Intel Core i5 4690

Zoran Petrović
U startu Intel je predstavio 7 desktop modela Core serije, čak 12 low power verzija sa “S” (65 W) i “T” (35-45 W) sufiksima, 5 Pentium/Celeron-a i njihove 3 dodatne low power verzije. Naravno, Haswell refresh obuhvata i veliki broj novih mobilnih procesora, ali o tome neki drugi put. Dakle, jasno je da je ovo Intel-ov način da vam zavuče ruku u džep, bez pravog razloga. Odlični Haswell procesori su tu tek godinu dana, a potreba za boljim performansama apsolutno nema. Stvar je prosta, trebalo je dve generacije procesora (nekoliko godina) da kupci shvate da su i Sandy Bridge procesori odlični i da i dalje bez ikakvih problema izlaze i sa najzahtevnijim aplikacijama današnjice. 

Da nema potrebe sa svakom novom generacijom Intel procesora kupovati nove modele i dobijati marginalne razlike u performansama. To se odrazilo i na prodaju Haswell procesora, koja očigledno ne ide onoliko dobro kao što se Intel nadao, pa je Haswell refresh dodatno osveženje koje bi trebalo da dodatno zakomplikuje stvari, a samim tim i podigne prodaju.  

Ako vam do sada nije bilo jasno, Haswell refresh su identični procesori kao i Haswell pandani, a jedina razlika se ogleda u podignutim taktovima, i to uglavnom po 100 MHz. Novi modeli su tu da zamene stare, a Haswell refresh za sada nema nijedan otključani (K) procesor (kodno ime Devil’s Canyon), jer se njihovo lansiranje očekuje kasnije ove godine, taman pred predstavljanje nove Broadwell arhitekture. Čisto da bismo vam plastično prikazali, novi procesori će se nazivno razlikovati po trećoj cifri numeričke oznake. U perspektivi ovo znači da će novi Core i7 4790 menjati 4770 i imati po 100 MHz više taktove (bazne i Turbo). Umesto Core i5 4670 dolazi 4690, umesto Core i5 4570 dolazi 4590, a umesto Core i5 4440 naslednik – 4460…

Mi smo na test dobili Core i5 4690, a kako se pokazao na testu možete pročitati u redovima ispod. Međutim, prvo ćemo se podsetiti Haswell mikroarhitekture i svega što ona donosi.
Haswell od A do Š
Kada je nomenklatura u pitanju, Intel je nastavio praksu koju je utemeljio kod Sandy Bridge, pa prvi deo numeričke oznake obeležava generaciju – ovoga puta četvrtu, ostala tri broja predstavljaju “klasno pozicioniranje”. Ovo znači da će modeli 46xx po pravilu biti jači od 45xx ili 44xx, naravno tu su i poznati sufiksi: “K” za modele sa otključanim množiocem, “S” i “T” za low power modele orjentisane ka performansama, odnosno potrošnji. Tu su i novi “R” procesori koji će označavati modele sa najjačim GPU-om u sebi (GT3e). Naravno, treba očekivati i “P” modele koji će biti uskraćeni za GPU deo. Sa mobilne strane postoji gruba podela na CPU-ove namenjene Ultrabook računarima – “U”, SoC (System on Chip) koji poseduje novu Intel “Iris” grafiku i “Y”, SoC sa najmanjom potrošnjom, i CPU-ove namenjene “regularnim” laptop računarima dual i quad core “M” i quad core “H” modele sa “Iris Pro” grafikom.
Pre nego što se pozabavimo konkretnim desktop modelom, evo i malo informacija o samoj Haswell mikroarhitekturi. Dobar deo informacija bio je poznat i pre nego što smo mi na test dobili procesor, ali nije zgoreg da se osvrnemo malo na poboljšanja o kojima Intel govori.

U samom startu Intel se ogradio kada je najavljivao Haswell kada su CPU performanse u pitanju. Naime, rečeno nam je da ne očekujemo revolucionarni korak na ovom polju, naravno, unapređenja uvek ima, u velikom broju, ali da će ovoga puta fokus biti na dve stvari – potrošnji i GPU delu.
Sa CPU strane postoji nekoliko bitnih promena, ali nema svrhe sve ih nabrajati već ćemo se fokusirati na najbitnije. Pre svega sa organizacione strane izvršena je optimizacija. Kao i svaki put, prediktor grananja (Branch predictor) i hardverski prefetcher (deo koji učitava informacije iz memorije unapred) su dobili svoje revidirane algoritme rada, pa sada sve operacije izvršavaju brže i efikasnije, što je jako bitno kada su performanse u pitanju jer se radi o možda dva najbitnija dela procesora.
Prevedeno na “narodni jezik” optimizacija ove dve komponente direktno podiže IPC (broj instrukcija koje se mogu obraditi po jednom “kloku”), a samim tim direktno i performanse. Kao i svaki put teži se povećanju internih bafera, pa su ovoga puta proširenje memorije dobili OoO (Out of Order), Store (čuvanje) i Load (učitavanje) baferi. Logičan korak prilikom povećavanja pomenutih bafera je i povećavanje registara za rad sa celobrojnim i vrednostima sa pokretnim zarezom (floating point).

Sva ova unapređenja omogućila su jednostavniju implementaciju nove generacije AVX instrukcija (AVX2). AVX je predstavljen kod Sandy Bridge arhitekture, a u suštini se radi o FMA jedinicama koje su zadužene za proste operacije (sabiranje i množenje). Ako za trenutak obratimo pažnju na arhitekturu procesora, kod koga se svi zadaci u suštini i “razbijaju” do prostih operacija, onda ova priča ima veću težinu. Same FMA (Fused Multiple Add) jedinice omogućavaju izvršavanje operacija sabiranja i množenja u jednom koraku, pa se broj ciklusa potreban za obavljanje ovih operacija smanjuje.
Da podsetimo FPU jedinica kod AMD procesora već od Bulldozer generacije ima FMA4 instrukcijski set, a hardverski FMA3 koji sad viđamo kod Haswell generacije postoji implementiran u Piledriver jezgrima. Osnovna razlika između FMA4 i FMA3 je u broju operanada. Naime FMA ima formu: d = a + b x c. Kod FMA4 je moguće da se svaki operand nalazi u zasebnom registru, dok FMA3 zahteva da “d” bude u jednom od registara koji sadrži “a”, “b” ili “c”. Sa tri operanda izvršni kod je kraći i hardverska implementacija je jednostavnija, što znači i veću efikasnost, a samim tim i bolje performanse.

Još jedna bitna stvar koju je Intel promenio kod Haswell generacije je razdvajanje keša unificirane frekvencije koji je predstavljen kod Ivy Bridge generacije. Sa ove tačke gledišta razvojni tok keš memorije možemo posmatrati kao slepo crevo iliti neuspeli pokušaj, jer se sa Haswell arhitekturom pokazalo da je jedinstvena keš frekvencija efikasnija i bolji od verzija sa različitim taktovima. Nakon neuspešnog eksperimenta Intel se vratio na postavke vrlo uspešne Nehalem arhitekture i predstavio novi CPU sa kešom za CPU, GPU i L3, koji ima jedinstvenu frekvenciju. Naravno da je nova reorganizacija dovela do manje potrošnje, veće efikasnosti, boljih performansi…Iris
Nova generacija procesora donela je unapređenja i na polju integrisane grafike. Intel je doneo odluku da dosta ozbiljnije pristupi razvoju grafičkog procesora, pa su novi GPU-ovi, tačnije dve najjače verzije dobile ime – Iris. Radi se o Iris i Iris Pro grafikama pre svega namenjene prenosnim računarima, ali i desktop verzijama. Nova grafika bi trebala da duplira performanse u poređenju sa prethodnom generacijom iGPU-ova, naravno sa unapređenim Quick Sync transkoding operacijama. Grafike su podeljene u tri dela: GT1, GT2 i GT3.

Najslabija GT1 verzija ima grafiku koja se prosto zove “Intel HD Graphics” i raspolaže sa 10 EU (HD Graphics 3000 je imala 12, a HD Graphics 4000 16 EU). Sledi GT2 koja će se nalaziti u najvećem broju procesora i koja je podeljena na HD4200, HD4400 i HD4600. Svi GT2 modeli imaju 20 EU, a oznake odvajaju modele sa različitim radnim taktovima. Na vrhu se nalazi GT3 sa čak 40 EU. Verzije koje imaju radni takt do 1,1 GHz su nazvane “HD 5000”, GT3 sa maksimalnim klokom do 1,3 GHz ima Iris nomenklaturu i zove se “Intel Iris graphic 5100”. Najjača verzija, GT3e se naziva “Intel Iris graphic 5200”. Kodna oznaka GT3e je skraćenica od  (GT3 + embedded DRAM) jer se radi o grafici koja ima svoju memoriju, koju popularno zovu “L4 keš memorija”.
FLOPS je akronim od “FLoating-point Operations Per Second” i predstavlja jedinicu mere performansi računara ili nekih njegovih delova koji mogu da nezavisno obrađuju informacije (CPU, GPU). Da je Iris veoma ozbiljan i ambiciozan projekat govore i teoretske performanse po kojima Iris Pro grafika ima čak 832 GFLOPS naspram 691,2 GFLOPS, koliko ima NVIDIA GeForce GT 650M. Iako se radi o teoretskim podacima, jasno je da tu ima mnogo sirove snage, te da je Intel sa Iris udario tamo gde je bio najslabiji. Očekivano ideja iza Iris projekta je ojačavanje GPU performansi kod Ultrabook računara i tableta kako bi bili konkuretni i na poljima multimedije.

 
Core i5 4690

Početkom juna 2013. godine zvanično je predstavljen Intel Core i5 4670, a nepunih godinu dana kasnije dobili smo naslednika – Core i5 4690. Jedina razlika između ova dva modela ogleda se u radnim taktovima, koji su kod novog modela povećani za po 100 MHz, pa sada 4690 radi na 3,5/3,9 GHz umesto 3,4/3,8 GHz, na koliko radi 4670. Kao i kod prethodnika, novi Core i5 raspolaže sa 4 x 32KB instrukcijskog i 4 x 32 KB data keša na L1 nivou, 4 x 256 KB L2 i 6 MB deljenog L3 keša.

Očekivano najjači Core i5 raspolaže sa četiri fizička jezgra i nema Hyperthreading tehnologiju što je i bila praksa dosad, a TDP je zadržan na maksimalnih 84 W. I na GPU strani nema pametnih promena, radi se o istom GPU koji smo videli i kod Core i7 4770K – GT2, odnosno Intel GMA HD4600.  

Raspon radnih frekvencija se kreće od 350 MHz do 1,2 GHz. Grafika raspolaže sa 20 EU, 2 ROP-a i 4 TMU sa 128-bitnim interfejsom ka memoriji. Podržan je DirectX 11.1 i SM5, a izvršena su i unapređenja na polju QuickSync endžina koji je doživeo svoju treću generaciju, pa će manipulacija multimedijom biti bolja. Sve ovo je zato što su 4670 dosad i 4690 odsad najjači Core i5 procesori, koji su, osim manje keš memorije i HT tehnologije najbliži Core i7 familiji.  
[modul]specifikacija=5386[/modul] 
 Core i5 4690 vs Core i5 4670K vs Core i7 4770K vs Core i7 3770K
Za potrebe poređenja performansi iskoristili smo iste procesore koje smo koristili kada smo testirali Core i5 4670K, Na ovaj način imamo jedan model prethodne generacije (Core i7 3770K), njegovog naslednika (Core i7 4770K), aktuelnog najjačeg otključanog Core i5 – 4670K, i njegovog spiritualnog naslednika (bez “K”), model Core i5 4690. Novi Haswell refresh trenutno nema modele sa otključanim množiocem, pa ispitivanje granica overkloka nije previše interesantno, jer se svodi na podizanje BCLK frekvencije, što opet umnogome zavisi i od matične ploče koju posedujete, a ne može previše da podigne radne frekvencije.  

Kada su performanse u sintetičkim testovima u pitanju Sandra definitivno daje presnost modelima sa više jezgara, ali se vidi da ALU jedinica ne zaostaje mnogo za dosta jačim Core i7 procesorom prethodne generacije. U multimedijalnom delu se vidi prava prednost nove generacije grafike i unapređenja rada u manipulaciji multimedijom, pa novi Core i5 i Core i7 Haswell generacije ovde ostvaruju odlične rezultate.  

 



Očekivano, kriptografija koja se oslanja na sirovu snagu procesora onemogućava Core i5 modelima da stoje rame uz rame sa jačim Core i7 modelima, a slična je situacija i sa preslikanim testom iz realne primene – WinRAR aplikacijom.

U 3DMark testovima razlike se vide zbog nove generacije grafike, pa dok Core i5 modeli zaostaju za 4770K zbog slabije CPU strane dotle je prednost nad Core i7 3770K evidentna svuda sem u Physics testu kod 3DMark 11.

Minimalna unapređenja kod memorijskog kontrolera dovela su do toga da testovi memorije ne pokazuju skoro nikakve promene, pa smo radi da zaključimo da je ionako odlični memorijski kontroler i kod Core i5 isto efikasan kao i kod Core i7 modela obe generacije.



Manipulacija video materijalom – enkoding i dekoding se oslanjaju na sirovu snagu procesora, a li i na QuickSync engine pa se pomak vidi u brojkama kod nove generacije procesora.




 S obzirom na to da je grafika u Core i7 4770 samo za 50 MHz brža u odnosu na onu u Core i5 4670K/4690 očekivali smo vrlo slične performanse, a razlike su postojale samo u testovima koji se malo više oslanjaju na CPU deo. Prednost itekako postoji, posebno u poređenju sa prethodnom generacijom, pa je napredak koji novi GPU ima itekako evidentan.








Prava i jedina prednost novog Core i5 4690 modela je ta što sad za iste ili manje pare možete da kupite 100 MHz sporiji 4670K koji ima otključan množilac, i koji ćete za 10 sekundi overklokovati iz Windows okruženja na mnogo više taktove. U svemu ostalom nema previše smisla tražiti prednosti “novih” modela. Jednostavno, kao i sa Core i7 4770K, Haswell nije doneo praktična unapređenja u odnosu na Ivy Bridge. Ako zanemarimo grafiku koja jeste bolja, i to samo kod skupih modela, što obesmišljava celu priču, prava prednost u odnosu na prethodnu generaciju ogleda se u maksimalnih 10% i to u pojedinim testovima, dok je u realnom redu nećete ni primetiti.

Core i5 4690 je kao i 4670K – odličan procesor. Poseduje dobre performanse za korisnike kojima OC nije interesantan, ali je tu više kao žrtva poslovne politike – predstavljen da bi se podstakla prodaja do sada predstavljenih Haswell modela, a manje kao realna potreba tržišta. Obzirom da je bez prave konkurencije u višim kategorijama, kao i da je situacija na PC polju takva da je objektivno sve manje toga direktno zavisno od procesorske snage i da je to ozbiljan trend na svim poljima, logično je da Intel kreira tržišne uslove na ovakav način. Sa druge strane, navedeni faktori znače i da ni tržište kao takvo ne vapi previše za procesorskom snagom…  

Prednosti:
– 100 MHz viši radni takt
Mane:
– ne donosi nikakve novine – Skuplji od Core i5 4670K
Procesor na test ustupio Intel.