Intel Core i5 4670K

Zoran Petrović
Nakon objavljenog testa Core i7 4770K procesora, nosioca prodaje u višem segmentu, došao je trenutak da vidimo šta mogu procesori koji su plasirani u niže cenovne razrede. Jedan od modela sa – makar u teoriji – veoma dobrim odnosom cena i performansi jeste Core i5 4670K, koji je danas predmet našeg testa. Pre same priče o konkretnom modelu, evo i malo podsećanja o tome šta novo donosi Haswell mikroarhitektura.
 
Haswell od A do Š
Kada je nomenklatura u pitanju, Intel je nastavio praksu koju je utemeljio kod Sandy Bridge, pa prvi deo numeričke oznake obeležava generaciju – ovoga puta četvrtu, ostala tri broja predstavljaju “klasno pozicioniranje”. Ovo znači da će modeli 46xx po pravilu biti jači od 45xx ili 44xx, naravno tu su i poznati sufiksi: “K” za modele sa otključanim množiocem, “S” i “T” za low power modele orjentisane ka performansama, odnosno potrošnji. Tu su i novi “R” procesori koji će označavati modele sa najjačim GPU-om u sebi (GT3e). Naravno, treba očekivati i “P” modele koji će biti uskraćeni za GPU deo. Sa mobilne strane postoji gruba podela na CPU-ove namenjene Ultrabook računarima – “U”, SoC (System on Chip) koji poseduje novu Intel “Iris” grafiku i “Y”, SoC sa najmanjom potrošnjom, i CPU-ove namenjene “regularnim” laptop računarima dual i quad core “M” i quad core “H” modele sa “Iris Pro” grafikom.
Pre nego što se pozabavimo konkretnim desktop modelom, evo i malo informacija o samoj Haswell mikroarhitekturi. Dobar deo informacija bio je poznat i pre nego što smo mi na test dobili procesor, ali nije zgoreg da se osvrnemo malo na poboljšanja o kojima Intel govori.

U samom startu Intel se ogradio kada je najavljivao Haswell kada su CPU performanse u pitanju. Naime, rečeno nam je da ne očekujemo revolucionarni korak na ovom polju, naravno, unapređenja uvek ima, u velikom broju, ali da će ovoga puta fokus biti na dve stvari – potrošnji i GPU delu.
Sa CPU strane postoji nekoliko bitnih promena, ali nema svrhe sve ih nabrajati već ćemo se fokusirati na najbitnije. Pre svega sa organizacione strane izvršena je optimizacija. Kao i svaki put, prediktor grananja (Branch predictor) i hardverski prefetcher (deo koji učitava informacije iz memorije unapred) su dobili svoje revidirane algoritme rada, pa sada sve operacije izvršavaju brže i efikasnije, što je jako bitno kada su performanse u pitanju jer se radi o možda dva najbitnija dela procesora.
Prevedeno na “narodni jezik” optimizacija ove dve komponente direktno podiže IPC (broj instrukcija koje se mogu obraditi po jednom “kloku”), a samim tim direktno i performanse. Kao i svaki put teži se povećanju internih bafera, pa su ovoga puta proširenje memorije dobili OoO (Out of Order), Store (čuvanje) i Load (učitavanje) baferi. Logičan korak prilikom povećavanja pomenutih bafera je i povećavanje registara za rad sa celobrojnim i vrednostima sa pokretnim zarezom (floating point).

Sva ova unapređenja omogućila su jednostavniju implementaciju nove generacije AVX instrukcija (AVX2). AVX je predstavljen kod Sandy Bridge arhitekture, a u suštini se radi o FMA jedinicama koje su zadužene za proste operacije (sabiranje i množenje). Ako za trenutak obratimo pažnju na arhitekturu procesora, kod koga se svi zadaci u suštini i “razbijaju” do prostih operacija, onda ova priča ima veću težinu. Same FMA (Fused Multiple Add) jedinice omogućavaju izvršavanje operacija sabiranja i množenja u jednom koraku, pa se broj ciklusa potreban za obavljanje ovih operacija smanjuje.
Da podsetimo FPU jedinica kod AMD procesora već od Bulldozer generacije ima FMA4 instrukcijski set, a hardverski FMA3 koji sad viđamo kod Haswell generacije postoji implementiran u Piledriver jezgrima. Osnovna razlika između FMA4 i FMA3 je u broju operanada. Naime FMA ima formu: d = a + b x c. Kod FMA4 je moguće da se svaki operand nalazi u zasebnom registru, dok FMA3 zahteva da “d” bude u jednom od registara koji sadrži “a”, “b” ili “c”. Sa tri operanda izvršni kod je kraći i hardverska implementacija je jednostavnija, što znači i veću efikasnost, a samim tim i bolje performanse.

Još jedna bitna stvar koju je Intel promenio kod Haswell generacije je razdvajanje keša unificirane frekvencije koji je predstavljen kod Ivy Bridge generacije. Sa ove tačke gledišta razvojni tok keš memorije možemo posmatrati kao slepo crevo iliti neuspeli pokušaj, jer se sa Haswell arhitekturom pokazalo da je jedinstvena keš frekvencija efikasnija i bolji od verzija sa različitim taktovima. Nakon neuspešnog eksperimenta Intel se vratio na postavke vrlo uspešne Nehalem arhitekture i predstavio novi CPU sa kešom za CPU, GPU i L3, koji ima jedinstvenu frekvenciju. Naravno da je nova reorganizacija dovela do manje potrošnje, veće efikasnosti, boljih performansi…Iris
Nova generacija procesora donela je unapređenja i na polju integrisane grafike. Intel je doneo odluku da dosta ozbiljnije pristupi razvoju grafičkog procesora, pa su novi GPU-ovi, tačnije dve najjače verzije dobile ime – Iris. Radi se o Iris i Iris Pro grafikama pre svega namenjene prenosnim računarima, ali i desktop verzijama. Nova grafika bi trebala da duplira performanse u poređenju sa prethodnom generacijom iGPU-ova, naravno sa unapređenim Quick Sync transkoding operacijama. Grafike su podeljene u tri dela: GT1, GT2 i GT3.

Najslabija GT1 verzija ima grafiku koja se prosto zove “Intel HD Graphics” i raspolaže sa 10 EU (HD Graphics 3000 je imala 12, a HD Graphics 4000 16 EU). Sledi GT2 koja će se nalaziti u najvećem broju procesora i koja je podeljena na HD4200, HD4400 i HD4600. Svi GT2 modeli imaju 20 EU, a oznake odvajaju modele sa različitim radnim taktovima. Na vrhu se nalazi GT3 sa čak 40 EU. Verzije koje imaju radni takt do 1,1 GHz su nazvane “HD 5000”, GT3 sa maksimalnim klokom do 1,3 GHz ima Iris nomenklaturu i zove se “Intel Iris graphic 5100”. Najjača verzija, GT3e se naziva “Intel Iris graphic 5200”. Kodna oznaka GT3e je skraćenica od  (GT3 + embedded DRAM) jer se radi o grafici koja ima svoju memoriju, koju popularno zovu “L4 keš memorija”.
FLOPS je akronim od “FLoating-point Operations Per Second” i predstavlja jedinicu mere performansi računara ili nekih njegovih delova koji mogu da nezavisno obrađuju informacije (CPU, GPU). Da je Iris veoma ozbiljan i ambiciozan projekat govore i teoretske performanse po kojima Iris Pro grafika ima čak 832 GFLOPS naspram 691,2 GFLOPS, koliko ima NVIDIA GeForce GT 650M. Iako se radi o teoretskim podacima, jasno je da tu ima mnogo sirove snage, te da je Intel sa Iris udario tamo gde je bio najslabiji. Očekivano ideja iza Iris projekta je ojačavanje GPU performansi kod Ultrabook računara i tableta kako bi bili konkuretni i na poljima multimedije.

 
Core i5 4670K
Kao što mu samo ime kaže, Core i5 4670K je model sa otključanim množiocem namenjen entuzijastima i onima koji žele da izvuku apsolutni maksimum iz svog sistema. Ovaj model je naslednik popularnog Core i5 3570K iz Ivy Bridge generacije, a kao što to obično biva, predstavnici nove generacije po specifikacijama deluju jako slično svojim prethodnicima, pa je i ovde to slučaj. I Core i5 4760K i Core i5 3570K rade na istim nominalnim i turbo frekvencijama, koje su postignute kombinacijom istih množilaca i BCLK.

U prevodu nominalnih 3,4 GHz ovi procesori postižu sa 34 x 100 MHz, a u slučaju Turbo frekvencije množilac “skače” i do 38 dajući 3,8 GHz kao maksimalnu automatsku OC frekvenciju. Ovo je moguće zahvaljujući deklarisanom TDP-u od ne tako malih 84 W čime se ostavlja prostora za rad na višoj frekvenciji od nominalne, bar za vreme u kojem se ukupna potrošnja zadržava u propisanim granicama.

Kako Haswell nije doneo revolucionarne promene kada je arhitektura CPU dela u pitanju, već samo pojedina unapređenja ne čudi to što se količina memorije nije promenila u ovoj generaciji pa Core i5 4670K raspolaže sa 4 x 32KB instrukcijskog i 4 x 32 KB data keša na L1 nivou, 4 x 256 KB L2 i 6 MB deljenog L3 keša. Očekivano najjači Core i5 raspolaže sa četiri fizička jezgra i nema Hyperthreading tehnologiju što je i bila praksa dosad.

Deo koji je doživeo velika unapređenja – GPU je stvar koja se itekako ne može porediti sa prethodnom generacijom. U konkretnom slučaju radi se o istom GPU kao u Core i7 4770K – GT2, odnosno Intel GMA HD4600. Raspon radnih frekvencija se kreće od 350 MHz do 1,2 GHz. Grafika raspolaže sa 20 EU, 2 ROP-a i 4 TMU sa 128-bitnim interfejsom ka memoriji. Podržan je DirectX 11.1 i SM5, a izvršena su i unapređenja na polju QuickSync endžina koji je doživeo svoju treću generaciju, pa će manipulacija multimedijom biti bolja.
[modul]specifikacija=3106[/modul] Core i5 4670K vs Core i7 4770K vs Core i7 3770K
Za potrebe poređenja performansi iskoristili smo najjače Core i7 modele prethodne i nove generacije, kako biste stekli pravu sliku o tome šta možete da očekujete od novog Core i5 modela.

Kada su performanse u sintetičkim testovima u pitanju Sandra definitivno daje presnost modelima sa više jezgara, ali se vidi da ALU jedinica ne zaostaje mnogo za dosta jačim Core i7 procesorom prethodne generacije. U multimedijalnom delu se vidi prava prednost nove generacije grafike i unapređenja rada u manipulaciji multimedijom, pa novi Core i5 i Core i7 Haswell generacije ovde ostvaruju odlične rezultate. Očekivano, kriptografija koja se oslanja na sirovu snagu procesora onemogućava Core i5 da stoji rame uz rame sa jačim Core i7 modelima, a slična je situacija i sa preslikanim testom iz realne primene – WinRAR aplikacijom.





 
U 3DMark testovima razlike se vide zbog nove generacije grafike, pa dok Core i5 zaostaje za 4770K zbog slabije CPU strane dotle je prednost nad Core i7 3770K evidentna svuda sem u Physics testu kod 3DMark 11.


 
 Minimalna unapređenja kod memorijskog kontrolera dovela su do toga da testovi memorije ne pokazuju skoro nikakve promene, pa smo radi da zaključimo da je ionako odlični memorijski kontroler i kod Core i5 isto efikasan kao i kod Core i7 modela obe generacije.





Manipulacija video materijalom – enkoding i dekoding se oslanjaju na sirovu snagu procesora, a li i na QuickSync engine pa se pomak vidi u brojkama kod nove generacije procesora.

S obzirom na to da je grafika u Core i7 4770 samo za 50 MHz brža u odnosu na onu u Core i5 4670K očekivali smo vrlo slične performanse, a razlike su postojale samo u testovima koji se malo više oslanjaju na CPU deo. Prednost itekako postoji, posebno u poređenju sa prethodnom generacijom, pa je napredak koji novi GPU ima itekako evidentan.









 
 Kao i sa Core i7 4770K, moramo priznati da Haswell nije doneo praktična unapređenja u odnosu na Ivy Bridge. Ukoliko zanemarimo grafiku koja jeste bolja, i to samo kod skupih modela, što obesmišljava celu priču, prava prednost u odnosu na prethodnu generaciju ogleda se u maksimalnih 10% i to u pojedinim testovima, dok je u realnom redu nećete ni primetiti.

Intel se odlučio za provereni recept, pa je iskoristio specifikacije Ivy Bridge generacije i samo ih implementirao kod Haswell modela. Sa jedne strane ovo je dobro jer je segmentacija još kod Sandy Bridge izvedena odlično i pokriveni su apsolutno svi aspekti tržišta, pa prilikom kupovine znate šta dobijate s kojim modelom. S druge strane nomenklatura je malo pobrkana (4670K i 3570K su odličan primer), a i imamo novi soket koji od kupaca zahteva nabavku novih matičnih ploča, koje same po sebi, sem malo više SATA i USB portova nisu donele ništa konkretno, čak ni Thunderbolt kontroler integrisan u čipset, čemu smo se svi potajno nadali.

Core i5 4670K je odličan procesor. Poseduje dobre performanse, otključan množilac, po čemu će biti itekako zanimljiv overklokerima, kao i znatno unapređen GPU deo. Ukoliko planirate nabavku nove mašine Haswell generacija je odlična osnova u svim pogledima, ali ukoliko već posedujete Sandy Bridge ili Ivy Bridge procesore Intel vam još uvek nije dao dobar razlog za apgrejd.
Prednosti:
– otključan množilac – GT2 grafika – visok radni takt – AVX2 i FMA3
Mane:
– ne toliko veliki skok u CPU performansama u odnosu na prethodnu generaciju – viši TDP u odnosu na prethodnu generaciju