Benchmark Redakcija
Pentium 4 predstavlja proizvod direktno suprostavljen AMD Athlon seriji procesora.
Performanse P4 “Willamette” jezgra nisu na nivou koji je ocekivan od jednog udarnog
proizvoda koji treba da obezbedi primat vodeceg na polju CPU-a namenjenih PC platformi.
Izlaskom P4 procesora sa “Northwood” jezgrom situacija bi trebalo da se poboljsa
i konacno Intel vrati u “igru”. Pentium 4 je provibtno lansiran u Socket 423 pakovanju,
da bi nakon izvesnog vremena poprimio konacni standard Socket 478. Danas se jos
uvek mogu naci na trzistu “stari” Socket 423 procesori po vrlo primamljivim cenama,
medjutim treba imati na umu da je sve manje maticnih ploca koji podrzavaju Socket
423 CPU “pakovanje”. Situacija na trzistu maticnih ploca i chipsetova namenjenih
podrsci Intel Pentium 4 procesorima je vrlo slicna situaciji u Socket A segmentu.
Tu su prisutna gotovo sva velika imena poput: VIA Technologies, SiS (Silicon integrated
Systems), ALi (Acer Labaratories incorprated), i naravno samog Intela. Zbog toga,
napravicemo mali pregled chipsetova namenjenih Intel P4 platformi. Intel Maticne ploce bazirane na Intel chipsetovima su svakako najbolje primljeni proizvoda
kod najsireg kruga kupaca. Ta cinjenica proizilazi iz opste prihvacenog stava
da onaj ko proizvodi procesor, po nepisanom pravilu, ima i mogucnost da proizvede
najbolji chipset koji ce do maksimuma iskoristiti potencijale centralonog procesora.
Da to ipak ne mora da bude pravilo, najbolje pokazuje AMD platforma i primer VIA
chipsetova. Intel i850
Intel i850 je prva generacija Intelove vezne logike koja se pojavila zajedno sa
izlaskom Pentium 4 procesora. Njegova glavna karakteristika jeste da je dizajniran
iskljucivo za podrsku RDRAM (RAMBUS) memorije. Intel i850 chipset se sastoji iz:
MCH (Memory Controler Hub) sistemskog kontrolera tj. “northbridge” i ICH2 komunikacionog
kontrolera tj. “southbridge” chipa. Zbog svima dobro znanog ugovora sa RAMBUS-om
Intel je bio primoran da koristi RAMBUS tehnologiju. Primenjena u slucaju i850
chipseta, imala je za cilj da maksimalno iskoristi potencijale procesora koji
je radio na visokim vrednostima radnog takta i cetvrorstruko ubrzane sistemske
magistrale (Quad Pumped Bus). Memorijski kontroler obavlja arbitrazu dva RDRAM memorijska kanala (DUAL channel
RDRAM) cime fiktivno udvostrucuje radni takt RDRAM memorije. To ima za posledicu
da se RDRAM memorija koja radi na 300MHz obelezava kao PC-600 RDRAM a model koji
radi na 400MHz se obelezava kao PC-800 RDRAM. Maksimalni transfer podataka izmedju
memorijskog kontrolera (MCH) i RDRAM sistemske memorije iznosi 3,2GB/s. Ovaj podatak
nas navodi na zakljucak da je po pitanju brzine komunikacije sa sistemskom memorijom,
i850 chipset renutno najbrzi proizvod ove vrste namenjen PC platformi. Nedostaci
RDRAM tehnologije su velika kolicina toplote koja se stvara usled visokog radnog
takta memorijskih chipova (400MHz), zbog cega su moduli opklopljeni hladnjacima.
Medjutim i pored toga kolicina toplote koja se emituje u toku rada je zaista velika.
Takodje i organizacija RDRAM memorije je neuobicajena za proizvode namejene sirem
krugu korisnika. RDRAM moduli su izvedeni u formi 16-bitnog interfejsa, sto znaci
da morate da vodite racuna da prilikom konfigurisanja sistema. Koriste se minimum
dva memorijska modula pri cemu se preostala dva memorijska podnozja “zatvaraju”
specificnim terminator RIMM modulima.
Vrlo glomazno resenje koje je pre svega ucinjeno u cilju postizanja maksimalnih
memorijskih performansi. Intel i850 pripada generaciji chipsetova sa HUB arhitekturom
koja treba da doprinese vecem transferu podataka i znatno brzoj komunikaciji izmedju
sistemskog i komunikacionog kontrolera. Transfer podataka izmedju “northbridge”
i “southbridge” chipa iznosi 266MB/s. ICH2 (i82801BA) komunikacioni kontroler
je dobro poznat vlasnicima Intel platformi i poseduje specifikacije sa kojima
je upoznat siri krug korisnika. Dakle on ne donosi nikakva unapredjenja u odnosu
na i815 generaciju posto se radi o istovetnom I/O kontroleru. Dakle, tu je podrska
za: dva UDMA/100 IDE kanala, 4 USB 1.0 porta, LAN i audio kotroler. Zbog relativno
zahtevnog procesa proizvodnje maticnih ploca baziranih na i850 chipsetu koji rezultuje
viokom cenom kostanja proizvoda, relativno mali broj proizvodjaca iz tkz. prve
linije strateskih partnera Intela se odlucio da uvrsti ovaj chipset u svoj proizvodni
asortiman. Intel i845 Intel 845 je prvi chipset sa kojim je Intel prekinuo RDRAM “zatocenistvo” i konacno
priblizio Pentium 4 platformu najsirem krugu korisnika. U sustini je istovetan
i850 chipsetu sa jedinom razlikom ucinjenom na memorijskom kontroleru u cilju
podrske SDRAM memoriji. Medjutim, ovaj kompromis je imao za posledicu drastican
pad memorijskih performansi zbog tehnoloski prevazidjenog SDRAM standarda koji
je dozvoljavao maksimalnu brzinu na sistemskoj magistrali od 133MHz sto je uslvilo
i maksimalni memorijski transfer od samo 1,06GB. To prakticno znaci da je “Quad
Pumped Bus” tehnologija ostala neiskoriscena. Sa druge strane figurira stvarnost
i cinjenica da je i845 proizvod sa kojim Intel nije imao cilj da rusi brzinske
rekorde vec da P4 platformu priblizi najsirem krugu korisnika. Zahvaljujuci upravo
i845 chipsetu i agresivnoj politici cena, moze se slobodno zakljuciti da je u
potpunosti uspeo u tome. P4 platfroma svakim danom stice sve veci krug korisnika
jer je cena jednog P4 procesora na 1,5GHz jednaka ceni PIII CuMine-a na 900MHz.
To je cinjenica koja ne moze ostaviti ravodusnim potencijalnog kupca Intel platfrome. Intel i845D
Intel 845 je sledeci korak kojim je Intel ozvanicio podrsku DDR memoriskoj platformi
cime se stavlja akcenat na performansama sistema koji i dalje ima znacajno manje
troskove konfigurisanja od RDRAM platforme. Pri tome mogucnosti za dalje usavrsavanje
i unapredjenje DDRAM memorijskog interfejsa su ogromne. Nakon vrlo bolne “ljubavi”
sa RAMBUS tehnologijom i brzinskih ogranicenja postojecom SDRAM tehnologijom,
Intel je jedva docekao trenutak da konacno pusti u opticaj proizvod sa podrskom
DDR memorijskom standardu. Intel 845D je sustinski izveden iz starijeg, i845 modela
kome je promenjen memorijski kontorler. Ova sekcija je dozivela unapredenje u
obliku podrske PC1600/2100 DDR memorijskim modulima. Povecani memorijski transfer u kombinaciji sa “Quad Pumped Bus” protokolom putem
koga komuniciraju Pentium 4 procesori i sistemska memorija, trebalo bi da bude
pun pogodak u pogledu podizanja performansi na kvalitativno visi nivo u odnosu
na SDRAM platformu. Uprkos cinjenici da je Intel 845D chipset namenjen “low cost”
trzistu, zahvaljujuci odlicnim performansama ovaj proizvod ce ugroziti daleko
skuplju i850 RAMBUS platformu. Vec na nivou DDR PC2100 memorijskih modula oseca
se znatno ubrzanje koje se “opasno” priblizava RAMBUS platformi. Sa sledecom generacijom
procesora i sistemskih kontrolera doci ce do znacajnijeg priblizavanja performansi
i samo cudo moze RAMBUS spasiti totalnog nestanka sa trzista. Mnogi ce reci da
su ovakve ocene suvise radikalne i ishitrene ali imajuci u vidu dugogodisnje iskustvo
sa ovom tehnologijom u oblasti PC racunara, ne mozemo izvesti ni malo povoljniji
zakljucak. Intel 845D moze da adresira maximalnih 2GB DDR memorije i nema podrsku
za ECC korekciju greski. “SouthBridge” nije promenjen, to je svima dobro poznati
ICH2 hub (i82801BA). VIA VIA Technologies je kompanija koja je u proteklom periodu najvise napredovala.
To duguje cinjenici da se sa jedne strane Intel “zatvorio” ugovorom sa RAMBUS-om
i time sam sebi vezao ruke i sa druge strane napretku AMD platforme i ogromnoj
popularnosti koju su stekli Athlon i Duron serije procesora. Sve to je zahtevalo
znacajna naprezanja VIA potencijala sto se na kraju isplatilo ogromnim iskustvom
u dizajniranju chipsetova vrhunskih performansi. Da je sve to istina govori i
cinjenica da je VIA u vrlo kratkom roku nakon pojavljivanja P4 procesora izbacila
chipset koji je svojim performansama jednostavno deklasirao i845 chipset. Intel
je bio svestan cinjenice odakle mu preti najveca opasnost pa je zbog toga i podigao
veliku medijsku prasinu i pri tome se posluzio vrlo prljavim potezima, preteci
sudskim sporom proizvodjacima maticnih ploca ukoliko u proizvodni program maticnih
ploca namejenih P4 platformi, uvrste P4X266 chipset. Sve to je rezultovalo cinjenicom
da je VIA odlucila da otpocne proizvodnju maticnih ploca pod sopstvenim brand-om
u kooperaciji sa jednim od najpoznatijih proizvodjaca maticnih ploca ciji se identitet
cuva kao najstrozija tajna. Da je VIA vrlo ozbiljna u svojoj nameri govori i cinjenica
da sve “originalne” VIA maticne ploce poseduju petogodisnju garanciju!!! No, da
se vretimo nasoj temi. VIA P4X266
P4X266 je proizvod koji direktne korene vuce iz KT-266 serije chipsetova namenjenih
AMD procesorima. Arhitektura je zasnovana na V-Link tj. HUB arhitekturi ciji je
osnovni napredak povecanje transfera na sistemskoj magistrali i otklanjanje uskih
grla u komunikaciji sistemskih uredjaja. U kombinaciji sa DDR memorijom koja radi
na dvostruko vecem radnom taktu a sto sa druge strane utice na povecanje memorijskog
protoka podataka i koristeci “Quad Pumped Bus” sistemsku magistralu Pentium 4
procesora, VIA je napravila pun pogodak. Ono sto najvise raduje jeste cinjenica
da “Quad Pumped Bus” tehnologija do maksimuma koristi potencijale DDR memorije
posto je prvobitno projektvana u cilju iskoriscenja mogucnosti RAMBUS memorije
koja radi na taktu od 300 i 400MHz. Rezultati su pokazali da je stepen iskoriscenja brzinskih potencijala DDR memorije
cak bolji kod Pentium 4 procesora nego kod Alpha EV6 interfejsa koji koristi AMD
na Athlon seriji procesora. To ima i logike kada imate u vidu cinjenicu da brzina
takta sistemske magistrale kod Athlon procesora iznosi 133MHz tj. 266MHz zbog
koriscenja DDR standarda a kod Pentium 4 procesora zahvaljujuci “Quad Pumped Bus”
tehnologiji brzina sitemske magistrale od 100MHz je ucetvorostrucena i iznosi
neverovatnih 400MHz. Zahvaljujuci ovoj cinjenici svi benchmarking programi su
ukazali na prednost Pentium 4 procesora u komunikaciji sa RAM memorijom pri istoj
radnoj frekvenciji centralnog procesora. Komunikacioni kontroler “southbridge”
je dobro poznati VT8233(C) poznat iz prvih serija V-link chipsetova. Po svojim
karakteristikama spada u grupu proizvoda sa prosecnim mogucnostima koje ukljucuju:
podrsku ACR komunikacionom slotu, podrsku AC`97 audio standardu, dva Ultra DMA
33/66/100 IDE kanala, 6 USB portova a takodje poseduje i integrisani kotroler
tastature, PS/2 interfejs i RTC (RealTimeClock) uredjaj. Takodje tu je i integrisana
podrska za 10/100Mb mrezni adapter koji u verziji VT8233C poseduje mrezni kontroler
razvijen u saradnji sa firmom 3Com. VIA P4X266A VIA P4X266 je sledeca evolucija chipsetova namenjenih Intel P4 platformi. Mozete
primetiti da hronologija pojavljivanja novih proizvoda namenjenih Intel platformi,
prati identican redosled proizvoda kao i u slucaju AMD platforme. VIA P4X266A
donosi par sustinskih poboljsanja. Najvaznije se odnosi na poboljsanje u brzini
komunikacije izmedju procesora i sistemske memorije. Uvidevsi potencijal Intelove
“Quad Pumped Bus” tehnologije, VIA je izvrsila unapredjenje memorijskog kontrolera.
Vremenski tajminzi su poboljsani u smislu skracenja vremena latencije sto je rezultovalo
osetnom skracenju vremena pristupa sistemskoj memoriji i sa druge strane povecanju
memorijskog transfera u komunikaciji sa sistemskom magistralom. Nizovi podataka
koji se cuvaju u buffer memoriji a kojima procesor ucestano pristupa i koristi,
su povecani sto je takodje uticalo na skracenje vremena pristupa i povecanju memorijskog
protoka podataka. Poboljsanja su ucinjena i u direktnoj komunikaciji sa procesorom jer je sada chipset
u mogucnosti da podrzi 12 instrukcija u nizu kako bi se do maksimuma iskoristio
potencijal i brzina rada sistemske magistrale na 400MHz. Na taj nacin procesor
je ubrzao komunikaciju sa ostalim uredjajima sto je dovelo do poboljsanja performansi
celokupnog sistema. Ovako unapredjeni sistemski kontroler nosi oznaku VT8753A
i od starijeg brata se razlikuje samo u oznaci “A”. Kombinuje se sa vec spomenutim
VT8233 i VT8233C komunikacionim kontrolerima. Pripremljena je i najnovija verzija
“southbridge-a” sa oznakom VT8233A koja donosi Ultra DMA 133 podrsku brzim IDE
uredjajima, a tu je i po prvi put podrska 64-bitnim PCI slotovima. To duguje unapredjenom
VT8101 64-bitnom PCI kontroleru. Podrzan je takt na 33 i 66MHz, sto je uslovilo
povecanje maksimalnog transfer podataka na PCI magistrale na 533MB/s. Na ovaj
nacin se smisljeno cilja na server trziste gde vec neko vreme egzistiraju PCI
64-bitni uredjaji u obliku SCSI kontrolera i brzih Ethernet kartica. Kvalitativni proboj na polju performansi Intel Pentium 4 platforme ocekuje se
sa masovnom pojavom sledece generacije Pentium 4 Northwood procesora koji donose
512KB drugostepenog kesa i nesto kasnije povecanje nominalnog radnog takta sistemske
magistrale na 133MHz tj. 533Mhz. U tom kontekstu najavljuje se brzi DDR memorijski
standard pod oznakom DDR-333 koji bi doneo jos bolje performanse na Pentium 4
platformi zbog maksimalnog transfera od 2700MB/s. Za brzi memorijski standard
VIA je najavila sledecu generaciju P4X333 i P4X333A chipsetova, dokazujuci da
je spremna za zestoki obracun sa Intelom kada je u pitanju P4 DDR platforma. SiS SiS 645 SiS ne sedi skrstenih ruku. Kao nikada do sada SiS je odustao od pasivne uloge
igraca koji samo sledi trendove i tradiciju po kojoj poslednji izbacuje proizvode
u poredjenju sa glavnim konkurentima. Dokaz nove politike jeste SiS 645 chipset
koji je prvi pruzio podrsku za DDR-333 memorijski standard. Glavni akcenat je
stavljen na memorijski kontroler koji je za jedan korak napredniji u odnosu na
glavne konkurentske proizvode. SiS 645 se sastoji od dva chipa: memorijskog kontrolera
i komunikacionog I/O kontrolera. To je svakako promena posto po tradiciji SiS
pravi visoko integrisane chipsetove. Glavna novina je svakako mogucnost rada sistemske
magistrale na 166MHz. To prakticno znaci da chipset podrzava asinhroni rad memorije.
Posto sadasnja generacija P4 procesora rade na brzini magistrale od 100Mhz, dozvoljena
su ubrzanja memorije u sledecim odnosima: 100:133 i 100:166. Za poduhvate ove
vrste morate posedovati memorijske module vrhunskog kvaliteta. Pravi specijalitet
SiS 645 sistemskog kontrolera jeste optimizacija prioriteta u izvrsavanju I/O
instrukcija. Sposoban je da dinamicki menja prioritet izvrsenja I/O instrukcija
kako bi se stanje cekanja u komunikaciji procesor – periferni uredjaji, svelo
na najmanju mogucu meru. Time se bitno utice pa podizanje performasi sistema kao
celine. Drugi deo chipseta, SiS 961 “southbridge” pored standardnih mogucnosti u obliku
podrske 6-channel audio i modem sekcije kao i integracije funkcije mreznog kontrolera,
takodje poseduje i podrsku za dva Ultra DMA 33/66/100 IDE kanala, 6 USB konektora,
keyboard kontroler, PS2 interfejs i Real Time clock. Posebno su zanimljiva primenjena
resenja u komunikaciji ovih uredjaja sa sistemskim kontrolerom. Da bi otklonio
ogranicenje u protoku podataka i time prevazisao usko grlo PCI magistrale u situaciji
prisustva velikog broja perifernih uredjaja, SiS je umesto direktnog povezivanja
integrisanih uredjaja na PCI magistralu, svakom integrisanom uredjaju dodelio
poseban DMA kanal komunikacije. Ovo resenje SiS oznacava terminom “multiple DMA
buses”. Da bi uredjaji nesmetano komunicirali i vrsili razmenu podataka zaduzena
je “Multi-threaded I/O Link” tehnologija koja podrazumeva integrisanu buffer memoriju
u “southbridge” kontroleru a koja u znacajnoj meri olaksava istovremeno manipulisanje
radom vise integrisanih uredjaja. Konacno tu je i tehnologija koja omogucuje da
se svi ovi podaci koji se koriste prilikom rada velikog broja uredjaja nesmetano
razmenjuju izmedju sistemskog i komunikacionog kontrolera. To je ustvari interfejs
putem koga ova dva fizicki odvojena chipa komuniciraju. Njegova oznaka jeste MuTIOL
tj. Multi-threaded I/O Link. Radi se o magistrali sirine 16-bita sa mogucnoscu
obostrane razmene podataka i ucetvorostrucenog nominalnog radnog takta od 66MHz.
Sve to je dovoljno za odlicnih i max. 533MB/s. Svi ovi podaci deluju krajnje ubedljivo na papiru. Medjutim, stvarnost i ponasanje
u realnim situacijama su druga prica. I dok se za SiS 645 NorthBridge mogu uputiti
najlepse reci pohvale, sa druge strane “southbridge” SiS 961 MuTIOL® Media I/O
deluje dosta neubedljivo jer je po pitanju performansi IDE uredjaja kao podsistema
od velike vaznosti, totalno inferioran u odnosu konkurentske proizvode. Slobodno
se moze reci da je SiS 961 “southbridge” losiji deo SiS645 chipseta.
Intel 850
Intel 845D
Intel 845
VIA P4X266/A
SiS645
Sistemski kontroler
i82850
i82845 B-Step
i82845
VIA VT8753
SiS645
CPU bus
400MHz Quad Pumped Bus (3.2GB/sec)
Procesorsko podnozje
Socket478
Memorija
dvo-kanalni PC800 RDRAM
PC2100/PC1600 DDR SDRAM
PC100/133 SDRAM
PC2100/PC1600 DDR SDRAM
PC2700/PC2100 DDR SDRAM
Max memorijski protok
3.2GB/sec
2.1GB/sec
1.06GB/s
2.1GB/sec
2.7GB/sec
Max kolicina memorije
2GB 4 RIMM slota
2GB 2 DDR DIMM slota
2GB 4 SDRAM slota
4GB 4 DDR DIMM slota
3GB 3 DDR DIMM slota
ECC podrska
da
ne
da
da
ne
AGP
4x
4x
4x
4x
4x
Chipset arhitektura
Hub Link (266MB/sec)
Hub Link (266MB/sec)
Hub Link (266MB/sec)
V-Link (266MB/sec)
MuTIOL (533MB/sec)
IDE kontroler
i82801BA
i82801BA
i82801BA
VIA VT8233(C)
SiS961
IDE protokol
UDMA 33/66/100
UDMA 33/66/100
UDMA 33/66/100
UDMA 33/66/100/133
UDMA 33/66/100
10/100Mbit LAN
da
da
da
da
da
USB ports
4
4
4
6
6
U test smo ukljucili sve platforme koje trenutno egzistiraju na domacem trzistu
sa napomenom da u najskorije vreme ocekujemo i pojavu najnovijih proizvoda poput
VIA P4X266A baziranih ploca. Na testu su se nasli sledeci proizvodi: Test sistem – Windows Millenium
CPU
– Intel P4 Willamete 1.5GHz
Maticne ploce
– Intel D850MW Intel i850 – ASUS P4B266 Intel i845 – ASUS P4B Intel i845 – MSI 645 Ultra SiS 645 – Shuttle AV40 VIA P4X266
Memorija
– 256MB Crucial DDR-266 – 256MB Crucial PC-133 CL2 – 256MB (2X128) Kingston ValueRAM PC-800 RDRAM
Video-karta
– ASUS V7700 Titanum Pure 32MB
Hard-disk
– HDD 15GB IBM DTLA UATA 100
Power Supply
– 350W ENERMAX EG365P-VE
ZD Winbench CPU 99
U direktnoj komunikcaiji sa procesorom kao najbrzi se pokazao i845D chipset. Verovatno
su mnogi ocekivali apsolutnu dominaciju i850 RDRAM platforme ali ipak je ocigledno
da je Intel na najnovijoj verziji chipseta dodatno poboljsao komunikaciju izmedju
sistemskog kontrolera i centralnog procesora. ZD Winbench 99 Disk
Rezultati ukazuju na apsolutnu dominaciju Intelovog IDE kontrolera. Bez svake
sumnje radi se o jednom od najboljih IDE kontrolera koje mozete naci na PC platformi.
Sa druge strane primecujemo izuzetno los rezultat SiS 645 IDE sekcije koja predstavlja
najslabiji deo ovog vrlo dobrog chipseta. ZD Winbench 99 Graphics
Dosta ujednacena borba. Ipak, Intelovi proizvodi su se pokazali kao nesto sporiji
od konkurencije. Zablistao je SiS 645 koji je ukazao na cinjenicu da vrlo brzo
komunicira sa grafickim podsistemom. Sa vrlo malim zaostatkom ga sledi takodje
odlican VIA P4X266 chipset. ZD Content Creation Winstone 2002
Najnovija i jos zahtevnija verzija vrlo “napornog” sintetickog benchmark programa
je dala prednost i850 chipsetu. Ono sto ipak najvise raduje jeste cinjenica da
je SiS 645 baziran na DDR platformi zaosta jedva 1.1%. Kada tome pridodate cinjenicu
da SiS 645 ima osetno sporiji IDE kontroler veliko je pitanje da li bi i850 zadrzao
vodecu poziciju u slucaju da SiS izvrsi unapredjenje dela zaduzenog za komunikaciju
sa hard diskovima. SiSoft Sandra Memory test
Dileme nije bilo kada je u pitanju brzina komunikacije sa sistemskom memorijom.
Ocekivana i ubedljiva pobeda i850 chipseta i RDRAM kombinacije. Ipak napominjem
cinjenicu da je SiS 645 DDR platforma bila hendikepirana nedostatkom DDR 333 deklarisanih
memorijskih modula. Koristili smo PC 266 i postigli 166MHz na sistemskoj magistrali
ali uz znacajno sporija setovanja. Stoga razlika izmedju vodeceg i drugoplasiranog
bi svakako bila manja. Ipak to nikako ne umanjuje sjajne memorijske karakteristike
i850 chipseta. 3D Mark 2001
Quake 3
Iznenadjenje je svakako priredio SiS 645. Iako “naoruzan” sporijom memorijom sto
je u slucaju Q3 izuzetno vazan faktor, uspeo je da potuce i850 RDRAM kombinaciju
koja je do sada glasila za najbrzu Quake3 platformu. Zakljucak I na kraju ostaje zakljucak. Evidentno je da ce ploce bazirane na Intel chipsetu
i dalje biti najprodavanije u Pentium 4 segmentu. Medjutim, kao nikada do sada
konkurecija je izuzetno jaka sa proizvodima odlicnih karakteristika. Proslo je
vreme kada ste mogli reci: “Uzmi Intel i ne brini!”, znajuci da su njihovi chipsetovi
proizvodi sa najboljim karakteristikama i performansama. Danas, je situacija po
pitanju Intela identicna ali sa razlikom da i drugi proizvodjaci imaju isto tako
dobre pa cak i bolje proizvode. U svakom slucaju krajnji korisnici ostaju na slatkim
mukama prilikom odabira P4 platforme.
