Intel D975XBX “Bad Axe”

Delimir Tasić Kompanija Intel dugi niz godina nudi, kako je to sada popularno reći, kompletan ”eko-sistem” za svoje procesore. Pored, odgovarajućeg čipseta Intel nudi i kompletne platforme za svoje procesora, pa smo tako bili skoro svedoci lansiranja vPro i ViiV brendova, koji su tu da upotpune učešće kompanije iz Santa Klare na tržištu platformi. Pored čipova, Intel već dugi niz godina nudi i matične ploče. Intel-ove ploče uvek je bio glas da su veoma kvalitetne, ali im je, kada su napredni korisnici u pitanju, uvek nedostajalo nešto da bi bile prihvaćene i u tim krugovima. To “nešto” bila je overklok sekcija u BIOS-u. Naime, sve Intel-ove ploče koje smo do sada imali prilike da vidimo imale su u svojim EEPROM-im snimljen BIOS koji je nudio impresivni broj podešavanja, ali nijedno podešavanje vezano za ubrzavanje sistema iznad specifikacije. U najboljem slučaju tu su bile opcije za podešavanje memorijskih parametara i to je bilo to. Intel je promocijom Core 2 Duo procesora odlučio da povrati brzinsku krunu na sve moguće načine. Da podsetimo, Core 2 Duo podrška nema toliko veze sa čipsetom koliko ima veze sa naponskom jedinicom na matičnoj ploči. Intel je novu specifikaciju za napajanje procesora označio kao “Intel Voltage Regulation Rev. 11” i konkretno to znači da je sasvim moguće naći matičnu ploču sa i975x čipsetom koja ne podržava Core 2 procesore. Takva sudbina zadesila je i inicijalne revizije Intel D975XBX matične ploče, pa tako revizije 301, 302 i 303 nisu bile u stanju da rade sa Core 2 procesorima. Ipak, spas za one koji su izdvojili ne tako malu sumu za neku od ovih ploča stigao je u vidu mogućnosti modifikacije same ploče.

Naime, na pojedinim inostranim forumima mogu se naći uputstva koja objašnjavaju detaljno kako je potrebno modifikovati ploču da bi podržavala Core 2 procesore. Ipak, Intel je od revizije 304 čuvenog Bad Axe-a i sam izvršio modifikaciju štampane ploče i obezbedio joj podršku za Conroe jezgra. Nezvanično smo saznali da će ova ploča, kao i uostalom veliki broj drugih Core 2 kompatibilnih matičnih ploča, podržavati i Kentsfield, odnosno Core 2 Quadro procesore kako im je zvanični tržišni naziv. Dakle, Intel je, pomalo iznenađujuće, omogućio da na jednoj ploči promenite čak tri generacije procesora. Naime, Intel D975XBX ”Bad Axe” rev. 304 izašla je nešto pre zvaničnog predstavljanja Core 2 Duo procesora, što znači da je u početku bila predviđena za Pentium D procesore, poslužiće više nego dobro za Core 2 Duo, a podržavaće i Core 2 Quadro… Sama D975XBX matična ploča jedinstvena je i po tome što po prvi put donosi u BIOS-u overklok opcije koje su omogućene kroz relativno novije revizije BIOS-a. Naime, Intel D975XBX ploča spada u “performance” segment Intel matičnih ploča i jedina u proizvodnom portfoliju Chipzilla-e donosi opcije za ubrzavanje sistema iznad fabrički propisane specifikacije.

Inicijalno ove mogućnosti bile su predviđene za Intel Core 2 Extreme procesore, ali je Intel korak-po-korak omogućio promenu vitalnih overklok parametara i na običnim Core 2 Duo modelima, a u poslednjih par revizija još više je povećan overklok potencijal na Bad Axe ploči. Naime, prve revizije BIOS-a koje su donele overkloking opcije imale su mogućnost ubrzavanja sistema do 30% što se pokazalo kao nedovoljno. Intel je izgleda uslišio molbe entuzijasta i ”otvorio se” za mogućnost dodatnih 20% ubrzanja sistemske magistrale, pa je tako sa novim BIOS-ima Intel D975XBX ”Bad Axe” moguće naštelovati da radi na magistrali koja je za čak 50% viša od fabrički propisane. Prosta računica kaže da je sa inicijalnih 266 MHz, na koliko radi magistrala Core 2 Duo procesora, Bad Axe moguće ubrzati na, za i975x čipset sasvim realnih, 400 MHz. Ipak, o overklok mogućnostima ćemo se detaljno pozabaviti kasnije. Ono što je još vredno pomena jeste da, iako Bad Axe donosi overklok mogućnosti i na običnim Core 2 Duo procesorima, pun overklok potencijal, kroz otključavanje dodatnih opcija, moguće je ostvariti samo sa Core 2 Extreme čipovima. Naime, ploča će, kada prepozna da se u njenom socketu nalazi “ekstremna verzija” Conroe procesora, automatski otključati dodatne opcije. Ipak, ni mogućnosti koje Bad Axe nudi u slučaju regularnih Conroe čipova nisu za zanemarivanje, ali krenućemo redom…

i975x – par smernica Intel i975x čipset nije toliko svež proizvod, naprotiv. Pomalo nas je začudilo da Intel nije u trenutku predstavljanja Conroe procesora ponudio i novu verziju kontrolerske logike. Za i975x čipset se ne može reći da je tehnološki u rangu npr. ATI RD600 ili nVidia nForce 4/5 čipsetova, jer i dalje multi-GPU konfiguraciju ostvaruje posredstvom dva PCI Express x8 slota za razliku od konkurencije koja odavno ima rešenja sa dva PCI Express x16 slota. Kada već govorimo o Multi GPU podršci valja reći i da je i975x za sada sposoban samo da radi sa ATI Crossfire konfiguracijama, dok je nVidia SLI i dalje van domašaja Intel-ovog čipseta. Namerno smo naglasili “za sada”, jer je multi GPU podrška stvar drajvera i vrlo lako se može desiti da nVidia u perspektivi omogući rad svoje SLI tehnologije i na Intel-ovim čipsetovima. Da je podršku za multi GPU veoma lako omogućiti na bilo kom čipsetu pokazuje i primer ATI Catalyst 6.9 drajvera. Nakon što je Intel pokušao da ”minira” RD600 čipset kod proizvođača matičnih ploča, ATI je omogućio u svojim drajverima Crossfire podršku čak i na P965 pločama. Ograničenje koje P965 ima i koje se odnosi na to da je drugi PCI Express slot za grafičku karticu opskrbljen sa samo četiri PCI Express linije prevaziđen je tako što je Crossfire na P965 moguć samo na karticama iz X1900 serije koje ionako komuniciraju preko eksternog Crossfire konektora i kabla. Međutim, ovim potezom ATI-ja P965 čipset učinjen je još atraktivnijim, jer pored drastično višeg overklok potencijala, P965 sada ima i mogućnost rada sa Crossfire režimom što je do skora bila ekskluziva i975x čipseta kao high-end rešenja. Veći overklok potencijal P965 ploča čini ih mnogo boljim izborom za vlasnike E6300 i E6400 procesora koji imaju nizak množilac. Pre nego što obratimo pažnju sa samu matičnu ploču, objasnićemo i ukratko način funkcionisanja Intel i975 i P965 čipsetova i njihovog rada sa memorijom. Naime, sigurno se sećate naših testova Athlon 64 procesora koji imaju integrisani memorijski kontroler, a koji je omogućavao da porastom takta procesora, raste i memorijski protok usled porasta takta memorijskog kontrolera. Naime, porastom takta memorijskog kontrolera smanjuju se memorijske latencije odnosno kompenzuju se smanjene latencije memorije. Kako je u slučaju Intel platforme memorijski kontroler i dalje u samom čipsetu postoji nekoliko vrednosti tzv. bazičnog takta magistrale (strap) pri kojima čipset/memorijski kontroler rade na default vrednostima. Između ovih vrednosti, kako se podiže FSB vrednost u BIOS-u dolazi do blagog porasta takta čipseta iznad nominalne. Intel je ”strap” vrednost kod i975 čipseta podesio na nižu vrednost nego što je to slučaj sa P965 pločama, pa je to osnovni uzrok zašto i975X ploče postižu niže taktove magistrale u poređenju sa P965 pločama. Naime, ukoliko povećavate takt FSB-a od vrednosti 200 ka vrednosti od 267, takt čipseta raste do vrednosti od 333 MHz, nakon čega pri FSB-u od 267 MHz, se obara na default vrednost (usled aktiviranja odgovarajućeg, nižeg, množioca). Naime, čipset ima svoj klok generator koji na osnovu magistrale koju podešavate u BIOS-u definiše takt čipseta. Dakle, promena internog množioca koji određuje takt čipseta trebalo bi da se vrši na vrednostima na svakih 67 MHz FSB –a dodatih u BIOS-u. Dakle, bazični takt čipseta, pri magistrali od 133 MHz podešenoj u BIOS-u je 67 MHz i na osnovu množioca koji definiše klok generator u čipsetu određuje se stvarni takt čipseta i samim tim memorijskog kontrolera. Povećavanjem magistrale u BIOS-u od vrednosti 133 do 200, raste i bazični klok od 67 MHz do 100 MHz. U intervalu od 67 do 100 MHz ne dolazi do obaranja množioca i čipset radi na povišenom taktu.

Tek kada se dostigne magistrala od 200 MHz u BIOS-u, aktivira se niži množilac u čipsetu i čipset resetuje svoj takt na fabričku vrednost. Tako je u teoriji, ali šta se dešava na konkretnim modelima ploča? Proizvođači jednostavno setuju ”FSB strap” na visoku vrednost što je moguće uraditi manipulacijom internim registrima čipseta i na taj način onemogućavaju promenu množioca čipseta pri niskim taktovima magistrale podešene u BIOS-u. To znači da dostizanjem npr. FSB-a od 266 ili 333 MHz ne dolazi do obaranja množioca u čipsetu odnosno čipset radi na višestruko uvećanom taktu, iako je generisana magistrala i dalje u okviru vrednosti koje su podešene u BIOS-u. To ima za posledicu poboljšanje performansi usled nižih memorijskih latencija, ali istovremeno utiče na nemogućnost postizanja visokih taktova FSB magistrale koja se podešava u BIOS-u. Osnovna razlika između i975x i P965 ploča leži u tome što je u većini slučajeva ”strap” kod i975x ploča podešen na višu vrednost, odnosno čipset pri nižim taktovima FSB-a podešenog u BIOS-u dostiže visoke taktove. Samim tim i memorijski kontroler radi na višem taktu i performanse memorije su bolje. Dakle, na taj način i975x obezbeđuje bolji rad sa memorijom u odnosu na P965. Sa druge strane strap kod P965 ploča podešen je na nižu vrednost i pri nižem taktu magistrale podešene u BIOS-u aktivira se obaranje množioca u čipsetu, memorijski kontroler i sam čipset obaraju svoj takt, opadaju memorijske performanse, ali zauzvrat dobijete mogućnost postizanja FSB takta od preko 500 MHz… To objašnjava zašto pri istim taktovima magistrale i976x ima bolje memorijske performanse u poređenju sa P965. Ili još bolja ilustracija je memorijski transfer koji smo postigli na ASUS P5B Deluxe i Intel D976XBX pločama pri magistrali od 400 MHz i memoriji podešenoj na sinhronu vrednost od 400 MHz (1:1). Naime, dok je i975x postizao 7400 MB/s u ovom slučaju, P965 je izvlačio ”svega” 6990 MB/s što navodi na zaključak da je usled ”strapa” podešenog na višu vrednost kod i975x čipseta, memorijski kontroler pri FSB-u od 400 MHz radio na višem taktu u poređenju sa P965 pločom. Međutim, za proizvođače matičnih ploča nije veliki napor da manipulacijom internim registrima čipseta podese ”strap” i kod P965 ploča na identičnu vrednost kao i u slučaju i975x modela i na taj način ustvari aktiviraju Intel Memory Pipeline Technology i na P965 čipsetu. ASUS je jedan od prvih proizvođača koji je imao ovakve eksperimente još u vreme i865/i875 kontrolerske logike. Da se delilac koji određuje takt čipseta kod ASUS P965 ploče koju smo poredili sa Intel D965XBX aktivira tek pri taktu od 400 MHz, odnosno da tek kada prekoračite 400 MHz FSB-a u BIOS-u čipset obori svoj klok na fabričku vrednost, pokazuje to da je memorijski transfer koji smo izmerili na sinhronih 400 MHz viši za 10% od onog koji smo dobili pri taktu od 401 MHz FSB-a. Od 401 MHz pa nadalje, memorijske performanse rastu, jer nastavlja da raste i takt čipseta do sledećeg obaranja množioca. Ipak, nemogućnost daljeg obaranja internog množioca prekoračenjem FSB-a od 400 MHz, definisalo je i limite P965 ploča po pitanju FSB-a. Slična priča važi i za i975x ploče, ali se “finalno obaranje” internog množioca koje je kod P5B ploče definisano na 400 MHz, kod većine i975x ploča postavljeno na nižu vrednost, pa limit čipseta se dostiže pri nižim taktovima FSB-a. Nismo još imali na testu ASUS P5W WS ploču kod koje bi trebalo, prema nekim najavama, da je vrednost ”strapa” modifikovana i približena vrednostima koje imaju P965 ploče što znači da će ova ploča biti u stanju da izvuče još viši takt FSB-a u odnosu na P5W DH koji smo ranije testirali. Upravo u modifikaciji strap vrednosti leži i odgovor zašto smo prilikom našeg prvog testa P965 ploča, koje su tada imale BETA BIOS-e, postizali skromne overklok rezultate (ispod 400 MHz FSB-a), da bi danas skoro svaka iole bolja P965 ploča dostizala skoro 500 MHz FSB-a. Npr. spomenuta ASUS P5B Deluxe ploča limite dostiže na vrednostima koje uveliko premašuju 500 MHz FSB-a. Još jedna stvar koju ovom prilikom valja napomenuti jeste i to da Intel platforma usled toga što je memorijski kontroler unutar čipseta, a ne unutar procesora ne profitira mnogo od zategnutih memorijskih parametara, pa je tako kako bi povećao kompatibilnost sa različitim tipovima memorija, Intel jednostavno Command Rate parametar fiksirao na vrednosti od 2T i onemogućio njegovu promenu. To je ujedno i glavni razlog zašto Intel ploče bije glas da bolje rade sa memorijom od nForce 4 SLI x16 ploča. Naime, nVidia omogućava promenu Command Rate vrednosti sa 2T na 1T po ugledu na AMD platformu, ali u slučaju Intel platforme to vodi samo do problema i nestabilnosti. Naime, jedina memorija sa kojom smo naterali 1T vrednost u DDR2-800 režimu bila je Kingston HyperX DDR2-900, ali su razlike između 1T i 2T vrednosti, za razliku od AMD platforme, u ovom slučaju bile mizerne.

Ploča na testu Intel svoje matične ploče prodaje pod brednom “Desktop Board”. Dakle, na taj način sugeriše se da je ploča upravo ono što Intel proizvodi i da je to neki vid default ploče – uzora svim ostalim proizvođačima. Bilo kako bilo, moramo reći da su sve Intel ploče koje je autor teksta do sada imao prilike da vidi zaista izuzetno robusno izrađene i karakteriše ih veoma stabilan rad. To je i logično, ako se ima u vidu da Intel ploče do sada nisu imale nikakve mogućnosti za overklok, a mnoge vrednosti su podešene na veoma konzervativne vrednosti (spominjali smo na prethodnoj strani Command Rate parametar…). Uz matičnu ploču u velikoj kutiji, pomalo neuobičajeno za Intel stiže i 3.5” bracket na kome se nalaze USB, Firewire i audio portovi. Još iznenađujuće je i to da je proizvođač spakovao crnu i belu maskicu kako bi se ovaj dodatak bolje uklopio uz boju vašeg kućišta što ne liči na ”konzervativni Intel”. Set pratećih uputstava je napisan veoma pažljivo i pokriva bukvalno sve aspekte rada ploče, a preteći posteri i štampani materijal dodatna su pogodnost za sistem integratore.

Naime, uz ploču stiže i papirna podloga koje se postavlja u kućište i na kojoj su označena mesta na kojima D975XBX ima rupe kroz koje se fiksira u kućištu. Dovoljno je postaviti papirnu šemu na stranicu kućišta na koju montirate ploču, zatim na označena mesta ušarafiti nosače za ploču koji stižu uz kućište i na kraju postaviti matičnu ploču u kućište. Na taj način višestruko se olakšava i ubrzava proces montaže ploče u kućište. Veliki kolorni poster dodatno olakšava podešavanja ploče, jer je na istom detaljno označen svaki džamper i njegova funkcija. Iako, Intel D975XBX ”Bad Axe” podržava ATI Crossfire režim rada sa više grafičkih kartica, nigde na kutiji ili u pratećem štampanom materijalu to nije naznačeno, iako drugi proizvođači i975x ploča to ponosno ističu na ambalaži svojih proizvoda. Doduše, ako se ode na Intel-ov sajt u specifikacijama ploče figurira i ATI Crossfire.

Sama ploča izrađena je na štampanoj ploči prelakiranoj crnim lakom. Intel logo na desnom donjem ćošku sugeriše ko stoji iz ovog proizvoda. Naponska jedinica je po prvi put kada su Intel ploče u pitanju hlađena dodatnim pasivnim aluminijumskim hladnjacima. Pet pari MOSFET-ova ispod ovih hladnjaka sugerišu petostepenu filtraciju napona što je malo iznad specifikacije za Intel LGA775 procesore, ali od viška ionako glava ne boli. Komponente koje ulaze u sastav naponske jedinice potpisao je, između ostalih Rubycon, koga smo prvi put upoznali na ABit pločama pre par godina. Oko, ležišta za procesor nije preterana gužva, a navojnice su keramički oklopljene što je odavno prestalo da nas iznenađuje. Nedaleko od naponske jedinice nalazi se i dodatni konektor za napajanje procesora. Reč je o EPS12V priključku. Iako ovaj priključak imaju mnoge ploče, “Bad Axe” izričito zahteva upotrebu svih osam pinova. Dakle, varijanta da u EPS12V priključak ubodete standardni ATX12V četvoropinski konektor otpada, ali rešenje stiže u vidu čuda tehnologije zvanog 4-8 pin ATX adapter.

Ukratko reč je o parčetu kabla koje na jednom svom kraju ima EPS12V priključak, a na drugi kraj se povezuje ATX 12V kabl iz napajanja. Ukoliko vaše napajanje nema 8-pinski EPS12V priključak ovo može biti rešenje. Moramo da napomenemo da se uz ploču ovakav kabl ne isporučuje, pa se sami morate snaći oko nabavke istog. Ipak, tokom testova mi smo koristili Cooler Master iGreen 500W napajanje koje poštuje EPS12V specifikaciju, pa overklok rezultate koje smo postigli treba posmatrati u svetlu toga. Hlađenje čipseta povereno je masivnom aluminijumskom hladnjaku koji karakterišu zaista velike dimenzije, što je uobičajeno kada su ploče sa Intel logom u pitanju. Interesantan sistem montaže kulera na severnom mostu nije nam promakao, kao ni dosta manji hladnjak na južnom mostu. Iako se južni most manje greje poželjno je ipak da bude dobro hlađen, jer se u njemu nalazi RAID kontroler. Ipak, pozicija drugog PCI Express slota za grafičku karticu, onemogućava montažu bilo kakvog masivnog hlađenja sa južnom mostu. Pored, EPS12V priključka, na ploči je svoje mesto našao i Molex priključak koji se koristi u slučaju Multi GPU konfiguracije, odnosno ukoliko se koristi Crossfire režim rada. Pored tri PCI Express slota, Intel je implementirao i dva PCI 2.2 slota. Raspored slotova je manje-više povoljan, jer grafička kartica neće blokirati nijedan od PCI slotova ukoliko ne koristite Crossfire režim.

Zanimljivo je da je Intel implementirao i dodatni RAID kontroler kompanije Silicon Image. U pitanju je Silicon Image SATA Link čip oznake 3114 koji omogućava RAID režime sa SATA-150 podrškom. Reč je o zastarelom rešenju koje se povezuje na PCI magistralu i omogućava bazične RAID modove (RAID0, RAID 1, RAID10 i JBOD). Da podsetimo RAID10 je praktično ista stvar, sa aspekta krajnjeg korisnika, kao i RAID0+1, a JBOD omogućava povezivanje više diskova u jedan veliki disk, bez ikakvih poboljšanja performansi upisa/čitanja (Just A Bunch Of Disks). Intel-ov RAID kontroler integrisan u ICH7R južni most modernije je rešenje, pa pored podrške za SATA II diskove, omogućava i RAID0, RAID1, RAID0+1, RAID5 i Intel Matrix RAID režime rada. Intel Matrix RAID omogućava RAID0+1 režim rada sa svega dva diska, tako što prvu polovinu oba diska vezuje u RAID0 režim, a duge polovine oba diska vezuje u Mirror režim. Time se dobije jedna ”brza particija” za instalaciju operativnog sistema i druga particija na koju ćete smeštati svoje fajlove, a koja se automatski bekapuje kroz Mirror režim.

Ukoliko otkaže jedan disk, gubite podatke samo sa primarne particije, iako ste uživali benefite RAID0 režima rada. SATA portovi koje kontroliše ICH7R južni most obojeni su crnom bojom, dok su oni za koje je zadužen Silicon Image u “plavim dresovima”. Napomenućemo i to da je ukoliko vaše potrebe ne prevazilaze broj od četiri SATA uređaja daleko bolje koristiti ICH7R SATA kontroler i isključiti iz BIOS-a dodatni kontroler. Razloga je više, a najočigledniji su ti da je Intel-ov kontroler povezan direktno sa severnim mostom preko Intel HUB Link magistrale; podržava SATA II režim rada i ne zahteva instalaciju dodatnih drajvera mimo onih koji stižu u okviru Intel INF Update paketa, a koje ionako morate da instalirate.

Kako Intel ICH7R južni most ima u sebi integrisan ATA 100 kontroler, nije bilo potrebe za ugradnjom dodatnog PATA kontrolera kakve smo imali prilike da viđamo na P965 pločama. Pored, spomenutih dodatnih kontrolera, Intel je na D975XBX ploči implementirao i Texas Instruments Firewire 400 kontroler, ali i Intel PCI Express Gigabitni LAN kontroler. Za razliku od sličnih ploča iz ove klase, Bad Axe nema dual gigabitni LAN što može biti nedostatak u izvesnim situacijama. Zanimljivo je i to da se na ploči nalaze četiri priključka za ventilatore od kojih su dva sa četiri pina. Džamper za brisanje sadržaja BIOS-a nije implementiran, ali je zato tu džamper koji omogućava privremeno vraćanje vrednosti u BIOS-u na fabričke vrednosti kako biste u slučaju preteranog overkloka, ipak bili u mogućnosti da uđete u BIOS i vrednost spornog parametra vratite u bezbedne okvire. Dakle, Intel D975XBX ”Bad Axe” je izuzetno izrađena ploča. Zamerki ima, posebno imajući u vidu cenu, ali neosporno je da je u pitanju vrhunski izrađeni proizvod. Ipak, pre nego što damo finalni sud, osvrnućemo se i na BIOS sekciju, koje je pomalo neuobičajena za Intel-ove ploče…

BIOS

Svakako najzanimljiviji deo priče o “Bad Axe” ploči jeste BIOS sekcija koja po prvi put donosi overklok parametre u svet Intel matičnih ploča. Organizacija menija podseća na ASUS-ove ploče i njihove implementacije AWARD BIOS-a. Na Intel-ovoj ploči naravno ne piše koja kompanija stoji iza BIOS programa, ali to nije ni bitno. Bitno je da je veliki broj bagova koji su mučili prethodne verzije BIOS-a otklonjeni u poslednje dve revizije.

Pored velikog broja podešavanja raznih parametara od kojih bismo izdvojili kriptovanje podataka na hard disku pomoću ugrađenog TPM (Trusted Platform) modula na ploči; isključivanja jednog jezgra kod Dual Core procesora i sl. overklok sekcija smeštena je u okviru Default Settings Override dela BIOS-a. Pre nego što uđete u ovaj deo BIOS-a, bićete upozoreni na sve strašne stvari koje mračna disciplina overkloka može da donese vašim komponentama. Nakon, što prihvatite rizik da ćete možda ”spaliti celu zgradu i okolne blokove” ukoliko nešto krene po zlu, ući ćete u overklok sekciju. Dramatičan uvod pomalo nas je ostavio razočaranima. Tu je mogućnost povećanja takta magistrale u procentima (kao što smo već napomenuli, magistralu je moguće podići do 50% što je u slučaju procesora koji radi na 1067 MHz FSB-a FSB od 1600 MHz odnosno 400 MHz realno).

Ipak, napon procesora nije moguće podizati ukoliko nemate Core 2 Extreme procesor, a isto važi i za promene množioca! Većina ploča omogućava barem obaranje default množioca, ali Bad Axe je neumoljiv – ako imate običan Core 2 Duo procesor. Napon čipseta moguće je podići do vrednosti od 1.725, a memorije do 2.2 V. Memorijski parametri i napon memorije podešavaju se u drugom delu BIOS-a koji se odnosi na podešavanja čipseta što je slično i u slučaju ASUS P5B Deluxe matične ploče. Omogućeno je i povećavanje takta PCI i PCI Express magistrale, ali od toga ionako nema neke preterane koristi. I na kraju, napon FSB magistrale možete podići do 1.395 V. Ponuđene vrednosti dosta su niže nego što je to slučaj sa konkurentskim proizvodima. Ipak, nemogućnost promene napona i množioca procesora uslovili su da naš primerak Core 2 Duo E6600 procesora dostigne svoj limit pri taktu od 3.3 GHz odnosno magistrale od 366 MHz.

Da ploča može i više, pokazuje test sa E6300 procesorom koji je usled niskog množioca ( radni takt ovog modela je 1833 MHz, a množilac 7, prim.aut. ), radio na taktu od 2800 MHz bez podizanja napona, pri čemu je FSB bio maksimalnih 400 MHz. Ne možemo reći da će ovakva BIOS sekcija zadovoljiti veći broj naprednih korisnika, jer ne omogućava izvlačenje maksimuma iz najsporijeg i relativno povoljnog Core 2 Duo procesora baziranog na Conroe jezgru. Sa druge strane, ukoliko planirate da kupite neki Core 2 Duo procesor zasnovan na Allendale jezgru koje ima svega 2 MB deljenog L2 keša ograničenje FSB-a na 400 MHz će opet limitirati domete ovih procesora i u tom slučaju bolji izbor je neka P965 ploča koja je u stanju da radi na daleko višim taktovima magistrale, ali vam je onda potrebna i vrhunska memorija. Rešenje za ove probleme može biti modifikovani BIOS koji i u slučaju Core 2 Duo procesora otključava overklok opcije koje su inače dostupne samo za Core 2 Extreme procesore, ali se time gubi garancija na ploču koja košta preko 200 eura u maloprodaji. O modifikaciji ploče lemilicom kako bi se dobile još više vrednosti napona nećemo ni govoriti: nakon toga ploču je nemoguće vratiti u inicijalno fabričko stanje što znači opet gubitak garancije.

Test sistem

Procesor

Intel Core 2 Duo E6600 (Conroe, 2.4 GHz, 4 MB L2, LGA775)

Kuler

ASUS Silent Square

Matične ploče

Intel D975XBX Rev. 304 – ”Bad Axe” ASUS P5B Deluxe WiFi/AP Edition

Memorije

2x 1024MB Corsair DDR2-800 XMS2-6400 (CAS4 5-5-15 @ 800 MHz)

Grafička kartica

Gigabyte X800XL Silent Pipe

Hard disk

Western Digital WD800JD (SATA, 7200 RPM, 8 MB)

Optički uređaj

Pioneer 111D

Napajanje

Cooler Master iGreen Power 500W

Monitor

Benq FP93GX TFT-LCD (ustupio Kimtec)

Rezultati testova 1

Rezultati testova 2

Rezultati testova 3

Opasna sekirica I šta reći nakon svega? Intel D975XBX ”Bad Axe” ploča stekla je veliku popularnost među entuzijastima zato što je bio u pitanju prvi model koji je imao mogućnost rada sa Conroe procesorima. Ipak, oskudna overklok sekcija, danas kada je na tržištu dostupan izuzetno veliki broj vrhunskih matičnih ploča sa podrškom za Core 2 procesore, kada su napredni korisnici u pitanju, veliki je nedostatak. Napredni korisnici umeće da zaobiđu ove nedostatke, ali se postavlja pitanje zašto bi to radili, kada su na tržištu dostupne druge vrhunske i975X ploče kao što su ASUS P5W DH i ASUS P5W WS koju ćemo uskoro testirati. Kada su performanse Intel D975XBX matične ploče u pitanju u poređenju sa ASUS P5B Deluxe modelom, može se reći da je odnos snaga manje-više ujednačen. Bolje performanse u sintetičkim testovima ukazuju na priču o i975x čipsetu i više podešenoj ”strap” vrednosti u poređenju sa P965 pločama. Dakle, Intel Memory Pipeline Technology ima efekta, ali se ne može reći da je u pitanju neka spektakularna prednost. Ono što je svakako na strani i975x ploče, koliko god to nebitno zvučalo, jeste i podrška za ATA 100 kanal u okviru ICH7R južnog mosta. Overklokom smo zadovoljni, posebno ako se ima u vidu da do sada Intel ploče nisu imale nikakve mogućnosti overkloka.
Intel D975XBX ”Bad Axe” nesumnjivo je odlična matična ploča koju karakteriše vrhunski kvalitet i odlične performanse. Ukoliko sklapate računar na kome ćete zarađivati novac, odnosno potrebna vam je moćna radna stanica ”Bad Axe” je idealan izbor. U kombinaciji sa nekim E6600 ili E6700 procesorom biće u pitanju idealna osnova moćne radne stanice. Kako su Core 2 procesori trenutno zbog više cene interesantni pretežno entuzijastima, takva populacija korisnika biraće i adekvatnu ploču koja je prevashodno dobra po pitanju overkloka. Računica je jasna: E6600 na Intel D975XBX ploči overklokovali smo (usled nemogućnosti podizanja napona) do 3.3 GHz, dok je na ASUS P5B Deluxe ploči radio sasvim stabilno na 3.7 GHz. Ipak, kako je domaće tržište trenutno oskudno snabdeveno dobrim pločama za Core 2 procesore, Intel D975XBX ”Bad Axe“ je po tom pitanju u prednosti, jer ga je mnogo lakše nabaviti nego neke druge modele.
Matičnu ploču za potrebe testa ustupio Desk.