Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
ASUS Rampage II Gene & MSI Eclipse Plus
U poslednje vreme se definitivno može primetiti da se nismo baš nešto bavili trenutno najmoćnijom platformom koja se danas može smestiti u kućište računara ili staviti na „sunđer“ po potrebi. Onog momenta kada se Nehalem generacija procesora pojavila na tržištu, bilo je jasno koliko velik korak napred u performansama oni donose, ali su takođe sa sobom doneli i dosta veće cene, što je i bilo očekivano, ali ne i dobrodošlo u periodu koji je više nego išta drugo – obeležila ekonomska kriza. Što se tiče samih procesora, cena za nove Intel modele je gotovo uvek u početku veoma visoka, pa nije bilo nikakvog razloga da i kod Nehalem-a bude drugačije. Međutim, u ovom slučaju se može reći da Intel u dotičnoj situaciji i ima pokriće za visoku cenu, jer Core i7 procesori nude performanse za dve klase jače od bilo kog drugog rešenja na tržištu, pa shodno tome se može reći da je i cena adekvatna. Naravno, kako to uvek biva, nakon izvesnog vremena ta visoka cena kreće da pada, pa samim tim i ulazi u domet većem broju kupaca. Tako aktuelna cena za Core i7 920 od oko 250 eura sada više i nije toliko velika, s obzirom na to koliko su do skoro koštali Core 2 Quad iz više kategorije, sa tim da neki modeli imaju čak i veću cenu. Core i7 920 i na dosta nižem radnom taktu za svaki brzi Core 2 Quad model predstavlja ozbiljnog protivnika, pa zbog toga trenutno i nema nekog smisla ići na bilo šta drugo osim Core i7 920 u cenovnom rangu od oko 250 eura.
Istina, nije samo cena procesora bila ta koja je sprečavala veći broj korisnika da razmišlja u Nehalem pravcu. Cena DDR3 je veoma dugo bila neopravdano visoka, pa jednostavno nije imalo smisla platiti i nekoliko puta veću cenu od DDR2 modula istog kapaciteta. Međutim, u poslednje vreme se situacija po ovom pitanju drastično promenila. Cena DDR3 memorije je bukvalno potonula, verovatno prateći trend svetske ekonomije, pa je sada moguće za oko petnaestak evra kupiti 1 GB DDR3 1066 pa čak i 1333 MHz modul, što daje ukupnu cenu od 50 eura za tri modula koja su neophodna da bi Nehalem procesori radili pod punim gasom. E sad, kada su u pitanju matične ploče, tu je i dalje „mrka kapa“ po pitanju cena. Gotovo sve matične ploče za Core i7 platformu koštaju veoma blizu granici od 200 eura, dok top modeli „opušteno“ prebacuju cifru i od 300 eura. Logično, svi proizvođači ploča želi da nadoknade sav propušteni profit na ovim matičnim pločama sa logikom „ako imaju 250 eura za procesor, što ne bi imali i 250 eura za ploču“. Takva situacija za Nehalem zainteresovane korisnike onda nikako nije prijatna, ali dobro, da vidimo bar šta ti najskuplji modeli nude za toliko veliki novac.
Matična ploča na testu – ASUS Rampage II Gene
Kompanija ASUS je od momenta predstavljanja ROG ili ti „Republic Of Gamers“ serije matičnih ploča postavila nove standarde na polju high-end modela. Prvo smo imali Striker sa n680i, Commando sa P965, Blitz sa P35, Maximus sa X38 i Striker II sa nForce 790SLI čipsetom, pa na kraju i čuveni Rampage baziran na X48 čipsetu. Svi navedeni modeli su i momentu izlaska na tržište bile u samom vrhu ploča koje ste mogli kupiti za Intel platformu, tako da je sada sasvim logično da se od svakog sledećeg „Republic Of Gamers“ predstavnika mnogo očekuje. Nova matična ploča iz „Republic Of Gamers“ serije nosi prost naziv „Rampage II“, a u stvari ASUS u ponudi ima dve Rampage II varijante. Tako je na raspolaganju Extreme verzija koja predstavlja upravo to, dakle maksimalnu, punkokrvnu, ekstremnu performance overkloking matičnu ploču. Druga varijanta ima oznaku Rampage II Gene i ona predstavlja po svim pitanjima veoma interesantnu matičnu ploču baziranu na Intel X58 čipsetu. Logično, radi se o Nehalem matičnoj ploči koja treba da zadovolji apsolutno sve potrebe igrača koji su članovi „igračke republike“, ali u malo neobičajenom formatu kada je high-end kategorija modela u pitanju.
Prva stvar koja se primećuje kada se pogleda Rampage II Gene ambalaža je njen kockati oblik i nešto čudno male dimenzije. Kada se kutija otvori sve postaje jasno – da u pitanju je MicroATX matična ploča. Iako se većina malo starijih korisnika seća vremena kada su MicroATX, ili popularno nazvane „integruše“, matične ploče bile vezivane za mnoštvo horor priča i scenarija, u rasponu od pravih horor filmova pa sve do „mrak filma“, ali je situacija po ovom pitanju već izvesno vreme bitno drugačija. ASUS je sa Rampage II Gene modelom hteo da napravi još jedan korak napred, gde će MicroATX varijanta nuditi gotovo iste mogućnosti kao velika Rampage II Extreme ploča. Logično, zbog mnogo manje prostora na raspolaganju, neke stvari su morale da nestanu, ali ipak iznenađuje činjenica da i nije toliko mnogo stvari nestalo. Naravno, prva stvar koja je bila na meti je treći grafički PCI Express slot, pa tako Rampage II Gene ostaje sa dva koji su na raspolaganju. Između ova dva slota nalazi se još jedan PCI Express x4 i na samom dnu ploče tu je i jedan standardni PCI slot. Rampage II Gene podržava i CrossFire i SLI varijante, sa tim da će prostor za to biti veoma nategnut. Tako će biti blokiran i PCI Express x4 i jedini PCI slota, pa isto važi i za još neke korisne funkcije na ploči, pa je realno da na ovu matičnu ploču ide jedna, ali veoma brza grafička karta. Naravno, ukoliko korisnik insistira na Crossfire SLI akrobacijama, mogućnost je tu.
Ono što je veoma bitno se odnosi na broj memorijskih slotova, jer je ASUS odlučio da i na Rampage II Gene modelu zadrži ukupno šest, čime je korisniku ostavljena maksimalna širina izbora konfiguracije kada je memorija u pitanju. Veoma lepo detalj koji se takođe odnosi na memorijske slotove je nešto drugačiji način montaže, tj. „klik sistem“ sada nalazi samo sa jedne strane dok je su sa druge fiksni nosači. Zbog blizine memorijskih slotova grafičkoj karti, ovime je omogućeno da se memorijski moduli veoma lako skidaju bez demontaže grafičke karte. Luksuzni crni PCB je očekivano i dalje osnova, ali je kompletna naponska jedinica morala da bude smanjena i prilagođena MicroATX formatu. Istina, naponska jedinica je smanjena na 8-phase varijantu, što je opet gotovo najbolje rešenje koje je u ponudi, što samo možda dodatno govori koliko je naponska jedinica na Rampage II Extreme varijanti preterana. Primenjeno 8-phase rešenje će bez problema podneti sve overkloking manevre, a stabilnost dodatno garantuju u 2-phase pomoćne jedinice koje obezbeđuju QPI, northbridge i memorijsko napajanje.
Shodno ovom „smanjenju“ i ceo sistem za hlađenje je redukovan na normalnije gabarite. MOSFET-i poseduju svoj mali pasivni hladnjak, koji je „heatpipe-om“ povezan sa većim hladnjakom northbridge-a, dok je southbridge opet hlađen klasičnim pasivnim rešenjem. Iako bi neki možda očekivali da usled visokih performansi cela platforma zahteva jače hlađenje, to u praksi i nije slučaj. Northbridge X58 čipseta ima TDP od samo 25W, pa je tako primenjeno rešenje za hlađenje sasvim dovoljno za gotovo sve vrste akcija. Ispod procesorskog soketa se nalazi i „StackCool2“ metalna pločica koje ima funkciju do dodatno poboljša hlađenje ovog dela PCB-a. Njeno prisustvo može zasmetati montaži nekih kulera, a ona se može ukloniti samo bušenjem nitni kojima je pričvršćena. Sa gornje strane, oko procesorskog soketa je ostavljeno sasvim dovoljno prostora za velike kulere, koji su i potrebni ukoliko korisnik i želi da iskoristi sve overkloking mogućnosti Rampage II Gene ploče. Kada smo već kod mogućnosti, i to dodatnih, Rampage II Gene je opremljen sa nešto manje dodataka u odnosu na Extreme varijantu. Ovo je i očekivano, ali ipak ne umanjuju funkcionalnost.
Extreme varijanta dolazi za dodatnom audio kartom, dok je kod Rampage II Gene audio rešenje integrisano na PCB. Ipak, u pitanju je i dalje SupremeFX audio čip. U pitanju je AD2000B HD Audio codec čip poslednje generacije koji podržava do 8 kanala, sve zajedno sa podrškom za Creative's EAX 4.0HD API. Pored toga, tu su i jedan gigabitni LAN, 8 USB 2.0 i dva firewire porta, što samo upotpunjuje standardnu sliku onog što je neophodno. Pošto ICH10R southbridge ne poseduje PATA podršku, ASUS je upotrebio JMicron JMB363 kontroler koji omogućava povezivanje do dva PATA uređaja, plus i opciju upotrebe eSATA priključka koji se nalazi na I/O panelu.
BIOS
Pre nego što uđemo u BIOS, prvo da vidimo šta se sve vezano za overkloking nalazi na samom PCB-u. Prvo što se primeti je veliko „start“ dugme, u stilu modernih sportskih automobila, pored njega manji reset taster, dok se ClearCMOS taster se nalazi na I/O panelu, što je najbolja moguća pozicija. Pored toga, na raspolaganju je i „MemoryOK“ taster čijom upotrebom se samo memorijski parametri momentalno prebacuju na „safe mode“ vrednosti. Naravno, sve ovo je samo pomoć svim onim stvarima koje možete podesiti iz BIOS-a. Pritisak na „DEL“ tastera otvara moćni AMI BIOS u ASUS ROG izvedbi, što znači da možete podešavati sve što poželite ili ne poželite. Osnovne BIOS stvari preskačemo i odmah ulazimo u „Extreme Tweaker“ sekciju u kojoj se upravo i nalaze sve bitne opcije za jednog igrača-overklokera. Prvih par opcija se tu za početnike, kao na primer „CPU Level UP“ koji će ponuditi povećanje automatsko povećanje brzine procesora. Sve što se krećete dalje „na dole“ stižete do ozbiljnih overkloking opcija, koje se tiču podešavanja svih mogućih radnih napona, taktova magistrala, brzine memorije i memorijskih tajminga. Kako možete podešavati sve, nema potrebe da pričamo dalje o tome, jer jednostavno možete sve. Jedino bih skrenuli pažnju na „Extreme OV“ opciju koja će ukoliko je aktivirate dozvoliti podešavanja suludo velikih radnih napona za sve delove sistema. Sa ovom opcijom aktiviranom i ekstremni overklokeri će biti zadovoljni ponuđenim naponima, dok će manje iskusnim biti mnogo lakše da sve komponente pošalju u Honduras. Na kraju, tu je i obavezna mogućnost snimanja BIOS stanja kroz overkloking profile, uz dodatnu TweakIT mogućnost preko koje možete snimiti apsolutno sve vrednosti radnih napona i učitavati ih po potrebi. Sva ova snimljena podešavanja se nikada ne brišu, čak ni posle BIOS update-a.
Matična ploča na testu – MSI Eclipse Plus
MSI Eclipse Plus predstavlja trenutno apsolutni vrh ponude kada su MSI matične ploče u pitanju. Reč je punokrvnoj high-end matičnoj ploči baziranoj na X58 čipsetu koja je namenjena ozbiljnih overklokerima i svima onima koji od matične ploče traže maksimalne performanse. Shodno tome, Eclipse Plus prati i bukvalno zastrašujuća cena od preko 300 eura, pa nas je baš interesovalo da vidimo šta MSI nudi za toliki broj dražesnih evropskih novčanica. Već prvi pogled ostavlja utisak „bogato i široko“, što se samo dodatno pojačava kada krenete u rasklapanje celog paketa. Kutija je ogromna, u unutrašnjosti podeljena na dve celine, gde jedna sadrži matičnu ploču i sve hardverske dodatke, dok se drugoj nalazi svi ostali standardni detalji sve zajedno sa dodatno opremom. Dakle, uzimamo vazduh i krećemo. Tu je osnovno uputstvo, quick installation uputstvo, SoundBlaster uputstvo, poster, MSI Extras CD, eSATA kablovi, tri SLI kabla od kojih je jedan duži da bi mogao da dobaci do dalekih slotova u triple-SLI varijantama, još tri CrossFire kabla, eksterni USB port, MolexToSATA konektor, SoundBlaster X-Fi Xtreme zvučna karta, GreenPower Genie sa kablovima za GreenPower modul i D-LED2. Dakle, prava gomila stvari od kojih najbitnije zvuči upravo Creative X-Fi Xtreme zvučna karta i koja je u dosta velikoj meri i odgovorna za veću cenu kompletnog Eclipse Plus paketa. Jedina stvar koja nedostaje su PATA kablovi, ali to je usled činjenice da ova ploča u potpunosti prati Intel politiku, pa ovaj standard i tip uređaja i ne podržava.
Uglavnom, kada prestanete da razgledate dodatnu opremu, možete se fokusirati na matičnu ploču koja predstavlja jednu od najatraktivnijih modela koje je MSI napravio. Crni PCB sa plavim slotovima izgleda odlično i samo još fali da „ispod zasija neonkica plava – nisam dao pare za badava“. Ipak, ono što je veoma bitno je da dobar izgled nije ugrozio funkcionalnost. Oko procesorskog soketa ima dovoljno prostora, čak i za glomazne sisteme za vodeno hlađenje, pa samim ti i bilo koje glomazne kulere. Preko MOSFET-a naponske jedinice se nalazi poveći pasivan hladnjak, a on čudno nije heatpipe-om povezan sa pasivnim hladnjakom na nortbridge-u. Ipak, nortbridge hladnak je povezan sa onim na southbridge-u, a u pitanju je pozamašni hladnjak ispod kojeg se nalazi i još jedan bitan čip. Reč je nVidia NF200 čipu koji je tu da obezbedi punu x16 propusnu moć za svih četiri grafička PCI Express slota. Ovaj čip se dosta greje, a njegova veličina je gotovo kao nekih starih procesora, pa je stoga i potpuno razumljiva upotreba ogromnog hladnjaka preko ICH10R i NF200 čipova.
Pored ta četiri PCI Express x16 slota, Eclipse Plus poseduje još samo jedan standardni PCI i dva PCI Express x1. Naravno, jedan PCI Express x1 slot rezervisan je za Creative zvučnu kartu, dok je drugi blokiran u startu od same grafičke karte u primarnom PCI Express x16 slotu, tako da je realno na raspolaganju samo taj jedan PCI slot. No, sa obzirom da Eclipse Plus poseduje sve standardne dodatne opcije, MSI se nada da će korisnicima biti dovoljan taj jedan PCI slot. Dakle, na I/O panelu se nalazi ukupno 8 USB 2.0, uz jedan firewire i dva gigabitna LAN porta. Lepo detalj je prisustvo dva PS/2 priključka, a pored toga tu nalazi samo još LED dijagnostika i taster za resetovanje CMOS-a. Kada smo već kod dodatnih tastera, možemo pažnju preseliti na krajnji jug Eclipse Plus ploče gde se oni nalaze u velikom broju. Pore osnovnih power i restet tastera, tu su još i GreenPower i DLED2, i kao i dva Overclocking Dial tastera. GreenPower služi logično za aktiviranje režima koji vrši optimizaciju rada naponske jedinice, pa u slučajevima kada nije potrebno pun rad, određeni delovi se gase radi uštede energije.
Za kompletnu funkcionalnost ove opcije neophodno je koristiti i GreenPower modul koji se povezuje preko 24-pinskog naponskog konektor, pa se onda napajanje povezuje preko modula. Izgleda malo rogobatno, pa ovo i nije neophodno koristiti ukoliko baš niste zabrinuti za uštedu energije koju troši vaš računar. Za normalnu funkciju DLED2 tastera takođe je neophodno povezati i DLED2 modul koji ima funkciju mnogo detaljnijeg prikazivanja stanja sistema. Iako Eclipse Plus već na PCB-u poseduje sistem za dijagnostiku, DLED2 modul pruža još bolji uvid na eventualne probleme koji mogu da se pojavi tokom rada. Naravno, ubedljivo najzanimljiviji je OverclokcikDial tasteri. Sa prvim, moguće je direktno menjati frekvenciju sistemske magistrale i tako u letu overklokovati procesor i ceo sistem, bez ikakvog ulaska u BIOS ili pomoć MSI Cell overkloking softvera. Drugi taster služi za aktiviranje određenog overkloking profila i na taj način, takođe u letu, možete paliti ili gasiti overkloking mod koji ste podesili.
BIOS
Naravno, sve ovo je ograničeno drugim parametrima, pre svega podešavanju memorije i radnog napona procesora, pa pre toga ipak treba svratiti do BIOS-a. American Mega Trends BIOS je ovde prisutan, samo logično u MSI izvedbi. Kao u uvek, ono glavno se nalazi u „Cell“ sekciji. Kada se tu uđe očekuje vas stvarno veliki broj opcija, pa se apsolutno ne može reći da nešto nedostaje da bi se iz ploče, procesora i memorije izvukao i poslednji Hz brzine. Procesor, memorija, QPI, IOH, ICH pa čak i nForce 200 čip su delovi sistema kod kojih se može podešavati radni napon. Rasponi tih napona su toliko veliki da ni ovde neće biti problema, a isto važi i sa svim ostalim opcijama. Shodno tome, prava je milina podešavati ovako detaljan BIOS, jer vam sve stoji na raspolaganju. Naravno, specifičnosti ovog BIOS-a su i opcije vezane za OvecklockingDail funkcije, pa čak i tu možete podesiti sve po svojoj volji. Kada sve to podesite, na raspolaganju je i opcija za snimanje profila, a tu je čak osam praznih mesta za vaše eksperimente.
Test sistem
Matične ploče
MSI Eclipse Plus
ASUS Rampage II Gene
Procesor i
kuler
Intel Core i7 920
Cooler Master V8
Memorija
3 x 1 GB DDR3 1666 Patriot
Grafička karta
ASUS EN9600GT TOP
(Windows Vista 32-bit)
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje
CoolerMaster RealPower 1000W
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
SiSoft Sandra 2008 Pro
Cinebench 10 & DivX transcoding test
WinRAR, Fritz Chess i Nuclearus benchmark
FutureMark 3DMark 06 i 3DMarkVantage
SpecVIEWPerf 10
Igrački testovi
Performanse
Kako je udarna karakteristika obe testirane matične ploče overkloking, upravo sa ovim mogućnostima smo se najviše bavili. Veoma je interesantno da smo sa obe ploče uspeli da ostvarimo isti radni takt našeg test Core i7 920 procesora, i to od 3.8 GHz. Obe ploče su bez ikakvih problema bile u stanju da podrže ovaj takt, sve zajedno sa adekvatnim radnim taktom magistrale, i to bez ikakvog dizanja napona bilo kojeg dela sistema, sem naravno procesora koji je morao da radi na naponu od 1.475 V. Ova činjenica nas dovodi do zaključka da su obe ploče sposobne za mnogo više, ali je u ovom slučaju naš ograničavajući faktor bio kuler, pa samo sigurno da bi se nekim „vodnim“ sistemom ove ploče mogle da pruže stabilnu platformu i za preko 4 GHz. Istina, u sa ovom konfiguracijom je bilo moguće uplatiti sistem na 4 GHz, ali ne ostvariti ništa blizu stabilnog rada, pa tako računamo samo onih 3.8 GHz. Slična situacija važi i kada je memorija u pitanju, pa smo sa test Patriot DDR3 1600 memorijom uspeli da ostvarimo brzinu od 1800 MHz sa nominalnim tajmnizima pri naponu od 1.9 V.
AMI vs. Award?
Ovde je još jednom potvrđena činjenica da mogućnosti ploča u velikoj meri prerastaju u mogućnosti ostalog hardvera po pitanju overklokinga. Sledeća bitna stavka je lakoća overklokinga koju obe ploče nude, i tu možemo reći da već postoje određene razlike. BIOS na Rampage II Gene ostavlja nekako čistiji i koncizniji utisak, omogućavajući i manje iskusnom korisniku da lako podesi sistem i overklokuje. Pored toga, ovaj BIOS se u radu pokazao da gotovo nema greške, sto znači da sve radi kako se i očekuje, a u overkloking praksi to znači i minimalnu upotrebu Clear CMOS tastera. Kod Eclipse Plus ceo BIOS deluje pomalo komplikovano, pa je neophodno uložiti više truda i strpljenja kako bi ušli u bit svih detalja. Ovo iskusnim korisnicima neće predstavljati problem, naprotiv, uživaće u svim detaljima, ali će oni manje iskusni biti u situaciji da se malo više muče ukoliko žele da iz svog hardvera izvuku više od onog što nude automatske overkloking opcije.
Overclocking Dial funkcije su veliki plus za Eclipse Plus jer omogućava najlakšu moguću manipulaciju nad brzinom sistema, ali je i za potpuno iskorišćenje ove odlične funkcije neophodno podesiti sve ostale parametre baš kako treba, gde opet dolazimo do neophodnog iskustva za svo to podešavanje. Ta razlika između dve ploče stvarno nije velika, ali je kod Rampage II Gene modela za nijansu lakši za rad. Što se tiče performansi, možete već da pretpostavite da razlike bukvalno nema. Na istom radnom taktu to sve isto i radi, tako da parametar peformansi možete slobodno isključiti prilikom odluke koju ploči kupiti. Kako ovde nije bilo ništa da se kaže, napravili smo mali eksperiment koji se odnosi na brzinu rada u dual-channel i triple-channel režimu.
Tripple ili Dual?
Razlika u memorijskom protoku je logično velika, ali se to ne reflektuje baš u tolikoj meri na performanse u ostalim testovima. U većini slučajeva performanse jesu nešto bolje u triple-channel režimu, gde je najveća razlika u intenzivnim grafičkim ili procesorskim testovima, ali ima i situacija kada je dual-channel brži. Usled ove činjenice, pri kupovini nekog Core i7 sistema nije neophodno odmah ići na tri modula, već se možete lepo poslužiti i sa dva, pa kasnije samo dokupiti još jedan modul.
Zaključak
Obe testirane ploče ostavile su odličan utisak, pa ih u startu možemo preporučiti za kupovinu ukoliko sastavljate računar baziran na Intel Core i7 procesoru. Iako nude gotovo identične overkloking mogućnosti i performanse, ova dva modela se ipak značajno razlikuju po svojoj ceni, pa samim tim i ciljnoj grupi. ASUS Rampage II Gene je skoro čitavih 100 eura jeftiniji od MSI Eclipse Plus matične ploče, što automatski određuje koja će ploča imati više zainteresovanih. Sam ASUS je rekao da je ideja iza Rampage II Gene modela – jake mašine u mini-tower kućištima koje se pogodne za transport sa jednog LAN-partija na drugi. Naravno, to malo kućište može lepo da legne i kao moćan kućni server, gaming računar, CAD računar ili bilo koji drugi sistem od koga se zahtevaju najviše moguće performanse.
Sa druge strane, Eclipse Plus je model sa totalnom „full“ opremom, što uključuje i Creative X-Fi Xtreme zvučnu kartu, pa se na osnovu toga bar veči deo astronomske cene može opravdati. Jednostavno, Eclipse Plus poseduje apsolutno sve što se može tražiti od jedne moderne matične ploče (a i više od toga), pa je shodno tome i namenjena ljudima koji žele apsolutno sve i to su spremni i da plate. Nama se privatno za nijansu više sviđa ASUS-ov model, ali to je samo zbog njegove atraktivnije cene, jer, ukoliko bi mogli da biramo bilo koju od ove dve ponuđene varijante, izbor bi sigurno pao na MSI Eclipse Plus, jer je to sasvim sigurno jedna od najboljih matičnih ploča najviše klase, koje se trenutno nalaze na tržištu.
ASUS matičnu ploču na test ustupio ASUS.
MSI matičnu ploču na test ustupio MSI.
