Benchmark Redakcija
Delimir Tasić
Intel Core 2
Iako je NetBurst arhitektura dosta kritikovana ne može se reći da ona nije ostvarila svoju osnovnu svrhu tj. da nije ispunila očekivanja koja se inače postavljaju pred bilo koju novu procesorsku arhitekturu. Kreirati kompletno novu liniju procesora nije lak zadatak, jer je potrebno, pored dobrih performansi, obezbediti isplativost R&D ulaganja odnosno omogućiti tržišni život nove arhitekture u trajanju od bar 6-7 godina. NetBurst je debitovala 2000. godine kroz Intel Pentium 4 procesore sa Willamete jezgrom. Ipak, pristup koji je Intel tada primenio bio je u mnogo čemu drugačiji u odnosu na do tada dominantnu P6 arhitekturu. Cilj je bio sprečiti u budućnosti pehove kao što je bio Intel Pentium III 1.13 sa kojim je P6 arhitektura bila gurnuta do krajnjih granica, a cela linija prvih serija Pentium III procesora na 1.13 GHz morala je biti povučena sa tržišta usled nepravilnosti u radu koje su bile velike. Iako mnogi korisnici kao merilo performansi uzimaju frekvencu na kojoj čip radi to je potpuno pogrešan meritelj tj. pogrešno je izvoditi zaključke samo na osnovu tog jednog pokazatelja. Naime, sposobnost procesora da procesira određeni broj instrukcija po sekundi zavisi od IPC broja (Instructions Per Clock) i frekvencije na kojoj CPU radi. U trenutku svog debija na tržištu, NetBurst je imala skoro duplo duži pipeline nego što je to bio slučaj sa P6 arhitekturom. Teoretski IPC broj zavisi isključivo od broja jedinica koje su u stanju da obrađuju instrukcije (npr. ALU jedinice…), ali u praksi, ako npr. neki procesor ima tri ALU jedinice, njegov IPC broj u radu sa integer brojevima neće biti tri, jer je IPC proporcionalan i brzini kojom pipeline obezbeđuje podatke. Brzina kojom pipeline hrani podacima odgovarajuće dekodere zavisi od grananja instrukcija i brzine pristupa memoriji.
Kako bi se što je moguće uspešnije predvidelo grananje instrukcija koriste se branch prediction algoritmi. Naime, ideja je da se unapred predvidi koja će sledeću instrukciju pipeline da «povuče» i da se ista unapred smesti u L2 keš. Ipak, uticaj branch predictiona manji je nego što je to slučaj sa brzinom pristupa memoriji kada je pipeline u pitanju. Ipak, proizvođači procesora neprekidno vrše unapređenje svojih čipova kako kroz poboljšanje prefetch jedinica tako i kroz obezbeđivanje sve bržeg pristupa memoriji. Dakle, što je duži pipeline, IPC broj je niži zbog većeg uticaja prethodno navedenih faktora na njegovu efikasnost što se može i matematički izraziti i predstavlja svojevrsni aksiom koji važi u slučaju kreiranja procesora. Kako je NetBurst doneo duplo duži pipeline u poređenju sa P6, IPC broj u slučaju Pentium 4 procesora drastično je niži u odnosu na Pentium III čipove. Kako performanse zavise od takta procesora i IPC broja, sasvim je jasno da je Pentium 4 mogao da donese napredak po pitanju performansi samo uz postizanje viših taktova. Duži pipeline omogućava i postizanje viših radnih taktova, ali npr. porast takta koji je u prvo vreme doneo Pentium 4 u poređenju sa Pentium III čipovima, a koji je iznosio oko 20% (modeli na 1.3 GHz i 1.4 GHz u poređenju sa PIII 1.13) nije bio dovoljan da kompenzuje oko 50% niži IPC broj u odnosu na PIII. Tek su Northwood procesori radnog takta 2.0 GHz i brži mogli da donesu očekivane performanse i pomere granice u odnosu na P6. Intel-ov plan povećanja frekvencije i na račun toga povećanja i celokupnih performansi, dobio je prolog predstavljanjem Prescott jezgra koje je donelo 31 stepen duži pipeline, ali i dosta višu potrošnju. Naime, duži pipeline podrazumeva da su koraci unutar njega znatno kraći tj. krace traju (njihova dužina meri se u ns). Pojedine instrukcije ne mogu se razbiti u više koraka, pa je potrebno u slučaju dugačkog pipelinea implementirati više dodatnih tranzistora koji bi bili u stanju da po principu paralelizma procesiraju takve instrukcije.
Takav sistem postoji kod svih procesora, ali se usled mnogo kraćih koraka u slučaju modela koji imaju duži pipeline on mnogo češće koristi i samim tim dovodi do znatno veće potrošnje. Kako proizvodni postupak u trenutku predstavljanja Prescott jezgra nije bio na tom nivou da bi omogućio potrebno smanjenje zagrevanja i potrošnje tranzistora došlo se do apsurdne situacije da Prescott nije bio u stanju da postigne zacrtanih 5 GHz radnog takta, a trošio je više od Northwood jezgra istog radnog takta usled anglažovanja dodatnih tranzistora. Iz sličnih razloga odlučeno je da se napusti rad na Tejas jezgru koje je trebalo da donese 45 stepeni pipeline. Pipeline je teoretski moguće povećavati do prilbižno 55 koraka, jer sve preko toga rezultuje IPC brojem koji je previše mali da bi mogao biti kompenzovan kroz povećanje radnog takta. Dakle, pristup koji je Intel pokušao da primeni bio je sasvim logičan, ali nije bilo moguće predvideti probleme koji su se kasnije javili u proizvodnom procesu. Novi pristup kojim je Intel krenuo u budućnosti će zahtevati mnogo češće inoviranje arhitekture, jer takt više neće biti tako lako podizati. To znači da će životni vek određene arhitekture biti kraći ili da će u budućnosti, ako se proceni da je proizvodni proces dovoljno napredovao, ponovo biti aktivirana neka arhitetkura slična NetBurst-u, jer će limit opet biti dosegnut čak i u slučaju dodavanja više od četiri jezgra. Naime, skaliranje koje se vrši dodavanjem novih jezgara ima najviše efekata kada se sa jednog jezgra pređe na dvojezgarni procesor. Četiri jezgra, što je sledeći korak u razvoju, neće doneti proporcionalni rast perfomansi.
Core 2
Nova arhitektura donela je drugačiji pristup koji je mnogo sličniji onome koji smo imali u slučaju P6 arhitekture, ali je glupo reći da je Core 2 ustvari modifikovani PIII. Intel je u slučaju Core arhitekture odlučio da primeni sistem povećanja performansi kroz povećanje IPC broja i za tu svrhu implementirano je zaista dosta poboljšanja pre svega po pitanju broja ALU i FPU iSSE jedinica koje direktno utiču na teoretski ostvariv IPC broj. Još jedan od značajnih problema koje je Intel imao sa NetBurst-om ticao se njene nefleksibilnosti i nemogućnosti upotrebe u mobile segmentu. Naime, Intel je bio primoran da kreira novu arhitekturu za potrebe prenosnih računara što je dodatno povećavalo troškove. Core 2 donosi pipeline koji je dugačak 14 koraka što je više nego duplo manje nego što je to slučaj sa Prescott jezgrom, a za dva koraka duže u poređenju sa Yonah procesorima koji predstavljaju nadogradnju Pentium M procesora koji takođe ima 12 stage pipeline. Kako je time maksimalna moguća frekvencija ograničena na nižem nivou nego što je to slučaj sa NetBurst-om (npr. Cedar Mill procesori dostižu i do 5 GHz prilikom overkloka…) Intel je odlučio da kroz povećanje IPC broja povrati brzinsku prednost na tržištu mikroprocesora.
Kao i K8, Core 2 ima čak tri ALU jedinice, dve FPU x87 jedinice i tri FPU SSE jedinice. To Core 2 procesorima obezbeđuje, teoretski, tri puta veći IPC broj u slučaju rada sa SSE Integer jedinicom i duplo veći teoretski IPC broj u slučaju FPU SSE jedinice. Ono što je u slučaju FPU SSE jedinica, ali i ostalih jedinica za obradu podataka značajno u slučaju Core 2 arhitekture jeste mogućnost svake jedinice da obrađuje ukupno četiri instrukcije po kloku odnosno jedne 128-bitne SSE2 instrukcije po kloku. Dakle, najveće prednosti nove arhitekture tiču se rada sa SSE instrukcijama, a pridodato je i 16 novih SIMD instrukcija koje su nazvane SSE4, a bile su deo TNI seta koji je trebalo da bude promovisan sa Tejas jezgrom (Tejas New Instructions). Kako su SSE setovi instrukcija prisutni na tržištu već jako dugo, to znači i da je dosta softvera optimizovano za njih i da je poboljšanje jedinica koje rade sa SSE setovima instrukcija pravi potez što pokazuju i rezultati testova. Pored toga, SSE jedinice kod Core 2 procesora u stanju su da obrađuju jednu 128-bitnu instrukciju po kloku (ili dve 64-bitne odnosno četiri 32-bitne), dok je K8 i Core 1 ograničen na po jednu 64-bitnu instrukciju po kloku (128-binte SSE2 instrukcije obrađuju se u dva kloka). Svakoj SSE jedinici (ukupno 3) pridružena je po jedna ALU jedinica i one su zajedno u stanju da obrade do tri 128-bitne instrukcije po kloku (svaka po jednu). Pentium M je obrađivao 128-bitne SSE2 instrukcije u četiri koraka što je zaostavština iz vremena P6 arhitekture čija je glavna boljka upravo bio bio loš FPU. Core 2 Duo ima dve x87 jedinice: jednu za sabiranje i drugu za množenje i deljenje. Kroz ove jedinice moguće je obraditi dve x87 instrukcije po kloku i dve SSE2 128-bitne instrukcije po kloku. Ipak, moderni softver više je okrenut iskorišćenju potencijala iSSE FPU jedinice, pa ne čudi zapostavljanje x87 jedinica u današnjim mikroprocesorima. Kada kažemo zapostavljanje, ne mislimo na to da x87 FPU jedinice ne napreduju, ali napreduju sporije od iSSE FPU jedinica što je i logično, ako se ima u vidu da Intel stalno dodaje nove iSSE instrukcije svojim procesorima tj. ima kontrolu nad mogućnostima SSE jedinica. Već smo spomenuli i novi set instrukcija koje je doneo Core 2, a koje se zovu SSE4. Intel ovaj set instrukcija marketinški naziva Digital Media Boost i reč je o 16 novih instrukcija koje su pretežno okrenute poboljšanju konverzije video materijala i dekodiranja istog što znači da će u budućnosti biti moguće još brže reprodukovati npr. HDTV video sadržaje kada se pojave H.264 i WMV HD softverski dekoderi koji se oslanjaju na SSE4 odnosno Digital Media Boost tehnologiju. Dakle, ALU i FPU jedinice unutar Core 2 procesora 2-3 puta su efikasnije nego što je to slučaj kod K8 procesora što utiče na drastično povećanje IPC broja, ali kao što smo već rekli on zavisi i od stvari kao što su branch prediction i brzina pristupa memoriji…
Core 2 – nastavak
Iako Core 2 ima po 32k L1 code i data keša, asocijativnost ovog keša je drastično povećana nego što je to slučaj sa K8 procesorima. Latencija L1 i L2 keša ugrađenog u Core 2 procesore je niža oko 30% u poređenju sa K8 procesorima, a brzina transfera L2 keša je duplo veća u poređenju sa AMD-ovim K8 jezgrima. Pored drastično bržeg L2 keša i niže latencije L1 i L2 keš memorije, Intel je predstavio i tzv. Advanced Smart Cache tehnologiju, koja ustvari predstavlja deljeni keš koji koriste oba procesora što znači da oba jezgra mogu da pristupaju celoj količini L2 keš memorije što može, ali i ne mora da donese neka opipljiva poboljšanja po pitanju performansi. Pre svega, u situaciji kada oba jezgra koriste instrukcije koje zauzimaju podjednake količine keš memorije oba jezgra dobiće jednake delove L2 keša na raspolaganje. U toj situaciji nema prednosti od deljenog L2 keša. Ukoliko se obrađuje samo jedan proces tada će celokupna količina L2 keš memorije biti na raspolaganju jezgru koje se bavi tim procesom što znači da je poboljšanje po pitanju performansi u ovom scenariju moguće. Najveće poboljšanje je u situaciji kada oba jezgra obrađuju instrukcije koji koriste iste podatke iz keša. ada nema potrebe, kao u slučaju Smithfield i Presler jezgra, da se podaci u L2 kešu dupliraju, jer oba jezgra mogu da koriste iste podatke. Tada nema potrebe, kao u slučaju Smithfield i Presler jezgra, da se podaci u L2 kešu dupliraju, jer oba jezgra mogu da koriste iste podatke. Tu se ipak postavlja pitanje latencije, jer oba jezgra ukoliko se za time ukaže potreba neće biti u stanju da istovremeno očitaju isti podatak iz L2 keša.
Ipak, takve situacije su ekstremno retke. Četvrti scenario koji je moguć kada je raspodela L2 keša između jezgara u pitanju jeste situacija u kojoj postoje različite potrebe za količinom L2 keš memorije od strane jezgara. Tada će ono jezgro koje ima potrebu za većom količinom keša moći da alocira više L2 keš memorije. Dakle i ovaj scenario označava poboljšanje performansi. Promene u strukturi L2 keš memorije su označile veliki napredak kada je Intel Dual Core CPU u pitanju i trenutno Intel je jedini proizvođač koji je obezbedio Integraciju dva jezgra na ovakvom nivou. Pored poboljšanja po pitanu keš memorije Intel je obezbedio i poboljšanja pristupa memoriji, koje je nazvao Smart Memory Access, a implementirani su i poboljšane hardverske prefetcher jedinice. Hardverske prefetch jedinice imaju funkciju kod branch predictiona i cilj im je da podatke iz memorije što više približe izvršnim jedinicama (ALU, FPU x87, FPU iSSE…) unutar procesora tako što će ih smestiti u L1/L2 keš memoriju. Ukupno je prisutno osam prefetch jedinica u Core 2 procesorima. Kako se ponekada ipak dešava da prefetch mehanizam pogreši, tada je sve instrukcije iz L1 keša i podatke iz L2 keša potrebno zameniti novima, što uzrokuje drastična usporenja, ali je to veći problem kod porcesora koji imaju dugačak pipeline. Zato je omogućeno dimaničko isključivanje prefetch jedinica, a Intel preporučuje u slučaju Woodcrest serverskih čipova potpuno isključivanje ovog mehanizma. Kada je potrošnja u pitanju, kako bi ostvario što bolji performance per watt odnos, Intel je omogućio dinamičko uključivanje i isključivanje neaktivnih delova jezgra, čak i u slučajevima kada je procesor pod punim opterećenjem. Naime, čak i kada procesor radi punom snagom retko se dešava da se koristi svaki deo čipa…
Modeli Core 2 procesora…
Intel je Core 2 arhitekturu predvideo za mobile, desktop i serverski segment. Iako je do sada Pentium brend bio prisutan u mobile i desktop segmentu, ta situacija biće promenjena, a Intel užurbano čisti lagere Pentium 4 i Pentium D procesora prodajući ih po cenama koje su do juče bile prosto nezamislive. U mobile segmentu novo jezgro, koje će naslediti Yonah, zvaće se Merom. Kako je za razvoj novih procesora odgovoran tim koji je smešten u Izraelu (u gradu Haifa nedaleko od granice sa Libanom) kodno ime novih mobile procesora, kao i u slučaju Pentium M procesora, predstavlja pojam koji je vezan za jedinu jevrejsku državu na Svetu. Naime, Merom je jezero u Izraelu koje se nalazi nedaleko od “sporne” Golanske visoravni.
U desktop segmentu Intel je predstavio Conroe jezgro, a novi Xeon procesori imaće Woodcrest jezgra… U nastavku prenećemo vam listu dostupnih modela, njihovih karakteristika i preporučenih cena za količinu od 1000 komada. Dostupni će biti sledeći serverski procesori…
Xeon 5160 (3.00 GHz, FSB1333, 4 MB L2) : $851
Xeon 5150 (2.66 GHz, FSB1333, 4 MB L2) : $690
Xeon 5140 (2.33 GHz, FSB1333, 4 MB L2) : 455$
Xeon 5130 (2.00 GHz, FSB1333, 4 MB L2) : $316
Xeon 5120 (1.86 GHz, FSB1066, 4 MB L2) : $256
Xeon 5110 (1.60 GHz, FSB1066, 4 MB L2) : $209
U domenu desktop procesora Intel će predstaviti sledeće modele…
Core 2 Extreme X6800 (2.93 GHz, FSB1066, 4 MB L2) : $999
Core 2 Duo E6700 (2.66 GHz, FSB1066, 4 MB L2) : $530
Core 2 Duo E6600 (2.40 GHz, FSB1066, 4 MB L2) : $316
Core 2 Duo E6400 (2.13 GHz, FSB1066, 2 MB L2) : $224
Core 2 Duo E6300 (1.86 GHz, FSB1066, 2 MB L2) : $183
I na kraju u mobile segmentu…
Core 2 Duo T7600 (2.33 GHz, FSB667, 4 MB L2) : 637$
Core 2 Duo T7400 (2.16 GHz, FSB667, 4 MB L2) : $423
Core 2 Duo T7200 (2.00 GHz, FSB667, 4 MB L2) : $294
Core 2 Duo T5600 (1.83 GHz, FSB667, 2 MB L2) : $241
Core 2 Duo T5500 (1.66 GHz, FSB667, 2 MB L2) : $209
Obratite pažnju na to da je takt Xeon 5160 procesora viši od Core 2 Extreme X6800 procesora, da radi sa višim FSB-om, a da je sa druge strane njegova cena skoro 200 USD niža u poređenju sa Core 2 Extreme modelom.
Intel je za nove procesore predvideo dve platforme. Prva jesu matične ploče bazirane na i975 kontrolerskoj logici, koje obezbeđuju i Crossfire Multi GPU tehnologiju. Za manje zahtevne korisnike biće sasvim dovoljan i P965 čipset koji obezbeđuje skoro sve što i i975x, ali bez Crossfire podrške. O P965 čipsetu pisaćemo nekom narednom prilikom. Intel je najavio i čitavu paletu čipsetova za Core 2 Duo procesore, a najzanimljiviji će svakako biti novi G965 sa X3000 grafičkim jezgrom koje bi trebalo da poštuje čak i DirectX 10 specifikaciju. Treba imati u vidu da kada su i975X ploče u pitanju iste moraju poštovati 11. reviziju Intel Voltage Regulation Module specifikacije. Intel Xeon 51xx procesori koristiće LGA771 ležište. Desktop procesori sa Core 2 Duo oznakom koriste i dalje LGA775, a u mobile segmentu takođe nema promena i koristi se mPGA479M ležište.
Procesori na testu…
Ovom prilikom dobili smo, za potrebe testa, Intel Core 2 Extreme X6800 i Core 2 Duo E6600. Core 2 Extreme je perjanica Intel-ove ponude i namenjen je najzahtevnijim korisnicima odnosno gamerima. Reč je o Conroe procesoru sa 4 MB L2 keš memorije, koji podržava promenu množioca što je osobenost Extreme Edition serije Intel-ovim procesora. Od specifičnih setova instrukcija podržani su MMX, SSE, SSE2, SSE3, SSE4 (Digital Media Boost) i EM64T (podrška za 64-bitni softver…). Novi Intel-ovim procesori pod 64-bitnim softverom nude manji skok performansi nego što je to slučaj sa NetBurst procesorima, ali je razlika, apsolutno gledano, ipak na strani Core 2 arhitekture, pa možemo reći da je i u domenu 64-bitnog softvera Core 2 lider po pitanju performansi.
Novina je i povišeni FSB koji sada iznosi 1066 MHz (266 MHz Quad Pumped) u svim serijama, a ne samo u Extreme Edition segmentu, kakav je do sada bio slučaj. Intel je ovime dodatno uticao na performanse, jer jezgra i pored deljenog L2 keša, moraju da komuniciraju i preko FSB-a, a i memorijski kontroler nalazi se unutar northbridge-a koji sa procesorom komunicira preko FSB-a. Sledeća stvar vredna spomena, jeste i puna podrška za Virtualizaciju, ali i EIST tehnologiju koja je dodatno unapređena kod Core 2 Duo procesora o čemu smo već govorili u ovom tekstu. Intel Core 2 Duo procesori sa 4 MB L2 keš memorije imaju površinu jezgra od 143 mm2 i broje oko 291 milion tranzistora. Sa druge strane, AMD Athlon 64 X2 sa 2x 512l L2 keša ima 154 miliona tranzistora i površinu jezgra od 183 mm2. To znači, da su usled upotrebe 90nm proizvodnog procesa, AMD-ovi procesori i pored toga što imaju manji broj tranzistora skuplji za proizvodnju. Iako je moguće implementirati Hyperthreading tehnologiju u Core 2 arhitekturi, od toga se odustalo, jer bi HT ne donosi velike prednosti, a dovodi do povećanog zagrevanja i potrošnje.
ASUS P5W DH Deluxe
Matična ploča na kojoj smo testirali Core 2 procesore stigla je iz ASUS-a i reč je novom modelu sa i975X čipsetom koji poštuje 11 reviziju Intel VRM-a. Ipak, kako je reč o starijoj kontrolerskoj logici, na ploči je implementiran Intel ICH7R južni most, dok P965 ploče dolaze sa ICH8 južnim mostom. ICH7R donosi uobičajeni set mogućnosti, kao što je podrška za osam USB 2.0 portova, Intel HD Audio specifikaciju, SATA 2 podršku, RAID0, RAID0+1 i RAID5 modove. ASUS je implementirao i dodatni JMicron JMB363 kontroler koji donosi podršku za dodatni IDE kanal i jedan eSATA priključak. Treći kontroler potpisan je od strane Silicon Image-a i podržava još dva SATA uređaja u uobičajenim RAID modovima.
Raspored komponenti na ASUS-ovoj ploči je veoma dobar, što posebno dolazi do značaja, ako se ima u vidu da je proizvođač implementirao rashladni sistem sa heat pipe tehnologijom. Naime, hladnjak koji se nalazi na južnom mostu, povezan je sa hladnjakom na i975X čipu, a toplotna cev ide dalje do MOSFET-ova na naponskoj jedinici na koju je moguće dodati ventilator koji stiže u paketu sa pločom. Tokom testiranja, rashladni sistem se dosta grejao pa preporučujemo dodavanje blower FAN-a koji stiže u pratećem paketu. Naponska jedinica izvedena je kao 8-phase rešenje čime se nastavlja tradicija odličnih modela kao što su P5N32-SLI Deluxe i P5WD2-E Deluxe. Upotrebljene su komponente poslednje generacije, a sasvim očekivano kvalitet izrade u ovoj klasi je vrhunski.
Sve to rezultovalo je izuzetnim oveklok mogućnostima matične ploče. Tako smo ploču mogli da probudimo i na 400 MHz FSB-a, a stabilan rad postigli smo na 370 MHz FSB-a, ipak limit je sasvim izvesno bio procesor… Poslednja verzija BIOS-a omogućava postizanje FSB-a od 500 MHz (sve vreme govorimo o realnom, a ne o efektivnom, Quad-Pumped, FSB-u…). Ploča omogućava podešavanje svih potrebnih overklok parametara iz BIOS-a, pa ne čudi da smo Core 2 Duo E6600 procesor overklokovati na 3.33 GHz, a Core 2 Extreme X6800 na čak 3645, mada je rad na tom taktu bio nestabilan. Punu stabilnost Core 2 Extreme E6800 procesora postigli smo na 3580 MHz što je i dalje izuzetan rezultat. Tokom testiranja koristili smo ASUS Silent Tower kuler koji se pokazao sasvim odgovarajućim u uslovima ekstremnog overkloka.
Matična ploča dolazi i sa daljinskim upravljačem, ali i sa Wireless adapterom integrisanim direktno na PCB. Naime, WiFi adapter je postavljen u specijalno ležište i moguće ga ja ukloniti sa ploče. U paketu se isporučuje i antena koja će biti više nego dovoljna za kućne uslove.
Kako i975X podržava i Crossfire režime rada, probali smo da u PCI Express x16 ležišta postavimo dve ATI Radeon X1900XTX kartice koje smo povezali odgovarajućim kablom. Nakon, instalacije Intel drajvera verzije 7.2 i ATI Catalyst drajvera verzije 6.6 bilo je dovoljno samo u odgovarajućem panelu ATI Control Centra uključiti Crossfire podršku, a nije neophodno čak ni restartovati sistem. Matična ploča je savršeno radila i u Crossfire režimu, pa i sa te strane zaslužuje našu toplu preporuku.
Dakle, kada je podrška za Core 2 Duo procesore u pitanju, ASUS P5W DH je model koji predstavlja jednog od najozbiljnijih kandidata na tržištu zajedno sa Intel-ovim i975XBX BadAxe rev. 304 modelom oko koga se podiglo dosta prašine, pre svega zato što je neko vreme to bio jedini model koji je podržavao Core 2 procesore.
Test sistem
Procesori
Intel Core 2 Extreme X6800 (Conroe, 2.93 GHz, 4 MB L2, LGA775)
Intel Core 2 Duo E6600 (Conroe, 2.4 GHz, 4 MB L2, LGA775)
Intel Pentium D 950 (Presler, 3.4 GHz, 2x 2 MB L2, LGA775)
AMD Athlon 64 FX-62 (Windsor, 2800 MHz, 2x 1024k L2, AM2)
Kuler
ASUS Silent Square
Matične ploče
ASUS P5W DH Deluxe
MSI K9A Platinum
Memorije
Corsair DDR2-800 XMS2-6400 (CAS4 5-5-15-1T @ 800 MHz)
Grafička kartica
ATI Radeon X1900XTX Crossfire
Hard disk
Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)
Optički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Cooler Master iGreen Power 500W
Monitor
Benq FP93GX TFT-LCD (ustupio Kimtec)
Rezultati testova 1
Rezultati testova 2
Rezultati testova 3
Overklok rezultati
Novi lider
Intel Core 2 procesori su Athlon 64 FX-62 ostavili daleko iza sebe u većini testova. Iako smo od Core 2 Extreme procesora i očekivali da će biti brži od FX-62 (ako ništa drugo, radni takt mu je viši za 133 MHz…) ne možemo reći da nismo bili prijatno iznenađeni performansama koje je prikazao model na 2.4 GHz. Naime, u većini testova, Core 2 Duo E6600 je ostavio FX-62 iza sebe. Ako se ima u vidu da FX-62 više nego tri puta skuplji od E6600 modela onda je sasvim jasno da AMD-u ne ostaje ništa drugo nego da koriguje svoju cenovnu politiku što je i usledilo pre par dana. Na dugi rok, sasvim izvesno, takav odnos je neodrživ za AMD dok Drezdenske fabrike ne pređu na 65nm proizvodni proces.
Intel je ipak sasvim izvesno svestan problema koji donosi nova arhitektura po pitanju rasta radnog takta, pa je tako već za dve godine najavio novu značajnu reviziju Core jezgara. To konkretno znači da Intel-u ne preostaje ništa drugo nego da ide na povećanje IPC broja i na dodavanje novih jezgara. Po svoj prilici kako Core arhitektura danas izgleda, mnogo benefita od Quad core konfiguracije neće biti, jer jezgra u krajnjoj liniji i dalje komuniciraju preko FSB-a. Baš zato će Intel i predstaviti inoviranu Core arhitekturu pre 2010. godine za kada se očekuje afirmacija multi core procesora.
Na kraju ćemo se samo još osvrnuti na procesore koje smo ovom prilikom testirali. Core 2 Extreme X6800 je pravi konkurent u high-end segmentu. Intel za ove procesore ne tvrdi da su otključani već samo da njihov krajnji limit nije do kraja ispitan i da je to ostavljeno korisnicima, pa je zbog toga je omogućena promena množioca. Dometi koje smo mi ustanovili sa test primerkom i radni takt od 3.58 GHz dali su performanse koje su do sada neviđene u segmentu desktop procesora i zbog toga Core 2 Extreme X6800 dobija našu Editor's Choice nagradu.
Drugi konkurent koji se našao na ovom testu će većini korisnika biti mnogo zanimljiviji. Naime, Core 2 Duo E6600 ima, kao i najjači model, 4 MB L2 keš memorije, ali usled nižeg radnog takta cena je veoma povoljna (oko 300 USD). Overklok margina je visoka i jedino ograničenje može biti matična ploča što je naš test i potvrdio. Ipak, radni takt od 3.33 GHz je izuzetan rezultat. Sa naše strane Core 2 Duo E6600 procesoru ide topla preporuka.
Procesore za potrebe testa ustupio DESK, Intel Premium Partner.
ASUS P5W DH matičnu ploču za potrebe testa ustupio Kimtec.
Benq FP93GX TFT-LCD monitor za potrebe test konfiguracije ustupio Kimtec.
