Benchmark Redakcija
ASUS ARES 4GB
Najbrži Single GPU video akcelerator iz AMD-a, nakon blažeg overkloka nudi processing moć od čak tri TeraFLOPS-a, što je nekoliko puta više od čuvenog super-kompjutera koji je pre samo nešto više od desetak godina zauzimao čitavu jednu prostoriju. Dual GPU kartica iz AMD-a, čuveni Hemlock – Radeon HD5970 je i gotovo dva puta jači, sa prosečnom zbirnom snagom od oko pet TeraFLOPS-a. Pa ipak, mnogi su očekivali da će AMD uskoro ponuditi i pravi Radeon HD5870X2, jer je, kao što znamo, Radeon HD5970 zapravo mogao da nosi i naziv Radeon HD5850X2 – da se još ranije (radi smanjenja dvosmislenosti) nisu odlučili da se drže isključivo četvorocifrene nomenklature (bar kad su grafičke kartice u pitanju). AMD dosta ulaže i u profesionalne modele – bilo za grafičke radne stanice ili general purpose computing, ali su među ljudima i dalje najprepoznatljiviji po Athlon, Phenom i Radeon brendovima. Odnosu prepoznatljivosti odgovara i odnos prihoda u kompaniji – Athlon, Phenom i Radeon donose ubedljivo najveći deo profita, iako nam je veoma logično da je pred serijama proizvoda kakvi su FirePro (FireGL) i FireStream – svetla budućnost.
AMD je još uvek fokusiran uglavnom na gaming i svoje platforme – bilo desktop ili mobilne. Korisnici koji su pratili i posmatrali koliko je svaka nova generacija Radeon akceleatora donela u odnosu na prethodnu, sada očekuju da se sirova snaga, bar ona na papiru, udvostruči. Ali, da li je realno očekivati GPU koji će imati sve duplirano u odnosu na Cypress. GPU koji bi objedinio snagu dve Radeon HD5870 kartice u jednu. Smatramo da se takav GPU još uvek neće pojaviti i da će, nakon prvog jesenjeg DX11 refresh-a, sledeći novi milestone grafički čip po broju computing jedinica biti za oko 50% veći od Cypress-a. RV870 je nekad smatran velikim i moćnim GPU-om, a sada znamo da je manje površine čak i od NVIDIA-inog GF104, koji pripada srednjoj performance klasi. U AMD-u jesu naveli kako smatraju da kreiranje monolitnog čipa više nema smisla i da će njihov GPU uvek biti pozicioniran da bude „srce“ performance serije kartica, baš kao što su to bili RV670 i RV770. Dalja strategija je da se prvo kreira ultra-high end klasa sa CrossFire –on-board modelom (HD5970), a onda i da se od RV870 čipa, napravi jednako pametna, ali manje mišićava verzija GPU-a (Juniper). O arhitekturi Evergreen familije GPU-ova tj. akceleratora smo već više puta pisali, pa pogledajte prve testove Radeon HD5870, HD5850, HD5770, HD5750 i ostalih kartica na ovoj stranici.
Kartica na testu – ASUS Republic of Gamers ARES 4GB
Kada smo testirali Radeon HD5870 akcelerator, nismo mogli a da ne maštamo o tome kako bi bilo da oba GPU-a budu full Cypress čipovi i da rade na frekvencijama koje važe sa regularne Radeon HD5870 modele. Zamišljali smo to i pitali se koliko bi TDP bio veći i zbog čega se AMD nije odlučio da ide do kraja, potajno se nadajući da će takva kartica jednom stići do nas. I stigla je, ali ne direktno od AMD-a, već od kompanije koja ima jedan od najboljih (ako ne i najbolji) R&D timova kada su core komponente u pitanju. Nedavno smo testirali baš njihovu custom V2 Radeon HD5870 karticu – kraću i sa moćnijom, old-school naponskom jedinicom čiji je jedini digitalni deo tu samo zbog (I2C) mogućnosti za volt-modovanje. Verovatno su i u ASUS-u zamišljali kako bi bilo da postoji Radeon HD5870X2 kartica u pravom smislu te reči. Kako bi bilo da i GPU i memorija rade bar na istim radnim frekvencijama kao što rade i na pojedinačnim Radeon HD5870 modelima, da overkloking dometi budu slični, a termalna disipacija i potrošnja u okvirima koje je postavio Radeon HD5970 (i ne mnogo preko toga). Kada su prihvatili izazov, odlučili su da postave cilj još više, te da kartica dođe i fabrički overklokovana. Tako će biti ne samo znatno brža od Radeona HD5970, koji i dalje važi za najbržu grafičku karticu koja se može kupiti – već bi morala da bude brža i od dva Radeona HD5870 u CrossFire režimu. A, ako baš imate višak novca (i neki od ultra-retkih monitora sa 4K rezolucijom ili bar EyeFinity setup), slobodno se “otvorite” za dva ASUS-ova Radeona HD5870X2. Tako ćete u sistemu imati Radeon HD5870X4… x OC! Garantujemo bar 200 hiljada pregleda video klipa ovakvog rig-a na YouTube-u, ako ništa više.
Za početak bismo mogli da ASUS Radeon HD5870X2 počnemo da “zovemo” krštenim imenom – ASUS (ROG) ARES 4GB ili ARES/2DIS/4GD5 što joj je zvanična kodna oznaka. Ime Ares je uzeto iz grčke mitologije (bog rata). Sećamo se da je ASUS pozajmio sličan naziv za drugu seriju kartica (Mars), što je takođe “bog rata”, ali u rimskoj mitologiji. ASUS ARES nije prva potpuno in-house razvijena kartica – setimo se samo čuvene ograničene serije EN7800GT Dual – koja je imala i eksterno napajanje, kao da se radi o, recimo, laptop računaru!
I na prvi, a i na drugi pogled, ASUS ARES predstavlja ono što englezi nazivaju overkill. Kartica stiže u ogromnoj kutiji, u kakvoj stižu 22-inčni monitori ili 19-inčni laptopovi. U kutiji je veliki, kvalitetan aluminijumski kofer sa šifrom (“…sta fali tašni, ima i šifru, mogu da se z… “) u koji je smeštena kartica, kvalitetan igrački, laserski miš, ogroman broj dodataka (CrossFire mostići, adapteri, kablovi, softver…). Pakovanje je toliko impresivno, da je bolje odgledati neki od unboxing video klipova koje možete pronaći na mreži, nego da mi pričamo koliko smo zapravo oduševljeni, jer nam svakako nećete poverovati. I kada kofer budete nosili sa sobom, ponesite račun, jer nismo sigurni da bi vam neki od srpskih policajaca poverovao da je to što vidi ispred sebe samo nekakva grafička kartica – u koferima u kakvom stiže ASUS ARES (koji i sam izgleda kao nešto što bi moglo da raznese par novobeogradskih blokova) se obično prenosi vatreno ili hemijsko oružje, a i sam suit-case dirty bomb je nešto na šta bi organi za održavaje reda i mira pre pomislili nego na bezopasno parče hardvera koje ćete koristiti kod drugara za neko tamo “overlokovanje”.
3200 ALU jedinica, 160 teksturnih i čak 64 render back-end jedinice su cifre od kojih nam se, već na prvi pogled vrti u glavi, iako se uvek setimo da bi tu snagu moguće iskusiti jedino tokom neke EyeFinity igračke sesije. Igranje Dirt 2 ili Crysis Warhead-a u 7680 x 1600 piksela bi bilo divno iskustvo, pa ako neko ima mogućnosti da ga sebi pruži, svakako bi smo voleli da nas pozove u goste. S druge strane, ova kartica ima toliko rezervne snage, da će sigurno i dobro optimizovanu DirectX 11 igru koja se pojavi 2013. godine, prikazivati bez problema bar u Full HD rezoluciji.
Dakle, ASUS ARES je, kao i Radeon HD5970 napravljen po istom scenariju kao i prethodnici – Radeon HD4870 X2 i Radeon HD3870 X2. Međutim, za razliku od prvog prethodnika, oficijelne DualGPU Cypress kartice, radne frekvencije samih GPU-ova kod ARES modela nisu niže. U pitanju je zaista masivna kartica, sa svojih 2.3 kilograma, ali nije zastrašujuće velika koliko biste mogli da pomislite da bi mogla da bude. Istina, mnogo je šira (viša) od Radeona HD5970, ali je od njega i kraća. Dizajn PCB-a je, naravno, totalno custom, baš kao i nacrt i rešenje za rashladni sistem. Kvalitet izrade čitavog proizvoda je na izuzetno visokom nivou, sve deluje robusno i kao da je napravljeno da traje decenijama, tu uključujući i pokretne delove, kao što je ventilator.
Frekvencije svakog od grafičkih čipova nisu smanjene na 725 MHz kao kod Radeona HD5970, već su na standardnih 850 MHz (na koliko su podešene i kod HD5870). “Klok” za VRAM-a je kod Radeona HD5970 spušten sa 1200 na 1000 MHz (sa 4.8 na 4.0 GHz), a kod ARES kartice radi upravo na 4800 MHz, efektivno. Pošto čitav rashladni sistem mora biti efikasan skoro kao dva kulera na Radeon HD5870 modelu, odnosno efikasniji od onog na HD5970 kartici, jasno je zbog čega je površina morala biti veća. Ipak, u svetu računara postoje određeni standardi, pa čak i velika kućišta imaju neke svoje limite kad su dimenzije u pitanju. I baš zato, smatramo da je ASUS ipak ostao u nekakvim granicama “normale” kada su gabariti ovog “monstruma” u pitanju.
Još i za Radeon HD4870X2 smo rekli da je glomazna kartica i da sumnjamo da ćemo videti veću, a ubrzo smo bili demantovani, jer je Radeon HD5970 zaista pravi zmaj. Ipak, sa svojih 342 milimetra dužine, Radeon HD5970 izgleda kao maneken u poređenju sa ASUS ARES karticom. Sva sreća da smo mi još na vreme apgrejdovali test računar, tako promenivši i stari dobri WaveMaster za Cooler Master Cosmos 1010 ESA kućište, koje je zaista prostrano. Kada ga instalirate, svakako ga učvrstite pre nego što kućište vratite u vertikalan položaj, jer je kartica prilično teška – 3.2 kilograma. Da, sećamo se da smo istu stvar rekli i za Radeon HD5970, koji je težak samo 1240 grama. Sve je relativno, zar ne?
ASUS ARES kartica koju predstavljamo se možda i neće naći u slobodnoj prodaji na našem tržištu, a i kada bi je neko od domaćih distributera poručio, koštala bi između 1100 i 1500 evra, a to je cifra koju je kod nas spreman da plati jednocifren broj ljudi, čak i kada bi im se sve donelo na ruke. Za razliku od već pomenutog EN7800GT Dual akceleratora, ASUS ARES se napaja od sistemskog PSU-a. Za nju je neophodno obezbediti i dosta jak ostatak sistema, počev od samog kućišta i naravno, napajanja. ASUS ARES poseduje čak četiri video konektora spremnih za prikaz XHD rezolucije. Dva DVI-I konektora i jedan HDMI je nešto što smo očekivali, ali nam se dopalo to što je tu i (večito) novi DisplayPort priključak. Uostalom, HDMI lako možete dobiti iz DVI-I konektora, najobičnijim adapterom, koji bi trebalo i da bude isporučivan uz kartice. S druge strane, adapter sa nekog drugog priključka na Display Port je još uvek pomalo egzotična stvarčica. Kao i Radeon HD4xxx i HD5xxx serija, i ASUS ARES podržava audio-over-HDMI. Audio drajver će biti instaliran nakon instalacije Catalyst paketa. Ovaj audio drajveri sasvim normalno egzistira uz vašu već postojeću zvučnu karticu u računaru, a sam audio kodek integrisan u Radeon GPU podržava osmokanalni zvuk u kompresovanim i nekompresovanim formatima (DTS, DTS HD, AC3, Dolby TrueHD (i starije verzije, naravno), kao i LPCM). Iako je i ASUS ARES već Crossfire sistem sam po sebi, dodatni Crossfire konektor omogućava kreiranje CrossFire X sistema sa četiri GPU-a koji bi u teoriji raspolagali sa 6400 ALU jedinica, 320 teksturne i 128 render back-end jedinice.
Kada se jednom rasklopi zaista veliki rashladni sistem postavljen na ovu karticu – prvo što ćete zapaziti je zaista veliki broj impresivno pedantno složenih komponenti. Tu su dva RV870 GPU-a, te iznenađujuće veliki PCI Express switch čip sa oznakom AMD8647. Ovaj čip je AMD-ova verzija kontrolera koji je ranije nabavljan od kompanije PLX Technology (PEX8647) ili je u pitanju isti čip sa drugačijim oznakama. Isti PCI-Express 2.0 čip se koristi i kod Radeon HD5970 kartice i ima ulogu da preusmerava do 48 PCI Express linija koje se koriste i za komunikaciju između samih GPU-ova. PLX-ov čip navodno podržava i PCI Express 2.1 standard.
Dizajn PCB-a i raspored komponenti na njemu je takav da layout deluje “gušće” u odnosu na Cypress kartice, što je i razumljivo, s obzirom da su na njega smeštena dva RV870 GPU-a, te i pomenuti PCI Express switch čip i dva odvojena seta od po dva gigabajta GDDR5 čipova, svaki za sopstveni GPU. Uz sve to, tu su i naponske jedinice, koje ne mogu ostati iste kao i u slučaju modela koji znatno manje troše. Naponski segment koji “hrani” GPU, izrađen oko kontrolera iz Volterra porodice. Naponske faze kontrolišu specijalizovani kontroler-čipovi, Volterra VT1157SF i već pomenuti VT1165MF čip, koje smo uočili i na Radeon HD5970 kartici. Dakle, ASUS je koristio iste komponente, ali je dok je naponska jedinica kod HD5970 sastavljena iz pet faza, kod ARES modela je vidljivo šest faza. Memorijske module takođe napaja sekcija koju nadgleda VT1157SF kontroler. Upravo pomenuti čipovi obezbeđuju pametni monitoring i predstavljaju temelj ATI-jevog power management sistema koji nam je poznat kao PowerPlay. Kartica se napaja preko PCIe x16 magistrale i tri dodatna PCI Express konektora od kojih jedan ima standardnih šest, a druga dva osam pinova (2×4). Sva tri konektora su neophodna da bi kartica radila. Konektori su smešteni na samom kraju PCB-a, pri gornjoj ivici, u pravcu ventilatora, što je bolja pozicija i jasno je da su konektori na tom mestu jer je ova kartica jako dugačka, pa bi dodatni konektori na njenom krajnjem delu bili problematično pozicionirani i u većim kućištima. Ova tri konektora mogu kartici da isporuče do 450W snage (2 x 150W putem 8-pinskog konektora i 2 x 75W putem 6-pinskog konektora i PCI-E slota), ali ASUS navodi da ARES ne vuče više od 300W struje. Zanimljivo je i da je ASUS postavio i tri mesta za merenje napona (voltage measurement spots) svakog od GPU-ova.
Na PCB-u se jasno vidi da je na karticu instalirana već poznata Hynix GDDR5 memorija. I dok Radeon HD5850 i HD5870 koristi Samsung GDDR5 memorijske čipove (K4G10325FE-HC04 čipova kapaciteta od jednog gigabita koji rade na naponu od 1.5V i sposobni su za frekvenciju od 1250 MHz ili 5 GHz, efektivno), ASUS ARES, baš kao i Radeon HD5970 ima instalirane Hynix H5GQ1H24AFR-T2C čipove sa istom specifikacijom (1250 MHz, odnosno maksimalno 5 GHz, efektivno). Dva puta po osam komada ovih čipova instalirano je sa jedne, a dva puta po još osam čipova sa druge strane PCB-a. Da, kartica poseduje čak trideset dva GDDR5 čipa i ukupno 4GB video memorije!
Rashladni sistem nema veliki plastični poklopac koji bi ga u potpunosti prekrio, ali jeste ukrašen dovoljno da kartica deluje atraktivno. I, što je jako zanimljivo, ovaj poklopac nije načinjen od plastike, već od metala, a ofarban je crnom i crvenom bojom. Slike govore više od hiljadu reči. Sam rashladni sistem ASUS ARES kartice se sastoji, praktično, od dva osnovna elementa kulera iz ASUS Radeon HD5870 V2 kartice. Baze koje prekrivaju svaki od GPU-ova su izrađene od bakra, uključujući i četiri para toplotnih cevi promera od osam milimetara. Mesto na kome kuler dodiruje GPU, na njegovim ivicama, posebno je ojačano i precizno obrađeno kako bi bakarni umetak na donjoj strani na najbolji način legao na površinu jezgra. Sam rashladni sistem se je dosta masivniji i kvalitetniji od alu-rešenja koja smo videli na referentnom Radeon HD5870 modelu. Bakarna baza koja dodiruje jezgro i memoriju je masivna i duga, a takođe je jako dobro ispolirana. ASUS ARES ne koristi Direct-Cu sistem bakarnih cevi (postoji poseban model sa ovim načinom hlađenja), ali se ipak može reći da je hlađenje fenomenalno rešeno – bar zato što se vidi da se na njemu nije nimalo štedelo. Kuler je načinjen samo od bakra, tu uključujući i glavni radijator sa listićima.
Drugi deo kulera je ogroman profil koji prekriva sve memorijske module i načinjen je od legure aluminijuma i špialtera, a osim što hladi VRAM i PLX bridge čip, služi i kao “kolevka” za ventilator promera od čak 100 milimetara (kod Radeona HD5970 ventilator je imao 92 mm). Ventilator kod ASUS ARES akceleratora je tih dok ne krenete da se igrate i overklokujete, kada kartica postaje nešto bučnija od proseka na koji smo navikli od Radeona HD5800 i HD5970 serija. Zanimljivo je da se i sa druge strane kartice nalazi sličan profil koji prekriva i hladi komponente i VRAM.
Test Setup
PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Intel Core i7 920 @ 4000 MHz
Matična ploča
ASUS P6T Deluxe OC Palm Edition Intel X58 Chipset
Memorija
3 x 2Gb Geil PC2-16000 2000 MHz @1.65V
Hard Disk
Samsung SpinPoint F1, 320 GB, 16MB Cache
Western Digital Caviar Black 7500 AALS, 750GB, 32MB Cache
Video Karte
NVIDIA GeForce cards tested on ForceWare 197.41 Windows 7 x64
AMD Radeon cards tested on Catalyst 10.5
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster Hyper Z600
CoolerMaster Cosmos ESA 1010*
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 1100W*
* – ustupio Cooler Master
DVD uređaj
Optiarc DVD Recorder, SATA II
Optički uređaj
Pioneer Blu Ray reader
Operativni sistem
Windows 7 Enterprise Edition 64-bit
FutureMark 3DMark 06 Pro
Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
FutureMark 3DMark Vantage
Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0
Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…
Call of Juarez: Bound in Blood benchmark
Call of Juarez: Bound in Blood je multiplatformska TPS igra i nastavak čuvenog western hita istog naziva, koji je izašao samo za PC platformu. Pokreće ga četvrta generacija Chrome Engine-a, koja i u implementaciji za PC, ali i za Xbox 360 i PS3 podržava per-pixel metode osvetljenja i senčenja (normal mapping, virtual displacement mapping, environment mapping) kao i napredniju implementaciju deffered shading-a, doduše samo kroz DX10 verziju na PC platformi. Prikaz terena je realističniji nakon što je uveden poseban geo-mipmapping algoritam koji smanjuje broj poligona i žestoko se oslanja na height-map shader. Postprocessing efekti uključuju i maksimalno 64-bitni HDR, dinamičke i statičke meke senke, full screen motion blur, bloom, glow, depth-of-field, ambient occlusion, tone-mapping, edge AA, itd. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju. Pogledajmo rezultate:
Call of Duty: Modern Warfare 2
Call of Duty: Modern Warfare 2 je sledeća u nizu modernih arkadnih simulacija građanskih ratova i drugih političkih i verskih okršaja širom planete zemlje. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzija World at War i Modern Warfare. Broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je izuzetno veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi DirectX 9.0 i DirectX 10, a mi smo, naravno, testirali sa najvišim brojem detalja. Pogledajmo rezultate:
Resident Evil 5 benchmark
Ova survival horror igra je inicijalno razvijena za Xbox 360 i PlayStation 3, a nedavno se pojavio i Benchmark Demo za PC, ali i kompletna igra. Razvojni tim Capcom stoji iza naslova kakvi su Lost Planet i serijal Onimusha, pa je jasno da je grafička prezentacija na visokom nivou, a posebne reči hvale se mogu uputiti za optimizaciju, jer je ova igra, kao jedna od najlepših akcionih arkadnih igara ovog tipa na PC plaformi istovremeno i jedna od najmanje zahtevnih. Engine se oslanja uglavnom na funkcije DirectX 9.0c API-ja, mada igra zvanično podržava DirectX 10, ali ne koristi njegove napredne mogućnosti. Na PC platformi, igra podržava i GeForce 3D vision sistem naočara koji omogućava dublji “immersion” u samu igru. U benchmark demou, koji je izašao mesecima pre same igre, sva podešavanja smo postavili na maksimum i testirali sa i bez anisotropic i antialiasing filtera. Testirali smo DirectX 10 verziju. Pogledajmo rezultate:
Dawn of War II
Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.
BattleForge
Umesto serijala BattleField i njegovih brojnih nastavaka, ovoga puta smo se odlučili da koristimo nešto adekvatniju igru za merenje performansi modernih grafičkih akceleratora. U pitanju je BattleForge, igra koju je razvio Phenomic, koji je zaslužan i za fenomenalni Spellforce RTS-RPG serijal igara. Igra je, kao i njeni prethodnici u svoje vreme, izuzetno napredna i atraktivna, a oslanja se na DirectX 10.1, što donosi i podršku za osnovnu verziju SSAO. Unutar igre postoji i benchmark demo, koji je prilično zahtevan, čak i za ono što ćete tokom igranja iste igre iskusiti (ako se neko seća Quake III Crusher demoa, zna na šta mislimo), jer je u sceni fenomenalan broj jedinica sa puno detalja, detaljne teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, pomenuti SSAO, te post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima:
Far Cry 2 Benchmark
Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.
Crysis Warhead
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.
Left 4 Dead 2
Nama veoma drag serijal Half Life, zamenili smo modernijom i intenzivnijom surival-horor akcionom igrom, koja poseduje ugrađeni benchmark demo. Left 4 Dead 2 je poslednji hit iz Valve radionice, a kao i njegov prethodnik, izrađen oko poboljšane verzije Source 2.0 endžina, korištenog još i u poslednjoj HL2 Episode 2 igri. Igra je smeštena u apokaliptičnu blisku budućnost, nakon pandemije virusa koji je veći deo planete pretvorio u zombije na stereoidima, dok je deo preživelih ostavio da rade upravo to – preživljavaju. Igra je najzanimljivija u kooperativnom multiplejer režimu, koji se može igrati kao versus mod (slično deathmatchu) ili kao co-op kampanja. Poboljšanja na Source “motoru” obuhvataju bolju podršku za višejezgarne procesore, animacija koja se oslanja na integrisani fizički endžin, prilično je dorađen i AI, a dodate su i novine koje nismo viđali u Half Life igrama, kakvi su self-shadowing, normal mapping i veliki broj post-processing trikova koje Valve objedinjuje pod nazivom cinematic visual effects (color contrast, sharpening, multi-focusing, film grain, vignetting itd.). Pogledajmo rezultate koje smo postigli uz najviši nivo detalja.
S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat
Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.
Colin McRae DIRT2
Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:
Tom Clancy's H.A.W.X.
H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.
Metro 2033
Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…
Just Cause 2
Just Cause 2 je sand-box igra razvijana za PC, Xbox 360 i PS3, ali koja nije samo još jedna prosečna multiplatforma koja izgleda veoma slično na sve tri igračke konzole. Avalance Engine 2.0 je veoma skalabilan, pa na igračkim konzolama izgleda prilično dobro, ali rudimentarno u odnosu na vizuelnu raskoš koja se postiže na jakim PC računarima sa akceleratorima koji podržavaju DirectX 11. Osim ogromnih prostranstava kakvi do sada nisu viđani u jednoj PC igri, a koji se sasvim slobodno mogu uporediti sa prostorno znatno manjim Crysis mapama, Just Cause 2 nudi i daleko bolju optimizovanost, te brz i tečan realtime rendering realističnih senki i osvetljenja, sve sa velikim i detaljnim modelima i teksturama, kao i uverljivim efektima eksplozija, dima, magle, te meteoroloških uslova… Tu su, naravno i impresivni DOF, realističan haze i subsurface scattering, kao i SSAO, dok vodene površine podržavaju i DX11 “tesselation”. Testirali smo sa maksimalnim detaljima…
Overclocking
ASUS ARES kartica radi na 850 / 4800 MHz u startu, što je odlično za ovako high-end proizvod koji, pritom, ima i dva GPU-a, a znamo da oni nikad nisu bili šampioni u overkloking sportu. I u startu, bez dizanja napona, došli smo do 930 MHz za jezgro i 5200 MHz za VRAM, što nas je prilično obradovalo. Uz bezbedno dizanje napona do 1.35V stigli smo do 980 MHz za jezgro i istih 5200 MHz za memoriju. Kolege su se već pohvalile da su probili gigahercnu barijeru na nešto višim naponima, ali mi nismo želeli da se igramo sa ovako (pre)skupim parčetom hardvera i eventualno ga pošaljemo u, kako kolege Vezmar i Stamenković umeju da kažu – u večna lovišta. Već na 980 / 5200 MHz ventilator se nakon par “krugova” u 3Dmark-u prilično čuje, ali nam se čini da temperatura GPU-ova koja se kreće oko 77-82 stepena nije toliko visoka za volt-modovanu i overklokovanu karticu koja ima dva grafička procesora na jednom GPU-u. Pogledaćemo i rezultate.
Zaključak
Kao i više puta u poslednjih nekoliko testova novih AMD Radeon grafičkih akceleratora najviše klase, na kraju imamo uglavnom reči hvale. Ovoga puta, čestitke idu kompaniji ASUS i njihovim prilično inovativnim inženjerima iz R&D tima, kao i onima koji donose ovako smele i hrabre odluke i omogućavaju da proizvodi kakav je ASUS ARES ugledaju svetlost dana. Do nedavno, AMD Radeon HD5970 je bio najbrži akcelerator koji možete kupiti. Sada je to ASUS ARES sa čak 4GB video memorije! Ako je Radeon HD5970 – Lamborghini Gallardo, ASUS ARES je svakako Bugatti Veyron. Skuplji je, proizvodi se u još manjem broju primeraka i može ga posedovati samo određen krug ljudi. Verujemo da ste to sve već znali ako ste došli do ove stranice, pa je potrebno da vam kažemo i nešto više. Očekivali smo da ASUS ARES bude brži od Radeona HD5970, ali uz novije drajvere i brži GPU, a pogotovo bržu memoriju, razlika stvarno nije mala. Stvar je vrlo prosta: ako imate mogućnosti i želje za nečim što je strahovito brzo i moćno, svakako bi trebalo da pokušate da sebi nabavite ASUS ARES sa 4GB memorije. Takva stvar se možda radi samo jednom u životu i verujemo da ne biste zažalili. Pre toga, svakako, proverite hoće li ona moći da stane u vaše kućište, kao i da li će vaše napajanje to sve podneti – 350 milimetara dužine i barem 800 zdravih vati na PSU-u su brojke koje ne bi trebalo da smetnete sa uma. ASUS je uspeo da spakuje ovako kompleksne čipove sa svom pratećom elektronikom i sistemima za napajanje i čak 32 GDDR5 čipa, te impresivnim rashladnim sistemom na karticu koja će ipak stati u gotovo svako moderno kućište. Uz sve to, ona je i fantastično dobar overkloker, zbog čega joj i pripada nagrada Benchmark Extreme Overclocker.
ASUS ARES 4GB – Benchmark Extreme Overclocker Award
Osim izuzetnih performansi o kojima sve vreme i pričamo, ASUS ARES pruža i sve prednosti AMD-ove Evergreen tehnologije, među kojima su, na prvom mestu svakako podrška EyeFinity, te podrška za DirectX 11 i DirectCompute 11, zatim viši kvalitet antialiasing-a i anisotropic/triliear filtera. Dakle, da rezimiramo. ASUS ARES je najbrža grafička kartica na svetu koja ima i odličan overkloking potencijal, izgleda fantastično i stiže uz odličan propratni paket (nažalost, sa mišem nismo stigli da se poigramo, ali ne izgleda loše – naprotiv). Poseduje 4GB video memorije i pruža fantastično visoke performanse, ali i sve one prednosti koje uvek ponavljamo, a koje važe za čitavu Evergreen familiju 3D i video akceleratora. Ona je, nažalost, zaista jako skupa i teško dobavljiva u našoj zemlji (ali, ako poznajte ljude, koji poznaju ljude, možda bi mogli da se snađete), glomazna je i zauzeće gotovo sve susedne slotove u vašem sistemu, a uz to, ume da bude i malo bučnija nego što biste to želeli.
Karticu na test ustupio ASUS.
