Aleksandar Božović
Prošlo je tri meseca od kada je AMD predstavio treću generaciju Ryzen procesora i unapređenu Zen 2 arhitekturu. AMD sada ima brže i bolje centralne procesore od Intel konkurencije, a što i nije neka novost. Međutim, AMD-u je trebalo više, dokaz koliko je njegova dominacija trenutno jaka, nešto što će biti šlag na tortu i potvrditi definitivno činjenicu najboljeg na tržištu desktop PC procesora.
Iako je startovao sa 8 jezgarnim i 12 jezgarnim modelima, AMD kao da je dao jedan kvartal “fore” Intelu da otkrije sve svoje adute, ukoliko ih ima. Zaista je neverovatno koliko je Intel svih ovih godina ostao uljuljkan dominacijom i zaokupljen lagodnim skupljanjem profita iz blago revidiranih verzija postojeće tehnologije. Ali to ne može večno da traje, a najbolji dokaz jeste izlazak Ryzen procesora koji su potpuno promenili odnos snaga na PC desktop tržištu centralnih procesora.
Pošto smo testirali Ryzen 7 3700X i Ryzen 9 3900X modele i konstatovali ko danas diktira pravila u delu tržišta centralnih procesora, AMD je dobio dugo očekivanu satisfakciju, ali i samopouzdanje nekoga ko definitivno diktira trendove, a ne samo trudi da dostigne rezultate konkurencije. To je jedna nova vrsta izazova gde ne sledite drugoga već korak više, pokušavate da se takmičite sa samim sobom i prevaziđete sopstvene uspehe. Neverovatno težak izazov!
U ritmu takvih nastojanja AMD je prilikom predstavljanja 3. generacije Ryzen procesora, najavio izlazak prvog desktop CPU modela sa 16 fizičkih i 32 logička jezgra. Ne znam da li je tada u LA-u, dr. Lisa Su zaista držala na prezentaciji komad pravog 16C/32T Zen 2 silicijuma, ali priznajem da nas je dirnula u najluđe fantazije i najsmelije snove, nas hardverskih zaluđenika koji i dalje uprkos svakodnevnim ubeđivanjima, odbijamo da priznamo kako je PC izduvani balon, skoro mrtav.I konačno… nakon nekoliko meseci neizvesnosti u ruke nam je došao AMD Ryzen 9 3950X – najjači i najmoćniji PC desktop centralni procesor današnjice. Najjača verzija nove arhitekture sa maksimalnom konfiguracijom dva fizička čipleta, napunjenih do vrha sa Zen 2 procesorskim klasterima. Dakle dva čipleta sa po 8 fizičkih jezgara, ukupno 16 fizičkih jezgara sposobna da izvršavaju 32 instrukcijska niza istovremeno, deleći 64 MB trećestepene keš memorije (ukupno 73 MB memorije za keširanje podataka) pri čemu dva fizički odvojena čipleta komuniciraju i razmenjuju podatke preko Infinity fabrik magistrale koja kuca na taktu od optimalnih 1800 MHz.
Jednom rečju konfiguracija za najveće domete. Ryzen 9 3950X radi i na X470 matičnim pločama jer stiže u standardnom AM4 pakovanju, ali prava stvar je instalirati ga u X570 matičnu ploču koja je daizajnirana tako da iskoristi njegove krajnje domete. Jer… ovakvu zver treba neprekidno hraniti ogromnom količinom podataka kako bi uopšte naslutili njenu računsku snagu, zato vam je potrebna velika propusna moć svih raspoloživih PCIe 4.0 transportnih putanja sa unapređenim specifikacijama po pitanju sposobnosti bržeg transfera podataka. RAM, sistem diskova, LAN i ostale periferije moraju raditi u najbržem režimu kako bi uopšte pratili ritam rada ovog multicore snagatora – eto zašto ga treba kombinovati sa X570 čipsetom.
Ovako konfigurisan Ryzen 9 3950X, započinje svoj ples na 3.5GHz i maksimalni turbo korak postiže na 4.7 GHz u vidu izleta najboljih, pojedinačnih jezgara. Ne treba da vam napominjemo da morate obezbediti dovoljno brzu RAM memoriju koja još više dolazi do izražaja upravo na jednom ovakom centralnom procesoru zbog nestandardno velikog broja fizičkih jezgara. Optimalno je izabrati DDR4 module na 3600 MHz uz što manje faktore kašnjenja tj latencije. Kada to ispunite, R9 3950X je spreman da se uhvati u klinč i sa jačim Intel LGA 2066 i AMD Threadripper modelima centralnih procesora, prevazilazeći sve dosadašnje modele u svojoj klasi.
To mu pre svega omogućuje napredni proces izrade tranzistora u 7nm, zahvaljujući kojima je TDP ili prosto rečeno, prosečna potrošnja jednog ovako komplesknog modela centralnog proccesora, svedena na 105W. Ponavljamo da se radi o prosečnoj potrošnji, a ne maksimalnoj – koja je svakako veća u trenucima maksimalnog zauzeća procesorskih resursa, ali o tome nešto kasnije. Ovaj Ryzen stiže bez fabričkog kulera jer se preporučuje korišćenje sistema na bazi hlađenja vodom tj tečnošću. Što bolje hlađenje utoliko bolje i performanse. Dobro poznato pravilo je i dalje na snazi, jer i ovaj procesor koristi XFR2 i Power Boost Overdrive tehnike automatskog overklokinga.
I nećemo više, jer smo o arhitekturi poslednje generacije AMD Ryzen 3000 centralnih procesora već dovoljno pisali i objašnjavali. Zato hajde da vidimo kako Ryzen 9 3950X radi i kakve rezultate postiže u aplikacijama i igrama.Obilje snage i brutalna brzina su prvi i preovlađujući utisci. Zapravo, više imate osećaj da pod rukama raspolažete Threadripper platformom, a ne klasičnim desktop Ryzen modelom. Impresionira svojim ponašanjem, svojom krotkošću i kulturom rada. Temperatura i potrošnja uopšte nisu podivljali kako bi to očekivali imajući u vidu ponašanje slabijih modela sa manje fizičkih jezgara. Očigledno je da se Ryzen 9 3950X seče iz najkvalitetnijeg dela silicijumskog kolača. Kupac koji izdvoji 750 evra za ovaj derivat Zen 2 tehnologije to svakako i zaslužuje, a on to sa druge strane opravdava u radu.
Da bi čitavu platformu doveli u savršeni sklad sa Ryzen 9 3950X jezgrima i iscedili svu snagu Zen 2 silicijuma, našu test matičnu ploču ASRock X570 Taichi smo podigli na poslednju i preporučenu verziju BIOS sa aktivnim AGESA 1004 kodom koji garantuje maksimalne performanse i dostizanje specifikacijama obećanih radnih frekvencija, koje su ruku na srce nestvarno visoke za procesor sa ovolikim brojem jezgara. U skladu sa tim smo koristili naš referentni Cooler Master Nepton 280L AiO sistem vodenog hlađenja. Dokazano dobar u realnim situacijama, sada je pred sobom imao priličan izazov, ali njegov veliki bakarni blok je kao stvoren za rad sa AM4 Ryzen verzijama.
Izbor RAM memorije je pao na natprosečno dobre GSkill Trident Z NEO 3600 CL16 module koji su optimizovani za rad na AMD Ryzen platformi. Ovde za trentuak zastajemo i dajemo jedan savet za maksimalnu optimizaciju platforme i postizanje performansi – koristite četiri DIMM memorijska modula jer time izvlačite dodatni procenat performansi. Efekat je sličan kao kada koristite RAM module sa Dual Rank konfiguracijom zbog čega Ryzen dodatno izvlači koristi od tzv tehnike preplitanja podataka (interleaving) a što je još jedan dokaz njegove napredne arhitekture koja vuče korene sa serverskih modela centralnih procesora.
Reč dve o ploči koja ima besprekornu jedinicu za napajanje, tako neophodnu u ovakvim situacijama da bi se pravilno napajanla brojna procesorska jezgra i vodila do maksimalnih radnih frekvencija. U tom delu je ASRock sa X570 Taichi modelom odradio besprekorno domaći zadatak. Smeta nam pak nesretno rešeni hladnjak, napravljen iz jednog velikog bloka koji prekriva X570 čipset, ali i pozicije tri M.2 slota. Tako da ukoliko ugrađujete M.2 SSD disk, morate posegnuti za Torex odvijačem koji inače ne dobijate u pakovanju ploče i praktično otkriti čipset, a što znači odvojiti termalni interfejs sa površine čipseta. Potpuno nepraktično i svakako traži od korisnika da brine o ovom delu jer čipset se greje zbog upravljanja brzim PCIe 4.0 putanjama i mora da ima adekvatno hlađenje.
Takođe, nam se nije svideo jeftini izgled RGB LED osvetljenja, daleko lošije izgleda od Gigabyte i Asus modela jer je prosto naružio jednu, po radnim karakteristikama, vrhunsku ploču. Bolje da ga nisu ni stavljali, nego ovako. Ima tu i još nekih malih, sporadičnih “bubica” u BIOS-u, poput dupliranja pozicija za podešavanje takta FCLK magistrale i nemogućnosti da se u pojedinim slučajevima aktivira Windows Boot disk dok se ne aktivira “Fast Boot” opcija, ali to su već sitnice u odnosu na generalno dodbru suštinu ove, još jednom ponavljamo – vrhunske matične ploče.
Pošto smo instalirali sve kako treba, pozabavili smo se još jednom temom koja je trenutno aktuelna i izaziva onu vrstu sumnje kod korisnika kada su u pitanju namere u cilju postizanja maksimalnih performansi na Ryzenima treće generacije. Pretpostavljate radi se o “Power Plan” profilima koji utiču na postizanje i održavanje maksimalnih radnih frekvencija.
Naime, na internetu su se pojavile tvrdnje da određena podešavanja optimizovanih “power plan” profila mogu podići prosečnu frekvenciju i do 200 MHz. Proverili smo i moramo vam priznati, da koristi na pravilno podešenim sistemima praktično – nema. Čak šta više, zabrležili smo i usporenja u poređenju sa tradicionalnim AMD “High Performance” profilom. Može biti i da je do samog modela matične ploče za koji se pravi prilagođeni prfil potrošnje. Uglavnom, pratićemo šta se dešava po ovom pitanju i blagovremeno vas obeveštavati, ako bude nečeg iole vrednog vaše pažnje. Do tada ostaje savet da ne trujete bespotrebno Windows sistem, već ažurirate AGESA kod, podesite memorijski kontroler, RAM memoriju (3600 MHz) i Infinity Fabric magistralu na 1800Mhz, Aktivirate XFR2 i PBO, potom učitate AMD drajvere za čipset i aktivirate AMD High Performance Power Profil, pa ćete sigurno imati maksimalne performanse u datom trenutku. Naravno, uz ovo obavezno poštujte poslednje aktuelno ažuriranje Windows 10 operativnog sistema na 1903 ili 1909 verziju, koji sa svoje strane zna da prepozna i agresivnije gura brža procesorska jezgra. Na kraju, obavezno poštujte zahtev za što boljim halđenjem.
I šta nakon toga možete očekivati? Podatak o 4.7 GHz je za poštovanje, ali je prosto neverovatan. Tako stoje i stvari u realnom radu. To je više markentiški mamac, nego neka konkretna korist. Hvalisanje AMD-a i dokaz Intelu da i oni mogu da dostignu ekstremno visoke frekvencije. Iskreno, to deluje u najmanju ruku impresivno kada znate da 7nm izdanci TSMC procesorske tehnologije u raznim oblicima mobilnih procesora, ali i grafičkih procesora – “kuckaju” na taktu od 2 GHz. Otuda je AMD dostignuće na ovako viskom frekvencijama definitivno uspeh vredan svake hvale.
A u praksi tih 4.7Ghz se dotakne samo u deliću vremena da bi se eto ispunilo obećanje. Imajte na umu da AMD Sense Mi tehnologija podešava radni takt jezgara čak 1000 put au sekundi. O nekom dugotrajnom radu više jezgara na dotičnoj frekvenciji nemojte ni sanjati. Realno, R9 3950X je isti kao i svi Ryzen modeli treće generacije, a što znači da pri punom opterećenju svi procesori rade oko granice od 4 GHz. Imajte na umu da je ovog puta to čak 16 fizičkih jezgara sposobno da izvede. Dostignuće za respekt!
Pri izvršenju aplikacija koje najviše opterećuju procesore i njihove resurse stavljaju u pun pogon, Ryzen 9 3950X troši oko 173 W električne energije i dostiže maksimalnu radnu temperaturu od 76 stepeni Celzijusa, zadržavajući se u takvim uslovima na 4 GHz radnoj frekvenciji. Sve to pri korišćenju navdenog sistema vodenog hlađenja, ali van kućišta tj na našoj otvorenoj test platformi.
I sada verovatno ono što ste najviše očekivali. Koliko je brži od osmojezgarnh Ryzen i Intel Core modela? Stvari stoje ovako.
Prvo tu su aplikacije za rendering koje izvlače i najveće blagodeti od prisustva jednog ovakvog procesora velike računske snage. Otuda su i razlike u ovom tipu softvera najočiglednije. To nam ujedno i objašnjava ko je ciljna grupa korisnika jednog ovakvog CPU modela. Dakle, Autodesk Maya sa Arnold renderer modulom daje Ryzen 9 3950X procesoru prednost od skoro 2.5x ili tačnije 239% u odnosu na Intel Core i9-9900K. Prednost AMD procesora u odnosu na 9700K ide skoro do 3x, tačnije 290%. U isto vreme 8-jezgarni Ryzen 3700X zaostaje očekivano skoro 2x ili 196%, a što znači da Zen 2 skoro idealno skalira performanse. 12 jezgarni Zen 2 beleži za trećinu lošije rezultate od R9 3950X što uopšte nije bezazleno za nekoga ko se bavi ovom vrstom posla!
Slično je sa Cinema 4D programom koji najjačem Ryzen-u daje duplo veću prednost u odnosu na najjači Core i9-9900K, odnosno 2.5x u poređenju sa Core i7 9700K procesorom. Zen 2 sa 6 jezgara zaostaje 86%, dok 12-jezgarni primerak zaostaje 25%. Jednom rečju u najzahtevnijim scenarijima, Ryzen 9 3950X je brutalno nadmoćan i tu jednostavno nema više šta da se kaže. Rezultati govore sve.
Ovakav šablon ponašanja susrećemo i u Blenderu, odnosno Keyshot-u. Dakle rendering i 3D modeliranje je ono pravo okruženje koje u ovom trenutku može najbolje da iskoristi mogućnost računske snage Ryzen 9 3950X modela.
V-Ray renderer daje 75%, odnosno 2.3x veću prednost najjačem Ryzen AM4 modelu u odnosu na Intel Core i9 9900K i Core i7 9700K modele, dok je od 8-jezgarnog Zen 2 predstavnika, brži za 80% tj. 25% od 12-jezgarnog R9 3900X primerka. Corona daje redom sličnu sliku sa 71%, 2.6x, 88% i 23% prednosti.
A, šta je sa ostalim poslovima, poput video obrade koja je danas itekako popularna. Najjači Ryzen serije 3000 i ovde blista, ali ne u onoj meri kao što je to slučaj sa prethodnom kategorijom aplikacija. Tako recimo u Adobe Premijeru
razlika u odnosu na 8-jezgarne Zen 2 predstavnike iznosi 23%, dok 6-jezgarni i kod nas najpopularniji modeli, pokazuju nešto preko 40% zaostatka. U After Effects-u je razlika još manja i iznosi nepunih 8%, odnosno 7% u korist R9 3950X modela.
Kada govorimo o obradi fotografija u Photohop aplikaciji, R9 3950X je brži od svojih Zen2 8 jezgarnih “rođaka” za nepunih 1%, a što je praktično razlika neosetna u realnom radu.
Kada govorimo o poslovima arhiviranja (WinRAR, WinZip), R9 3950X je oko 50% brži od najjačih 8 jezgarnih Intel Core i AMD Zen 2 predstavnika. Dok prilikom konverzije FLAC u MP3 muzičke formate, beleži blizu 40% bolje rezultate od najjačeg Intel Core i9 9900K procesora tj. nešto više je nego duplo brži od Core i7-9700K primerka, dok Ryzen 7 3700X ostavlja za nekih 30%, dok je R9 3900X u zaostatku za 9%. Kao što vidite, razlike variraju – negde su veće, negde manje i zavise od konkretne optimizovanosti pokrenute aplikacije i njenog programskog koda u smislu mogućnosti da iskoristi sve ponuđene procesorske resurse. Ne zanju sve aplikacije da iskoriste raspoložive mogućnosti. To je zadatak neke buduće optimizacije programerskih kuća.
Dobro, a kakvo je stanje sa igrama? Ovakav model procesora sigurno ne kupujete zbog gejminga iako PR odeljenja proizvođača hardvera, rado koriste ovu temu. Istina je da R9 3950X pokazuje minimalan napredak u performansama u odnosu na ostale pripadnike Ryzen 3000 serije procesora. To se svodi na par frejmova u naslovima koji više koriste CPU snagu poput: Assassin Creed franšize ili Far Cry 5 naslova. U ostatku igara ne beležimo nikakav konkretniji dobitak, tako da je zaključak da u igrama možete jeftinije proći sa pristupačnijim Ryzen modelima, a razliku potrošiti za nabavku jače grafičke karte. Strategija koja je nesumnjivo bolja ukoliko vam je gejming u prvom planu.
Jedan od noviteta R9 3950X procesora je Ryzen ECO režim rada. Ova funkcija radi isključivo u kombinacijama sa AMD X570 matičnim pločama, ne i sa X470, B450 modelima.
ECO mod je pre svega zanimljiva ideja i opcija koja je novitet u okviru Ryzen Master softverskog alata. Namenjena je onima koji bi želeli ovako jednu moćnu spravu da vide u formi kompaktnih ITX sistema. Smanjuje se potrošnja, a samim tim i grejanje jer procesor u takvim uslovima troši značajno manje električne energije. Umesto prosečnih 105W, potrošnja pada na 65W, a nivo performansi koje isporučuje u takvim situacijama iznosi od 77-90% maksimalno izmerenog nivoa. Nije loše i priznajem zanimljiva ideja koja interesuje veliki krug korinsika.
Test sistem:
CPU:
AMD Ryzen 9 3950X
MB:
ASRock X570 TaichiGigabyte Aorus X470 Gaming 7 WiFiBiostar Racing X570 GT8
Cooling:
Cooler Master Nepton 280L
RAM:
2x8GB 3600 CL16 GSkill Trident Z NEO
VGA:
AMD radeon VEGA 64AMD Radeon RX 5700XT
SSD:
256 GB ADATA Gammix S11 Pro NVMe x4 PCIe 4.0
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
OS
Windows 10 Pro ver. 1903
Drivers
Adrenalin 2019 Edition 19.11.3 AMD Chipset Driver 1.9.27.1033
Performanse[modul]test=988[/modul]
WS App
[modul]test=990[/modul]
WS Gejming
[modul]test=991[/modul]
Radna temperatura i potrošnja energije
[modul]test=989[/modul] Prvo što vam padne na pamet kada govorite o overklokingu 16 jezgarnog procesora jeste da li je to uopšte realno i izvodivo tj održivo u uslovima svakodnevnog rada. Frekvencija i potrošnja na fabričkim podešavanjima uz aktivne sisteme automatskog overklokinga su već na samoj granici održivog.
Ipak, ukoliko imate vanserijski dobar rashladni sistem i ploču koja će sa kvalitetnim VRM modulom pratiti vaše želje – možete da probate, baš kao što smo i mi učinili. Šta u stvari poželeti od overklokinga ovako jednog “velikog” centralnog procesora.
U prvom trenutku smo imali zebnju jer iz iskustva znamo da 6-jezgarni 3600X model se dosta nepredvidivo ponaša u pogledu temeprature pa smo ga sa prilčno muke naterali da radi na 4.3 GHz u 6C/12T konfiguraciji. Obzirom da naš današnji test CPU ima daleko više jezgara… bojazan je svakako bila prisutna, ne toliko strah koliko oprez da ne preteramo sa ambicijama i oštetimo procesor ili ploču.
Bitno je da imate vrhunsko hlađenje i jednako vrhunsku matičnu ploču, pre svega u smislu napajanja i podešavanja napona iz BIOS-a. Pokazalo se da je testirani ASRock X570 Taichi dorastao u potpunosti tom zadatku. Tu pre svega mislimo na mogućnost potpune kontrole VID napona pri njegovoj regulaciji vrednosti na samom procesoru koja je nešto manja i podešava se u finijim koracima od onog što ploča isporučuje kao Vcore napon.
Prvo smo izabrali OC meni. Podesili smo VID na 1.19 V. Voltage mod je prebačen u OC režim, a frekvenciju procesora smo podigli na 4.1 GHz. Loadline Calibration smo postavili na vrednost 1, kako bi predupredili bilo kakve oscilacije ili eventualni pad napona u slučaju kada procesor počne sa intezivnim proračunima da povećava potrošnju el. energije. RAM memoriju nismo dirali ona je ostala na 3600 MHz CL16, dok je FCLK podešen na 1800 MHz.
Sledi restart i “propuštanje” test baterije najzahtevnijih rendering testova. Ryzen 9 3950X neočekivano dobro podnosi tih 100 MHz više uz jedva prtimetan rast temperature od par stepeni Celzijusa.
Ohrabreni ovakvim ponašanjem podižemo frekvenciju svih 16 Zen 2 jezgara, prvo na 4.2 GHz i nakon toga na 4.3 GHz. Uz sve pomenute parametre, eksperimentišemo VID naponima kako bi stabilizovali sistem, a ipak zadržali temperaturu jezgra u iole normalnim granicama. Konačno uspevamo u tome na VID=1.28125V, kada procesor kompletira sve testove. Odličan rezultat i još jednom dokaz da se R9 3950X dobija iz najkvalitetnijeg dela 7nm silicijuma.
Izmerena ubrzanja iznose nekih 8-9%, potrošnja prelazi granicu od 200W, a temperatura na otvorenom sistemu ide do 96 stepeni Celzijusa. Da li je vredno rizika procenite sami. Iskreno mislim da za svakodnevni rad je bolje ostaviti na fabričkim vrednostima nego bespotrebno forsirati sistem. Možda, kada vam baš zatreba da nešto brzo obavite možete probati sa overklokingom, ali uz stalni nadzor “mašine”. Mislim da smo vam dali već dovoljno podataka da i sami izvedete zaključak o novom i najjačem Ryzen predstavniku u klasi mainstream PC desktop računara. Ovo je prvi svoje vrste, praktično dostignuće koje do juče nije bilo zamislivo na jednom klasičnom desktop PC-u. Snaga moćnih “workstation” stanica se polako seli na obični PC računar i u tom pogledu R9 3950X je vesnik nekih novih vremena.
Ipak, u pitanju je centralni procesor kao specifični alat koji svoju punu snagu pokazuje u specijalizovanim oblastima 3D renderiga i modeliranja, oblasti u kojima su dotične aplikacije, jedine sposobne da iskoriste maksimalnu snagu svih hardverskih resursa kojima ovaj moćan procesor raspolaže.
Brz je on i u ostalim poljima primene poput video produkcije, ali ruku na srce programi ga ne koriste na pravi način i u punoj meri kako bi trebalo. Ostaje na programerima i njihovim kućama da ispitaju ima li prostora za pomak u performansama i dodatnoj optimizaciji koda koji bi iskoristio neke buduće procesore velike snage, kao što je naš današnji test primerak.
Ostaje na kraju pitanje – kome se ispalti nabavke jednog ovakvog čipa? To svakako nisu prosečni korisnici ili gejmeri, već profesionalci kojima je vreme primarni kriterijum prilikom obavljanja poslova. Uglavnom su to veliki projekti koji zahtevaju natprosečne resurse, nešto što je van domašanja rada i razmišljanja prosečnog korisnika. Iskreno, mnogi to neće ni razumeti, ali oni koji obavljaju ozbiljne poslove i koji nisu toliko limitirani novcem, shvatiće o čemu pričamo.
Cena od 750 evra u kombinaciji sa solidnom pločom i dosta memorije u krajnjem i nije tako skupa kada se uporedi sa sličnim “workstation” konfiguracijama, gde samo matična ploča košta skoro koliko i 16C/32T Zen 2 procesor. Time jednom nogom itekako ulazi u dvorište, za klasu više cenovno pozicioniranih AMD Threadripper i Intel Core LGA 2066 platformi.
Ryzen 9 3950X je brutalno brz i bez ikakve sumnje prevazilazi sve postojeće modele centralnih procesora u svojoj klasi. Onaj kome treba vrhunski alat za posao znaće da ceni mogućnosti ovog nesvakidašnjeg procesora, a od nas bezrezervno dobija nagradu izbora urednika kao ubedljivo najbolji procesor u svojoj klasi!
Prednosti:
– Vrhunske performanse
– 16 fizičkih i 32 logička jezgra
– Očuvana kompatibilnost sa X470 matičnim pločama
– ECO režim rada
– Podrška za PCIe V4.0
Nedostaci:
– Zahteva vodeno hlađenje
Cena: 750€
