GeForce RTX 30 - gejming kakav ste oduvek želeli

Nvidia je predstavila novu generaciju AMPERE grafičkih procesora i na njima baziranih GeForce RTX 30 grafičkih karti. U pitanju je druga generacija RTX arhitekture koja donosi brža Ray Tracing jezgra, novu organizaciju miltiprocesorskih klastera, treću generaciju Tensor jezgara za mašinsko učenje, a sve u cilju značajnih poboljšanja grafičkih detalja u igrama i većoj brzini izvođenja kako bi se dobila savršena animacija u igrama. Nova era PC gejminga je počela!
 
 
 
Nekoliko bitnih stvari se desilo i to po prvi put. Tako su GeForce RTX 30 modeli po dobili 24 GB lokalne ultra-brze GDDR6X video memorije. Povećanje broja izvršnih procesora zahteva veću količinu memorije jer raste količina informacija koja se tiče kvaliteta i verodostojnosti prikaza na ekranu. U pitanju su prve gejming grafičke karte koje su uvele HDMI 2.1 standard neophodan da bi se igrali na 4K i 8K ekranima pri visokim vrednostima “fps-a”. Takođe, u pitanju su prvi modeli grafičkih karti sa hardverskom dekompresijom AV1 video formata kojim je postalo moguće gledanje video prenosa u ultra visokoj rezoluciji. Nvidia Ampere grafički procesori su postali toliko moćni da u realnom vremenu dekompresuju video formate visokog kvaliteta i velikog stepena kompresije, koristeći značajno manje datoteke, a koje se brže i lakše prenose internetom.
 
 
 
Važno je istaći ćinjenicu da sa dolaskom GeForce RTX 3090 modela postaje moguće igrati se u 8K rezoluciji i prikazu 60 kadrova u sekundi.  Ova činjenica govori u prilog tvrdnji da se titula najbrže gejming grafičke karte nalazi u rukama Nvidie. Sa druge strane, 4K gejming postaje praktično “mejnstrim” omogućujući visoke vrednosti vertikalnog osvežavanja što čini animaciju u igrama savršeno glatkom i tečnom. Do juče to je bilo nezmaislivo na prethodnoj generaciji gejming grafičkih karti.
 
Nvidia je lansirala nekoliko GeForce modela iz RTX 30 serije: RTX 3070, RTX 3080 i RTX 3090. Uskoro, stiže RTX 3060 Ti. Najvažnija činjenica po korisnika je da nova generacija predstavlja najveći generacijski skok u pogledu performansi i grafičkih efekata u igrama.
 
 
 
 
Grafički procesori bazirani na najnovijoj Ampere arhitekturi, nude osetno bolje performanse od prethodne generacije Turing GPU baziranih modela. U stvarnom životu se to ogleda u daleko većim “frejmrejt” vrednostima u visokoj rezoluciji, mnogo boljem osećaju u igranju, ali i postavljanju novih standarda po pitanju kvaliteta prikaza grafičkih detalja. Tu pre svega mislimo na napredne Ray Tracing svetlosne efekte i primenu DLSS tehnologije.
 
Druga komponenta unapređenja kvaliteta prikaza grafičkih detalja u igrama se odnosi na primenu napredne tehnike renderinga svetlosnih efekata – Ray Tracing koja je poznata po velikoj zahtevnosti u pogledu snage hardvera. Jednostavnije rečeno, Ray Tracing tehnologija prikazuje svetlosne efekte kao u stvarnom životu: refleksiju zraka, senke objekata… sve to izgleda foto-realistično živo, a postiže se kombinacijom DLSS tehnologije koja pomaže grafičkom procesoru da isporuči bolje performanse, bez gubitka kvaliteta u prikazu slike i animacije. DLSS tehnologija omogućuje da se Ray Tracing efekti dožive u realnom vremenu, tokom igranja. Zajedno, ove tehnologije su potpuno promenile izgled i osećaj igranja i sveukupno podigle gejming na jedan značajno viši nivo.
 
 
 
Pomenute tehnologije funkcionišu još bolje na GeForce RTX 30 seriji, zahvaljujući efikasnijoj Ampere arhitekturi koja je bolje prilagođena ovim računski, veoma zahtevnim operacijama. 
 
Da bi odgovorila na velike zahteve u pogledu računske snage, GeForce RTX 30 koristi tri vrste procesora: programabilne izvršne jedinice poznate od ranije kao CUDA jezgra, zatim namenske RayTracing procesore koji se bave ubrzanjem proračuna svetlosnih zraka, njihovog ukrštanja, odbijanja od površine i objekte. Treća vrsta su Tensor procesori koji obavljaju procesiranje na bazi algoritma mašinske inteligencije. 
 
 
 
Ray Tracing i raster rendering u smislu proračuna detaljnih senki, svetla, gradijenata materijala i sličnih poslova su veoma zahtevni. Bilo bi vrlo neefikasno u smislu performansi, koristiti isključivo CUDA procesore za čitavu listu ovih poslova. Zato je deo zadataka prebačen na specijalizovane procesore koji su dizajnirani da rade istovremeno. Takvim načinom rada se podižu ukupne performanse grafičke karte. 
 
Svaki od pomenutih procesora je postojao i u prethodnoj verziji Turing arhitekture sa kojim je Nvidia ekskluzivono uvela Ray Tracing rendering u gejming upotrebu. Do tada je jedina tehnolgija primenjivana u gejmingu bila tehnologija rasterizacije, značajno manje zahtevna u pogledu snage GPU procesora, ali i manje ubedljiva u pogledu fotorealsitičnih grafičkih detalja. Sad je postalo sve drugačije i zahtevnije. Priča o gejmingu je dobila novu i ozbiljniju dimenziju jer su ulozi značajno podignuti u odnosu na prošla vremena.
 
 
 
Ovako kompleksna struktura grafičkog procesora sa unapređenim izvršnim jezgrima čija je efikasnost duplo poboljšana u odnosu na prethodnu generaciju GeForce grafičkih karti je neophodna za poslove Ray Tracing senčenja. Kako bi se otišlo korak napred u primeni još efektnijih svetlosnih efekata, neophodno je prisustvo sve tri najbrojane vrste procesora, pa ne treba da čudi kako Ampere grafički procesori broje preko 20 milijardi tranzistora što je izazov za proizvodnju. 
 
Bilo neophodno napraviti proboj u pogledu sirovih erformansi pa su tako sve tri vrste procesora na Ampere GPU generaciji, dobile unapređenja. CUDA jezgra su od sada mogu da izvrše dve kalkulacije po kloku u poređenju sa jednom za koliko je bila sposobna Turing generacija. Istovremeno su i RayTracing procesori postali moćniji jer su u drugoj generaciji sposobni da isporuče duplo veću količinu podataka prilikom izvršenja RT algoritma o ukrštanju i odbijanju svetlosnih zraka u trodimenzinalnom prostoru. Konačno, Tensor jezgra su sada sposobna da automatski identifikuju manje važne zadatke i tako dupliraju brzinu obavljanja čitave mreže procesa koju izvršava algoritam mašinske inteligencije postavljen na sistemu neuronskih mreža. 
 
 
 
O Tensor jezgrima možete razmišljati kao o mozgu GeForce grafičkih karti. Njihova uloga je da ubrzaju proračune matrica i vektora koji se koriste kod funkcionisanja neuronskih mreža, a što je temelj postojanja moderne veštačke inteligencije. U delokrugu poslova Tensor procesora jedan od prioriteta je Nvidia DLSS funkcija. Tensor jezgra koriste prednosti neuronske mreže kako bi izvukla bitne karakteristike renderovane scene i ineligentno ih kombinovala sa detljima iz više kadrova, a sve kako bi se proizveo  finalni kadar visokog kvaliteta i time oslobodio GPU procesor bespotrebnog posla. Time se postiže značajan napredak u performansama tj porastu “frejmrejta” u igrama. Ova funkcionalnost olakšava i postizanje ultra visoke rezolucije prikaza za potrebe Nvidia Broadcast aplikacije u svrhu prenosa videa i zvuka uživo, preko interneta.  Sve veći broj igara koristi prednosti DLSS funkcionalnosti kako bi se povećao frejmrejt na visokim rezolucijama i kombinovanju Ray Tracing efekata.
 
 
 
Sve rečeno bi bilo gotovo bez ikakvog značaja ako nema napretka i dobitaka u stvarnom životu i igranju.   Zato ćemo u sledećem članku govoriti o konkretnim funkcijama i tehnologijama koje direktno rezultiraju boljim gejming osećajem poput: RTX IO, Nvidia Reflex, Nvidia Broadcasting, Nvidia Studio i naravno igrama koje koriste NVIDIA RTX efekte.