Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković
Intel Core 2 Quad Q6700
U današnje vreme, pitanje „overklokovati ili ne“ je postalo gotovo trivijalno, jer u trenutnoj situaciji bukvalno svako može svoj računar vrlo lako ubrzati zahvaljujući BIOS-ima matičnih ploča koji postaju sve više “user friendly”. Postoje jedino dva razloga zbog kojih se neko ne upušta u overkloking. Prvi je, naravno, eventualni izbor katastrofalno loše i generičke ploče, a drugi se odnosi na uobičajenu averziju ljudi prema bilo kakvom radu sistema koji izlazi iz okvira proizvođačeve specifikacije. Naravno, veterani sa početka ”overkloking ere” se sa setom sećaju dobrih starih vremena u kojima je npr. Celeron 300A, za male pare, mogao sasvim solidno da se overklokuje.
Kada bolje razmislimo, ovaj procesor je uveo overklok na velika vrata među korisnike. Nakon par godina dominacije AMD platforme, Intel procesori su opet broj jedan na tržištu u svakom pogledu, a overklokuju se bolje nego ikada!
Prošle godine, Intel se vratio na scenu sa Core 2 arhitekturom. Pored drastičnog poboljšanja performansi „klok za klok“ u odnosu na prethodnu generaciju Intel-ovih i AMD-ovih pulena, dotični procesori su pokazali, kao što smo već rekli, da imaju fantastičan overklok potencijal. Famozni granica od 50 procenata tzv. overklok margine je kod par modela uveliko prevaziđena, tako da se maksimalni overklok dobitak nalazi u okvirima od gotovo celih 100 posto (npr. Core 2 Duo E4300)! Ipak, kako su Core 2 Duo čipovi već sada spušteni low i mid segmente tržišta, za malo ozbiljnije korisnike u poslednje vreme jedan od najinteresantnijih pripadnika Core 2 vrste je Kentsfield čip sa četiri jezgra. Iako se Intel rešenje sa četiri jezgra nikako ne može podvesti pod idealno, činjenica je da ovi procesori u praksi rade veoma dobro i nude zavidan skok performansi u svim vrstama softvera koji ume na pravilan način da iskoriste snagu četiri jezgra.
Ovo se prvenstveno odnosi na 3D rendering aplikacije, odnosno Adobe pakete za nelinearnu video montažu i procesiranje video efekata. Shodno tome, samo u ovoj primeni quad core procesori pružaju adekvatan nivo performansi za uloženi novac. Na sreću, Intel u igru uvodi novu seriju Core 2 Quad procesora čiji je novi predstavnik upravo model koji sada testiramo. Q6700 oznaka do sada je postojala samo sa dodatnim slovom „X“, ali su od sada Core 2 Quad procesori na nomilanom taktu od 2.66 GHz značajno pristupačniji. Da podsetimo, do sada je jedini predstavnik pristupačne ”quad” familije bio Core 2 Quad Q6600 koji radi na taktu od 2.4 GHz.
G0 stepping
Poboljšanje se odnosi na novu reviziju jezgra koji sa sobom donosi značajna unapređenje termalnih karakteristika procesora. Usled postojanja čak četiri jezgra koji su spakovana na jedno mesto, zahtevi za strujom i sama disipacija toplote su dosta veliki. Sada već stari procesori pripadaju reviziji jezgra „B3“ koje ima TDP od 105 W, što samo po sebi zahteva i kvalitetniju matičnu ploču, napajanje i sistem za hlađenje.
Sa novom „G0“ revizijom, ovi zahtevi su smanjeni, tako da je TDP novog G0 jezgra 95 W. Pored toga, maksimalna temperatura pakovanja pod kojom procesor može stabilno raditi je povećana za čak 11 stepeni celzijusa, sa 62.2 na 71 stepen. Po zvaničnim informacijama iz Intela, ovo promena ima prvenstveno za cilj da smanji cenu kompletnog quad core računara, jer se G0 procesori mogu upariti sa pristupačnijom matičnom pločom i skromnijim sistemom za hlađenje. Na kraju to bi trebalo da rezultuje većom popularnošću quad core čipova kompanije Intel.
Za nas, naravno, sve ova termalna tematika je interesantna u domenu overklokinga, jer novi G0 steping otvara nove overkloking horizonte. Do sada aktuelni B3 steping je u realnim uslovima ulazio u reon svog maksimuma već oko brzine 3.2 GHz, dok se za sve preko toga trebalo mnogo više potruditi, te to izlazi iz domena ozbiljnijeg rekreativnog overklokinga.
Overklokovanje
Baš zato smo sa nestrpljenjem krenuli u eksperimentisanje sa novim Core 2 Quad Q6700 procesorom i prvo što nas je dočekalo su informacije BIOS-a da ne prepoznaje novi CPU mikro kod. Naravno, jednostavan BIOS apdejt rešava ovaj problem, ali je značajno što je ASUS Commando i sa starim BIOS-om bio u stanju da normalno radi sa novim procesorom i pored upozorenja o nepoznatom “CPU mikro kodu”. No, ipak trebati izbegavati ove situacije, pa je pre instalacije novog procesora poželjno uraditi i update BIOS-a, ukoliko isti postoji na stranicama proizvođača. Nominalni radni napon je ostao isti, i on je u rasponu od 1.1 V do 1.375 V u zavisnosti da li je aktiviran EIST. U realnosti, svi Core 2 procesori na svom nominalnom taktu rade na nešto manjoj voltaži od nominalne, pa se na default taktovima ovaj problem ne primećuje. Naravno, kada se krene u overkloking, treba konstantno pratiti koji je realni napon koji matična ploča „pušta“ procesoru. Ovo se posebno odnosi na situacijame u kojima je sistem pod punim opterećenjem i u kojima napon koji dolazi procesoru, u zavisnosti od ploče, može da padne čak i za 0.3V ili 0.4 V. Sa svim ovim u vidu, pri realnom nominalnom naponu od 1.375V Q6700 je u stanju da stabilno radi na 3.2 GHz. Pored toga, temperatura sva četiri jezgra pri maksimalnom opterećenju tek prelazi 50 stepeni, dok je u „idle“ režimu (sa aktiviranim EIST-om), ume da padne i ispod 30 stepeni celzijusa. Ako znamo da je 3.2 GHz realni dometi B3 revizije, a da je pri tome temperatura već na 60-tom podeljku, jasno da se radi o jako dobrom rezultatu, koji uliva poverenje i nadu da će procesor postići, uz bolje hlađenje, još veće brizne. Za radni takt od 3.4 GHz potrebno je lagano uvećanje napona na 1.425, a pri tome dolazi i do povećanja radne temperature, ali ne mnogo – tek za par stepeni. Sa ovim podešavanjima, stabilan rad na 3.5 GHz nije daleko, ali je za potpunu stabilnost potrebno još malo povećati napon. Opet, slična situacija je i sa brzinom od 3.6 GHz, gde nam treba još malo napona, negde oko vrednosti 1.475V.
Kako Q6700 poseduje množilac 10, optimalno rešenje za takt od 3.6 GHz je spuštanje množioca na 9 i podešavanje sistemske magistrale na 400 MHz i memorije na 800 MHz. Upravo sa brzinom od 3.6 GHz se lagano prilazi realnom limitu G0 jezgra. Stabilan rad na 3.7 GHz je apsolutno ostvariv, ali pri naponu od 1.525V, što je već i dosta visoka vrednost koja uzrokuje veliko zagrevanje. Temperatura pri maksimalnom opterećenju bez problema prelazi 60 stepeni, ali se pokazalo da je G0 jezgro u stanju da podnese ova opterećenja. Ipak, sve vrednosti preko 3.7 GHz prelaze u domen ”profi overkloka”, kategoriju za koju su potrebni i mnogo ozbiljniji sistemi za hlađenje, o kojima smo pisali prilikom prikaza Core 2 Extreme EX6800 procesora. Ukoliko neko ima baš ove ambicije, može se nadati taktu od 3.9 GHz ili čak i višem, ali opet ponavljamo, za takve rezultate potrebno je minimum vodenoi hlađenje.
Rezultati testova
Kada smo došli do maksimalne brzine u klasičnim realnim uslovima, možemo da pređemo na tabele sa rezultatima, čisto da vidimo šta se tu i koliko dobija na performansama nakon overklokovanja. Naravno, usled relativno visokog početnog radnog takta od 2.66 GHz, overklok potencijal od skoro 100 procenata nije ni blizu ostvarivog, ali neki ideal od 50 posto je sasvim tu blizu. Da Core 2 Quad Q6700 ne bude usamljen u tabelama, u rezultate smo uvrstili i novi Core 2 Quad Q6600 procesor, naravno takođe u „G0“ 65nm verziji. Testovi su ovog puta nešto malo drugačije podeljeni, tako da je tu sintetika koja je u stanju da detektuje i iskoristi prisustvo četiri jezgra, i naravno tu su pravi multicore efikasni programi poput Maya-e i 3DStudio Max paketa, gde su upravo ovi programi i ljudi koji ih koriste pravi interesenti za quad core procesore. Shodno tome, sasvim je logično što se ovde gaming testovi izgubili svoje uslovno rečeno primarno mesto, jer svi do jednog nisu u stanju da zaposle više od jednog jezgra. Ono što je tu, prisutno je samo čisto forme radi. Naravno, svi rezultati su sami po sebi jasni, tako da ne zahtevaju neko posebno objašnjenje. Jedino na šta se može skrenuti pažnja, su testovi multicore latencija, gde je sa povećanjem brzine sistemske magistrale on znatno smanjen. Ovo je ujedno jedna od najvećih uskih grla Intel-ove quad core tehnologije, tako da je zbog toga uvek poželjno ići na što veću sistemsku magistralu koju mogu da izdrže matična ploča i memorija. Intel će ovaj nedostatak otkloniti naredne godine, kada će promovisati CSI sistem interkonekcija koji će zameniti arhaični FSB.
Rezultati testova 2
Quad Core – do even more?
Na kraju balade, euforija koja je među entuzijastima podignuta oko G0 stepinga se u praksi pokazala kao u velikoj meri opravdana. Overkloking potencijali su znatno povećani, kao što ste mogli da vidite, što opet bitno zna da utiče na kupce koji će za veliki novac koji je potrebno izdvojiti za Q6700 dobiti mnogo bolju mogućnost za ostvarivanje dodatnih performansi. Ipak, interesantno je da Intel sa novim G0 steppingom spremio i značaju redukciju cena. Opet, interesantno je da Intel nastoji da vrlo brzo na tržištu zameni B3 sa G0 procesorima. Naravno, kada se sve to uzme u obzir i pročita malo između redova, realno je već na jesen očekivati Penryn ”arhitekturu” koje će doneti još noviteta pored samog 45nm proizvodnog procesa, koji po definiciji ostavlja mogućnost za mnogo veće radne taktove. Do tada, ali i tada, Q6700 i Q6600 predstavljaće odličnu vrednost za uloženi novac, te se zbog toga ovi procesori preporučuju svima koji se bave 3D animacijom i ostalim sličnim zahtevnim poslovima. Na priloženim tabelama jasno možete videti informacije o oznakama procesora sa B3 i G0 steppingom, tako da pri kupovini po podacima na box-u lako možete utvrditi o kojoj verziji procesora se radi. Ukoliko tražite samo što brže rešenje za igre, a ne želite da kupite igračku konzolu, bar za sada zaboravite na quad core i fokusirajte se na standardni Core 2 Duo procesor iz kojeg ćete izvući što veći radni takt, jer kod igara još uvek važi isti moto kao i ranije: „GHz is the law!“.
Procesor za potrebe testa ustupio Desk, Intel Premier Partner.
