Gigabyte GA-H87M-HD3

Zoran Petrović Za razliku od velikih i skupih konkurenata Gigabyte GA-H87M-HD3 nije opremljena najjačim Z87 čipsetom, već poseduje nešto slabiju H87 kontrolersku logiku, što nikako ne treba uzeti kao preveliki minus. Takođe, zbog uštede, ali i mogućnosti montiranja u kućišta malih dimenzija, ova ploča je izvedena u mATX formatu. Kao i Z87 modeli, i ova ploča podržava procesore za LGA 1150 podnožje, pa na nju možete montirati sve od Pentium, preko Core i3 i Core i5 do Core i7 modela Haswell generacije. Gigabyte se potrudio da ova matična ploča ne bude opremljena samo sa najnužnijim stvarima, već da dijapazon mogućnosti bude vrlo širok. Pre nego što se pozabavimo svime što nam Gigabyte GA-H87M-HD3 nude, evo par reči o novom H87 čipsetu.

Intel H87 Express Sa novom generacijom procesora Intel je predstavio i novi čipset. Opet, nomenklatura se kreće po ustaljenoj praksi, pa imamo čipsetove koji počinju sa 8. Najjači je Z87 Express, a tu su i slabije verzije (H87, Q85, B85…) koje polako popunjavaju niže cenovne rangove. Kao i Z87, ne možemo reći ni da H87 donosi preveliku revoluciju. Prva i najbitnija stvar je izmenjeni soket. Za razliku od LGA 1155, Intel se vratio korenima i predstavljanju novog soketa za svaku generaciju, pa sada novi soket ima oznaku LGA 1150, i broji 1150 iglica. Intel sigurno ima logično objašnjenje zbog čega je ovo potrebno, i zbog čega je soket morao da bude promenjen, ali smo sigurni da je presudila činjenica nekompatibilnosti sa prethodnom generacijom čime se novi korisnici primoravaju da kupuju nove ploče u paketu sa novim procesorima.

Tu je isti broj USB portova podržan kroz čipset kao i kod prethodne generacije (14), a sada ima dva USB 3.0 porta više, čime dolazimo do maksimalnih šest USB 3.0 portova koje čipset može da obezbedi. Za razliku od prethodne generacije gde su samo USB 3.0 kontroleri bili kontrolisani od strane xHCI, ovaj interfejs je sada zadužen za sve USB portove. Za razliku od dosadašnjih OHCI, UHCI i EHCI arhitektura koje su kontrolisale USB 2.0 i starije portove xHCI ima veliki broj prednosti. Nova arhitektura omogućava efikasnije operacije, minimizacija pristupu memoriji kada je port u “idle” stanju, eliminišu se upis u registre, a minimizuje čitanje pri normalnim transferima podataka… Ovo je isto kao i kod Z87, a razlike između Z87 i H87 treba tražiti na OC funkcionalnostima CPU-a i memorije, kao i podršci za x16, odnosno x8/x8 grafičke konfiguracije. Takođe, nema previše smisla koristiti „otključane“ procesore, jer H87 poseduje limitacije i kada je overklok u pitanju, te se ovaj potencijal ne može iskoristiti na H87 pločama, tj overklok se svodi na manipulaciju magistralom, a ne množiocem.

Broj SATA portova je ostao isti (maksimalno šest), ali je za razliku od dosadašnja dva SATA 6 Gb/s porta sada moguće da svih šest budu po bržem standardu. Takođe, za razliku od serije 7 gde je u B i Q čipsetovima postojala nativna podrška za PCI slotove, toga više kod serije 8 nema. Ne sumnjamo da će dodatnim kontrolerima moći da se obezbedi i po koji PCI slot, ali je Intel jednom za svagda rešio da “ubije” ovaj prastari interfejs. Takođe, kontrole digitalnog interfejsa je pomerena u sam CPU, što nije bio slučaj kod serije 7. Napomenućemo da H87 nema „Lake Tiny“ tehnologiju, koja je u suštini optimizacija za rad SSD-ova (napajanje i performanse).

CPU je i dalje zadužen za PCI Express konekcije, pa ćemo podsetiti da je na taj način obezbeđeno 16 PCI Express 3.0 linija u verziji x16 ili x8/x8. Primetićete da nedostaje, x8/x4/x4, što je i jedno od tri ograničenja po kojima se H87 razlikuje od Z87. CPU, kao što smo napomenuli kontroliše i tri nezavisna displeja, a tu su i dva kanala ka DDR3 memoriji sa nativnom podrškom za DDR3 1600 MHz. Možda i najveći problem kod H87 je i podrška za memoriju, jer ploče kroz čipset u najvećem broju neće podržavati radne taktove više od 1600 MHz, bez overkloka magistrale, čime se radne frekvencije značajno umanjuju, a samim tim dobijamo sporiji RAM koji koristi integrisana grafika, što može negativno da utiče na njene performanse.

Komunikacija procesora sa čipsetom se, kao i dosad obavlja preko FDI i DMI 2.0 interfejsa. Čipset daje dodatnih osam PCI Express 2.0 linija, do 14 USB portova, od toga maksimalno šest USB 3.0. Čipset daje i šest SATA postova, koji svi mogu podržati SATA 6 Gb/s i biti u SATA ili eSATA izvedbi. Tu su i Intel HD Audio, kao i Gigabitni LAN te tehnologije poput Intel Rapid Storage sa RAID podrškom, Intel Smart Connect i Intel Rapid Start, a kao opcija mogu doći dodaci iz Intel Small Business Advantage serije. Uz sve pomenuto postignuta je i dodatna efikasnost na polju potrošnje, pa novi čipsetovi troše osetno manje, što bi posebno trebalo da se odrazi na autonomiju kod mobilnih verzija.
[modul]specifikacija=4176[/modul]
 S obzirom na to da se radi o mATX formatu Gigabyte se potrudio da lepo organizuje komponente na ploči. Takođe, ovaj model poseduje Ultra Durable 4+ sertifikat, što govori da su sve korišćene komponente visokokvalitetne, a tu mislimo na oklopljene kondenzatore, pozlaćeni CPU soket, Lower RDS (on) MOSFET-ove, USB sa zaštitom od elektrostatičkog pražnjenja i sve druge tehnologije koje Gigabyte zahteva da bi ploča dobila pomenuti sertifikat.

Tako CPU soket okružuju četiri naponske faze, kao i osmopinski konektor, što nas je prijatno iznenadilo. Ovo između ostalog znači da je Gigabyte mislio na stabilno napajanje i da overklok na ovoj ploči neće biti toliko zapostavljen. Tu su i dve faze za memorijske module, a slotova, pre svega zbog prostora ima svega dva, pa ste ograničeni na maksimalnih 16 GB sa modulima koji će raditi na 1600 MHz, što je i jedno od ograničenja čipseta.

Naponska sekcija oko CPU soketa nije prekrivena hladnjacima, pa ukoliko ipak želite da se bavite overklokom preporučujemo da nabavite kuler koji će hladiti i okolinu soketa kako biste imali bolje rezultate. Još jednom ćemo napomenuti da ovaj čipset podržava sve procesore Haswell generacije, ali i da ne treba bacati pare na „K“ modele, jer overklok kroz povećavanje množioca nije podržano od strane H87 kontrolerske logike.
 
Desno od memorijskih modula Gigabyte je smestio 24-pinski konektor, ali i šest SATA 6 Gb/s portova, te USB 3.0 header za front panel. Nešto niže nalaze se dva BIOS čipa, pa u slučaju da vam jedan otkaže, uvek imate bekap varijantu. Kada su slotovi za proširenje u pitanju ne treba mnogo da brinete oko deljenja PCI Express 3.0 linija, jer ova ploča poseduje samo jedan PCI Express 3.0 x16 slot pune veličine, što je za 98% korisnika sasvim dovoljno. Tu su i dva PCI Express x1 i jedan PCI slot, za nešto starije kartice. Interesantno je da je Gigabyte namontirao hladnjak na H87 čip, a da nije stavio ništa na naponsku sekciju, a mi smo gvirnuli ispod kulera i slikali novi kontrolerski čip za vas.
 
Zadnja strana je prilično skromna, pa ćete od konektora pronaći jedan PS/2 za miša ili tastaturu, dva USB 2.0 i četiri USB 3.0, ali i tri audio izlaza – VGA, DVI i HDMI. Tu je i gigabitni LAN koji je potpisao Realtek, a ista kompanija je obezbedila audio komponentu u vidu ALC887 osmokanalnog čipa. Zadnja strana poseduje svega tri analogna konektora, pa se za korišćenje svih osam kanala treba iskoristiti HD front panel audio modul. S obzirom na cenovni rang kojem ova ploča pripada (oko 75 €), sve komponente su optimalno raspoređene i iskorišćene i moramo priznati da je Gigabyte odradio odličan posao.


 
 
 Dobro poznata UEFI sekcija je donekle osiromašena kod ovog modela, ali poseduje sve opcije potrebne za dodatnu optimizaciju komponenata. Tu pre svega mislimo na CPU, i kontrolu napona na bitnim komponentama. Ograničenje je svakako brzina memorijskih modula na maksimalnih 1600 MHz, kao i nemogućnost overkloka „K“ procesora, ili smo bar mi tako mislili. Naime uz Gigabyte ploče dobijate i veliku količinu pratećeg softvera, a Easy Tune je jedan od njih.


S obzirom na to da je Auto tune opcija izostala Easy Tune nudi nekoliko predefinisanih OC profila. Ambiciozno smo odabrali Extreme, koji je garantovao 4,4 GHz i ploča je, posle reseta proradila bez ikakvih problema. Ono što je bilo najčudnije je da OC uopšte nije uticao na magistralu, već da je iskoristio otključani množilac našeg CPU-a i popeo ga na 4,4 GHz. Već smo viđali da se Gigabyte na svojim pločama (doduše prethodne generacije) igra sa eksternim multiplikatorima, pa da omogućava manipulaciju množiocem zaobilazeći čipset, što je najverovatnije i ovde slučaj.

Ono što softver ne radi baš najbolje su naponi, pa smo manuelno slajder pomerili na 1,2 V da bismo dobili stabilnu radnu frekvenciju. Na žalost, kako magistrala nije pomerana memorija je ostala na 1600 MHz, što se može videti u pojedinim rezultatima, koji su dosta niži od očekivanog. 

Easy Tune je odlična i veoma intuitivna aplikacija koja će i laicima omogućiti da se lepo igraju sa svojim komponentama, a mi smo još malo „varali“ kada je GPU deo u pitanju. U suštini overklok na 4,4 GHz nije dirao GPU, ali postoji sekcija u kojoj možete menjati frekvenciju i integrisane grafike, što smo mi hteli da proverimo i slajder pomerili na 1400 MHz, što je standardni overklok na kojem se zaustavljaju softveri za automatski overklok.

 Napomenućemo da, za razliku od npr. MSI ploča koje smo skoro testirali i Gigabyte vrši OC unutar Turbo dela, pa na visokih 4,4 GHz računajte samo neko vreme, što se može videti po testovima. Ipak, 4,4 GHz je odličan automatski OC, posebno za ploču koja to ne bi trebala da podržava.
[modul]test=340[/modul]  [modul]test=341[/modul] Iako će se mnogi namrštiti kada pomenemo H87 čipset i mATX ploču kao osnovu moćnog sistema, treba prevazići predrasude jer je upravo Gigabyte dokazao da za malo para možete nabaviti sjajnu matičnu ploču prepunu mogućnosti i skrivenog potencijala. Upariti ovu ploču sa jakim CPU-om, dosta memorije, SSD-om i dobrom grafikom i eto vam odlične konfiguracije koja će vas dugo vremena služiti, i na kojoj performanse neće trpeti zato što se radi o „slabijem“ čipsetu.

Ne samo da je Gigabyte uspešno razvejao naše predrasude, već i dokazao da nekada mnogo pažnje usmeravamo u pravcima koji, očito, nisu jedini putevi za stizanje do cilja. Gigabyte GA-H87M-HD3 je matična ploča koja itekako može poslužiti kao osnov za kreiranje moćne konfiguracije, a pride je prilično pristupačna. Na sve to, ne zaboravimo da se radi o matičnoj ploči mATX formata. Sve u svemu, od nas dobija zasluženo priznanje. Za: – Ultra Durable 4+ komponente – optimalna količina opreme – dobra cena – dobar OC – kvalitetan softverski paket Protiv: – manji broj konektora nego kod ATX modela – RAM ograničen na 1600 MHz Matičnu ploču na test ustupio Gigabyte.