Gigabyte G1.Sniper 2

Miloš Stamenković Prva tri modela G1 serije, G1.Assassin, G1.Sniper i G1.Guerrilla, su modeli bazirani na Intel X58 čipsetu koji sada već predstavlja platformu na kraju svog životnog puta, iako je zvanično LGA1366 još uvek “top” rešenje za Intel procesore. Zbog toga je interesovanje za dotične modele u javnosti ipak bilo nešto manje, pa se sa velikim nestrpljenjem očekivao model za Sandy Bridge generaciju procesora.
 

 
Sada je konačno pred nama G1.Killer matična ploča bazirana na Z68 čipsetu, koja nosi oznaku G1.Sniper 2.
 
Z68
Osnovne karakteristike Z68 čipseta se u osnovi nisu mnogo promenile u odnosu na svoje prethodnike. LGA1155 podnožje se podrazumeva, podržana je ista maksimalna količina memorije, a i broj raspoloživih PCI Express linija je ostao na istom nivou. SerialATA podrška je takođe ista, dakle četiri SerialATA II i dva SerialATA 6 Gb/s porta. USB podrška, pogađate, nije se promenila: 12 USB 2.0 portova i četiri USB 3.0.
Oko Z68 čipseta i direktne podrške USB 3.0 standardnu se kružile glasine od samog starta Z68 priče, ali se to izgleda ipak tek treba da se preslika u finalni proizvod. Tako Z68 zvanično poseduje USB 3.0 podršku, ali se ona ostvaruje preko dodatnog “extended host controllera” koji podržava Intel xHCI, pa je tako ostvarena USB 3.0 podrška. Ovim rešenjem je malo uprošćena USB 3.0 priča, ali smo sigurno da će neki proizvođači ploča opet to malo zakomplikovati u želji da ponude više od četiri USB 3.0 porta.
 

 
Dakle, ukoliko uporedimo osnovne specifikacije Z68 i P67, jasno se vidi da neke razlike koju bi smo možda očekivali jednostavno nema. Međutim, Z68 je sa sobom donosi dve nove karakteristike koje ovaj čipset po mogućnostima odvajaju od svog prethodnika. Svi znamo da P67 ne omogućava upotrebu integrisanog GPU-a u Sandy Bridge procesorima, dok H67 ne omogućava overkloking “K” serije procesora koje poseduju otključan množilac. Tako se potencijalni kupac mora u startu odlučiti za jednu od dve varijante, što i nije preterano popularno rešenje. Pored toga, integrisani GPU u procesoru kod P67 čipseta uvek stoji neaktivan, pa tako plaćate nešto što ne koristite. Z68 se tu pojavio kao rešenje ovog problema tako što nudi mogućnost i overklokinga “K” serije Sandy Bridge procesora, ali i upotrebu integrisanog GPU-a. Možemo reći da Z68 predstavlja “2 u 1” rešenje koje u pristojnoj meri zamenjuje prethodne generacije P i H čipseta. Međutim, Intel je sa Z68 uveo još dve veoma interesantne funkcije koje bi ovaj čipset trebalo da učine još zanimljivijim potencijalnim korisnicima.
 

 
Prva stvar je tehnologija pod nazivom “Virtu” koja treba da omogući saradnju integrisanog GPU-a i posebne grafičke karte. Kao što je poznato, grafički deo Sandy Bridge procesora poseduje fantastične mogućnosti kada je u pitanju video enkoding (QuickSync), ali se to do sada moglo koristiti samo sa H67 čipsetom. Z68 nudi mogućnost kombinovanog rada integrisane grafike i posebne grafičke karte, tako da je moguće u isto vreme, na primer, pokrenuti neku DirectX11 igru i raditi video encoding preko QuickSync-a. Intel je još pre par godina započeo saradnju sa Lucid-om, da bi se ona sada i materijalizovala kroz podršku ove funkcije Z68 čipseta preko Virtu softvera. Dakle, u pitanju je GPU virtulazation drajver visokog nivoa koji direktno “presreće” zahteve koji dolaze od API-ja, i onda ih usmerava na grafičku jedinicu za koju proceni da će bolje obaviti posao. Za razliku od Hydra rešenja, Virtu nije tu da ravnomerno rasporedi opterećenje na oba GPU-a, već je samo tu da usmeri određeni zadatak onom grafičkom procesoru koji će najbrže da ga obavi. Tako dobijamo udarnu mogućnost Z68 čipseta, gde na primer u jednom prozoru se može pokrenuti neka igra, dok se u drugom obavlja video enkoding, a sve to naravno se odvija maksimalnom mogućom brzinom. Naravno, ostaje pitanje koliko je ova situaciji kod većine korisnika neophodna, ali je sa druge strane veoma značajno da QuickSync mogućnosti SandyBridge procesora nisu nedostupne kao što je to bio slučaj korisnicima matičnih ploča sa P67 čipsetom. Sa daljim razvojem Virtu-a, očekuje se da će biti moguće i da oba GPU-a rade zajedno u nekim situacijama, pa bi integrisani GPU i u igrama mogao da doprinese za još koji dodatni frejm performansi. Ovo bi bio dodatni bonus Z68 čipseta, ali videćemo kako će se to u praksi odvijati.
 

 
Drugi interesantan novitet koji donosi Z68 je tehnologija pod nazivom “SSD Caching” (Smart Response Technology). Nije u pitanju sistem za ubrzano keširanja podataka pri radu sa SSD diskovima, već se radi o rešenju koje bi trebalo da pomogne poboljšanju performansi standardnih hard diskova uz pomoć SSD-a.
Nova i specifična serija modela mora da poseduje i adekvatnu ambalažu, koja će dizajnom direktno sa rafova IT prodavnica bukvalno vikati “gledaj me”. Upravo je to slučaj sa kompletnom G1.Killer serijom, pa i sa G1.Sniper 2 pločom. Ipak, mnogo bitnije je ono što se nalazi unutra, a G1.Sniper 2 poseduje bogat paket dodatne opreme. Među standardnim stvarima, uz G1.Sniper 2 ploču se dobija dodatni USB 3.0 panel za prednju stranu kućišta, koji na sebi pored dva USB 3.0 priključka ima i jedan eSATA port, što sve zajedno daje dobar doprinos povećanju funkcionalnosti računara. Tu je još i “Quick Boost” taster za aktiviranje automatskog overkloking moda, što je opet lepa mogućnosti koja se nalazi na veoma dostupnom mestu. Pored toga, u paketu se nalazi set velikih G1.Killer postera sa kojima svi ponosni vlasnici mogu dodatno da ukrase okolinu svog računara.  

 
Na kraju, dolazimo do same ploče koje na prvi i drugi pogleda izgleda “smrtonosno”. Tako je hladnjak koji se nalazi preko Z68 čipseta dizajniran u obliku okvira za neku od automatskih pušaka, sve zajedno sa metkom koji se vidi na kraju “šaržera”. Šteta što se utisak mora pokvariti natpisom na hladnjaku koji u prevodu glasi: “ovo je hladnjak, nije oružje, ne može se koristiti za sastavljanje automatske puške”. Centralni “heatpipe” hladnjak se nalazi preko naponske jedinice poseduje i šest LE dioda koje tokom rada emituju zelenu svetlost, što zajedno sa crnim PCB-om i ostalim zelenim detaljima dodatno doprinosi još boljem izgledu G1.Sniper 2 ploče u kućištu. Sa ovom pločom, providna stranica kućišta je obavezna stvar. Finalni deo sistema za hlađenje koji se nalazi preko drugog dela naponske jedinice nije heatpipe-om povezan sa centralnim hladnjakom, što deluje malo čudno. No, ispod dotičnih hladnjaka se nalazi “8-Phase” naponska jedinica koja u ovom momentu predstavlja standardno “UltraDurable 3” rešenje koje se nalazi i na G1.Sniper i na G1.Guerrilla pločama. Od G1.Killer ploča, jedino je G1.Assassin opremljen “16-Phase” naponskom jedinicom, pa možemo zaključiti da proizvođač smatra da je 8-phase konfiguracija sasvim dovoljna za sve situacije u kojima se G1.Sniper 2 ploča može naći. U osnovi, u pitanju je isto rešenje koje smo i ranije sretali na jačim UltraDurable3 modelima koje Gigabyte koristi od momenta kada su implementirali “Driver MOSFET-e” u dizajn svojih naponskih jedinica. Pošto se radi o ploči sa “UltraDurable 3” specifikacijom, LowRDS MOSFET-i su obavezna stvar, sve zajedno sa japanskim kondenzatorima. Naravno, ne treba zaboraviti i obavezna dva sloja od ukupno dve unce bakra.
 

 
U skladu sa specifikacijom Z68 čipseta, G1.Sniper 2 poseduje dva grafička PCI Express x16 slota koji se mogu koristiti za multi GPU primene u 2×8 režimu. Iako bi se od “gaming” ploče očekivala jača multi GPU podrška, G1.Sniper 2 jednostavno nudi maksimum od onoga što je realno moguće na LGA1155 platformi. Problem je u samom Sandy Bridge procesoru koji ima samo jedan direktan PCI Express x16 link, pa nije moguće koristiti neki jači mod od 2×8 sa dve grafičke karte bez dodavanje eksternog čipa (tipa NF200) koji će duplirati broj PCI Express linija. Ipak, takav sistem kod Sandy Bridge procesora nije baš efikasan, jer bi samo dodao “latency”, dok bi se povećanje propusne moći teško osetilo. Kada su PCI Express slotovi u pitanju, oni su na G1.Sniper 2 ploči u 3.0 specifikaciji, što će biti veoma korisno sa sledećom generacijom PCI Express 3.0 kompatibilnih grafičkih karti. PCI Express 3.0 zahvaljujući svojim modifikacijama nudi efektivno duplo veću propusnu moć, što znači da 2×8 mod u PCI Express 3.0 režimu treba da ostvaruje performanse koje se dobijaju 2×16 modu sa PCI Express 2.0 standardnom. Naravno, za potpuno iskorišćenje ovih potencijala, biće neophodno sačekati i sledeću generaciju Intel procesora (Ivy Bridge) koji će u potpunosti podržavati PCI Express 3.0 specifikaciju. Od ostalih slotova, na raspolaganju su dva PCI Express x1 i dva klasična PCI slota. Sam raspored je veoma dobar, jer je uvek blokiran samo jedan PCI Express x1, dok su svi ostali slotovi na raspolaganju. Sa dve grafičke karte u upotrebi, biće blokiran jedan klasičan PCI slot, ali bar jedan PCI i tada slobodan za korišćenje.
 

 

 
G1.Sniper 2 na sebi poseduje apsolutno sve osnovne stvari koje su danas neophodne, uključujući vrhunsku audio i LAN podršku, koje ujedno predstavljaju jednu od “specijalnih veština” ove ploče. Odmah pored glavnog dela hladnjaka, nalazi se Bigfoot Killer E2100 čip koji Gigabyte zove NPU (Network Processing Unit). Naravno, 1000 Mbit LAN podrška se podrazumeva, ali ovaj čip poseduje i svoju posebnu memoriju (1 GB DDR2 memorije se nalazi direktno na PCB-u) koja ima zadatak da maksimalno ubrza mrežni saobraćaj, i to čak do deset puta kako se navodi u specifikaciji. Ovaj potencijal nije moguće iskoristiti na bilo kojoj dostupnoj internet konekciji, pa se eventualni benefit može eventualno registrovati samo u žestokom brzom 1000 Mbit LAN okruženju. Druga specijalna mogućnost koju poseduje G1.Sniper 2 se odnosi na audio podršku. Creative X-Fi kompatibilno audio rešenje smo već odavno mogli da vidimo na matičnim pločama, ali se tu uvek radilo o Realtek ALC kodeku kojem je preko drajvera omogućeno da koristi određene audio standarde. Ovoga puta, Gigabyte je odlučio da na G1.Sniper 2 primeni “full” rešenje, pa se tako na ploči nalazi pravi Creative CA20K2 čip koji se nalazi i na aktuelnim Creative X-Fi premium zvučnim kartama. Kao bonus, oko audio komponenti se nalazi mali bakarni oklop koji treba da štiti od interferencija i na taj način obezbedi maksimalno kvalitetan zvuk. Na I/O panelu se nalazi klasičnih šest audio konektora, zajedno sa četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta. Tu su i dva eSATA priključka, kao i HDMI izlaz za eventualnu upotrebu integrisanu grafičke karte u Sandy Bridge procesoru. Naravno, kao deo Z68 specifikacije, G1.Sniper 2 u potpunosti podržava Virtu mogućnosti, kao i Intel SRT.
 Nakon već nekoliko testova Z68 ploča kompanije Gigabyte, prvi susret sa BIOS-om uvek asocira na nedostatak potpuno grafičkog rešenja. Iako nam lično više odgovara klasičan BIOS i navigacija (jer se kroz njega brže obavlja posao za one koji znaju šta traže), grafički BIOS jeste korisna stvar za manje iskusne korisnike kojima će sigurno biti lakše da se upuste u detaljnije podešavanje. Gigabyte se još uvek nije odlučio da potpuno pređe na GUI BIOS, pa je tako i G1.Sniper 2 opremljen klasičnom Award BIOS-om.

 
U želji da ipak ponudi neki vid podešavanja BIOS-a u grafičkom okruženju, Gigabyte uvodi “hibridno” rešenje pod nazivom “Touch BIOS”. Dakle, osnovni BIOS je i dalje Award klasičnog “plavog” izgleda, sa kompletnim setom opcija koje očekujemo od jedne vrhunske matičnih ploče. “Touch BIOS” je u stvari samo novi Windows softver preko kojeg korisnik može menjati većinu BIOS opcija, bez reseta i pritiska “del” tastera. Tako je “Touch BIOS” u stvari samo nešto više od starog EasyTune softvera (koji je i dalje na raspolaganju), sa naglaskom na lepši grafički interfejs.
 

 
Funkcionalnost “Touch BIOS-a” je sasvim korektna, sve je pregledno i lako se dolazi do željenih opcija. Novitet koji donosi G1.Sniper 2 se odnosi na automatski overkloking, koji je sada rešen apsolutno na pravi način. Na I/O panelu postoji taster kojim je momentalno aktivira “auto OC” opcija, koja u slučaju našeg test procesora rezultuje taktom od 4.1 GHz. Ista ova funkcija je ostvarljiva i preko tastera koji se nalazi na “front panelu” na kojem se nalaze i dodatni USB 3.0 portovi. Ovime je dostupnost “boost” funkcije maksimalna, i što je još bitnije, radi bez ikakvog instaliranja nekog dodatnog softvera.
 

 
EasyTune6 se može instalirati i nudi isti “auto OC” na 4.1 GHz, pa se on može upotrebljavati samo za direktnu kontrolu iz Windows-a nad ostalim parametrima, ukoliko za postoji potreba.
 

 
Što se tiče maksimalnog overklokinga, G1.Sniper 2 takođe udara u limit na koji smo i ranije nailazili tokom testova prethodnih Gigabyte modela. 4.5 GHz se veoma lako ostvaruje, dok je za taktove preko toga neophodno napraviti par korekcija. Nakon što se sve podesi kako treba, radni takt od 4.8 GHz je maksimum koji se može ostvariti sa regularnim vazdušnim hlađenjem procesora.
 

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Uvođenje G1.Killer serije matičnih ploča je odličan potez, jer je definitvno bilo potrebno da Gigabyte ponudi nešto više i specifičnije u odnosu na “UD” modele. Kako konkurencija već odavno ima “gaming” seriju ploča u ponudi, bilo je krajnje vreme da i Gigabyte svojim korisnicima ponudi neko slične rešenje. Igre i ljubitelji igara su ono što je uvek vuklo PC industriju napred, pa je to slučaj i kada su matične ploče u pitanju.

 
G1.Sniper 2 predstavlja jedno od najkompletnijih Z68 ploča koje su trenutno dostupne na tržištu, nudeći kombinaciju veoma dobrih overkloking mogućnosti i performansi. Istina, overkloking dometi umnogome zavise od mogućnosti procesora, pa G1.Sniper 2 teško da može ovde da ponudi nešto više u odnosu na jače Z68 “UD” modele. Ono što definitivno ističe G1.Sniper 2 jesu atraktivan dizajn, kao i vrhunska audio i LAN podrška.
 

 
Tako G1.Sniper 2 poseduje trenutno ubedljivo najbolje audio rešenje (isto kao i ostali modeli iz G1.Killer serije) koje se može naći integrisano na matičnim pločama, a kako same Creative X-Fi zvučne karte imaju pristojnu cenu, mnogo se lakše opravdava i visoka cena koju ima G1.Sniper 2. Ipak, kada je ova kategorija ploča u pitanju, cena nije baš toliko vitalan faktor, već je mnogo bitnije šta kompletan paket nudi. G1.Sniper 2 nudi stvarno dosta toga, pa je ovo definitivno jedna od najboljih Z68 matičnih ploča koje se trenutno mogu kupiti.
Uređaj na test ustupio Gigabyte.