Gigabyte Z690 Aorus Master, Z690 Aero G

Intel je predstavio novu generaciju Core procesora, 12. po redu sa novim, boljim i bržim Alder Lake modelima koji konačno trebaju da dostignu performanse konkurentske AMD Ryzen 5000 serije i Zen 3 arhitekture. U skladu sa dolaskom novih procesora, partneri u proizvodnji PC komponenti pre svih, oni koji se bave dizajnom i proizvoidnjom matičnih ploča, predstavili su nove modele bazirane na Inte Z690 čipsetu. Dakle, Intel nam je ponudio novu procesorsku platformu prepunu noviteta, pa ćemo vas danas upoznati sa najvažnijim osobinama nove Intel Core generacije procesora i nekoliko matičnih ploča u verziji Gigabyte proizvoda: Aorus Z690 Master, i Z690 AERO G.
 

 Novi procesori i nova unapređenja arhitekture. Šta je to poboljšano kod Intel Core modela 12. generacije? Ukratko, prvi od noviteta je “Intel 7” proizvodni proces koji je svakako jedna od najvažnijih promena koja se desila u ovoj generaciji Intel čipova. Iako ima oznaku “7”, zapravo se radi o 10nm proizvodnom postupku koji Intel zbog naprednijih karakteristika od sličnih konkurentskih rešenja, obeležava kao “Intel 7”, aludirajući da je njihov postupak jednu generaciju ispred konkurentskih.
Noviji proces je doneo više tranzistora i time je arhitektura unapređena u pogledu performansi. To znači da su Core procesori 12. generacije brži I imaju veći IPC indeks što u prevodu znači da su sposobni za izvršavanje više instrukcija u sekundi, ako ih poredimo sa prethodnom generacijom Intel Core Rocket Lake čipova 11. generacije.
 
Sledeća značajna promena je uvođenje hibridne arhitekture. Slično procesorima na mobilnim uređajima, Intel Core u novoj generaciji je dobio energetski efikasnija, štedljivija jezgra i sa druge strane tu su ona zadužena za maksimalne performanse. Praktično je u pitanju arhitektura poznata pod nazivom “big.LITLLE” koju koriste ARM procesori. Jezgra zadužena za bolje performanse se obeležavaju terminom “P-Cores”, a ona štedljiva su “E-Cores”. U čemu je razlika? Brza jezgra su zapravo poput onih na prethodnoj Intel Core generaciji, samo novija i brža verzija, dok štedljiva vuku direktno poreklo od Intel Atom serije procesora. Njihova uloga je da se angažuju prilikom obavljanja nekih lakših poslova ili u situaciji maksimalnih angažovanja procesorskih resursa, kada se izvršava veliki broj “tredova” istovremeno. O tome kada će biti angažvoana štedljiva, a kada brza jezgra ili sva istovremeno, odlučuje novi deo u Intel Core procesorima koji se obeležava terminom “Thread Director”.
Tako je na primer najjači model sa oznakom Core i9 12900K dobio 8 “P-Cores” i 8 “E-Cores” jezgara. Važno je primetiti da brza jezgra podržavaju HTT tehnologiju tj dupliraju broj logičkih pod Windows operativnim sistemom, dok štedljiva nemaju tu mogućnost. To znači u konkretnom modelu da Windows  Core i9 12900K model vidi kao “24-jezgarni” procesor.
 
Neminovno je da uz veći broj jezgara, procesor dobije i veću keš memoriju tako da su L2 i L3 memorija za keširanje podataka, srazmerno povećani potrebama procesora.Dolazak novog procesora i nove generacije čipsetova urodio je određenim unapređenjima i novitetima u odnosu na prethodnike. Prvo i osnovno, dobili smo novi i brži standard memorije. U pitanju je DDR5 sa podrškom za module koji u ovoj generaciji procesora rade na zvaničnih (JEDEC) 4800 MHz. Može i brže u overkloking režimu rada. Inače, novi procesori podržavaju i rad sa dosadašnjim DDR4 RAM modulima, ali treba voditi računa da nabavite odgovarajuću verziju matične ploče sa DDR4 podrškom. DDR4 i DDR5 standardi nisu “pin-to-pin” kompatibilni i ne možete mešati RAM module.
 Ovde vam skrećemo pažnju na jedan tehnički detalj. Naime, primetićete u našim CPU-Z “skrinovima” da se naša dva DDR5 modula prijavljuju kao Quad-Channel konfiguracija. To je posledica organizacije DDR5 DIMM modula. Kod DDR4 modula svaki je komunicirao magistralom širine 64-bita po jednom kanalu, dok DDR5 koristi koristi dva nezavisna 32-bitna kanala. Dakle širina magistrale je ostala ista, ali je ubrzan sistem pristupa podacima jer procesor u istom trenutku može da pristupa podacima na dva nezavisna kanala komunikacije, a što nesumnjivo ubrzava rad centralnog sa sistemskom memorijom.
 Sistemski kontroler u 12. generaciji Alder Lake modela je dobio podršku za PCIe 5.0 standard do sada najbržih specifikacija transportnih linija koje imaju duplo veći maksimalni protok podataka u odnosu na prethodni PCIe 4.0 standard. Za sada je ova mogućnost ograničena na isključivu podršku rada slota za grafičke karte. Ima ukupno 16 putanja na raspolaganju za potrebe prvog PCIe x16 slota. Pored toga čipset daje podršku za rad 12 PCIe 4.0 i 16 PCIe 3.0 putanja za SSD, brze LAN karte i slične uređaje koji služe prebacivanju velike količine podataka.
Takođe, tu su i verzije procesora sa integrisanim Intel Iris Xe grafičkim jezgrom pa pomenuti 12900K raspolaže sa Intel UHD grafikom koja koristi 32 izvršne jedinice sa 256 jezgara tj “šejder jedinica”. Procesori će stizati i u verziji bez “integrisane grafike” u vidu modela sa sufiksom  “F” u oznaci.
 
Procesori stižu u Intel LGA1700 pakovanju i zahtevaju novi “retention” mehanizam za montiranje hladnjaka i pripadajućih kulera.
Centralni procesor i Intel Z690 čipset komuniciraju preko DMI magistrale sa 4.0 specifikacijama i koristi magistralu širine 8x PCIe 4.0 linija. 
Ono što nas dodatno interesuje jeste činjenica šta to Gigabyte Aorus matične ploče, poput ovih modela koje predstavljamo, dodatno nude svojim vlasnicima?
Pre svih tu je dodatno poboljšani modul za napajanje centralnog procesora. Zbog većeg broja jezgara rastu zahtevi za preciznijom distribucijom energije tako da su i VRM moduli postali složeniji. Najjači Z690 modeli koriste module sa 20+2+1 fazama dok svi ATX modeli raspolažu sa 16 i više faza za regulaciju napona. Bitno je napomenuti da se koriste visoko efikasni PowerStage uređaji koji izdržavaju rad sa strujom jačine maksimalnih 105A u kombinaciji sa tantalsko-polimerskim kondezatorima monitoranim direktno ispod procesorskog ležišta radi stabilizovanja napona prilikom maksimalnog opterećenja procesorskih resursa. Tada je od značaja uloga ovog tipa kondezatora da održe vrednosti kapaciteta stabilnim tokom rada na ekstremno visokim temepraturama obzirom da CPU jezgro dostiže vrednosti izmeđiu 90-100 stepeni Celzijusa u slučaju najjačeg Core i9 12900K modela.
 Vrhunski Aorus Z690 modeli koriste DDR5 standard RAM modula i  “Xtreme Memory” tehnologiju  koja podrazumeva upotrebu kraćih ruta, odvojenih i zaštićenih vodova komunikacije između centralnog procesora i memorije,  čime se eliminišu šum i električne smetnje. Time se utiče na kvalitetniji signal, bolju stabilnost u radu i postizanje viših radnih frekvencija. Posebno se vodi računa o stabilnoj poziciji DDR5 modula i slota koji ostvaruju bolji kontakt sa vodovima u štampanoj ploči koristeći dodatna ojačanja i specijalne metalne”kandže” koje duboko zadiru u štampanu ploču, čineći slot čvrsto pozicioniran bez bojazni slabljenja kontakta tokom dužeg vremena intezivne upotrebe i zamene DIMM modula.
 
Sve ploče iz Aorus Z690 serije imaju bolje termalne karakteristike. Ploče su izrađene u tehnici 6-slojne štampe sa dodatkom dva bakarna međusloja koji ravnomernije raspoređuju toplotu čitavom površinom čime se lakše oslobađa i sprečava pojavu toplotnih zona sa natprosečno visokim temperaturama.  Top modeli koriste više slojeva za bolju izolaciju osetljivih vodova i kvalitet električnih signala. Pored toga koriste specijalni toplotno-reaktivbni oklop, hladnjake sa velikom površinom, kao i posebno dizajnirane rebraste hladnjake na kritičnim zonama poput VRM modula. Takođe, sve pozicije M.2 SSD uređaja su pokrivene hladnjacima obzirom na činjenicu da se noviji M.2 PCIe x4 Gen2 SSD-ovi prilično greju tokom rada. 

U tom kontekstu spomenimo i činjenicu da vrhunski Z690 Aorus modeli obezbeđuju podršku za rad i do pet M.2 SSD uređaja. Na kraju spomenimo i da je Gigabyte posebno vodio računa o opremi i bogatom izboru raspoloživih konekcija najnovijih i trenutno najbržih specifikacija, poput: Thunderbolt 4, 10Gbe LAN, USB 3.2 Gen2X2 , prednjeg USB Type-C , 2.5Gbps Ethernet-a, te WIFI 6E podrške.
 Sve su to razlozi koji čine Gigabyte Aorus Z690 seriju ploča tako poželjnim ukoliko ste se već opredelili i izabrali poslednju generaciju Intel platforme.Godinama unazad Gigabyte Master modeli su sinonim za vrhunske modele matičnih ploča. Držeći do tradicije, proizvođač se potrudio da i ovog puta učini svoj Z690 Aorus Master vanserijski dobrom matičnom pločom. A, u tako nešto uvek vredi investirati dodatnu sumu novca jer uzalud i najbrži procesori sa najviše jezgara i visokom radnom frekvencijom ako nemate komfor, stabilnost i raskoš opreme koju nudi jedna premijum matična ploča.
Z690 Aorus Master podržava trenutno najjače modele Intel Core 12. generacije centralnih procesora i kako bi odgovorila na ovaj izazov mora imati bekompromisan modul za napajanje (VRM). Ugrađen je 19 +1 +2 VRM koji je u potpunosti digitalno kontrolisan i spreman za ekstremno stresne uslove rada i eksploatacije.
 
Ploča nudi 4 DIMM DDR5 podnožja za sistemsku memoriju sa upotrebom prethodno pomenute XTREME MEMORY tehnologije i specijalno rutiranih vodova za komunikaciju na relaciji CPU-RAM. Sposobna je da adresira do 128GB RAM-a.
Ogromni hladnjaci na ključnim pozicijama, te velika metalna leđa sa specijalnim nano-karbonskim premazom obezbeđuju ultimativne termalne karakteristike. A, koliko se išlo u detalje potvrđuje i činjenica da se na VRM jedinici koristila specijalana termo podloga od 9W/mk za bolji kontakt i brži prenos toplote sa tranzistora na rebrasti hladnjak. Uz to hladnjaci na VRMu koriste tehnologiju toplotnih cevi koje u središnjem delu hladnjaka direktno naležu na površinu elketronskih komponenti pomažući njihovom efikasnijem radu i manjem rasipanju energije.
Specijalitet Z690 Aorus Master modela je i trenutno najbrža WiFi 6E bežična konekcija na bazi poboljšanog 802.11ax standarda sa dodatnim opsegom frekvencija i korišćenja kanala komunikacije razdvojenih od sličnih bežičnih uređaja, čime se stvaraju uslovi za brži bežični transfer podataka i internet bez smetnji.
 
Da bi mrežna komunikacija bila na najboljem nivou raspolaže sa brzim LAN priključkom. U pitanju je  10 Gbps Ethernet pod kontrolom Aquantia kontrolera. Inače, Gigabyte je kao minimum na svim Z690 modelima uveo 2.5Gbps LAN.
Kuriozitet je da svestan najnovijih trendova, Z690 Aorus Master nudi čak 5x M.2 PCIex4 konekcija za SSD uređaje pri čemu su svi, radi boljeg hlađenja i performansi, pokriveni odgovarajućim hladnjacima.
Ploča koristi tri fizička PCIe x16 slota sa metalnim ojačanjem pozicije, od kojih je prvi PCIe 5.0 namenjen za grafičku kartu dodatno utvrđen i pojačan metalnim klinovima za čvrđću vezu sa štampanom pločom, tako da ugradnja sve većih i moćnijih grafičkih karti neće biti problem. Skrećemo vam pažnju da samo prvi i najbrži PCIe x16 konektor ima svih 16 putanja, dok su preostala dva slota sa PCIe x4 specifikacijama.
 
Deo zadužen za obradu zvuka se takođe nalazi pod specijalnom toplotnom zaštitom i pored prisustva Realtek ALC1220-VB codec procesora, zvuka je pojačan sa ESS SABRE 9118 Hi Fi DAC rešenjem za one koji cene dobar zvuk.
RGB Fusion 2.0 sistem kontrole svetlosnih efekata je neizostavan deo kod ovih vrhunskih modela za gejmere i entuzijaste. Osvetljen je logo orla na čipsetu kao i stilizovani produžetak na masivom delu koji obuhvata ATX sekciju konektora i jednog dela hladnjaka VRM jedinice. Sa obiljem metalnih površina i ukrašen Hitech svetlećim efektima, Z690 Aorus Master u najmanju ruku deluje ubojito. RGB je efektan i ne preteran, a uz to vam pruža potpunu kontrolu pomoću pripadajućeg RGB Fusion 2 softvera..
Ponuda konekcija je na nivou renomea ove premijum ploče gde posebno ističemo jedan USB-C 3.2 Gen 2×2 sa transferom od 20 Gbps. Tu je još jedan USB-C 3.2 Gen 2 sa upola manjim protokom i još 5 x USB-A 3.2 Gen 2 i 4x USB 3.2 Gen 1 konektora. Kao dodatak ovom spisku tu je i jedan USB-C 3.2 2×2 (20Gbps) i par USB 3.2 Gen1 “midboard” konektora. Dakle najbrži USB portovi su dostupni i sa prednje strane kućišta, ukoliko vaš model podržava dotični standard.
 Pohvaljujemo obilje konektora za dodatne ventilatore sa mogućnošću detaljnog upravljanja radom ventilatora povezanim na bilo koji od ovih konektora pomoću SmartFan 6 softvera. U svrhu kontrole rada ventilatora je moguće iskoristiti i ugrađeni senzor buke na samoj ploči.
A, ovako dobar hardver je zaokružen tradicionalno dobrim Gigabyte BIOS upravljačkim softverom koji je moramo to da naglasimo, bolje i konkretnije podešen u onim bitnim opcijama naknadnog ubrzanja procesora i memorije, nego što je to bio slučaj na Z490 i Z590 modelima. Među velikim brojem funkcija koje se kriju iza većini korisnika čudnih termina, kriju se brojne opcije sa kojima treba eksperimentisati kako bi iskoristili maksimalne performanse. Obavezno ažurirajte BIOS na najnoviju verziju kako bi vam bile dostupne sve najvažnije opcije podešavanja poput: DDR5 XMP Booster ili Enhance Multi-Core Performance u okviru Favorites menia. Praktično sa ove dve opcije možete sistem dovesti do samog maksimuma u svakodnevnim uslovima korišćenja ove platforme uz preduslov da imate vrhunski sistem hlađenja, RAM module i dobro napajanje.
Od momenta kada je ne tako davno, lansirao ovu seriju ploča prepoznatljivu po belim detaljima, Gigabyte sa AERO modelima ne prestaje da izaziva pažnju one grupe korisnika koja nikako ne želi da se identifikuje kroz gejming, već kroz napredni korisnički rad kakav je kreativno stvaralaštvo, izrada zahtevnih sadržaja u visokoj rezoluciji, rad dizajnera itd.
Liniju AERO modela na najnovijoj Intel platformi reprezentuje Z690 AERO G model kao prvi u liniji za ovu biranu grupu korisnika. U svojoj osnovi to je dobra ploča poput standardne linije nekog Aorus Ultra modela ali sa nekim osobenostima u detaljima, čime za nijansu više odgovara prethodno opisanoj publici.
 
Ploča je sposobna da radi sa najbržim primercima Intelove 12. generacije LGA1700 procesora i u tu svrhu koristi digitalno upravljivi VRM modul prekriven masivnim hladnjacima. Aplikacije koje koriste kreativci su itekeko zahtevne i znaju dobrano da uposle i zagreju procesor, tako da u tom pogledu ne sme biti kompromisa pogotvo što se većinom radi o preofesionalcima i onima koji od svog rada na računaru zarađuju. Da je ploča na visini zadatka u pogledu manje radne temperature i stabilnog rada, odaje prepoznatljivo svetla boja hladnjaka, koja stvara optičku iluziju da su hladnjaci veći i masivniji od onih na standardnim modelima koji su ofarbani crnom bojom.  
 
Hladnjaci osim svojim masivnim rebrima i dimenzijama, izazivaju pažnju zbog diskretnih ukrasnih aplikacija koje menjaju boju pod određenim uglom na dnevnoj svetlosti. Zanimljivo i tek da se razbije monotonija jednoličnih svetlo-aluminijumskih površina i crnog laka štampane ploče. Zapravo ovaj AERO model ne koristi bele hladnjake kao neki prošli, već svetlo sive aluminijumski brušene površine. Uglavnom Z690 AERO G se defintivno razlikuje od Aorus linije matičnih ploča i ukoliko mu je to bila namera – Gigabyte je uspeo da je učini različitom.
 
Pošto aplikacije koje pokreće ciljna grupa korisnika, zahtevaju dosta memorije, ploča vam stavlja na raspologanje 4 DIMM DDR5 memorijska podnožja i može da adresira maksimalno 128GB RAM-a što je zapravo zadatak memorijskog kontrolera u samom procesoru, a ne čipseta na matičnoj ploči.   Upotreba bržeg standarda memorije je kao stvorena za tip aplikacija koje koriste kreativci, a dodatna pogodnost AERO G modela je što ova plča radi sa 32 GB RAM modulima. Zapravo DDR5 standard omogućuje lakše postizanje većeg kapaciteta na jednom DIMM modulu što će vam olakšati nameru da instalirate veću količinu RAM-a.
 
Druga dimenzija dovoljne količine memorije se odnosi na raspoloživost prostra za snimanje i čuvanje sadržaja. Takođe ni ovaj tip aplikacija sa svim svojim dodacima, bibliotekama materijala takođe nije ni malo skromna u pogledu zahtevanog prosotra na diskovima. Otuda pored standardnih šest SATA 3 priključaka, Z690 AERO G nudi i četiri poziccije za brze M.2 PCIe x4 SSD uređaje. Kao i u prethodnom slučaju Aorus modela tako su i ovde, sve pozicije pokrivene odgovarajućim hladnjakom za duži radni vek i bolje performanse vaših podataka.
 
I ova ploča ima podršku za PCIe x16 Gen5 slot, posebno ojačan i obeležen spreman da primi novu i još bržu generaciju grafičkih karti ili ultra brzih PCIe SSD uređaja koji napominjemo, tek treba da se pojave.
Bitna karakteristika jedne ovakve ploče je i posedovanje brzih opcija povezivanja sa mrežom. Gigabyte je opremio WiFi 6 standardom sa 802.11ax specifikacijama, a osim bežične veze sa BT 5.0 podrškom tu je i klasični Intelov 2.5 Gbps LAN, kao opcija za vezu sa mrežom preko standardnog kabla. Uglavnom bez obzira da li se povezujete bežično ili kablom, na internet ili NAS, brzina prilikom transfera podataka je na zavidnom nivou.
Dobro hlađenje se podrazumeva u ovakvom tipu sistema, zbog čega Z690 AERO G ima velikodušnu ponudu dodatnih konekcija za ventilatora. Pohvaljujemo izbor logičnih i lako dostupnih pozicija. Uz sve to, rad ventilatora se može kontrolisati iz BIOS-a ili Smart Fan6 softvera – kako više volite.
 
Dolazimo do dela u kome se AERO modeli najviše razlikuju u odnosu na klasične gejmerske, a tiče se izbora konekcija. Nije to neka velika razlika, već se pre radi o onoj finoj percepciji potreba ciljane grupe korinsika. I, prvo što u tom pogleud primećujemo jeste prisustvo dva USB-C 3.2 konektora sa 2×2 specifikacijama tj sposobna da prebace 20Gbps podataka. Oba su locirana na zadnjoj strani računara tj ATX sekciji konektora. Da bi vam brzi priključak bio lakše dostupan sa logičnije, prednje strane računara, Gigabyte je ugradio jedan brzi USB-C 2×2 midboard konektor i time značajno olakšao pristup i povezivanje brzih eksternih memorija sa prednje strane kućišta računara. Pored navedenih tu su i dva USB-C 3.2 Gen2 (10Gbps) konektora, zatim par USB-A 3.2 Gen1 konekcija, a nije izostavljen ni par klasičnih USB 2.0 portova za podršku rada nekih starijih uređaja koje koristite u ovakvim slučajevima i pri tome nemaju alternativu.
Još jedna razlika je u tome da ploča nudi dodatne konektore za vezu sa drugim monitorom ukoliko koristite više njih isotvremeno, pa tako pored uobičajenog HDMI pronalazimo i Display Port pune veličine, čime vam se omogućuje “multidisplay” režim rada čak i u uslovima korišćenja integrisanog Intel Xe grafičkog jezgra.
 
I na kraju BIOS kao “šlag” na jednu poslasticu koja ova ploča svakako jeste. Tamo se prema očekivanju i iskustvu u radu sa prethodnim modelima, nalazi sve što možete zamisliti za fino podešavanje i štelovanje performansi sistema na bazi ove ploče.
Test sistem:
 
 
Performanse:
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 



 

 
Gaming performance:
 
 
 

 
Rezultati jasno pokazuju da je Intel koliko-toliko uspeo u nameri da konačno uhvati performanse konkurentske AMD Ryzen Zen3 generacije. Kažemo “uhvatio”, što u praksi znači da je negde čak i bolji ali negde i dalje u zaostatku. Dakle nije apriori bolji. U nekim procesorski zahtevnim scenarijima poput renderinga i 3D modeliranja, Intel ima manje snage od Ryzen 9 “flegšip” 5950X modela.
Isto tako vidimo da u nekim tradicionalno naklonjenim aplikacijama kao što su Adobe Premiere Pro, Photoshop ili Autodesk AutoCAD, novi Intel Alder Lake blista. U kombinaciji sa Nvidia GeForce grafičkim kartama to deluje još ubedljivije.
 
Prilikom “čiste” instalacije Windows 10 OS dešava se da operativni sistem traži dodatne drajvere obzirom da  je disk pod kontrolom Intel VMD sistema tako da ćete morati da ponudite i  instalirate odgovarajuće Intel RST drajvere, u suprotnom Windows neće videti vaš disk i dalja instlacija je nemoguća. Detalj koji se mnogima neće svideti. Postoji opcija u BIOS-u kojom isključujete ovu funkcionalnost preuzete sa Intel Xeon serverske platforme.
 
Verovatno vas interesuje ponašanje procesora u radu. Kako rade i utiču na performanse “mala” jezgra tj E-Cores. U režimu rada na fabrički deklarisanim vrednostima jezgra rade u rasponu od 800MHz pa do maksimalnih 5.2GHz, kada su u pitanju P-Cores. Ovaj gornji limit uspevaju da dotaknu samo na trenutak i to dva najbolja jezgra pri minimalnom opterećenju.  Gornji prag frekvencije štedeljivih jezgara je 3.7GHz. Potrošnja se kreće od 50-ak do maksimalnih 270W pri punom opterećenju. Napon se kreće u intervalu od 1-3V-1.315. Procesor postiže visoke radne temeprature, tako da je raspon vrednosti između stanja mirovanja i punog opterećenja prilično veliki. U stvarnim situacijama sa jednim dobrim 240mm AiO sistemom kakav je najnoviji CoolerMaster Master Liquid FLUX, jezgra visokih performansi idu od početnih 27 pa sve do maksimalnih 95 stepeni Celzijusa u slučaju višesatnog rendering scenarija. Štedljiva jezgra su nešto hladnija i njihova temperatura se kreće u rasponu od 22-77 stepeni Celzijusa. U tim situacijama kada su jezgra pod punim opterećenjem, vrednost radne frekvencije se održava na dosta visokih 4.9 GHz sa odstupanjem od   ± 100 MHz.
Ploče poput Gigabyte Z690Aorus Master modela nudi BIOS opciju “Enhance Multi-Core Performance” koja odmah zaključava radni multiplikator jezgara na maksimalnu dozvoljenu Turbo Boost vrednost, što znači 52x za P-Cores i 39x za E-Cores, pri tome automatski podešavajući potreban napon za tako visoke učestanosti imajući u vidu postizanje besprekorne stabilnosti u radu.
 
U tim situacijama radni napon jezgara se povećava do 1.428V i u skokovima ide čak i preko 1.5V, frekvencija jezgara se penje na 5200 MHz, potrošnja skače na 315W koje treba što pre poslati u okruženje, a što na ovako maloj površini silicijuma i pratećeg poklopca hladnjaka procesora je veoma teška, gotovo nemoguća misija kada su u pitanju konvencionalani sistemi hlađenja. Zbog toga se temperatura katapultira do maksimalno dozovoljenih 100 stepeni Celzijusa.. Dotičnu granicu ne prelazi pa oscilira između 95-100 stepeni Celzijusa, ali kada jednom dotakne tu granicu počne da obara frekvenciju prvo na 5100 MHz, zatim 5000, 4900 MHz… kontrolni parametar je temperatura koja ne sme preći 100. podeok na Celzijus skali. U tako stresnim stiuacijama donosi direktnih 10% ubrzanja u odnosu na “default” režim rada. Zanimljivo da ovako “zajapureni” Intel Core i9 12900K,  Z690 Aorus Master “prati” bez problema, obzirom da temperatura VRM jedinice u ovim ekstremno zahtevnim situacijama nije prelazila 57 Celzijusa.
 
Onda smo se rukovodili sledećom logikom. Šta će nam štedljiva jezgra. BIOS Z690 Aorus Master i Z690 AERO G modela nam dozvoljavaju da isključimo u potpunosti E-Cores sekciju što bi nam po nekom rezonu, verovatno otvorilo dodatni prostor za manje grejanje i postizanje tih 5.2GHz na jezgrima zaduženim za visoke performanse, uz naravno očekivano nižu temperaturu.  Rezultat je da su se P-Cores popela na 5.2 GHz. Međutim potrošnja je nezadrživo jurnula ka gornjoj dozvoljenoj granici od 270W, što očigledno pokazuje kako na tako visokim frekvencijama ova jezgra postaju krajnje neefikasna u radu. To potvrđuje i temperatura koja je konstantno bila na gornjoj granici oko 100-og podeoka Celzijusa. Zanimljivo je videti u tim situacijama da se procesor održava u takvom stanju pa maltene to sada dođe kao da je noramlno da radi na 90-100 stepeni ne spuštajući takt ispod 5.2GHz. Međutim, performanse ne nagrađuju ovaj napor adekvatnim rezultatima. U Blenderu i Cinema 4D zaostatak iznosi čak 30%, dok je u konverziji FLAC u MP3 format još veći, celih 40%. Dakle, kada su u pitanju zahtevne aplikacije, isključivanje E-Cores jezgara se ne isplati. Sad je sasvim jasno zašto intel nije ugradio više P-Cores jezgara jer to na nivou ove arhitekture i proizvodnog procesa jednostavno nije moguće zbog velike potrošnje i grejanja. U tom pogledu Ryzen na Zen3 arhitekturi izlazi kao pobednik. Sa druge strane evidentno je da Intel sa manje jezgara dostiže performanse Ryzen modela sa više fizičkih jezgara.
Sa druge strane isti taj potez kada je u pitanju gejming daje rezultate. Dobitak nije veliki, tek par frejmova, ali ono što je bitnije jeste da prisustvo E-Cores jezgara zna da zbuni neke igre koje odbijaju da se pokrenu. U pitanju je problem sa DRM modulom u igrama, a mi smo ga na svojoj koži osetili u AC Valhalla i CoD War Zone naslovima. Tek nakon isključivanja štedljivih jezgara, igre su proradile. Dakle, ako vam je prvenstvaeno gejming u pitanju, možete slobodno isključiti E-Cores jezgra. Zbog takve situacije u “nebranom grožđu” su oni koji se bave “gejming strimingom” gde je dodatna snaga efikasnih jezgara taman dobrodošla za “offload” procesa “strimovanja”, tako da se P-Cores jezgra mogu posvetiti čistim gejming performansama. Uglavnom, ovo je veliki nedostatak Alder Lake arhitekture koji bi Intel morao da reši u bliskoj budućnosti.
 
Na kraju interesovalo nas je i koliko brži DDR5 RAM moduli doprinose boljim performansama. Početna vrednost prema JEDEC normama iznosi 4800 MHz, dok su naši test Kingston FURY moduli dozvolili uz pomoć XMP 3.0 profila, stabilan rad na 5200MHz uz identične CL38 latencije. Dobitak u gejmingu varira od 5-10% a isti šablon ponašanja smo primetili i u aplikativnom softveru. Oni programi koji više koriste memoriju su bliži gornjoj granici od 10% dobitka, dok oni koji su malo zavisni od brzine sistemske memorije su pokazali  jedva par procenata boljitka.
 
Treba spomenuti i da matične ploče poput Z690 Aorus Master modela dozvoljavaju bezbroj kombinacija što u krajnjim slučajevima svakako vodi kumulativnom dobitku i ubrzanju od 15% što nikako nije zanemarljivo, pod uslovom da obezbedite dobar sistem hlađenja i brzu memoriju.
 
Takođe, pohvaljujemo prateći Gigabyte softver koji se pomoću jedne opcije iz BIOS-a automatksi proziva prilikom starta Windows OS-a i pita vas da li želite da instalirate Gigabyte App centar. Savetujemo ga manje iskustnim jer će odmah nakon startovanja ponuditi čitavu istu potrebnih drajvera kako bi svi uređaji na novoj platformi dobili odgovarajuće drajvere i uređaji na kraju ispravno profunkcionisali. Najlepše od svega je što je čitav postupak automatizovan, pa vam jedino preostaje da se povežete na internet i sačekate da sistem sam kompletira čitavu proceduru.Kada sve rečeno sumiramo, ostaje utisak da je Intel uradio dobar posao sa novom generacijom Intel Core Alder Lake procesora. Prelazak na hibridnu arhitekturu koja kombinuje štedljiva i brza jezgra je definitivno dao rezultate i rezultovao do sada najboljim i njabržim Intel procesorom za PC desktop platformu. Ipak, ne u onoj meri u kojoj bi apriori mogli da tvrdimo kako je brži od AMD Ryzen 5000 serije. Čak i u igrama i dalje postoje naslovi gde Zen3 ima prednost, uprkos tome što ćete često čuti da je Core i9 12900K novi kralj gejminga.
 
Takođe, nova platforma boluje od niza dečijih bolesti. Prvo neke od igara odbijaju da rade ukoliko im ne isključite E-jezgra što je svakako dodatna komplikacija. Drugo, procesor se očigledno puno greje jer razlika u temepraturi između stanja punog opterećenja i mirovanja može da dostigne čak 65 stepeni, kada procesor bukvalno u trenutku spusti temoperaturu u tako vvelikom koraku nakon završetka nekog zahtevnog posla. Ova pojava ukazuje na problem u arhitekturi i organizaciji resursa koje najjači Core i9 12900K koristi.
Sledeći problem je sa nedostatkom DDR5 memorije. Iako je definitivno brža od DDR4 prethodnika i dobrim je delom zaslužna za skok performansi nove Intel platforme, ovih dana je skoro nemoguće naći u pradaji, plus razlika između DDR5 4800 MHz i 5200 MHz modela je prilično velika.
Konačno PCIe Gen5 iako promovisan u ovoj generaciji je praktično nedostupan jer ne postoje grafičke karte, niti SSD PCIe modeli koji bi ovu tehnologiju iskoristili i pretočili u direktnu korist Intel platforme.
 
Što se tiče Gigabyte Z690 matičnih ploča one zaslužuju vrlo visoke ocene, posebno se to odnosi na gotovo bespekorni Z690 Arus Master model koji od nas dobija nagradu za bezrezervu preporuku. Ne treba vam mnogo da prepoznate vanserijski dobru ploču, a što ovaj Z690 Aorus Master svakako jeste. Doduše to ima i svoju cenu, ali svakako opravdanu mogućnostima i bogatom opremom.
Ako se po jutru dan poznaje – ima nade za Intel. Dodatnim unapređenjem očekujemo dalji rast performansi. Dosta je profitno eksploatisao nas krajnje korisnike sa arhitekturom ograničenog broja jezgara i dekadentnim porcijama unapređenja performansi. Ostaje utisak da je nevoljno, ali i objektivno ograničen svojim prisupom u arhitekturi procesora sa jezgrima visoke radne frekvencije, ipak krenuo putem pravih više-jezgarnih modela. Očekujemo još bolje i brže modele u budućnosti!__________________________________
 
Prednosti:
– Visoke radne frekvencije- Odlične performanse u aplikacijama- … i još bolje u gejmingu- PCIe Gen5
Nedostaci:
– Potrošnja i grejanje
CENA: 
– Gigabyte Z690 Aorus Master …500€- Gigabyte Z690 AERO G …300€- Intel Core i9 12900K …660€