Aleksandar Božović
Nemamo baš puno prilika da detaljno testiramo najjače predstavnike Intel Core serije procesora što se posebno odnosi na HEDT (High End Desktop) platformu i odgovarajuće LGA 2066 primerke. Jednostavno, potpuno zapostavljanje ovog dela tržišta, dovelo je do toga da korisnici imaju vrlo malo konkretnih inforamcija o Core i9 procesorskoj platformi, pa su ovi procesori u našim krajevima čista egzotika. No, ako je iko krivac za takvu situaciju onda je to Intel. Uglavnom mi smo se nekako snašli i dobili jedan primerak Core i9-7900X procesora koji ćemo vam danas predstaviti.
Pre otprilike godinu dana AMD je izlaskom Ryzen procesora i nedugo nakon toga promocije Threadripper CPU platforme za HEDT računare, prilično uzdrmao Intel pozicije u nekada, skoro povlašćenoj klasi najbržih PC rešenja. AMD je uspeo da stigne Intel u delu performansi takt za takt, i ne samo to jer je istovremeno ponudio više procesorskih jezgara za manje novca. Bio je to bolan udarac u najslabiji deo, jer dotadašnji Intel Broadwell-E procesori u ovom segmentu nisu bili spremni da se nose za iznenadnim napadom AMD modela.
Nedugo nakon toga Intel je pripremio odgovor koji je više iznuđen nego deo neke smislene strategije kao rezultat nastojanja da se korisnicima ponudi nešto kvalitativno bolje. Procesori sa Skylake-X arhitekturom oličeni u potpuno novoj seriji centralnih procesora koji su po prvi put poneli oznaku Intel Core i9, poslati su da stanu na put izazovu zvanom AMD Ryzen Threadripper. Prvi u ešalonu jedinice za “odmazdu” je bio upravo današnji test primerak, 10C/20T Core i9-7900X. Sa cenom od 1000 evra ovaj procesor je u klasi najskupljeg i najjačeg u trenutnoj ponudi AMD Threadripper rešenja sa razlikom da Intel Core i9-7900X ima 6 fizičkih i 12 logičkih jezgara deficita, a što je mora se priznati, velika razlika.
Intel je cenu svog procesora više rangirao na osnovu cene svojih prethodnika nego što je u obzir imao konkurenciju, tačnije po malo od svega, a što po našem ličnom sudu i nije najsrećnije rešenje. Imajte takođe na umu da dotični Skylake X nije poslednji izdanak Intelove 14nm tehnologije. Postoji i Kaby Lake LGA 2066 verzija, ali ona nije u domenu Extreme Edition serije, jer nema toliki broj jezgara već je faktički portovana sa LGA 1151 na LGA 2066 pakovanje, pa realno ne predstavlja iole ozbiljniju pretnju Threadripper modelima kada su u pitanju poslovi zahtevnih proračuna. U međuvremenu je izašao i Coffee Lake ali ne i za LGA 2066 verziju platforme. To samo govori koliki je trenutni generacijski jaz između Intel mainstream i HEDT klase procesorskih rešenja.
I ne radi se ovde samo o povećanju pukog broja procesorskih jezgara jer je Intel Core i9 doneo i veći broj brzih PCI Express Gen3 komunikacionih linija koje su pod direktnom kontrolom sistemskog kontrolera centralnog procesora. Posledica toga je da će svi uređaji prikaćeni na ove PCI-E putanje raditi brže zbog veće propusne moći kada je u pitanju transport velike količine podataka. Da budemo konkretni, Core i9 7900X u kombinaciji sa X299 matičnom pločom obezbeđuje ukupno 44 PCI Express linije za komunikaciju sa uređajima, a što je 4 više u odnosu na prethodnu Intel X99 platformu.
Dakle, Intel Core i9 je jedan najjačih u liniji HEDT procesora sa kompletnim arsenalom PCI Express komunikacionih linija jer Core i7 modeli imaju manji broj raspoloživih putanja za vezu sa uređajima, baš kao i još niže rangirani Core i5 modeli u ovoj klasi. Zapanjujuća činjenica je da početni Core i9 model, koji upravo danas testiramo, startuje sa cenom od čak 1000 evra, a Intel u svojoj ponudi ima i 12, 14, 16 i 18-jezgarne modele po ceni od 1200, 1400, 1700 i 2000 evra.Izlaskom Skylake-X serije procesora Intel je promenio sturkturu keš memorije u odnosu na standardne Skylake primerke. Drugostepeni (L2) keš je povećan sa 256KB na čak 1MB po pojedinačnom jezgru. Sa druge strane je smanjena količina zajedničke L3 keš memorije. Generalno, procesori su postali efikasniji u radu, ali sa druge strane je isto tako činjenica da postoji deo softvera koji u nekim situacijama daje prednost prisustva većoj količini L3 memorije za keširanje podataka.
Novitet je i prisustvo Turbo Boost Max 3 tehnologije koja je zapravo poboljšana tehnika ubrzanja pojedinačnih procesorskih jezgara. U slučaju konkretnog modela, ona može ubrzati jedno fizičko tj. dva logička jezgra na veću radnu frekvenciju od one definisane maksimalnim Turbo korakom i to prilikom punog opterećenja. Istovremeno je obezbeđena Windows 10 kompatibilnost pratećeg softvera kojim korisnik može da definiše dejstvo Turbo Boost Max 3 u željenoj aplikaciji, a sve kako bi što lakše iskoristio mogućnosti ove dodatne pogodnosti. U praksi to funkcioniše prilično dobro jer izvršenje dva instrukcijska niza možete ubrzati do 4.5GHz na Core i9 7900X modelu.
Intel Core i9 7900X procesor raspolaže sa 10 fizičkih i 20 logičkih (HTT) procesorskih jezgara. Radi na baznoj frekvenciji od 3.3GHz, a maksimalna turbo frekvencija pojedinačnih jezgara iznosi 4.3GHz. Pomenuta Turbo Boost Max 3.0 tehnologija dozvoljava da u povoljnim toplotnim uslovima i granično kontrolisanoj potrošnji, dodatno ubrzate dva najbolja jezgra na maksimalnih 4.5GHz. Odmah nam se nameće hronologija sličnosti sa onim što AMD koristi na Ryzen primercima i što obeležava terminom XFR tj. “eXtended Frequency Range”, a funkcioniše po skoro identičnom obrascu.
Sa ovako podešenim rasponom radnih frekvencija i svojih 10C/20T jezgara u kombinaciji sa 13.75MB L3 keš memorije, Core i9 7900X prema podacima proizvođača prosečno troši 140W električne energije. Obzirom na istu potrošnju kao u slučaju prethodnika (Broadwell-E), bitno je spomenuti da Skylake X radi na značajno većoj radnoj frekvenciji (300-500MHz).
Procesor koristi četvorokanalni memorijski kontroler koji može da adresira maksimalno 128GB DDR4 RAM memorije. Podržane su Intel Optane, Hyper Threading, Virtuelization i druge poznate tehnologije koje Intel već neko vreme koristi na svojoj desktop generaciji CPU procesora. Još jedna specifičnost nove serije Intel HEDT procesora je upotreba LGA 2066 procesorskog pakovanja, činjenica koja je donela sa sobom potrebu korišćenja nove generacije matičnih ploča baziranih oko Intel X299 čipseta. Novi čipset je sa sobom doneo unapređeni interfejs direktne komunikacije sa CPU čipom i poboljšan je sa DMI 2 na DMI 3 standard koji nudi veću propusnu moć za prenos podataka. U tom kontekstu, magistrala za komunikaciju X299 čipseta broji ukupno 24 PCI-E putanje. U cilju bolje optimizacije i raspolaganja postojećim resursima čipseta, broj podržanih SATA portova na nivou čipseta je smanjen sa 10 na 8, ali je u isto vreme povećan broj USB 3.0 portova sa 6 na 10. Na žalost, X299 čipset ne podržava direktan rad ultra brzih USB 3.1 portova. Ako je za utehu tu je podrška za Intel Optane tehnologiju koja bi trebalo u prvo vreme da posluži kao ultra brzi sistem keširanja za rad SSD diskova.
Novost na X299 platformi je prisustvo VROC ili “Virtual RAID on CPU” funkcije koja omogućuje pokretanje i međusobno uvezivanje više PCI Express NVMe SSD diskova zajedno u RAID konfiguraciju, direktno preko magistrale koja je pod arbitražom CPU-a. Time se postiže ogroman protok podataka za namenske aplikacije sa enormnim zahtevima u pogledu velike količine podataka. Tehnički gledano ovim načinom se prevazilazi ograničenje DMI magistrale i limita od 32Gbps, radi postizanja transfera od neverovatnih 128Gbps. Da bi konfigurisali VROC potrebno vam je pored PCI Express NVMe diskova, odgovarajuća verzija X299 ploče sa pripadajućom karticom koja može da primi do četiri PCIe 3.0 x16 M.2 diska i na taj način ispunite tehničke uslove za postizanje prethodno navedene vrednosti transfera podataka. Pored toga, obavezan uslov je korišćenje Skylake X verzije procesora jer Kaby Lake X ne podržava VROC funkcionalnost. Konačno, sve ovo radi isključivo sa Intel NVMe SSD diskovima, ne i sa proizvodima drugih proizvođača, kao na primer dokazano brzih diskova iz Samsung SSD 960 Pro serije. Intel je nepopravljiv u nameri da dodatno naplati pogodnosti svoje platforme. Dodatna začkoljica je što za aktiviranje VROC RAID funkcije morate imati VROC šifru, a koju obezbeđuje lokalni Intel zastupnik. Dakle, funkcija koja je praktično u potpunosti kontrolisana i time ograničena od strane Intela.Subjektivni osećaj u radu je izuzetan. Velika raspoloživa snaga “pod rukom”, zahvaljujući mnogobrojno prisutnim jezgrima daje onaj “faktor X” osećaj kako zapravo sve možete mnogo brže uraditi, gotovo trenutno. Nemate skoro nikakva ograničenja. Sa druge strane nismo iznenađeni jer taj osećaj nam je već dobro poznat, ali sa konkurentske AMD Threadripper – X399 platforme.
Procesor je fizički osetno veći od “mainstream” LGA 1151 modela. Procesorsko ležište je glomazno kao i ono u prethodnoj LGA2011 v3 verziji sa dvostrukim sistemom poluga za zaključavanje CPU čipa. Ploče još više naglašavaju osećaj posebnosti i snage jer su krcate opcijama, opremom i dodatnim mogućnostima. Po prvi put smo videli da na pozicijama nekadašnjeg sistemskog kontrolera, pojedini modeli koriste OLED ekran sa sistemom informisanja korisnika o trenutnom statusu pojedinačnih komponenti i samog sistema. Intel se definitivno potrudio da kod korisnika izazove “Woow” efekat. Obzirom na to koliko košta čitava platforma, nismo ništa manje ni očekivali.
Kada pričamo o overkloking mogućnostima odmah ćemo vam reći da su one ograničene. Glomazni procesori sa velikim brojem jezgara i visoke radne frekvencije, nisu idealna kombinacija. To nas svakako nije sprečilo da pokušamo sa dodatnim ubrzanjem Core i9 7900X procesora. Obzirom na karakteristike samog čipa trebalo je povesti računa o iole adekvatnom hlađenju i snažnom napajanju koje će na pravi način podržati rad ubrzanog procesora. Najveći problem sa overklokingom jednog ovakvog procesora je definitivno velika toplota koju oslobađaju mnogobrojna jezgra prilikom punog angažovanja na višim frekvencijama. Ovakvi uslovi utiču na izrazito visoke radne temperature, koje gotovo u trenutku prelaze sigurnosne limite. Otuda smatramo da je iole kvalitetan AiO sistem hlađenja minimum uslova za uspešan overkloking Skylake X procesora.
Čitav proces ubrzanja se praktično svodi na lov Turbo frekvencija, ali u režimu rada svih prisutnih jezgara na istoj frekvenciji i vrednosti multiplikatora, a ne samo pojedinačnih. To je ujedno i glavna razlika u odnosu na “default” režim rada. U takvim uslovima naš Core i9 sa 10 jezgara menja svoju ćud jer naizgled običan i poslušan na fabrički podešenim vrednostima, postaje prava neukroćena zver. Svoju “mračnu” stranu pre svega ističe iznenadnim skokovima temperature koja se munjevito povećava, veoma brzo prevazilazeći mogućnosti vašeg sistema hlađenja. Zbog toga treba biti posebno oprezan sa radnim naponima procesorskih jezgara jer će i najmanje povećanje u kombinaciji sa visokim radnim frekvencijama izbaciti procesor iz stanja stabilnog rada. Okidač za aktiviranje sigurnosnih sistema deluje gotovo trenutno kako se ne bi oštetio procesor.
U dotičnim situacijama u velikoj meri pomaže dobra ploča sa kvalitetnom VRM jedinicom i aktivnim LLC sistemom stabilizacije napona. Veće oscilacije radnog napona samo mogu da pogoršaju situaciju sa grejanjem ovako glomaznog procesora. U našem slučaju uspeli smo da test primerak stabilizujemo na 4.4GHz (zaključan multiplikator na 44x za sva jezgra) pri radnom naponu od 1.2V i aktivnom LLC (Level 6) opcijom na ASUS WS X299 Sage ploči koja je svoju ulogu zaista besprekorno odradila tokom ovog testa. Temperature prilikom polučasovnog renderinga su bile tik ispod granice od 100 Celzijusa, i to u uslovima “otvorenog” sistema. Osećaj je na ivici prijatnog i ispunjen zebnjom da bi sistem svakog časa mogao da se otrgne kontroli što bi neminovono moglo da rezultira negativnom posedicom po CPU. Zbog toga nismo “gurali” do samih granica izdržljivosti jer za tako nešto je neophodan vanserijski sistem hlađenja, a ne neko komercijalno rešenje kao što je to bio slučaj sa našim hlađenjem. Otuda u takvim situacijama treba biti racionalan i realan, te toplo savetujemo da procesor koristite na fabričkim podešavanjima.
Sumiramo utiskom da nova Intel LGA 2066 platforma na bazi Intel Core X-serije procesora i adekvatnih X299 matičnih ploča odiše luksuzom, komformom i obiljem snage. Jedno je subjektivni osećaj, a drugo realne mogućnosti u radu i odmeravanju snaga sa direktnom Threadripper konkurencijom. Zbog toga pogledajmo kako se Intel Core i9-7900X pokazao u uslovima izvršavanja najpopularnijih aplikacija kao i nezaobilaznog gejminga…Test sistem:
MB:
Asus WS X299 Sage
CPU:
Intel Core i9 7900X Skylake-X
RAM:
4x8GB HyperX Savage DDR4 2400 CL15
VGA:
AMD Radeon RX480 8GB
HDD:
Seagate Barracuda ST1000
SSD:
Kingston A400 240GB
Cooler:
Cooler Master AiO MasterLiquid Pro 240
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
Performanse:
[modul]test=664[/modul]
[modul]test=665[/modul]
U ovoj grupi testova je zanimljivo videti način i stepen iskorišćenja velikog broja prisutnih jezgara. Obzirom da su po svojoj prirodi u pitanju računski intezivne aplikacije, iznenađenje je koliko je velika razlika u pojedinim situacijama. Primera radi, 4D Cinema Studio koristi svaki delić raspoložive snage prisutnih procesorskih jezgara, dok sa druge strane 3ds Max razočaravjuće malo korsiti procesorske resurse Core i9-7900X modela. Znali smo i ranije za ovakvo ponašanje pomenute aplikacije ali ovog puta je stepen iskorišćenja zaista mali. Mogući razlog je i promena u strukturi memorije za keširanje. Bilo kako, tek dobijeni rezultat je daleko ispod očekivanog nivoa koji je srazmeran ceni ovog procesora.
3ds Max – mali stepen iskorišćenja raspoloživih CPU jezgara
4D Cinema Studio – optimalna uposlenost svih raspoloživih CPU jezgara
[modul]test=666[/modul]Prvi utisak nakon testiranja Intel Core i9 7900X procesora je u najmanju ruku čudan, zato što smo jedan ovakav premijum procesor testirali sa relativno velike vremenske distance. Trebalo bi da smo oduševljeni, u najmanju ruku ushićeni, ali je taj osećaj definitivno izostao jer je AMD sa Threadripper-om preuzeo Intelu taj “dragoceni” faktor iznenađenja. On je dodatno pomračen time što Intel Core i9 7900X realno nudi manje snage od direktnog cenovnog konkurenta – AMD Threadripper 1950X modela. Uz jednako atraktivne i moćne AMD X399 matične ploče, AMD definitivno deluje spremno i možda za nijansu bolje u ovoj specifičnoj klasi PC računara.
Ovde nema nedoumica, ovakve platforme su tu da pruže korisnicima aposlutni maksimum brzine u proračunima prilikom izvršenja profesionalnih aplikacija. Zbog toga nema mesta komporomisima i izgovorima, ili jesi ili nisi najbrži i najbolji. Naš lični utisak govori kako je Intel Core i9 7900X definitivno brz, tačnije, pakleno brz ali u isto vreme zaostaje u pojedinim situacijama gde se vrednuje suština procesorske snage. Reorganizacijom sistema keš memorije i dodatkom fizičkih jezgara, Intel je definitivno napravio izuzetno brzu seriju procesora (Core i9). Sa druge strane pomalo smeta činjenica da za prilično visoku cenu koju plaćate ne dobijate poslednju reč Intel tehnologije i u tom pogledu Skylake X arhitektura nije tako aktuelna kao Ryzen Threadripper. Definitivno jeste moćna, ali u onim odlučujućim detaljima, ostaje finalni utisak kako Intel nije uspeo dovoljno da se oporavi od iznenađenja zvanog AMD Threadripper.
Pokušavamo realno da sagledamo ko bi uopšte dao prednost Core i9 7900X procesoru kada za iste pare ima faktički brži Threadripper 1950X? Možda je jedini razlog korišćenje nekih namenskih, usko specifičnih karti za montažu koje imaju strogo propisane specifikacije sistema preporučene za rad, a gde se prema nekoj ranijoj praksi, kada AMD nije postojao u HEDT klasi, navodi Intel kao referentno rešenje. Ovo važi samo u slučajevima kada tražite apsolutni maksimum od kupljenog hardvera, dok će tradicionalni ljubitelji Intel procesora, svakako pronaći razloga da se opredele baš za ovaj procesor. Onima koji su navikli da hvale svoj računar i pri tome razoružaju drugu stranu u pogledu iole racionalnih argumenata na račun brzine i moći njihovih Intel baziranih radnih stanica, moraće da zavuku ruku dublje u džep i izbroje najmanje duplo više novca za 16 i 18-jezgarne Core i9 modele.
Intel Core i9 7900X nije ostavio neki posebno upečatljiv utisak. U jednom ovako skupom pakovanju od koga očekujete da bude ubedljivo nadmoćan, najmanje što očekujete jesu aktuelna Coffee Lake jezgra. To ovde nije slučaj radi se o već možemo reći, vremešnim Skylake X jezgrima koja teže kontrolišu radnu temperaturu na visokim frekvencijama što je definitivno znak upotrebe inferiornije 14nm tehnologije.
Njegova primena ima smisla u strogo kontrolisanim uslovima gde softver zna da iskoristi prisustvo ovolikog broja CPU jezgara, u suprotnom je to bespotrebno trošenje para. Ova konstatacija se posebno odnosi na gejming, osim u slučajevima ako se igrate i strimujete u realnom vremenu, ali čak i tada imate opciju u vidu jeftinijih, a izuzetno brzih Intel Coffee Lake Core i7 8700K modela. Međutim, nisu gejmeri ciljana grupa korisnika, već oni kojima je obilje snage potrebno za računski intezivne operacije poput 3D i video renderinga, konverzije zahtevnih video formata, Hackintosh mašina, itd.
I za kraj vraćamo se na početak zaključka. Da je kojim slučajem Intel bio aktivniji i prvi predstavio Core i9 7900X + X299 platformu, definitivno bi iskoristio faktor iznenađenja. To se nije desilo i dotični efekat je prevagnuo na stranu AMD-a. Intel računa na svoje tradicionalne korisnike, ali i njih će biti manje tokom vremena jer malo ko je spreman da skupo plaća Intelove pogrešne procene i namerno zapostavljanje tržišta na kojima nekada bio nedodirljiv, a danas već pomalo prosečan i uobičajen!
Prednosti:
– Velika snaga procesiranja
– Platforma naprednih karakteristika
– Povećan broj brzih PCI-E komunikacionih linija
– Efikasniji mehanizam keširanja
Nedostaci:
– Grejanje i zahtevnost u pogledu sistema hlađenja
– Visoka cena
CENA: 1000€
