Benchmark Redakcija
Delimir Tasić Tržištem čipsetova sa integrisanom grafikom je u prošlosti Intel suvereno vladao. Ipak, afirmacija kompanije nVidia, a nešto kasnije i kanadskog ATI-ja na polju čipsetova, obezbedili su nam zaista veliki broj alternativa kada je ovaj tip kontrolerske logike u pitanju. Alternative iz nVidia-e i ATI-ja po svojim mogućnostima, ali i performansama u dobroj meri nadmašile su integrisana rešenja kompanije Intel, pa je tako trenutno aktiuelno (do pojave Intel X3000) Graphics Media Accelerator 950 rešenje koje ne nudi nikakve napredne mogućnosti koje se zahtevaju od akceleratora koji je predviđen za HTPC računare koje pokreće Windows XP Media Center Edition 2005 ondnosno oko kojih je zasnovan ViiV koncept kao platforma na koju Intel u budućnosti polaže mnogo nade. Pojava nove serije čipsetova sa integrisanom grafikom kompanije nVidia ipak nije predstavljala pravu konkurenciju kompaniji Intel, jer nVidia još uvek nema rešenja sa ovim tipom grafike predviđena za LGA775 matične ploče. Samim tim, preostalo je tržište AMD procesora na kome je nVidia predstavila svoje grafičke akceleratore iz serije GeForce 6100 i GeForce 6150. O sličnostima i razlikama između ova dva akceleratora smo već pisali u više navrata, pa se nećemo posebno osvrtatati na njih ovom prilikom. Ono što je zanimljivo u ovom slučaju jeste da čipsetovi sa integrisanom grafikom koji koriste tzv. deljenu memoriju postaju veoma zavisni od memorijskog podsistema. Baš zato, nVidia nije ni imala previše potrebe da inovira postojeća GeForce 6150/6100 grafička rešenja, već ih je samo prilagodila AM2 matičnim pločama što takođe nije bilo preterano teško, ako se ima u vidu da se pored integrisanog grafičkog jezgra u ovim čipovima nalazi praktično samo još PCI Express kontroler.
Kako integrisano grafičko jezgro koristi sistemsku memoriju za svoje potrebe veoma je važno koliko memorijski transfer je sistem u stanju da ostvari. To je jedan od razloga zašto u većoj meri nije bilo na tržištu socket 754 matičnih ploča sa integrisanom grafikom, već su uglavnom bili u pitanju socket 939 modeli. Predstavljanje AM2 platforme, AMD je uspeo da izvuče još veći memorijski transfer zahvaljujući upotrebi DDR2 memorije što bi trebalo da obezbedi još bolji nivo preformansi za integrisane GeForce 61×0 grafičke akceleratore. Pored poznatih GeForce 6150 i GeForce 6100 grafičkih akceleratora nemanjenih integraciji direktno na matičnoj ploči, nVidia i dalje i za socket AM2 matične ploče nudi nforce 410 i nForce 430 southbridge čipove o kojima smo takođe već pisali… Ovom prilikom iz kompanije Gigabyte stigao nam je na test model matične ploče sa, po nVidia-inoj nomenklaturi, srednjim po jačini čipsetom sa integrisanom grafikom koji je trenutno aktuelan. Radi se o kombinaciji GeForce 6100 severnog mosta i nForce 430 južnog mosta. Ipak iako je reč o neosporno interesantnim proizvodima, tržišna niša koju su matične ploče zasnovane na ovim čipsetovima zauzele i nije velika. Naime, korporativni korisnici koji su najveći kupci integrisanih rešenja preferiraju iz «ovog ili onog» razloga Intel platformu, dok korisnici kojima je GeForce 61×0 čipset namenjen, po našem mišljenju pre će se odlučiti za kompanaciju sa nešto jačom PCI Express x16 gračkom karticom. Preostaju SFF račuanari i HTPC računari smešteni u slim desktop kućišta, ali je tržište ovakvih sistema veoma malo u trenutnoj konstelaciji tržišnih prilika…
Ploča na testu
Iako je namenjena novom tipu AMD procesora teško da je bilo šta u slučaju GA-M51GM-S2G matične ploče eksluzivno. Samo pakovanje je uobičajeno, a boja kutije je za ovu priliku promenjena i sada je bela uz veliki natpis koji označava pripadnost novoj «S2» seriji matičnih ploča kompanije Gigabyte. U pakovanju se nalazi set ATA kablova za optičke uređaje i hard diskove starije generacije, štampano uputstvo, CD sa drajverima, SATA kablovi sa specijalnim metalnim žabicama (već smo konstatovali u prethodnim testovima Gigabyte ploča da je ovo odlično rešenje koje veoma dobro fiksira SATA konektore)… Dakle reč je o uobičajenom setu prateće opreme koji krasi sve modele ovog tipa i po tom pitanju nema već dugo nekih većih promena, pa to nismo očekivali ni u ovom slučaju.
Kako se na ploči nalazi integrisan nForce 430 južni most to znači da su podržani SATA II diskovi. Pored toga na ploči se nalazi i Marvell 88E11116 gigabitni LAN kontroler, ali i Texas Instruments firewire 400 kontrolerski čip. Kontroler podržava ukupno tri IEEE1394 porta, ali se na ploči nalazi samo jedan osmopinski priključak. Ukoliko želite da iskoristite dodatne Firewire portove moraćete da se snađete za dodatni firewire bracket ili da kupite kućište koje na sebi ima tzv. front panel Firewire portove. Još jedna zamerka mogla bi se uputiti i prisustvu samo jednog konektora za ventilatore na koji će, naravno, biti povezan ventilator sa CPU kulera. Osmokanalna audio podrška postala je već uobičajena pojava na matičnim pločama bez obzira na klasu kojoj pripadaju, pa je tako i u ovom slučaju na štampanoj ploči Gigabyte GA-M51GM-S2G našao ALC883 AC97 codec čip. Integrisani grafički akcelerator, je krajnje ogrsaničenih dometa i u pitanju je inferiornije rešenje nego u slučaju GeForce 6150 čipa.
Naime u ovom slučaju radni takt grafičkog jezgra iznosi 425 MHz (475 MHz u slučaju GeForce 6150 grafičkog jezgra). U GeForce 6100, za razliku od GeForce 6150 GPU-a se ne nalazi TV enkoder, pa samim tim matične ploče zasnovane na GeForce 6100 čipsetu nemaju podršku za TV izlaz. Takođe, GeForce 6100 ne omogućava glatku reporodukciju HDTV formata najviše rezolucije (1080i/1080p), ali je omogućena nVidia PureVideo tehnologija. Iako, nVidia u svom promo materijalu navodi da ovi čipsetovi obezbeđuju potpunu podršku za Shader Model 3.0 ne treba previše očekivati od ovakve mogućnosti ovih po pitanju 3D performansi veoma inferiornih akceleratora. Jednostavno rečeno, dometi ovakvih GPU-ova ne prevazilaze primene kao što je reprodukcija multimedijalnih sadržaja. Samim tim ovakve matične ploče idealne su za ugradnju u HTPC računare malih dimenzija, ali ni u kom slučaju ne mogu da se nose sa bilo kojim 3D naslovom iz poslednje dve godine što uostalom nije ni bilo na umu inžinjerima kompanije nVidia kada su kreirali ove čipove. Na narednoj stranici izložićemo vam detaljnu specifikaciju testirane matične ploče, pre nego što obratimo pažnju na sam kvalitet izrade i BIOS…
Specifikacija
Raspored komponenti Ako smo išta kada su u pitanju matične ploče kompanije Gigabyte mogli mirne duše da pohvalimo to je svakako bio layout kako inostrane kolege nazivaju raspored komponenti na matičnoj ploči. Iako smo se po pravilu nervirali sa BIOS-ima ovog proizvođača u kome je trebalo stiskati CTRL i F1 kako bi se došlo do iole naprednijih opcija za podešavanje, montaža računara sa Gigabyte pločom uvek je bila pozitivno iskustvo zbog pažnje koju je ovaj proizvođač obratio i na najsitnije detalje…
Prvo što upada u oči to je svakako novi tip mehanizma za montažu kulera koji povlači za sobom AMD socket AM2. Mi smo ovom prilikom od kompanije CT Computers dobili pored same Gigabyte matične ploče i Foxconn NBT-CMAM22B-C kuler koji u potpunosti podržava socket AM2. Sam kuler izrađen je od aluminijuma i ima na donjoj strani bakarni umetak. Tokom rada nivu buke koji generiše kreće se u granicama umerenog.
Foxconn NBT-CMAM22B-C
Naponska jedinica izrađena je uz upotrebu Nichicon elektrolita koji važe za kvalitetnije, a posle lošijih iskustva koje su sa komponenetama neproverenih kineskih proizvođača imali pojedini poznati proizvođači matičnih ploča u nameri da dodatno snize troškove, dobro je videti da su se na scenu u skoro svim klasama matičnih ploča vratili japanski modeli el. komponenti. Trostepena filtracija napona sasvim je u skladu sa potrebama modernih AMD procesora.
ATX 2.0 konektor nalazi se nedaleko od DIMM ležišta što je idelana pozicija, a ATX 12V priključak izmešten je severno od naponske jedinice gde neće ometati hlađenje procesora ni na koji način niti smetati montaži ostalih komponenti. Severni i južni mosta hlađeni su pasivnim aluminijumskim hladnjacima, a u slučaju montaže PCI Express x1 kartice, štampana ploča iste će pokriti hladnjak severnog mosta. Ipak, kako trenutno nisu dostupne PCI Express x1 kartice (a to stanje traje više od godinu dana) ovo i nije prevelika zamerka. Pozitivno je i to što se na ploči našao i PCI Express x16 slot, pa smo u isti postavili naš Radeon X800XL koji koristimo još uvek za testove matičnih ploča. Modem, dodatna zvučna kartica, TV tjuner mogu se postaviti u jedan od dva slobodna PCI slota.
U četiri DIMM ležišta moguće je postaviti do 4 GB DDR2 memorije, a zanimljivo je da je podržana i DDR2-800 memorija iako smo tokom testiranja koristili Sempron procesor koji ne bi trebalo da zvanično podržava ovaj tip memorije. Ipak, izgleda da je AMD prećutno dozvolio propizvođačima matičnih ploča podršku ovog tipa, a to će svakako koristiti kako korisnicima tako i proizvođačima memorija. U svakom slučaju integrisani grafički akcelerator osetiće u pozitivnom smislu benefite većeg memorijskog propusnog opsega koji nudi DDR2-800 memorija bez obzira o koji od procesora namenjenih socket AM2 ležištu da koristite…
BIOS testirane matične ploče ne odlikuje se prisutstvom naporedih overklok opcija, a naši pokušaji da iste otključamo pritiskom na čuvenu CTRL+F1 kombinaciju tastera nije urodio plodom. Iako smo već spomenuli da je omogućeno uključivanje DDR2-800 podrške, ostali smo zatečeni kada smo uvideli da je moguće samo podešavati CAS Latency od memorijskih parametara. Ni traga ni glasa od ostalih bitnih podešavanja ili vitalnog, kada je AMD platforma u pitanju, Command Rate parametra. Za potrebe integrisane grafike moguće je odvojiti do 128 MB video memorije, a po rečima predstavnika kompanije Microsoft to je dovoljno za Windows Vista OS, AeroGlass interfejs i rezoluciju do 1920×1200, a nVidia tvrdi da GeForce 61×0 GPU jedinice podržavaju u potpunosti Windows Vista-u. Ipak, ovakav BIOS testiranu matičnu ploču svrstava u totalni low end ponude, jer su proizvodi ovog tipa koji su stizali npr. iz MSI-ja imali ipak dosta više opcija za podešavanje performansi sistema.
Test sistem Tokom testova uporedili smo MSI K9N Platinum matičnu ploču koja na sebi ima nforce 570 Ultra čipset, kao predstavnika nove generacije DDR2 kontrolerske logike namenjene AM2 platformi i GeForce 6100 matičnu ploču kompanije Gigabyte. Tokom ovih testova korišćena je Gigabyte Radeon X800XL grafička kartice. Poseban deo testova odnosi se na poređenje performansi X800XL grafičkog adaptera i integrisane GeForce 6100 grafike. Iako smo svesni činjenice da ciljna grupa ovih grafičkih čipova nije identična, smatramo da ovaka komparacija može da bude dobar reper koji će vam dati sliku o nivou performansi koje možete da očekujete od interisane grafike na testiranoj GA matičnoj ploči…
Procesori
AMD Athlon 64 X2 4000+ (Windsor, 2000 MHz, 2x 1024k L2, AM2) AMD Sempron 3500+ (Manila, 2000 MHz, 128k L2, AM2)
Kuler
Matične ploče
MSI K9N Platinum (nForce 570 Ultra) Gigabyte GA-M51GM-S2G
Memorije
Corsair DDR2-800 XMS2-6400 (CAS4 5-5-15-1T @ 800 MHz)
Grafička kartica
Gigabyte Radeon X800XL Silent Pipe (ATI Catalyst 6.4)
Hard disk
Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Cooler Master iGreen Power 500W
Monitor
Sintetički testovi
Gaming testovi
Ostali testovi
Integrisano VS neintegrisano
Već viđeno, ali prepakovano… 
Za razliku od GeForce 5xx familije čipsetova koji zaista nude dosta noviteta u poređenju sa prethodnom generacijom nForce kontrolerske logike, nVidia očigledno usled nepostojanja ozbiljnije konkurencije na ovom polju, nije imala potrebe da se previše trudi oko serije integirsanih čipsetova, već je prepustila proizvođačima matičnih ploča da iste čipove jednostavno implementiraju na ploče sa AM2 podnožjima. DDR2 memorisjki kontroler koji se nalazi u novim AMD procesorima, doneće izvesne napretke po pitanju brzine kada su ove matične ploče u pitanju, ali ne treba očekivati čuda po tom pitanju. Ipak, za pravu evaluaciju dobitaka koje nudi povećani memorijki protok DDR2 memorije, naspram modela koji koriste DDR400 memoriju, moraćemo da sačekamo ploče sa GeForce 6150 integrisanim grafičkim jezgrom.
Gigabyte je što se svog dela posla tiče, sve odradio korektno i ni u kom slučaju ne radi se o lošoj ploči ukoliko naravno imate potrebu za proizvodom ovog tipa. Naime, kao što smo već napomenuli tržište za proizvode ovog tipa dosta je skučeno, a sam GeForce 6100 akcelerator zakinut je po pitanju funkcija koje su najbitnije upravo u domenu HTPC računara. Za neku kancelarijsku primenu, ovo može biti dobro rešenje, ali je i konkurencija na tom polju dosta jaka. Adut koji nVidia ima na svojoj strani u office segmentu jeste cena.
Možemo rezimirati da matične ploče ovog tipa neće biti interesantne nekom širem krugu korisnika, a to se posebno odnosi na GeForce 6100 + nForce 4×0 kombinaciju čipseta. Nešto jači model, GeForce 6150 integrisane grafike, je mnogo bolje izbalansiran proizvod i mislimo da su ploče sa ovim tipom kontroerske logike daleko bolji izbor… Gigabyte matičnu ploču i Foxconn kuler za potrebe test ustupio CT Computers. Benq FP93GX TFT-LCD monitor za potrebe test konfiguracije ustupio Kimtec.
