Aleksandar Božović
Volimo da pričamo o matičnim pločama vrhunskih karakteristika, ali tamnija strana ove priče jesu visoke cene koje po pravilu prate takve proizvode, držeći većinu korisnika na priličnoj distanci. Prepune opcija i nabijene najnovijim tehničkim specifikacijama takve ploče su pravi mamac za sve koji su zavisnici o novim tehnologijama. Stvarnost je drugačija. Većina nas nema dovoljno novca kako bi ispunila želje u pravcu nabavke najjačih, željenih komponenti. Realnost je slika kompromisa u datom trenutku kada se opredeljujete za jači procesor, jeftiniju ploču ili bržu grafiku. Današnji model Gigabyte Z370P D3 je upravo jedan takav model iz “realnog života”, ploča kakvu najveći broj korisnika kupuje u okvirima raspoloživih budžeta i sa druge strane želje da poseduje procesorsku platformu najnovijih specifikacija.
Ova situacija sa disproporcijom u željama i mogućnostima je posebno prisutna kod poslednje generacije Intel Core procesora na bazi Coffee Lake jezgra. Prvo, oni rade isključivo sa pločama na bazi Z370 čipseta koji je zapravo “flegšip” proizvod ili narodski rečeno jedini u ponudi i istovremeno najskuplji. Sa druge strane Coffee Lake primerci su dobili više fizičkih i logičkih jezgara što je zahtevnija situacija posebno u pogledu karakteristika jedinice za napajanje CPU čipa. Moćniji i brži procesori troše više energije, tako da treba biti prilično pažljiv kada usklađujete mogućnosti procesora i matične ploče upravo zbog navedenih detalja.
I…gde je tu sada mesto za današnji test model Gigbayte Z370P D3? Prvi pokazatelj je cena koja se kreće oko magične, budžetske granice od 100€. To je ona svota koju je većina nas spremna za plati prilikom nabavke solidne matične ploče. Obzirom da je iz srednje, niže kategorije Z370 bazirnaih modela koja koketira sa korisnicima limitiranih novčanih mogućnosti, treba voditi računa o tome sa kojim ćete je procesorima upariti. Jednom rečju, idelana je za Core i3 i jeftinije Core i5 varijante sa zaključanim multiplikatorima radne frekvencije kakav je recimo Core i5 8400 i slični. Da ne bude zabune, ploča radi i sa najjačim primercima otključanih i za overkloing spremnim Core i7 8700K i Core i5 8600K modelima ali njena slabije konfgiurisana VRM jedinica ne može da isprati rad CPU primeraka sa većom potrošnjom na pravi način, posebno u overkloking režimu rada, što ćete videti nešto kasnije u delu overkloking testova.
Ovo nije mana već realnost pozicioniranja u cenovno prihvatljiviju klasu proizvoda. Dakle, ovo je najbolji primer zašto postoje skuplje i bolje opremljene ploče primerenije radu moćnijih Coffee Lake derivata. Nismo pronašli rupu na saksiji za 100€, već smo suočeni sa realnim mogućnostima ove kategorije proizvoda. Kupci i budući korisnici to treba da znaju i shvate zašto psotoje i koje su direktne prednosti skupljih modela matičnih ploča. Sve to u kontekstu CPU čipa koji želite na jednu takvu ploču da ugradite. Dakle razlika u karakteristikama uparenih proizvoda vodi ka nepovoljnim radnim okolnostima tako da treba biti realan i “na zemlji” kako bi obezbedili idealni radni balans i performanse u skladu sa karakteristikma željenih komponenti računara.
Dakle, budimo konkretni…kome je namenjena Gigabyte Z370P-D3 matična ploča? Oni koji idu na opciju jeftinijih Coffee Lake procesora kao što su već pomenuti Core i3 8100 i Core i5 8400. Ova ploča je što bi se reklo “pasent” za ovu kategoriju procesora dajući najbolji mogući odnos uloženog novca i dobijenih performansi. Uostalom takvih korisnika je i najviše jer mnogi jednostavno nemaju potrebe za najbržim i najskupljim modelima otključanih Coffee Lake procesora, pa zašto bi onda bespotrebno davali novac na skupe modele matičnih ploča koje su “overkill” u takvim situacijama korišćenja jeftinijih Core 3 i Core i5 CPU modela.
Sa druge strane, ova ploča je opremljena svime što i očekujete od trenutno najaktuelnije Intel PC procesorske platforme. Raspolaže sa 4 DIMM DDR4 memorijska podnožja u koje prima module do radne frekvencije od 4GHz, ali u overkloking modu jer JEDEC standard, podsetićemo vas, sertifikuje DDR4 module za Intel Coffee Lake platformu do frekvencije od 2666MHz. Toliko zvanično podržava rad memorijski kontroler Coffee Lake procesora dok sve preko toga spada u domen overkloking pokušaja. U kontekstu čitavog prethodnog teksta i traženja idealne namene ove ploče, namerno smo je testirali sa najjačim Coffee Lake CPU primerkom – Core i7 8700K kako bi videli gde su granice budžetske klase Z370 modela.
Prva realna situacija koja je tražila našu pažnju je upravo rad sa DDR4 RAM memorijom. Ploča odnosno 6C/12T Coffee Lake se pokazao prilično rigorozan u pogledu brzine rada RAM modula ne prihvatajući ni najmanje kompromise. Zbog toga je paltforma sastavljena od Z370P D3 ploče i Core i7 8700K procesora dala crveni karton našoj etalon DDR4 HyperX Savage 3000 CL15 memoriji, odbijajući da podigne sistem na dotičnim setovanjima prvog XMP profila. Test je prošla tek kada smo usporili memoriju na 2666 MHz. Dakle to je pojava o kojoj pričamo već duže vremena i na koju upozoravamo korisnike, a tiče se ne samo AMD Ryzen paltformi, već i novih Intel Coffee Lake modela i pripadajućih Z370 matičnih ploča.
Prvi DDR4 memorijski moduli i predefinisani XMP profili su optimizovani i podešeni za rad sa dvojezgarnim i četvorojezgarnim primercima Skylake i Kaby Lake LGA1151 procesorskih čipova. Isti memorijski moduli u prisustvu jačih, šestojezgarnih odnosno najjačih Coffee Lake modela sa 12 logičkih jezgara će morati da rade na “labavijim” tj. sporijim setovanjima jer ne mogu da odgovore navedenim brzinskim parametrima u prisustvu većeg broja izuzetno zahtevnih procesorskih jezgara. Otuda, povedite računa da uz odgovarajuće procesore izaberete i odgovarajuće brzu RAM DDR4 memoriju novije generacije!
Gigabyte Z370P D3 stiže u skromnom pakovanju sa nužnim spiskom dodatne opreme koja uključuje uputstvo, par SATA 3 kablova, ATX adapter za konektore i arhaični optički medij koji i dalje, van svakog rezona, prati matične ploče. Sama ploča već na prvi pogled odaje utisak modela iz niže cenovne kategorije obzirom da je oslobođena svih luksuznih i ukrasnih detalja. Svedena je na čistu suštinu funkcije jedne matične ploče. Praktično, jedini ukrasi na mračno crnom laku štampane ploče jesu ukrasni detalji u beloj boji kojim su označeni delovi putanja elektronskih kola i slična ilustracija na skromnom hladnjaku čipseta.
Ploča obiluje slobodnim prostorom što će olakšati ugradnju procesorskih hladnjaka. Dodatni prostor oko CPU ležišta je i rezultat uštede u pravcu ugradnje skromnog VRM modula za napajanje procesora. Deo modula koji napaja sistemski kontroler i integrisanu Intel HD grafiku čak nema ni pripadajući hladnjak. Samo deo koji je direktno zadužen za napajanje energijom procesorskih jezgara poseduje hladnjak skromnih dimenzija. Obzirom da je preovlađajujući atribut “skroman” u opisu ove ploče primećujemo da je VRM modul konfigurisan u skladu sa minimumom tehničkih zahteva koji odgovaraju Coffee Lake CPU primercima sa manjom prosečnom potrošnjom. Otuda ukoliko kombinujete jače procesore poput našeg test Core i7 8700K ovaj deo ploče se primetno više greje, pa nije zgoreg dodatno razmotriti i podešavanja cirkulacije svežeg vazduha u kućištu kako bi se dotični deo efikasnije hladio.
Ploča u zoni CPU ležišta raspolaže sa dva 4-pinska konektora za ventilatore što je dovoljno za osnovne CPU modele i eventualno dodatni rad ventilatora na zadnjoj strani kućišta. Iza memorijskih ležišta se već uobičajeno smestio 24-pinski konektor za napajanje, a tik pored njega su smešteni interni USB 3.0 priključak za vezu USB 3.0 portova sa prednje strane kućišta, kao i četiri SATA 3 porta. Prilično zbijena sekcija, pomalo nepotrebno jer prostora ima dovoljno, preostala dva od ukupno šest SATA 3 konektora se nalaze na priličnoj udaljenosti.
Osim pomenutih, ploča raspolaže i jednim PCIe x4 M.2 konektorom za povezivanje ultrabrzih diskova na bazi SSD-NAND tehnologije koji koristi četiri komunikacijone putanje u cilju postizanja maksimalnih brzinskih specifikacija. Ploča podržava i rad sa Intel Optane memorijama koje barem do sada nisu ostavile neki značajniji trag kod korisnika.
Ušteda se uočava i u ponudi PCI Express slotova. Uprkos činjenici da se radi o Z370 čipsetu u Gigabyte-u su odlučili da ugrade samo jedan PCIe x16 slot sa kompletno raspoloživim transportnim putanjama. Dok su preostala dva fizička PCIe x16 slota izvedena u x4 konfiguraciji. Dakle nije omogućen rad u PCIe x8 što je još jedan ustupak kako bi se ova ploča učinila cenovno pristupačnijim modelom. Većini ciljane korisničke populacije ovaj podatak ne znači praktično ništa. Međutim, oni koji su planirali jeftiniju Nvidia Sli konfiguraicju će svakako ostati kratkih rukava. Konačno, na raspolaganju vam stoje i tri PCI x1 konektora.
Zvuk i LAN sekcija su u skladu sa ostakom karakteristika ove ploče. Za audio reprodukciju je zadužena starija generacija Realtek ALC-887 codec procesora čije će prisustvo pozdraviti ljubitelji Hackintosh-a, dok je LAN mreža pod kontrolom Realtek Gb kontrolera. Njega prati i softverski deo za arbitriranje prioriteta u saobraćaju podataka.
Iako se radi o jeftinijoj Z370 matičnoj ploči, Gigabyte nije izostavio deo za ukrašavanje sistema pa je korisnicima ostavio mogućnost povezivanja +12V LED traka sa svetlosnim efektima koje je moguće kontrolisati u 7 kolor nijansi i režimu pulsirajućeg i konstantnog svetla. Uz ploču stiže pripadajuči RGB Fusion softver kojim podešavate rad pomenutih svetlosnih LED traka. Rad svetla je moguće sinhronizavoti sa radom ostatka komponenti koje imaju istu mogućnost (Gigabyte grafičke, karte, kuleri i kućišta). Na ploči je prisutan još jedan svetlosni detalj. U pitanju su uobičajeno osvetljene putanje audio vodova.
Gigabyte Z370P D3 ima solidnu ponudu USB portova. Na ATX sekciji konektora su prisutni 4x USB 3.0 i 2x USB 2.0 portovi. Dodatno je moguće koristiti preko internih proširenja još dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 porta. Na ATX sekciji pored pomenutih, zatičemo i dva PS/2 porta za tastaturu i miša, jedan HDMI 1.4 port za povezivanje integrisane Intel HD grafike, pomenuti gigabitni LAN port i audio sekciju koju čine linijski ulaz, linijski izlaz i ulaz za mikrofon.
BIOS je standardni Gigabyte-ov upravljački softver sa kojim smo se susretali i na do sada testiranim modelima. Zbog toga nismo ni očekivali neka spektakularna poboljšanja već smo se nadali da nećemo biti zakinuti za neke od dosadašnjih, korisnih opcija. I na našu veliku radost, Gigabyte kao da je uslišio naše želje, tako da su sve napredne opcije čak i one koje se tiču overklokinga, prisutne u punom spisku i na ovom “ekonomskom” Z370 modelu.
Raspored glavnih kategorija za podešavanje je urađen po uobičajenom Gigabyte rasporedu, a hijerarhija podmenia je takođe očekivano raspoređena. Početnicima će možda nedostajati dodatna objašnjenja nekih naprednijih opcija, ali verujte da je upotreba dotičnih skoro i nepotrebna sa aktuelnom Coffee Lake generacijom procesora tako da je više tu da vam umiri savest. Uostalom ova ploča i nije namenjena ekstremnim overklokerskim izazovima. Otuda smatramo da je BIOS potpuno na nivou zahteva čak i preko toga imajući u vidu suštinu namene jedne ovakve ploče i njenu ciljnu korisničku grupu.Dolazimo do jedne od ključnih funkcionalnosti matičnih ploča i njene sposobnosti da na pravi način isprati naše overkloking ambicije. Što je ploča niže pozicionirana utoliko su njene mogućnosti po ovom pitanju slabije zbog učinjenih, neminovnih ušteda u dizajnu pojedinih elemenata. U tom pogledu treba biti sasvim racionalnih očekivanja.
Gigabyte Z370P D3 ne oskudeva u izboru overkloking opcija upravljačkog softvera tj. BIOS-a. Međutim, realno pitanje je da li zahtevne čipove kao što su Core i5 8600K i pogotovu Core i7 8700K, može ispratiti na pravi način i izvući iz njih maksimum performansi.
Krenuli smo sa našim etalon Core i7 8700K primerkom za koji dokazano znamo da se sa lakoćom penje do 5.0-5.1GHz. Generalni utisak je da ploča sa ovakvim jednim primerkom neočekivano lako sledi vaše overkloking zadatke. Pitanje koje nas posebno interesuje je da li će skromna VRM jedinica biti na visini zadatka ovako zahtevnog procesora. To iz razloga jer VRM ploče se već na fabričkim vrednostima osetno greje, dostižući skoro 90 stepeni Celzijusa u testovima intezivnog renderinga.
Rad u “Normal” režimu na fabričkim vrednostima
Isključujemo “turbo boost” funkciju i zaključavamo multiplikator na početnih 45x. Ploča se uspešno podiže, sledi provera kroz par kraćih testova. Sve prolazi u najboljem redu pri čemu vam skrećemo pažnju da je ceo test sistem na “otvorenoj” test bench platformi čime je olakšan dotok svežeg vazduha oko zagrejanih elektronskih komponenti, tako da u slučaju svih navedenih temperatura dodajte desetak stepeni više u zatvorenim uslovima midi tower kućišta. Napominjemo i da smo napajanje procesora prepustili automatskom sistemu snadbevanja matične ploče koji je pod budnom kontrolom PWM mikrokontrolera.
Nakon uspešnog početnog pokušaja, bez preteranog zadržavanja na međukoracima sledi pokušaj na 46x, 47x… i konačno ciljanih 50x. Svo vreme je ploča “iz prve” odgovarala na naš zahtev i podizala Windows desktop, dok je automatika gotovo idealno snadbevala procesor potrebnim radnim naponom. Procesor se osećao lagodno u uslovima hlađenja dobrim AiO sistemom vodenog hlađenja, tako da je sa željenih 5.0GHz došao na red test detaljnih ispitivanja mogućnosti rada na ovim podešavanjima u dužem periodu korišćenja ovako konfigurisane platforme.
Kraći testovi prolaze bez problema, ali oni iole zahtevniji ukazuju na detalj u kome se štedi na budžet modelima matičnih ploča. Tokom većeg naprezanja procesora i opterećenja računski napornim operacijama, CPU sa svih svojih 6 fizičkih i 12 logičkih jezgara ubrzanih na 5GHz, povlači značajno više električne energije što rezultuje intezivnim grejanjem i dramatičnim skokom radne temperature VRM modula. Tokom 10-to minutnog renderinga scene u 4D Cinema Studio softveru, temperatura je “odletela” na čitavih 112 stepeni Celzijusa što je sigurnosni maksimum nakon čega je počela da se uključuje zaštita na matičnoj ploči kako ne bi došlo do oštećenja elektronskih komponenti. VRM postaje u tim situacijama neefikasan pa radni napon pri opterećenju skače na preko 1.5V što nikako nije zdravo po procesorska jezgra. Poređenja radi, potrošnja najjačeg Coffee Lake primerka u LGA 1151 izdanju se u opisanoj situaciji prebacuje granicu od 150W što je svega 50W manje od Core i9 7900X modela. Radi se o LGA 2066 primerku Skylake X tehnologije sa 10 fizičkih i 20 logičkih jezgara.
Posledice pregrevanja VRM jedinice u OC (5.0 GHz) uslovima, neefikasan rad i pojava “throttling-a”
No, vratimo se našoj test platformi. CPU je imao još prostora za dodatno ubrzanje kada je u pitanju radna temperatura, obzirom da nije prelazio tokom većine vremena u renderingu 91oC. U takvim situacijama imate veoma čudnu pojavu da CPU počinje sa obaranjem radne frekvencije ne zbog pregravanja CPU jezgara, već komponenti VRM modula na matičnoj ploči!
Rezultat toga je neminovan pad performansi jer kad god bi temperatura VRM-a dosegla prag od 112oC podatak iz termo sonde bi inicirao zaštitni sistem ploče, momentalno bi oborila radni takt CPU čipa sa 5GHz na 800MHz kako bi dala oduška VRM jedinici. Onda bi korisnik ostao u čudu jer CPU na 5GHz daje lošije performanse nego na fabričkim vrednostima. Dodajte svemu izrečenom i faktor zatvorenog kućišta kao i dodatni faktor toplog, letnjeg ambijenta pa situacija postaje još nepovoljnija jer će procesori za osetno kraće vreme ući u proces “throttling-a”.
Kako bi donekle neutralisali efekat pregrevanja VRM modula instalirali smo jedan dodatni 12cm ventilator koji je forsirano hladio usmerenim vazduhom hladnjak, tranzistore, induktore i kondezatore VRM modula. Time bi dokazali da je pregrevanje VRM modula glavni krivac pada performansi centralnog procesora. I zaista…tako je i bilo, obzirom da uz pomoć ventilatora temperatura pada 10oC ispod kritičnog praga, a CPU je radio svo vreme na maksimalnih 5GHz. Efekat je višestruk jer je i vrednost napona stabilizovana u intervalu od 1.337-1.374V što je neuporedivo bolje i “zdravije” po procesor.
Pozitivan efekat forsiranog hlađenja VRM modula pri OC (5.0GHz) bez pojave “throttling-a”
Ovo je test kojim smo hteli da vam pokažemo koja je ključna razlika između naizgled sličnih, a ipak različitih modela iz jeftinije i skuplje kategorije matičnih ploča. Dakle, razlika nije samo u smislu podržanih standarda, bogatstvu opcija, opreme i ugrađenih dodatnih kontrolera već i u nekim fundamentalnim elementima kvaliteta koji utiču na radne karakteristike. Zbog toga su jeftiniji modeli pogodniji, slabijim modelima CPU čipova sa manjom potrošnjom, dok oni bolji modeli su predviđeni da isprate rad najjačih CPU primeraka. To je sušta istina cenovnog pozicioniranja matičnih ploča sa identičnim čipsetom kao što je slučaj sa Intel Z370 modelima.
Dakle, sve rečeno u prethodnih nekoliko pasusa nije kritika već realno stanje stvari. Proizvođači mahom na testove šalju najskuplje primerke takoreći bez greške i mane, dok u isto vreme na slavi skupih prodaju slabije modele primerenije platežno skromnijem delu tržišta. Razlike između takvih ploča su velike i u većini slučajeva skoro da nemaju ni dodirnih tački. Zbog ovih razloga proizvođači nevoljno na test daju jeftinije modele ploča, ali ovom prilikom moramo pohvaliti Gigabyte koji je prvi imao smelosti da jednu “narodsku” ploču pošalje na test sa svim njenim vrlinama i nedostacima. Otuda zaslužuju priznanje. Jer, često prikrivanje iza jačih modela stvara kontra efekat kada se korisnici suočeni sa realnošću iznenada nađu razočarani. Ovo je bila praktična prilika za demistifikaciju i potvrdu zašto jednostavno ne funkcioniše kombinacija – skup procesor i jeftina ploča.Test sistem:
MB:
Gigabyte Z370P D3
CPU:
Intel Core i7 8700K Coffee Lake
RAM:
2x8GB HyperX DDR4 3600 CL17 Predator
VGA:
MSI GTX 1070 Ti GAMING 8GB
HDD:
Seagate Barracuda ST1000
SSD:
Kingston A400 240GB
Cooler:
Cooler Master AiO MasterLiquid Pro 240
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
Performanse:
[modul]test=661[/modul]Nakon čitave današnje priče, izvođenje zaključka vam se može učiniti komplikovano jer smo se bavili jednom dodatnom temom. Ako izdvojite suštinu i držite se srži namene jedne ovakve ploče, zaključak je zapravo jednostavan. Stvari je zakomplikovao Intel jer svoju najnoviju Coffee Lake generaciju procesora suviše dugo vremena drži pod patronatom samo jednog i to najskupljeg Z370 čipseta, što u praksi ima za posledicu prisustva matičnih ploča sa većom prosečnom cenom. Ov akonstatacija se posebno odnosi na korisnike koji ne žele modele procesora sa najboljim karakteristikama, već će pravu meru vrednosti pronaći i u slabijim modelima. Pogotovo što su neki od tih “najslabijih”, koliko do juče, po ranijoj metodologiji pripadali za klasu jačim Core i5 modelima. U praksi to znači da će i sa najslabijim Core i3 predstavnicima sa četriri fizička jezgra, moći da sklope vrlo potentan i brz računar koji će ih uz kombinaciju dobre grafike služiti sledećih nekoliko godina.
I dok čekamo da se Intel konačno odobrovolji i pusti u opticaj jeftinije derivate vezne logike popt H370, B360 i H310 čipsetova, Gigabyte je odlučio da korisnicima sa realnim zahtevima u pogledu želje prelaska na najnoviju Intel Coffee Lake platformu, ponudi dobro i solidno rešenje koje će potpuno zadovoljti njihove potrebe prelaska na noviju, savremeniju i bržu procesorsku platformu. Sa te tačke gledišta Gigabyte Z370P D3 odlično pasuje Core i3 8100, 8300 kao i Core i5 8400 modelima centralnih procesora. Navedeni modeli zbog zaključanog multiplikatora imaju ograničenu potrošnju te kontrolisan faktor stresa po VRM jedinicu napajanja te se funkcionalno i cenovno savršeno upotpunjuju sa današnjom test pločom.
Gigabyte je sa Z370P D3 modelom izostavio nepotrebno i dodao sve suštinski bitno u smislu aktuelnih brzih standarda, te na majstorski način napravio realnu distancu između skupih i jeftinih modela. U tome leži prava upotrebna vrednost ove ploče jer za 100€ uloženih u ploču i 100€ u Core i3 8100 Coffee Lake procesor dobijate jednu odličnu, dovoljno snažnu osnovnu platformu koja može da pokrene bukvalno sve od zahtevnog aplikativnog softvera do najnovije generacije 3D igara (uz dodatak adekvatne grafičke karte) i pri tome poseduje dovoljno aktuelnih standarda kao i raspoložive snage da ostane aktuelan PC u doglednom budućem periodu. To je upravo ono šta većina prosečno zahtevnih korisnika priželjkuje kao osnovu za svoj PC računar.
Na kraju sumiramo veoma pozitivnim utiscima. Gigabyte Z370P D3 se pokazao vrlo konkretnim rešenjem fokusiranim na svoju primarnu misiju i sa te strane zaslužuje pohvale kao savršen spoj mogućnosti u strogo definisanom opsegu upotrebe koje se tiče jeftinijih derivata Intel Coffee Lake tehnologije. Nema potrebe da čekate na druge čipsetove jer po sličnoj ceni u konektsu nekih budućih H370 ili B360 modela, Z370 uvek zvuči bolje!
Prednosti:
– Dobar i opcijama izdašan upravljački softver
– Prisustvo brzih standarda (USB 3.0 i M.2)
– Primamljiva cena za jedan Intel Z370 model
– Brza u radu
Mane:
– Skromna VRM jedinica sklona intezivnijem grejanju
Cena: 100€
