova i brzinu SSD diskova. Ovo se postiže spajanjem dva fizički zasebna diska u jedan virtuelni gde se vrši migracija najčešće korišćenih fajlova na brži deo koji čini NAND memorija. Ono što AMD StoreMI razlikuje od sličnih rešenja je jednostavnost jer ga možete aktivirati ili deaktivirati u bilo kom trenutku. Nema potrebe za instalacijom posebne Windows aplikacije, formatiranjem diskova ili desktrutivnim radnjama po vaše podatke kada želite da isključite StoreMI funkcionalnost. 
 
Jedan od važnijih detalja je da StoreMI tehnologija radi sa bilo kojim trenutno aktuelnim standardom diskova: SATA SSD, NVMe SSD, HDD, 3D XPoint pri čemu se novom virtuelnom disku dodeljuje još 2GB RAM memorije kao svojevrsnog oblika brze memorije za keširanje podataka novoformiranog virtuelnog diska. Inteligentni StoreMI softver automatski preuzima kontrolu nad upravljanjem fajlovima koji se čuvaju na virtuelnom disku, pri čemu kreira neophodne podatke za slučaj da korisnik poželi momentalnu deaktivaciju StoreMI funkcije.
 
Prema rečima AMD-a, korist od StoreMI tehnologije mogu biti vrlo velike. Prosečni SSD diskovi na bazi trenutno aktuelne 3D NAND tehnologije su brži oko 4X u operacijama čitanja i upisa podataka, prilikom poređenja sa tradicionalnim hard disk rešenjima. StoreMI kombinacija hard diska velikog kapaciteta i SSD diska pokazuju isti napredak u performansama, čineći StoreMI sistem idealnim izborom za krajnje korisnike jer dobijaju veliki kapacitet hard diska u kontekstu brzine SSD diskova. Test sistem:

MB: 
ASRock X470 Taichi Ultimate

CPU: 
AMD Ryzen 7 2700X, AMD Ryzen 5 2600X

RAM: 
2x8GB G.Skill SNIPER X 3400 CL16 

VGA: 
MSI GTX 1060 AERO ITX

HDD: 
Seagate Barracuda ST1000

SSD: 
Kingston A400 240GB

Cooler:
Cooler Master AiO MasterLiquid Pro 240 

PSU: 
Cooler Master V1200 Platinum 

 
Performanse:
[modul]test=680[/modul]
 
[modul]test=681[/modul] 
[modul]test=678[/modul]
[modul]test=679[/modul]
 
 
 Overkloking je poseban aspekt rada procesorskih paltformi pa tako i nove, druge generacije AMD Ryzen procesora. Naprednija tehnologija izrade i manja potrošnja su iznedrili situaciju u kojoj se ovi procesori manje zagrevaju u odnosu na one iz prve generacije, čime je otvoren prostor za dodatno podizanje radne frekvencije. Obzirom da svi Ryzen procesori raspolažu otključanim multiplikatorom radne frekvencije, AMD je uputio otvoren poziv svim korisnicima koji žele da izvuku dodatnu rezervu brzine iz svojih procesora. 
 
 
U tom kontekstu smo imali prilike da prisustvujemo manifestaciji zvaničnog predstavljanja AMD Ryzen 7 2700X i Ryzen 5 2600X modela u okviru koje je organizovano overkloking takmičenje kao i demonstracija mogućnosti sa specijalnim hlađenjem pomoću tečnog azota.
 
Čitav postupak overklokinga pomoću naprednih vazdušnih hladnjaka i sistema vodenog hlađenja se svodi na nastojanje da se multiplikator za sva jezgra istovremeno “zaključa” na što veću vrednost i obezbedi stabilnost u radu tako overklokovanog Ryzen procesora. Identično kao u slučaju prethodne generacije Ryzen CPU-a. Kod prve generacije maksimalno stabilna frekvencija se kretala oko granice od 4.0-4.1GHz u najboljem slučaju dok je kod Ryzen 7 2700X ona pomerena za jednu lestvicu više dotižući 4.3-4.35GHz. Sve to pri naponu procesorskog jezgra koje se kretalo oko granice preporučene vrednosti od 1.395-1.4V i aktiviranu LLC funkciju u BIOS-u matične ploče. 
 
Uz sitna podešavanja i eksperimentisanje sa više X470 baziranih ploča, uspeli smo da uz pomoć ASUS Strix X470-F Gaming ploče i G.Skill SNIPER X 3400 modula prebacimo granicu od 2000 poena u Cinebench R15 programu. Procesor je radio na 4.35GHz i naponu jezgra podešenom na 1.393V što je prilično lep rezultat. 
 
 
Ryzen druge generacije nesumnjivo bolje overklokuje RAM memoriju u šta smo se isto tako uverili. Prethodna generacija je dostizala limit od 3300MHz. Sada je ujedno lakše pronaći bolje RAM memorije optimizovane za rad sa višejezgarnim Zen procesorima, poput spomenute G.SKILL SNIPER X memorije koja je fabrički podešena za rad na 3400 MHz na CL16 latencijama. Uz blago povećanje napona na 1.39V uspeli smo da je ubrzamo do 3600MHz CL16 1T i time dobijemo dodatno na oštrini i odzivu procesorske platforme. Na pomenutoj OC manifestaciji smo videli Ryzen 7 2700X na 5.77GHz i RAM memoriju kaoja je radila na 3733MHz, naravno pod LN2 sistemom hlađenja.
 
Brzina RAM podsistema je itekako bitna po performanse Ryzen modela druge generacije. Interni testovi su pokazali da razlika u performansama memorijski zavisnih aplikacija i operacija se može razlikovati i do 40% (DDR4-2400 vs. DDR4-3600) što je podatak koji nikako ne bi smeli da ignorišete prilikom konfigurisanja nove Ryzen 2 bazirane ”mašine”.
 
Sa druge strane overklokovani Ryzen 7 2700X procesor vas nagrađuje odgovarajućim ubrzanjem (1-3%) u računski zahtevnim operacijama, ali ono nije spektakularno i naš lični stav je da ne vredi rizika koji se plaća povećanim stepenom opasnosti od nestabilnosti u radu jer već Precision Boost 2 u kombinaciji sa XFR2 funkcijom nude zaista dobru dozu ubrzanja, pod uslovom da posedujete malo napredniji sistem hlađenja.Nakon svih događanja u vezi prezentacije i testiranja nove generacije Ryzen procesora ostajemo prepuni utisaka. Iako se na “prvu” čini da je AMD sa Zen+ napretkom tek minimalno osvežio postojeću liniju procesora je samo delimično tačno. Definitivno, napredak nije revolucionaran, već klasični evolutivni pomak. 
 
 
Procesor je dobio na ubrzanju koje u nekim slučajevima nije ni malo zanemarljivo posebno za one koji se bave zahtevnijim aplikacijama i to u kontekstu posla kada ušteda u vremenu ima svoj smisao. Iz ove konstatacije proizilazi i pitanje vredi li prelaziti sa AMD Ryzen prve generacije na AMD Ryzen 7 2700X ili Ryzen 5 2600X? Obzirom da ploče poput X370 modela zahtevaju samo ažuriranje BIOS-a i da su im realno razlike u odnosu na novije X470 minorno male, može se razmišljati o prelasku na noviji CPU ukoliko možete povoljno da zatvorite čitavu kombinaciju. U suprotnom možete nabaviti noviju i bržu RAM memoriju i time udahnuti dodatnu snagu Ryzen modelima prve generacije.
 
Ryzen 2 se osim u aplikacijama jednako dobro snalazi i u igrama. Povećanje radne frekvencije, ubrzani memorijski kontroler i smanjenje latencija keš memorije su uticali na dodatni skok u gejming performansama pa su se novi Ryzen modeli pa skoro izjednačili sa Intel Coffee Lake procesorima. Sa druge strane u aplikacijama su brži od direktnih Intel konkurenata tako da je generalon gledano, prednost definitivno na strani AMD Ryzen procesora druge generacije.
 
U kombinaciji sa novim X470 pločama deluju još svežije i primamljivije a to nije samo posledica markentiških promocija već i realno boljeg utiska u radu. Onaj ko je zadovoljan performansama prve generacije Ryzen procesora, biće još srećniji sa onim što pružaju Zen+ jezgra jer je Ryzen druge generacije postao još bolji, brži i oštriji u odzivu na zahteve korisnika. 
 
 
AMD Ryzen 7 2700X i Ryzen 5 2600X su definitivno među pet najboljih desktop PC procesora današnjice u srednjoj tkz “mainstream” klasi. Pružaju dosta prostora za optimizaciju sistema i definitivno treba obratiti pažnju sa kojom memorijom ih uparujete, koje diskove ugrađujete jer dobro izbalansiran sistem na bazi Ryzen procesorske platforme druge generacije, u tim situacijama uzvraća vanserijskim performansama. 
 
AMD je izlaskom novih, Ryzen procesora uspeo da ponovo aktuelizuje svoju “prime” desktop platformu i učinio je još poželjnijom i to baš u trenutku kada su se svi pomalo pomirili sa konstatacijom da je Intel sa Coffee Lake-om uspeo da stvari preokrene u svoju korist. AMD je oštro i konkretno odgovorio, te jasno stavio do znanja da ima realno bolji proizvod.  Stanje u kome se konkurencija takmiči je dobitno za nas krajnje korisnike, a izlazak sve boljih centralnih procesora kao što je Ryzen 2 serija samo može da nas raduje jer za postojeći nivo cena dobijamo procesore sve boljih i naprednijih karakteristika, nešto o čemu smo prethodnih godina mogli samo da se nadamo…
 
Prednosti:
– Odlične performanse
– Veliki broj fizičkih i logičkih jezgara
– Automatski sistem ubrzanja
– Visoka radna kultura
– Bolje gejming performanse
 
Nedostaci:
– Mala overkloking margina