Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Gigabyte X58A-UD7
Imajući u vidu da se radi o najbržoj platformi na PC desktop tržištu, ta cena i nije bilo baš toliko velika, naročito ako znamo i da je Intel već u startu nudio Core i7 920 model čija cena ni jednog momenta nije bila astronomska. Pored toga, konstantni pad cene DDR3 memorije je vremenom učinio da LGA1366 opcija postane još pristupačnija za sve one koju su željni maksimalnih performansi. Međutim, sam Intel je u određenoj meri presekao ovo povećanje interesovanja uvođenjem pristupačnije LGA1156 platforme. Na scenu je stupio P55 čipset čije predstavljanje je trebalo da dovede do generalno jeftinijih matičnih ploča, a i sami procesori, pogotovo Core i5 750 su dodatno smanjili ukupnu cenu celog sistema. Iako je Intel generalno imao ovu nameru sa P55 čipsetom, proizvođači matičnih ploča su veoma brzo iskoristili euforiju koja je nastala oko LGA1156 platforme i pristupačnog Core i5 750 procesora.
Naravno, ploča sa „normalnom“ cenom je bilo, poput P55-UD3R modela, ali su se gotovo svi trudili da konstantno unapređuju svoje P55 modele sa mnoštvom novih funkcija i dodataka. Upravo u ovoj P55 trci su X58 čipset i na njemu bazirane matične ploče prešle nekako u drugi plan, uz manje interesovanje medija i samih kupaca. Pored razlike u ceni, glavni razlog za ovu činjenicu je taj da se performanse Core i7 920 i Core i5 750 u većini realnih situacija i ne razlikuju, bar ne u realnom radu. Iako Core i7 920 ima uključen HyperThreading i trokanalni memorijski kontroler, samo to nije bilo dovoljno da se napravi primetna razliku u performansama koja bi naterala kupce da više razmišljaju o LGA1366 od momenta kada je LGA1156 platforma stupila na scenu.
Kao da su se i sami proizvođači ploča maksimalno trudili da neutrališu jednu od glavnih prednosti X58 čipseta, a to je broj PCI Express linija i mogućnost rada u 2×16 i 4×8 Crossfire ili SLI režimima. Tako smo dobili poslednju generaciju P55 ploča koje preko dodatnog nF200 čipa nude ove mogućnosti. Čitava ova zavrzlama je dovela do činjenice da su (n)ove P55 ploče dostigle cenu jačih X58 modela, što u realnosti ne bi trebalo da bude slučaj, jer je načelno X58 čipset više klase u odnosu na P55. Daljim padom cena samih procesora došli smo do situacija da je Core i7 920 skuplji za manje od 100 eura u odnosu na Core i5 750, što je ipak dovoljno velika razlika gde kupci počinju da razmišljaju o skupljoj plaformi, jer je Core i7 920 ipak brže rešenje. Pored toga, potreba za većom količinom memorije od 4 GB može biti bitan faktor, jer na primer 6 GB na X58 može biti dovoljno, a sa druge strane 8 GB na P55 zahteva 4 GB module koji nisu baš tako lako dostupni (skupi su i nisu baš raspoloženi za overklok) ili pak zahteva nešto manje agresivna memorijska podešavanja u slučaju upotrebe 4 standarda modula od 2 GB. Pored ovih detalja, Intel je nedavno napravio veoma bitan korak koji bi trebalo da doprinese stvaranju mnogo veće razlike između LGA1366 i LGA1156 platforme. Naravno, reč je o Gulftown procesorima sa šest jezgra čije performanse drastično odskaču od svega što je dostupno za P55 matične ploče. Upravo u momentu kada se očekivalo zvanično pojavljivanje Gulftown procesora, stizale su i najave o novim X58 modelima i to od strane svih vodećih proizvođača. Upravo jedan takav model je i Gigabyte X58A-UD7…
Matična ploča na testu – Gigabyte X58A-UD7
Pre nego što krenemo u detalja koji su vezani za samu matičnu ploču, nije loše da se ukratko podsetimo osnovnih karakteristika X58 čipseta pošto je prošlo dosta vremena od kada smo zadnji put testirali neku LGA1366 ploču. Dakle, za razliku od P55 koji predstavlja „single chip“ rešenje, X58 čipset je i dalje u standardnoj northbridge-southbridge konfiguraciji. Kod X58, northbridge nosu oznaku I/O Hub (IOH) i on je zadužen za komunikaciju procesora sa PCI Express slotovima, i logično southbridge-om. Sam X58 IOH podržava 36 PCI Express 2.0 linija što je upravo i jedna od glavnih karakteristika X58 čipseta, a to je potpuna podrška za multigrafičke akrobacije. Što se tiče southbridge-a, njegove osnovne funkcije su ostale nepromenjene, pa je X58 northbridge povezan sa sa standardnim ICH10 čipom (I/O Controller Hub). Sam ICH10R čip podržava 12 USB 2.0 portova i 6 Serial ATA portova, što automatski znači da i ovde ima prostora za proizvođače ploča da implementiraju standarde koji još nisu podržani od strane Intel čipsetova.
Prema toma, sasvim je jasno šta znači veliki „333“ natpis na još većoj kutiji u kojoj se nalazi X58A-UD7 ploča. Kao i do sada, ovo znači da X58A-UD7 poseduje USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s podršku, što su stvari koje smo po prvi put videli na P55 modelima. Kao što znamo, sa P55 čipsetom je ovde bilo problema ako implementacije, dok sa X58 takvih problema nikako ne bi trebalo da bude. Jednostavno, X58 čipset ima dovoljno PCI Express linija na raspolaganju, pa USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s imaju mogućnost da rade na maksimalno deklarisanoj brzini. Druga stvar koja dominira Gigabyte X58A-UD7 paketom je gigantski broj 7, koji bi trebao da označava da se radi o nasledniku UD6 modela. Ipak, možda nije u pitanju samo ovaj detalj, jer zbog najnovije verzije Windows-a sam broj 7 imam magičnu moć koju očigledno svi žele maksimalno da kanališu i kroz marketing svog proizvoda (da, sećamo se kad je to bio slučaj sa sufiksom „XP“ – prim.ured.). Pored pomenutih stvari, još jedan detalj privlači pažnju, a to je „2X Copper PCB“. Dakle, ovo bi trebalo da znači da X58A-UD7 poseduje dupli sloj bakra u odnosu na već za Gigabyte standardne „2 unce“. Inače, naše mišljenje o samoj upotrebi bakra u PCB-u je da ono predstavlja rešenje koje i dodatno stvara problem – koji je i u ovom slučaju zagrevanje. Bakar bolje provodi toplotu, ali je pri tome i mnogo duže zadržava i teže oslobađa, što znači da se toplota prenosi na ostale komponente PCB-a. Sa druge strane, toplota se od naponske jedinice brže odvodi na veću površinu i tako se lakše hladi. Gigabyte je počeo da primenjuje ovo rešenje kako bi popravio hlađenje 24-phase naponske jedinice koja je već duže vreme i jedan od obeležja ploča ove kompanije. Ipak, u ovom slučaju nismo sigurno koliko je neophodno dupliranje količine bakra, tj. koliko to dupliranje u realnosti donosi bilo kakav benefit, jer je naponska jedinica i na X58A-UD7 ista.
Dakle, i ovde imamo 24-phase naponsku jedinicu (Intersil “phase doubler” MOSFET-i) u tradicionalnoj konfiguraciji, sa još jednim dvofaznim dodatkom za napajanje memorijskog kontrolera i još jednim 2-phase delom koji služi za napajanje memorije. Na P55 pločama 24-phase naponska jedinica svakako jeste pomalo predimenzionisano rešenje, ali sada na X58 i procesorima sa šest jezgra ova naponska jedinica može biti mnogo bolje iskorišćena. Preko MOSFET-a se nalazi Gigabyte heatpipe sistem, i to identičan onom koji smo videli na P55A-UD7 modelu. Dakle, i na X58A-UD7 imamo potpuno novi heatpipe sistem koji kao dodatnu mogućnost ima opciju vodenog hlađenja. Sistem se logični proteže preko MOSFET-a, northbridge-a i southbridge-a, a na centralnom delu se nalazi “water block” dodatak na koji se veoma lako mogu povezati creva od bilo kog sistema za vodeno hlađenje. Tako je dobijena mogućnost da se vitalni delovi matične ploče još bolje hlade, čime se logično obezbeđuje duži radni vek pri maksimalnom optrećenju, koji logično podrazumeva ozbiljni overkloking. Ipak, ukoliko ne želite da koristite vodu kao pomoć za hlađenje, na raspolaganju su dve opcije. Možete ostaviti “water block” jer i tako ceo heatpipe sistem veoma dobro obavlja svoju funkciju ili ga skinuti i umesto njega postaviti ogroman hladnjak koji se dobija u paketu. Ovaj dodatni hladnjak se povezuje za kućište kao standardna PCI karta i obezbeđuje dodatno povećanje performansi hlađenja vazduhom. Dakle, Gigabyte se maksimalno potrudio da kupcu ponudi sve napredne varijante za hlađenje vitalnih delova ploče, a na šta će biti odabrano kao finalno rešenje je stvar korisnika ploče.
Pošto X58 čipset predstavlja odličnu multi-GPU platformu, sasvim je očekivano da Gigabyte X58A-UD7 matična ploča poseduje ukupno četiri grafička PCI Express slota. Standardno, prvi i treći mogu da rade u x16 modu, dok drugi i četvrti mogu maksimalno koristiti x8 mod. Naravno, sve aktuelne Crossfire i SLI kombinacije su podržane za ultimativni „frejmrejt“ u FullHD rezoluciji. Ipak, X58A-UD7 ima ograničenje po ovom pitanju koje se odnosi na izbor samih karti. Naime, prostor oko slotova nije dovoljan da bi se na X58A-UD7 mogle smesiti četiri grafičke karte poput npr Radeon 5870, već su četiri grafičke karte moguće samo ako se radi o „single slot“ modelima, odnosno kartama čija širina fizički ne zauzima dva slota. Ovo je ujedno i najveća mana „layout-a“ X58A-UD7, jer bi se od naj-ploče za naj-platformu očekivala mogućnost upotrebe bilo koje četiri grafičke karte. Naravno, za ovo bi fizički bilo prostora na PCB-u, ali bi to zahtevalo malo značajniji redizajn PCB-a, a i upotrebljeni heatpipe sistem bi morao biti promenjen i dosta smanjen. Očigledno da Gigabyte nije bio spreman na ovo i da se očekuje glavna primena sa dva grafičke karte u 2×16 modu. Ipak, ako je to slučaj, druga dva grafička slota su se mogla izbaciti i na njihovo mesto staviti nešto drugo.
Tako X58A-UD7 ima i dva PCI Express x1 i jedan klasični PCI slot za eventualna proširenja. Lokacija dotična dva PCI Express slota je maksimalno iskorišćena, te se oni nalaze tik pored heat-pipe sistema i nothbridge-a, i odmah iznad prvog PCI Express x16 slota. Sa druge strane, jedini PCI slot nije baš najsrećnije postavljen, jer će isti u slučaju upotrebe dve grafičke karte jednostavno biti blokiran za upotrebu. Zbog toga se korinisk X58A-UD7 ploče mora maksimalno osloniti na ono što je već integrisano na ploču ili ići na varijantu PCI Express karti. Od dodatnih čipova na X58A-UD7 se nalazi ITE IT8720F čip koji obavlja funkciju hardver monitoringa i kontrole ventilatora, a i obezbeđuje podršku za PS/2 portove koje inače nisu podržani od X58 čipseta. Pored toga, tu su dva Realtek 8111D čipa koji obezbeđuju gigabitnu LAN podršku, a JMicron JMB362 čip je tu da obezbedi dva eSATA priključka. Na kraju, tu je neizbežni NEC D720200 čip koji obezbeđuje USB 3.0 funkcinalnost, ali i Marvell SE9128 koji je tu za SerialATA 6 Gb/s podršku. Kada pogledamo I/O panel, možemo videti da se pored navedenih stvari tu nalazi još nekoliko sitnica. Naravno, audio priključci su tu za Realtek ALC899A kodek, a tu su i dva firewire porta. Pored toga, na I/O panelu se nalazi „CLR CMOS“ taster koji ima funkciju resetovanja BIOS-a, a sama laka dostupnost ove funkcije je veoma pozitivan detalj. Osim ovog tastera, na PCB-u se nalazi još samo jedan, i to veliki „POWER“ taster koji ima malo čudnu lokaciju iznad ATX 24-pinskog konektora i skroz desno od šest memorijskih slotova. Dakle, nema nikakvih dodatnih overkloking funkcija i tastera koje u poslednje vreme viđamo sve češće na matičnim pločama. Kod Gigabyte-a se sve ovo obavlja preko EasyTune6 softvera koji ima sve osnovne overkloking funkcije, uključujući i automatski overkloking na tri nivoa.
BIOS
Naravno, finalna distanca za overkloking je BIOS. Očekivano, po ovom pitanju se nema ništa novo reći, jer je već do sada BIOS koji Gigabyte koristi maksimalno opskrbljen svim opcijama koje će jednom overklokeru ikada biti potrebne. Lakoća podešavanja i intuitivno složene opcije su uvek bila karakteristika BIOS-a na novijim Gigabyte pločama, a jedino što je i dalje malo iritira se odnosi na „CRTL-F1“. Jednostavno vam se može desiti da uporno tražite određenu opciju, a da ste pri tome zaboravili „CTRL-F1“, što definitivno ume da zasmeta, pa bi tako bilo lepo da Gigabyte uklono ovu „funkciju“ bar sa high-end modela. Očekivano, raspon napona koji se mogu podešavati za sve delove sistema je dovoljno veliki, pa ni pri LN2 overklokingu neće doći do situacije da „nema dovoljno napona“. Jedino što nedostaje na X58A-UD7 su upravo neki detalji vezani za LN2 overkloking, kao na primer rešenje za „cold bug“. Kada je sam overkloking u pitanju, X58A-UD7 smo testirali samo sa Gulftown procesorom pa shodno tome nismo išli u standardna ispitivanja limita ploče. Ipak, što se tiče BCLK-a X58A-UD7 stabilno radi na 210 MHz, ali tu opet smatramo da je sam procesor ograničavajući faktor. Isto važi i kada je u pitanju maksimalni takt procesora i memorije, pa se može komotno reći da će ostale komponente mnogo pre „udariti“ u svoj limit nego što će se to desiti sa Gigabyte X58A-UD7 pločom.
Pogledajmo i zvaničnu specifikaciju ove matične ploče:
Test sistem
Matične ploče
Gigabyte X58A-UD7
Procesor i
kuler
Intel Core i7 950 @ 3.33 GHz
Intel Core i7 980X
Cooler Master TX3
Memorija
2 x 1 GB DDR3 1666 Kingston HyperX
Grafička karta
AMD Radeon HD4890
Hard disk
500GB SATA2 Western Digital WD5001ABYS RE2
Opički uređaj
DVD-RW Pioneer 215D SATA
Napajanje i test bench
CoolerMaster UCP 1100W
Professional Test Bench by CoolerMaster
Monitor
Samsung SyncMaster 960BF
Screenshotovi:
Rezultati – SiSoft Sandra 2008 Pro
Rezultati – drugi sintetički testovi
Rezultati – aplikacije
Rezultati – FutureMark 3D Mark 06 i Vantage
Rezultati – 3D testovi: SpecVIEW Perf 10
Rezultati – 3D testovi: igre
Zaključak
Nakon duge pauze u testiranju LGA1366 platforme, možemo reći da smo veoma zadovoljni napretkom koji je sada evidentan kada su u pitanju X58 matične ploče – bar ako je Gigabyte X58A-UD7 pokazatelj nekog trenda. Za ovaj napredak, ruku na srce, nije bilo neophodno uložiti mnogo truda, već samo primeniti rešenja koja su već viđena na P55 modelima koji su se tokom zadnjih šest meseci mnogo brže razvijali. Gigabyte je sa X58A-UD7 modelom uradio upravo to, dakle, implementirajući USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s standarde na X58 čipset, što realno i nije bilo mnogo teško u odnosu na ono šta je bilo neophodno uraditi na novim P55 modelima. Sam BIOS je doživeo sitne korekcije, naponska jedinica takođe, „Vdroop“ funkcija sada mnogo bolje radi, pa je „undervoltage“ problem znatno smanjen. Istina, i dalje postoji mala razlika između napona koji je podešen u BIOS-u i onog koji se može izmeriti multimetrom na adekvatnim lokacijama na ploči, ali su te razlike sada jako male i što je mnogo bitnije, konstantne. Tako korisnik brzo može „naučiti“ kako se naponi ponašaju na Gigabyte X58A-UD7 i prema tome podesiti napon u BIOS za tačno onoliko više kako bi se na kraju dobila željena vrednost. Pored toga, oscilacije napona u „idle“ i režimu sa maksimalnim opterećenjem su gotovo nepostojeće, tako da se može zaključiti da naponska jedinica na X58A-UD7 obavlja veoma dobar posao. Dakle, jedina mana je ta mikro oscilacija u odnosu na one vrednosti koje se podese u BIOS-u, pa se nadamo se da će Gigabyte u budućnosti uložiti još malo truda kako bi se sve ovo dodatno smanjilo, odnosno eliminisalo, što bi na kraju korisnicima omogućilo mnogo lakši uvid u radne napone i podešavanja koja su odabrali. Što se ostalih stvari tiče, Gigabyte X58A-UD7 najzagriženijim igračima i overklokerima može biti manje interesantan zbog ograničene mogućnosti pri upotrebi četiri grafičke karte, što je šteta, jer je i ovo trebalo da bude jedna od bitnih karakteristika najjačeg Gigabyte-ovog modela matične ploče za Intel platformu. Ipak, za one koji planiraju igranje sa dve grafičke karte ili pak samo žele vrhunsku ploču za Gulftown, Gigabyte X58A-UD7 je ploča o kojoj bi trebalo dobro da razmisle. Na našem tržištu, X58A-UD7 trenutno ima cenu koja je ispod 300 eura, pa je upravo ovo faktor koji može napraviti malu zadršku pri izboru. Iako se za manje novca mogu kupiti odlični, ali stariji modeli X58 ploča, oni ne nude USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s funkcionalnost i upravo su to „sitnice“ koje trenutno odvajaju Gigabyte X58A-UD7 od ostalih X58 modela koji su trenutno u ponudi. Tako će svako prema svojim potrebama i navikama (oko toga koliko često menja hardver u svojoj „mašini“) proceniti i odlučiti koliko su mu u ovom momentu USB 3.0 i SerialATA 6 Gb/s bitni i kada će postati neophodni, pa će prema tome i doneti svoju odluku.
Matičnu ploču na test ustupio Gigabyte
