Nebojša Todorović
Raidr Express je verovatno začetnik cele nove serije SSD-ova koji su namenjeni entuzijastima, što ga je automatski smestilo u Republic of Gamers kategoriju. Pakovanje je u skladu sa tim i dizajnirano. Pretežno su prisutni crveni i bordo tonovi, a kutija je informativna i nudi veliki broj specifikacija. Osim samih informacija vezanih za potencijalne performanse koje bi Raidr Express trebao da postigne, tu su pomenute i specifikacije uređaja, kao i sve što se dobija od korisnog softvera.
Iako u na prvi pogled uz Raidr Express ne dolazi mnogo dodatne opreme, kao što možete videti, su prisutni samo disk i kratka dokumentacija to nije u potpunosti tačno. Fizičkih dodataka zaista nema mnogo, ali je Raidr softverski sjajno potkovan. Pre svega, tu je RAMDisk u punoj verziji koji se dobija besplatno. Ovaj program omogućava da odvojite porciju RAM-a kako bi se napravio virtuelni disk izuzetnih performansi. Takođe, dobija se i Asusov SSD TweakIT za koji dobijate kod u samom uputstvu. On vam omogućava dodatna podešavanja i prilagođavanje SSD-a sistemu kako biste ostvarili još bolje performanse. Isporučen je Kaspersky Antivirus i još par softverskih alata koji će vam život učiniti lakšim što je svakako za pohvalu.
Kako je u pitanju PCI-Express baziran SSD, Asus je imao priliku da ga prilagodi izgledu kakav se očekuje od proizvoda koji pripada Republic of Gamers gami. Za razliku od OCZ-a čiji PCI-Express SSD-ovi ne izgledaju kao obične kartice, Asus je morao da ode korak dalje na ovom polju. Kartica je u potpunosti prekrivena metalnim oklopom crne boje. Tu su i crveni detalji, kao i logo kompanije i samog proizvoda.
Kao što smo rekli tu je i PCI-Express interfejs, a proizvođač predviđa upotrebu PCI-e x2 standarda. Naravno, možete ga povezati i putem bržeg, ali nećete napraviti razliku u performansama. Ovo je idealan način da se iskoristi potencijal brzih memorijskih čipova i dvostrukog kontrolera. Prosto, to ne bi bilo nikako moguće da se izvede putem konvencionalne SATA III magistrale. Na panelu gde bi kod zvučnih ili grafičkih karti bili konektori praktično nema ničeg. Na sredini oklopa se nalazi odlično izrađen RoG logo od metala, tako da ima sopstvenu teksturu koju možete osetiti pod prstima.
Na gornjoj ivici kartice se nalazi i Raidr logo osvetljen crvenom bojom, tako da će doći do izražaja kada ga montirate u kućište sa providnom bočnom stranicom. Dok kod mnogih grafičkih karti sa sličnim rešenjem se menja intenzitet osvetljenja zajedno sa promenom opterećenja, u slučaju Raidra smo ustanovili da svetli isto tokom rada računara.
Iako je prilično malih dimenzija backplate je ipak tu i pored činjenice da mu, realno gledano, nije ni potreban. Ipak, na ovaj način se dobija onaj “vau” efekat koji je Asus ostvario i kada smo se po prvi put sreli sa Xonar zvučnom kartom (D1). On je pričvršćen sa pet šrafova koje nismo izdržali, a da ne uklonimo kako bismo videli šta se nalazi unutra. S obzirom na činjenicu da smo imali zeleno svetlo za to od strane Asusa, jasno je da nismo dugo razmišljali pre nego što smo se latili šrafcigera.
[modul]specifikacija=3173[/modul] Pet šrafova kasnije, napravili smo prvi korak u rastavljanju Raidr Express SSD-a. U suštini, ispod oklopa se krije praktično isti koncept koji koristi OCZ sa svojim RevoDrive 3 modelom. Ipak, Asus je išao na veći kuler, što je u skladu sa “megalomanskom” politikom kompanije. Naravno, ni mi se ne bunimo zbog ogromnog hladnjaka koji prekriva oba kontrolera. Ipak, drago nam je da su se zaustavili na pasivnom hlađenju, jer ne verujemo da bismo mogli da opravdamo ventilator implementiran u SSD.
Za razliku od OCZ-a, Asus je dvostruko nalemio svoje memorijske čipove, tako da ih ukupno ima 16, odnosno po osam sa obe strane. Oni nisu hlađeni, a očigledno je da je kompanija procenila da su kritične tačke kontroleri, jer se ni naponska jedinica ne hladi na neki poseban način.
Uklonili smo i hladnjak, koji umesto termalne paste kontakt ostvaruje sa aluminijumskim profilom putem termalne trake. Između dva kontrolera se nalazi veoma kompleksna naponska jedinica sa povećim zavojnicama, što je i neophodno imajući u vidu na to da je Raidr Express znatno kompleksniji od klasičnih SSD-ova. Sada ćemo da uzmemo macro objektiv pa da vidimo od čega je Raidr zaista sastavljen.
Za kontroler je odabrano najpopularnije “third party” rešenje, a govorimo o SandForce SF-2281 čipu. Može se reći da je reč o najčešće sretanom kontroleru, koji je izbor broj jedan svake kompanije koja ne poseduje sopstveno rešenje. Osim Samsunga i OCZ-a malo ko raspolaže resursima da razvije sopstveni model. Karakteristike koje ima SF-2281 su odavno poznate. Dok radi fantastično sa podacima koje je moguće kompresovati, njegove performanse opadaju zajedno sa stepenom kompresije koju može da ostvari. To znači da je rad sa slikama, video fajlovima, muzikom i sl. podacima koji su već kompresovani, slabiji od konkurencije. Sa druge strane, to su ređi slučajevi kod prosečnog korisnika, kome je daleko bitnija brzina podizanja aplikacije, operativnog sistema i generalni odziv u radu, gde SandForce bazirani SSD-ovi često rade i bolje od Samsungovog MCX i MDX-a, odnosno OCZ-ovog Indilinxa.
Naravno, kako je Raidr svoje ime i dobio po tome što praktično predstavlja PCI-Express SSD koji svoje visoke performanse ostvaruje upravo zbog RAID kontrolera, tu je i Marvell 88SE9230 koji podržava SATA 6 Gbps i RAID modove i koji se može sresti i na matičnim pločama. Naravno, da ne zaboravimo da pomenemo i da Raidr Express poseduje TRIM podršku kao i svi moderniji SSD-ovi današnjice.
Pre nekih godinu dana, gotovo svaki SSD je imao Intelov NAND u sebi, dok je sada situacija nešto drugačija. Toshiba je uhvatila veliki zamah sa svojim 19-nanometarskim memorijskim čipovima koje su usvojili mnogi proizvođači. Može se reći da je Kingston bio pionir na ovom polju, kada je predstavio sjajni SSDNow V300, a očigledno je da i Asus polaže nade u ovaj, relativno novi, NAND.
Od zanimljivih detalja treba pomenuti i mikroprekidač koji menja režime rada. Raidr ima opciju između UEFI i Legacy (DuoMode) rada. Na UEFI poziciji su podržane sve nove funkcionalnosti koje donosi Windows 8, dok oni sa starijim OS-ovima treba da podese prekidač na Legacy, odnosno “DuoMode_SW” kako bi ostvarili maksimalnu kompatibilnost.
Na kraju, tu su i LE diode koje osvetljavaju ranije pomenuti RAIDR Express logo na gornjoj ivici metalnog oklopa, pomenutog na prethodnoj strani.
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 2500K @ 4500 MHz, Matična ploča: ASUS P8Z77-V (Intel PZ77), RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3 HDD: Seagate Barracuda 7200.12 1TB VGA: MSI GeForce GTX 760 Hawk Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W Drajveri: NVIDIA ForceWare 320.49
Rezultati testiranja
ATTO Disk Benchmark 2.46
Prvo ćemo proveriti performanse u ATTO Disk Benchmarku. Ova aplikacija se koristi za merenje osnovnih performansi i često se ističe od strane samog proizvođača. Razlog za to je testiranje koje ne podrazumeva random podatke što znači prikaz veoma visokih performansi koji naravno imaju malo veze sa realnim stanjem stvari.
ATTO Bench oduvek odlično funkcioniše sa SandForce baziranim modelima, jer praktično koristi podatke podložne kompresiji, sa kojima SF-2281 daje najbolje rezultate. U skladu sa tim Raidr Express vrlo rano dostiže visoke brzine, bez obzira na to da li govorimo o “Read” ili “Write” vrednostima. Queue Depth podešavanje praktično ne utiče na uspeh, tako da je u u ovom aspektu bez ikakvog problema ostvarena deklarisana vrednost od 830 MB/s za čitanje i 810 MB/s za upis. Doduše, tek blago ispod njih, ali u svakom slučaju u okviru greške merenja.
CrystalDiskMark 3.0.3 x64
Sledeći test će nam pokazati rad sa 4K Random podacima. Dobijeni rezultati su daleko realnije vrednosti od onoga što se dobija sa ATTO-om ili podešavanjem podataka na 0 ili 1 Fill. Naravno, proverili smo situaciju i sa “compressable” podacima tako što smo provrteli i jedan test sa 0Fill.
CrystalDiskMark nam je prikazao nešto realnije vrednosti koje Raidr Express može da ostvari, a posebno kada pogledamo nasumične podatke. Ipak, oni su veoma dobri, jer moramo imati u vidu “slabost” SandForce kontrolera pri radu sa podacima koje nije u stanju da kompresuje. Ipak, dobijene “Read” vrednosti su drastično bolje od klasičnih SSD-ova. Ipak, Raidr Express je podbacio u kategoriji upisa, jer je dao slabije skorove od pojedinih klasičnih SSD-ova, što nas je ostavilo začuđenim.
HD Tune 4.60 PRO
Na kraju smo napravili i test u dobrom starom softveru koji daje prosečne vrednosti čitanja i upisa kroz kompletan kapacitet diska i pritom daje adekvatan dijagram.
HDTune 4.60 je prošao prilično dobro na polju upisa, jer smo dobili gotovo duplo bolji rezultat od Intelovog 335 modela. Sa druge strane, upis je ponovo bio nekonzistentan, a ovo ponašanje nismo uspeli da promenimo ni sa drugim sistemom ili čak matičnom pločom. Verujemo da Raidr Express i dalje treba da dobije potpuno ispeglan firmware koji će zasigurno učiniti rad boljim. Jednostavno svi preduslovi za dobar rad su tu, a ostaje samo da se sve “ispegla” do kraja.
AS SSD 1.6.4
S obzirom na to da poseduje sličan koncept testova kao i CrystalDiskMark, slični rezultati su sasvim očekivani, ali ovaj benchmark poseduje “Copy” i test kompresije, tako da daje veoma korisne informacije koje se ne mogu izvući iz CrystalDiskMarka.
AS SSD je dao očekivane rezultate koji naglašavaju kvalitet ovog SSD-a u domenu sekvencijalnih performansi. Kriva sa stepenom kompresije pokazuje ogroman skok od 50% gde praktično SSD dostiže svoje maskimalne performanse. Ipak, zbog definitivno slabijih 4K i 4K-64Thrd skorova, ukupan rezultat i nije posebno visok.
Kao što smo već rekli, smatramo da Asusu, šta god da se desi, treba odati priznanje na činjenici da na tržištu postupaju veoma hrabro i da ulaze u nove projekte veoma agresivno. Nikada ne ulaze na mala vrata, već dobijamo odmah konkretan proizvod koji možda neće uvek biti najuspešniji, ali svakao daje nadu da ćemo sledeći put dobiti nešto još bolje. Raidr Express je za ulazak u SSD trku i više nego dovoljan.
Iako možda nije doneo rekord među PCI-Express modele i “oteo” krunu RevoDrive-u 3, Raidr Express je pozicioniran nešto niže u pogledu cene. Za oko 290 evra dobijate veoma brz SSD koji je već sada brži od većine klasičnih SSD-ova. Pritom je cena, kada se uzmu u obzir dva kontrorolera i kapacitet od 240 GB, veoma interesantna i u neku ruku veoma realna. Pritom, verujemo da će Asus ispraviti i manje nepravilnosti u performansama koje smo detektovali tokom testiranja, a prvi korak je učinjen, jer je dostupan prvi update firmware-a na zvaničnoj stranici proizvođača. Van svega toga, reč je o veoma dobrom proizvodu koji prati inovativna tehnologija kakvoj je teško naći alternativu kod drugih proizvođača.
Prednosti:
– Performanse – Dosta propratnog softvera – 19nm Toshiba NAND – Dizajn i kvalitet generalno
Nedostaci:
– Stepen kompresije utiče na performanse (karakteristično za SandForce kontroler) – “Čudno” ponašanje u 4K testovima
Uređaj na test ustupio ASUS.
Asus Raidr Express 240 GB
Asus definitivno pripada grupi kompanija koje celu industriju vuku napred i koja bez ikakvog straha istražuje nova tržišta. Njihov portfolio se konstantno širi, pa više ne iznenađuje ni jedan tip proizvoda koji nosi njihov logo. Najnoviji izlet je među uređaje za smeštanje podataka, a verovatno je svakom savršeno logično da to neće biti hard diskovi. U pitanju je SSD, ali imajući u vidu politiku Asusa, "prizemni" pristup lepljenja nalepnice preko 2.5-inčnog kućišta nije dolazio u obzir. Asus je rešio odmah da predstavi nešto potpuno drugačije, a reč je o PCI-Express SSD-u sa dva kontrolera. Asus navodi brzine od preko 800 MB/s. Zvuči zanimljivo?