ASUS P8Z77-V

Miloš Stamenković Ivy Bridge generacija procesora donosi 22nm prozvodni proces, ali ovoga puta uz nešto veće korekcije po pitanju arhitekture, prvenstveno kada je u pitanju GPU jedinica. Performanse integrisane grafike su za Intel i dalje slaba tačka, pa se očigledno sa Ivy Bridge čipom želi dodatno smanjiti jaz između onoga što nudi konkurencija po pitanju integrisane grafike i sopstvene ponude. Iako bi sve ove promene mogle da nagoveste i neke veće korekcije po pitanju čipsetova, situacija po ovom pitanju je sasvim predvidiva.

Z77 čipset „Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.

Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „native“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.

Istina, i sada procesor još uvek nije dostupan, ali kada bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice, jer je AMD početkom godine predstavio adekvatnu grafičku kartu. Ipak, u realnosti se teško može očekivati neki značajniji napredak po pitanju performansi. Stvar može biti eventualno drugačija samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalazi dve ili više grafičkih karti.

Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča.
Prvi Z77 predstavnik nam očekivano stiže iz Asus-a, ali nije u pitanju neki od najjačih ili udarnih modela, već ćemo ovoga puta priču o novoj seriji ploča početi sa bazičnim modelom. Tako je Asus P8Z77-V osnovni model u kategoriji standardnih ATX ploča, a pored nje na raspolaganju su još Pro i Deluxe varijante. Očekivano, po pitanju ambalaže nema nikakvih promena u odnosu na prethodne generacije. U ovo vreme i nije neophodno trošiti novac na promenu po svaku cenu, sada već i pomalo trivijalne stvari kakva je ambalaža matične ploče. Ako vas interesuje da pogledate, na kutiji možete videti sve detalje koje je Asus smatrao za najbitnije, gde su u centru pažnje „Dual Intelligent Processor 3“ i „Smart Digi+“ tehnologije.

Primenu ovih rešenja mogli smo nedavno videti na X79 Asus modelima, a sada sa ove tehnologije lagano spuštaju i u srednji segment ponude, jer je LGA1155 platforma po definiciji mid-end rešenje. Uglavnom, i Ivy Bridge procesori će imati isti tretman kao i Sandy Bridge E. Kod naponske jedinice na Asus P8Z77-V ploči, digitalni naponski kontroler nije ograničen samo na procesor, već se sada posebnim digitalnim PWM kontrolerom pokriva i napajanje memorije. Zbog ove veoma bitne promene, sama konfiguracija naponske jedinice izgleda drugačije u odnosu na standardnu. Dakle, osnovni je “8-phase” deo koji se brine za napajanje procesora, a pored njega je tu još “2-phase” deo koji napaja VCCSA (integrisani memorijski kontroler u procesoru), da bi na kraju još jedan “2-Phase” deo naposnke jedinice pružao napon za memoriju (VDIMM). Kada se sve ovo sabere, možemo reći da Asus P8Z77-V poseduje 12-phase naponsku jedinicu.

Generalno, ovo rešenje je veoma sličnom onom koji smo viđali na bazičnim X79 modelima, sa tim da LGA1155 procesori imaju „dual channel“ memorijski kontroler, pa nije neophodno da memorijski deo poseduje svoja dva zasebna dela naponske jedinice. Najveća prednost kompletnog Digi+ rešenja je veća energetska efikasnost, što kada se prevede, znači manje zagrevanje uz mogućnost prezicnije i brže korekcije radnih napona, što rezultuje većim overkloking mogućnostima i krajnom stabilnošću sistema. Sa dodatnim PWM kontrolerom i “load line calibration” opcijom koja se sada može koristiti i za memoriju, korisniku se omogućava da iz memorije izvuče maksimum, naročito ukoliko su u pitanju novi moduli deklarisani na radni takt od preko 2000 MHz.

Pored nove naponske jedinice, tu je i “Dual Intelligent Processors 3” deo priče. Dakle, tu su tri mala procesora koji kontrolišu sve što se dešava na ploči: TPU procesor, Digi+ ASP1101-C kontroler i EPU čip. Kao i ranije, EPU čip ima funkciju da optimizuje potrošnju energije i da istu potrošnju značajno smanji, a ova ušteda energije se prvenstveno ostvaruje kroz „phase switching“ funkciju koja u trenucima manjeg opterećenja u deliću sekunde gasi određene delove naponske jedinice, i na taj način se automatski ostvaruje i manja potrošnja energije. Čak i pod većim opterećenjem sistema, EPU čip je u stanju da konstantno prilagođava potrošnju energije, pa se ušteda može ostvariti i tokom upotrebe zahtevnijih aplikacija. Naravno, glavna funkcija je kontrolisanje automatskog overklokinga, a po potrebi se sve ovo može podešavati i preko AI Suite II softvera i TurboV sekcije.Sam AI Suite II nudi još razne mogućnosti, od podešavanja brzine rada svih ventilatora, pa do finog regulisanja radnih napona. Svi MOSFET-i naponske jedinice poseduju pasivni hladnjak, kojih ukupno ima dva plus jedan preko čipseta. Heatpipa-a nema, pa prostor oko procesorskog soketa deluje „rasterećeno“ i nudi dosta slobodnog mesta za igrarije sa kulelrima. Prvi od četiri memorijska slota se takođe nalazi za nijansu dalje od soketa nego ranije, što je opet značajno kada je u pitanju instalacija većih kulera, odnosno lako baratanje memorijskim modulima kada je kuler na svom mestu. Što se tiče multi GPU konfiguracija, Asus P8Z77-V nudi standardnu 2×8 opciju. Iako na ploči postoji još jedan grafički slot, on je ograničen na x4 mod, pa u ove svrhe i nije previše koristan.

Od slotova, na raspolaganju su još dva PCI Express x1 slota za eventualne kartice, a dodatni bonus je prisustvo čak dva klasična PCI slota. Od ostalih standardnih stvari, Asus P8Z77-V poseduje dodatni ASMedia kontroler koji obezbeđuje podršku za još dva SerialATA 6 Gb/s porta, pored dva koja su podržana od strane samog Z77 čipseta. I/O panelu se nalaze samo dva USB 2.0, ali čak četiri USB 3.0 portova, uz opciju još dva USB 3.0 porta koji se mogu povezati preko dodatnog „bracket-a“, Ovo je omogućeno preko jednog dodatnog ASMedia USB 3.0 kontrolera, koji proširuje mogućnosti Z77 čipset kada je u pitanju USB 3.0 podrška. Naravno, tu je set audio konektora (Realtek ALC892) i jedan gigibitni LAN priključak. Specifično za P8Z77-V je prisustvo malog dodatka koji obezbeđuje WiFi mogućnosti, što je veoma koristna stvar. 

Od korisnih stvari, lepo je videti da se „BIOS Flashback“ mogućnosti nalazi i na P8Z 77-V. Mali taster koji aktivira ovu opciju se sada nalazi skroz na južnoj strani PCB-a, odmah do „jumpera“ koji služi za resetovanje CMOS-a. Šteta što Asus i za ovu funkciju nije ugradio mali taster, bilo bi mnogo lakše. Tu su bar TPU i EPU prekidači preko kojih se ove funkcije mogu direktno aktivirati, bez prisustva bilo kakvog dodatnog softvera. Tu je i odlična „Memory OK“ funkcija koja će postaviti svaku memoriju “na svoje mesto”. U slučaju problema sa podizanjem sistema uslovljenih problema sa memorijom, jednim klikom se aktivira MemoryOK funkcija koja automatski traži povoljne memorijske parametre sa kojima će uspešno doći do podizanja sistema. Ukoliko operacije ne uspe jednim potezom, sa dva ili više klika na MemoryOK taster će se ići na još sporije memorijske tajminge, kako bi na kraju došlo do uspešnog podizanja sistema.  








 
  









 Kada je u pitanju BIOS, iako se radi o novoj generaciji ploča sa novim čipsetom, i opet novim procesorom, P8Z77-V sa sobom ne donosi i neko novo BIOS rešenje. Dakle, tu je i dalje već poznati UEFI BIOS koji smo sretali i na prethodnim generacijama Asus ploča. U principu, već smo se dobro navikli na ovaj Asus interfejs, pa možemo reći da neka promena i nije neophodna. Već na prvom BIOS ekranu jasno se vidi veoma lepo grafički rešen interfejs, koji odmah nudi korisniku par najbitnijih opcija.

U donjem delu je opcija koja prikazuje „boot“ redosled povezanih uređaja, dok su gornjem delu ekrana prikazani osnovni parametri sistema kao što su temperatura procesora i ploče, uz četiri osnovne naponske vrednosti. Srednji deo ekrana zauzima deo sa oznakom „system performace“, gde su jasno prikazane karakteristike tri osnovna režima rada. Prvi je „energy saver“ mod koji aktivira EPU i sistem prebacuje u mod slabijo ih performansi, ali uz uštedu energije. Srednja varijanta je „normal“ koja podrazumeva standardni rad, dok je treća „overkloking“ mod u kojem će ploča sama nakon reseta postaviti sve parametre na maksimalnu detektovanu stabilnu vrednosti. Prelaskom u „Advanced“ mod pred nama se nalaze opcije u rasporedu koji je veoma sličan prethodnim Asus BIOS-ima, a sistem je isti kao i na pločama baziranim na Z68 čipsetu.

Naravno, pitanje BCLK takta je i dalje aktuelno ukoliko nemate „otključan“ procesor. Tako se BCLK teško može pomeriti preko granice od 105 MHz, što omogućava minimalni overklok. Sa našim test procesorom, uspeli smo da ostvarimo rezultat od 3.9 GHz, što i nije dramatični overkloking, naročito ako uzmemo mogućnosti Sandy Bridge procesora. Tako se BCLK teško može pomeriti preko granice od 105 MHz, što omogućava minimalni overklok.


U proceduri automatskog overklokinga, P8Z77-V će sam stići do granice od 104 MHz, i to onda radi stabilnosti spustiti na oko 103.5 MHz. Sama automatska overkloking procedura preko TPU-a radi odlično, gde je naš test Core i5 3570K procesor sa 3.4 GHz bio podignut na 4.3 GHz, što je sasvim korektan overklok, sa obzirom da znamo aktuelne limite Ivy Bridge procesora. Za one koji više vole da sistem podešavaju i overklokuju direktno iz operativnog sistema, Asus sa ovom generacijom ploča koristi i osveženi „AI Suite II“ softver. Kao i ranije, na raspolaganju je set aplikacija koji pruža potpunu kontrolu nad matičnom pločom. Tako u Digi+ VRM sekciji se mogu vršiti ista podešavanja kao i kroz BIOS bez ikakvih ograničenja, a isto važi i za EPU podešavanja. Ipak, bez obzira na način overkloka koji koristite, ne može se tek tako preći preko BCLK barijere, pa je shodno tome za normalan overkloking neophodno posedovati i procesor koji ima otključan množilac.


Isto važi i za barijeru Ivy Bridge procesora, gde se na 4.6 GHz ovaj procesor nalazi na granici svojih mogućnosti, bar kada se koristi regularno vazdušno hlađenje. Kao što smo i ranije mogli da vidimo, glavni problem je sa pregrevanjem samog procesora koji već na 4.4 GHz pri maksimalnom opterećenju prelazi 75 stepeni, pa je tako za 4.6 GHz apsolutno neophodno posedovati malo ozbiljniji kuler.


Kao i kod svih prethodno testiranih Z77 ploča, situacija je generalno ista, i to primarno zbog karakteristika samog Z77 čipseta i Ivy Bridge procesora. Dakle, ukoliko već imate u računaru Z68 ploču i Sandy Bridge, nema dovoljno razloga zbog kojih bi ste menjali to što već imate. Sa druge strane, ako planirate „upgrade“ sa starije generacije na nešto novije, onda su Z77 ploče ipak optimalniji izbor, bez obzira koji procesor izaberete. Ako je ovo vaša opcija, onda tu P8Z77-V predstavlja veoma primamljivo rešenje. 

Iako generalno predstavlja bazični Z77 model, ova ploča nudi gro stvari koje su potrebne ili eventualno mogu biti potrebne većini korisnika. Iz otključanog procesora, P8Z 77-V će bez problema izvući dosta toga, odnosno maksimalno koliko Ivy Bridge trenutno može da pruži. Naravno, slične overkloking mogućnosti, opet usled ograničenja procesora, nudi i par konkurentskih modela sa kojima je P8Z77-V veoma blizak po ceni, ali i mogućnostima. 

Osnovna specifikacija je tu generalno ista, ali ono što malo odvaja P8Z77-V od ostalih sličnih modela je WiFi koji se dobija u paketu. Tako pored svih naprednih funkcije koje Asus nudi na P8Z77-V, poput naponske jedinice, TPU i EPU modova i tako dalje, nudi i WiFi podršku koja će vas poštedeti kupovine neke dodatne kartice. Sa veoma sličnim cenama i malog manevarskog prostora koji nudi Z77 čipset, ploče međusobno izdvajaju najviše ovakvi dodatni korisni detalji koji mogu biti presudni u finalnoj odluci kupca. Stoga Asusova ploča donosi korisniku još malo više u odnosu na većinu konkurenata, zbog čega joj i dodeljujemo Value for Money priznanje. Prednosti: – WiFi GO! – BIOS flashback – BIOS opcije Nedostaci: – Nema power, reset  i clrmos tastera