Intel Core i3 3220

Zoran Petrović Model koji zbog svoje (najniže) cene predstavlja jeftinu ulaznicu u Ivy Bridge svet u startu ima lepe uslove da ostvari dobar tržišni uspeh. Naime, nakon lepe prodaje Core i5 i i7 modela, na red su došli i nešto slabiji procesori, čije smo mobilne verzije davnih dana videli u prenosnim računarima. Pre nego što se pozabavimo konkretnim modelom, da se podsetimo malo Ivy Bridge arhitekture.

Ivy Bridge Sam Ivy Bridge, kao direktni naslednik Sandy Bridge jezgra predstavlja „Tick“ korak, ali ovoga puta su modifikacije unutar procesora nešto veće nego što bi to bilo očekivano. Ivy Bridge donosi određene modifikacije na CPU delu procesora, ali i dosta veća unapređenja po pitanju GPU jedinice. Upravo zbog ovih unapređenja, Intel naziva Ivy Bridge „Tick+“ korak, jer su modifikacije na grafičkom jezgru daleko veće od standardnih modifikacija koje su napravljene na CPU jedinici.
 
Bazični detalji vezani za arhitekturu Ivy Bridge jezgra se mogu podeliti na dva dela: korekcije na CPU delu jezgra i modifikacije na GPU jedinici. Naravno, primarna stvar pri svakom „Tick“ koraku je prelazak na novi 22nm proizvodni proces. Svako „usitnjavanje“ dovodi do smanjenja TDP-a i potrošnje energije, pa bi tako Intel sa Ivy Bridge jezgrom trebao da ponudi svoj prvi „quad-core“ procesor sa TDP-om od 35W. Pored smanjena potrošnje, 22nm proizvodni proces donosi i mogućnost  podizanja maksimalne brzine procesora, uz logičan rast overklok mogućnosti.
 
Broj tranzistora kod Ivy Bridge jezgra je 1,4 milijardi, što je solidan rast u odnosu na 1,16 milijardi koliko ima Sandy Bridge. Međutim, zahvaljujući 22nm proizvodnom procesu, površina Ivy Bridge jezgra je skoro dupla manja u odnosu na Sandy Bridge, što automatski znači da se može proizvesti više procesora po „wafer-u“, a to opet implicira i manje ukupne troškove proizvodnje.
 
Ipak, samo usitnjavanje na 22nm proizvodni proces nije jedini novitet, već je Ivy Bridge prvo jezgro koje koristi Intel „Tri-Gate“ tranzistore. Sistem koji se krije iza „Tri-Gate“ oznake u stvari predstavlja novu tehnologiju „pakovanja“ tranzistora. U odnosu na standardni način, gde se tranzistori pakuju u istoj liniji i na istoj ravni (planarno), novi Tri-Gate sistem poseduje „3D peraje“ koje ima tri strane umesto samo jedne. Ovaj pristup omogućava da tranzistori na većoj površini kontrolišu protok struje, čime se dobijaju bolje performanse pri promeni stanja, uz manju potrošnju energije.  Uvođenje „Tri-Gate“ tranzistora je bilo gotovo neophodno, jer bi klasičnim 22nm proizvodnim procesom već bilo problematično spakovati veliki broj tranzistora na malom prostoru, a pri tome očuvati adekvatnu efikasnost samih tranzistora. Primena „Tri-Gate“ tehnologije omogućava Intelu da ostvari pomenute uštede u proizvodnji, ali i mogućnost daljeg razvoja 22nm proizvodnog procesa.
 
Ako znamo da „Tick“ korak treba da predstavlja laganu modifikaciju postojeće arhitekture, ostaje pitanje zbog čega Ivy Bridge ima za 20% veći broj tranzistora. Kada je CPU jedinica u pitanju, Ivy Bridge se drži ove formule. Unapređenja u jezgru postoje, ali ona se uglavnom odnose na doterivanje i sređivanje, dakle bez većih korekcija. Ipak, i ove modifikacije donose unapređenje performansi, pa tako Ivy Bridge procesori u odnosu na Sandy Bridge nude oko 5 do 10 procenata bolje performanse na istom radnom taktu. Logično, razlika nije alarmantna, ali je to tačno po „Tick“ planu. Ne treba zaboraviti dobitak u manjoj potrošnji i većim overklok dometima.

Ipak, ono na šta su „otišli“ tranzistori u Ivy Bridge procesorima je GPU jedinica. Upravo zbog tih većih GPU promena, Intel u svojim prezentacijama označava Ivy Bridge kako „Tick+“ korak, jer je GPU  pretrpeo mnogo veće modifikacije u odnosu na CPU deo procesora. Broj izvršnih jedinica GPU-a je povećan sa 12 kod Sandy Bridge-a na 16, što automatski znači da GPU deo sada zauzima veći deo celog Ivy Bridge procesora.
Odnos između CPU i GPU sekcija nije još uvek isti, ali je kod Ivy Bridge-a GPU jezgro po svojim dimenzijma dosta prišlo CPU delu. GPU u Ivy Bridge procesoru donosi podršku za OpenCL 1.1, DirectX 11 i OpenGL 3.1, što konačno stavlja Intel GPU rešenja na isti nivo sa konkurencijom, bar kada je u pitanju spisak mogućnosti. Pored činjenice da GPU u Ivy Bridge-u ima više jedinica, one su dodatno optimizovane tako da sada nude za čak 50% bolje performanse u kritičnim „shader“ operacijama, što na kraju rezultuje značajno boljim ukupnim performansama GPU-a.
 
Kao dodatni bonus, Intel je dodao posebni L3 keš za GPU jedinicu, iako ona i dalje može da pristupa L3 kešu procesora. Ovaj mali L3 keš omogućava GPU jedinici da mnogo brže pristupa podacima koji su često u upotrebi, bez potrebe da se ide preko „Ring BUS-a“, što dodatno povećava GPU performanse. „QuickSync“ funkcija je bila jedna od zanimljivijih kod Sandy Bridge procesora, jer je omogućavala ubedljivo najbrži video enkoding. Sa Ivy Bridge-om, „QuickSync“ je još brži jer je GPU jedinica mnogo brža, tako da se i performanse video enkodinga podižu da viši nivo. Interesantno, takt GPU jedinice u Ivy Bridge procesoru je malo niži od onog u Sandy Bridge-u, ali je Intel očigledno hteo da smanji potrošnju energije (bitno kod notebook računara), jer su performanse već dosta povećane.

Ivy Bridge Core i3 Kao i ostatak ekipe iz Ivy Bridge generacije nove Core i3 procesore najjednostavnije je prepoznati po prvoj cifri oznake koja je kod nove generacije “3”. Pored modela koji smo mi imali na testu, Intel je predstavio i Core i3 3220T verziju sa dosta manjim TDP-om i nižim radnim taktom, a tu su i 3225 sa snažnijom HD4000 grafikom, kao i nešto jači 3240 i 3240T. U startu ne očekujte da ćete “T” modele viđati kod nas, jer su to specijalne verzije koje vrlo retko zalaze na tržišta poput našeg. Sa 22nm proizvodnim procesor došle su i lepi benefiti, pa naš Core i3 troši svega 55W pri maksimalnom opterećenju , ima dosta jaču integrisanu grafiku, a i memorijski kontroler podržava rad sa dosta bržim frekvencijama.
 
Grafika kojom je opremljena skoro cela Core i3 3xxx serija je Intel GMA HD2500, kažemo skoro cela, jer Core i3 3225 poseduje jaču HD4000 grafiku. Za razliku od integrisane grafike u Core i3 3225, i one u Core i5 i Core i7 modelima HD2500 ima osetno limitiranije performanse, pa se nemojte nadati da ćete se pristojno igrati sa ovim iGPU. Korak u odnosu na prethodnu generaciju je svakako napravljen, ali se i dalje radi o integrisanom GPU koji nije namenjen za napredne 3D performanse, već njegova prava snaga leži u moćnom multimedijalnom endžinu.
 
Sa 3,3 GHz default taktom, Core i3 3220 ima pristojno visoku radnu frekvenciju, koja donekle nadomešćuje nedostatak Turbo Boost tehnologiju karakterističnu za Core i5 i i7 modele. S druge strane, neočekivano, Turbo tehnologija je podržana na GPU strani, pa će integrisana grafika sa nominalnih 650 MHz, bez problema dostići 1050 MHz ukoliko zatreba. Ono po čemu je Intel poznat nekoliko godina unazad je Hyperthreading tehnologija, koja je prisutna i ovde, pa model sa testa raspolaže sa snagom dva fizička i dva logička jezgra. Kako nema dodatna dva jezgra, tako je redukovana i L3 keš memorija, pa procesor na raspolaganju ima samo 3 MB deljene brze memorije.
 

 
Intel Core i3 3220
AMD A10-5800K

Soket
LGA 1155
FM2

CPU
 
 

Mikroarhitektura
Ivy Bridge (22nm)
Piledriver (32nm)

Broj jezgara
2 (4 treda)
4 (2 modula)

Nominalni radni takt
3,3 GHz
3,8 GHz

Turbo radni takt
nema
4,2 GHz

L1 keš
2x 64 KB po jezgru
2x 64 KB deljeni + 4x 16 KB data

L2 keš
256 KB po jezgru
4 MB

L3 keš
3 MB deljeno
nema

Otključan množilac
ne
da

GPU
 
 

Oznaka
Intel GMA HD 2500
Radeon HD 7660D

Nominalni radni takt
650-1050 MHz
800 MHz

Broj jezgara
6 EU
384 Radeon jezgara

Cena
oko 110 €
oko 110 €

 Za potrebe poređenja iskoristili smo novi AMD APU, ljutog protivnika iz suprotnog tabora koji, bar na papiru raspolaže sa impresivnijim specifikacijama. Iako se radi o modelu sa osetno višim radnim taktom, ova dva procesora se nalaze u istim cenovnim okvirima, što ih čini idealnim za direktno poređenje i pitanje isplativosti kupovine. Ukratko, AMD A10-5800K ima četiri jezgra iz dva modula, 3,8 GHz default i 4,2 GHz Turbo takt, kasni po pitanju L3 keša, koji mu nedostaje, ali to nadomešćuje otključanim množiocem i dosta jačim GPU delom.







Kada su rezultati CPU dela u pitanju, skoro sve sintetičke aplikacije su na strani Intel predstavnika, kako zbog keš memorije, tako i zbog arhitekturalne dominacije, ali i zbog činjenice da AMD poseduje samo dve FPU jedinice. U testovima u kojima GPU može da utiče na ukupne performanse situacija je naklonjena AMD APU, ali se u x264 enkoding testovima vidi prednost multimedijalnog dela Ivy Bridge generacije koji odlično radi svoj posao. Naime, u trenucima obrade video materijala skoro sav posao se prebacuje na multimedijalni endžin koji je zadužen za obradu specifičnih podataka. Za nijansu bolji rezultati koje ima AMD APU su posledica mnogo viših radnih frekvencija, ali je Intel lepo smanjio tu razliku, obzirom na razliku u frekvencijama. Uostalom fizičke performanse procesora lepo je videti u testovima poput CPU skora u 3DMark Vantage, Nuclearus testovima, kao i CPU delu Cinebench renderinga.









Bolna tačka Igre su fokus konkurencije, pre svega jer je integrisani GPU njihovo najjače oružje. Na žalost razlika koju ovde ima AMD je tri puta veća, ostavljajući Intel Core i3 daleko iza sebe u prašini. Novi Intel Core i3 nije dorastao moćnoj AMD Radeon arhitekturi, a kako stvari stoje situacija se još dugo neće menjati.

Integrisana grafika je tu i dalje da imate sliku na ekranu, ali čak ni u 1680×1050 rezoluciji nećete moći da poterate nove naslove bez diskretne grafike. Ako priču posmatrate iz ugla nekog ko je planirao nabavku diskretne grafike onda nemate razloga za brigu. Čak i da odaberete modele poput 7850 ili GTX 660, Core i3 će biti sasvim dovoljan da izađe na kraj i sa velikim rezolucijama. Čak i da ne može, uz malo bolju matičnu ploču ćete bez problema preži 4 GHz, što je nama pošlo za rukom bez prevelikog podizanja napona i uz minimalno igranje opcijama.









 
 
 Ako poredite novi i stari Core i3, nema neke preterane razlike da ulažete novac u Ivy Bridge. Dobićete slične performanse uz marginalno bolju grafiku i nešto nižu potrošnju. S druge strane ako birate između AMD i Intel kombinacije u ovom cenovnom rangu diskusije nema. Iako Intel raspolaže sa nešto boljim ukupnim CPU performansama AMD ga “melje” sa odličnim GPU-om i nešto višom radnom frekvencijom, pa ju sve strane okrenute ka AMD APU-u. Jedini ugao u kojem Intel ravnopravno stoji sa konkurencijom je onaj u kojem ga kupujete u paketu sa diskretnom grafičkom kartom, kada je sve jedno da li ćete odabrati AMD ili se odlučiti za Intel jer će oba modela biti dovoljno dobri da, shodno svojim mogućnostima isprate moćne grafičke karte.
 
Nakon svega, logično mesto na kojem ćemo najviše očekivati nove Intel Core i3 procesore su u kućnim i kancelarijskim konfiguracijama u kojima će se izvršiti smena generacija, kao i u budžetski ograničenim igračkim mašinama, kod kojih će overklok igrati veoma bitnu ulogu.

Za: – niža potrošnja – niže grejanje – unapređena grafika Protiv: – slabije GPU performanse u odnosu na konkurenciju u istom cenovnom rangu – nedostatak Turbo Boost tehnologije Procesor na test ustupio CT Computers.