Intel Series 335 240 GB

Nebojša Todorović
Kutija u kojoj uređaj stiže je karakteristična za Intel proizvode i bez obzira na to da li govorimo o procesoru, SSD-u ili NUC-u, svako pakovanje je vizuelno veoma slično. Što se specifikacija tiče, Intel je daleko konzervativniji od svoje konkurencije, tako da ćete naći samo spisak sadržaja kutije na zadnjoj stranici. Sa druge strane, sem kapaciteta nema drugih informacija. Bez prethodne provere iz drugih izvora, nećete znati koji se kontroler koristio, deklarisane brzine i sl.


 
Kako stiže u “upgrade” obliku, propratna oprema je prilično bogata. Tu je nosač za 3.5-inčne slotove u kućištima, svi neophodni šrafovi, dokumentacija u papirnom obliku, ali i na disku. Na kraju tu su i potrebni kablovi, ali i nalepnica “Speed Demon” karakteristična za Intelove SSD-ove. Nju možete nalepiti na kućište, kako bi ostali mogli da znaju kako ste opremljeni Intelovim SSD-om. Simpatično.  

 
Dizajn SSD-a nije posebno interesantan, ali je nakon Toshibine Q serije koja je postavila nove standarde u domenu bezličnog, Series 335 sasvim atraktivna. Izrada je veoma dobra, jer se koristi relativno debeo aluminijum koji daje uređaju masu i čini da isti odaje utisak robusnosti što je uvek dobrodošla karakteristika.  

 
Jako nam se dopada to što je kućište zatvoreno putem četiri klasična “krstasta” šrafa, kao i to da nema nikakvih nalepnica čijim se oštećivanjem gubi garancija. To je osiguralo da naša potreba da zavirimo unutra bude zadovoljena, a isto važi i za svakog vlasnika ovog SSD-a. Prosto, zabrana ove vrste koju praktikuju pojedini proizvođači nema mnogo smisla, s obzirom na to da SSD nema mehaničkih delova i da su zaista minimalne šanse da bilo koji korisnik, koji je iole iskusan, ugrozi same komponente koje se nalaze unutra.  
 
Profil SSD-a je visok standardnih 9 milimetara i to je dimenzija koju najčešće i srećemo. To treba imati u vidu ukoliko kupujete SSD radi montaže u prenosni računar, jer ima modela koji mogu da udome samo modele od 7mm. Od vizuelnih karakteristika ostaje još da se pomene i SATA 6 Gbps i naponski konektor na zadnjoj stranici,  

[modul]specifikacija=2919[/modul] Kao što smo već pomenuli, četiri klasična šrafa su nas razdvajala od štampane ploče koja se nalazila unutra. Nije nam trebalo mnogo da rasparčamo ovaj SSD do poslednjeg elementa.
 
 
Series 335 se sastoji iz četiri elementa. Tu je kućište koje je sastavljeno iz dva dela, plastični okvir koji mu daje čvrstinu i sama štampana ploča na kojoj se nalaze svi elementi SSD-a. Sve se jednostavno rastavlja i Intel je zaista odradio dobar posao kada je dodao plastični okvir.  

 
Unutrašnje stranice kućišta su prilično ogoljene, osim u pogledu par oznaka koje se odnose na serijski broj i reviziju. Tu je i jedan mali komad termalne trake koja naleže direktno na kontroler. Intel očigledno nije smatrao da je hlađenje čipova posebno bitno, sa čim se ne slažemo. Prosto, pristalice smo Kingstonovog sistema koji obično postavi termalnu traku preko svih memorijskih čipova i kontrolera kako bi se termalna disipacija prenela na aluminijumsko kućište.  


Na štampanoj ploči zelene boje se našlo šesnaest memorijskih čipova koji su nalemljeni na obe strane PCB-a. Upotrebljeni su Intelovi čipovi, koji su izrađeni u 20-nanometarskom proizvodnom procesu. Radi se o Toggle-mode sinhronom MLC NAND-u, a kao što je i očekivano Intel tvrdi da za sopstvene proizvode bira samo najkvalitetnije primerke. Ovo može biti i marketinški trik, ali svakako pretpostavljamo da se radi o NAND-u deklarisanom na 3K Program/Erase ciklusa, čemu u prilog govori garantni rok od 3 godine.   
 
U suštini, jedina razlika u odnosu na Series 330 je upravo u proizvodnom procesu, koji je sada usitnjen. Ipak, ne radi se i o novom NAND-u, već je u pitnaju takozvani “optical shrink”. Smanjeni NAND ima nešto bolju energetsku efikasnost, ali su same specifikacije identične, a time i performanse na nivou memorije. Boljitak u performansama je uvek moguće dobiti i blagom optimizacijom kontrolera.  
 
U pogledu kontrolera odluka je pala na SandForce SF-2281 koji smo sreli u nebrojeno mnogo modela različitih proizvođača. Prema rečima Intela, SandForce kontroler je dodatno optimizovan kako bi pružio maksimalne performanse. Kao što smo do sada već viđali, razlike mogu da se primete u nijansama, bez većih razlika u odnosu na ostale SSD-ove koji se oslanjaju na isti kontroler. Ipak, Intelov model pruža jako dobre performanse i ako ništa drugo, onda barem izvlači maksimum iz SF-2281. Pored toga, Series 335 poseduje podršku za TRIM funkciju, tako da će se ćelije trošiti ravnomerno čime će biti ostvaren maksimalan životni vek.
 
 Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5 2500K @ 4500 MHz, Matična ploča: ASUS P8Z77-V (Intel PZ77), RAM: 2x4GB AMD Memory Entertainment Edition 1600MHz DDR3 HDD: Seagate Barracuda 7200.12 1TB VGA: MSI GeForce GTX 760 Hawk Napajanje: PC Power & Cooling Silencer Mk III 750 W Drajveri:  NVIDIA ForceWare 320.49
Rezultati testiranja
ATTO Disk Benchmark 2.46
Prvo ćemo proveriti performanse u ATTO Disk Benchmarku. Ova aplikacija se koristi za merenje osnovnih performansi i često se ističe od strane samog proizvođača. Razlog za to je testiranje koje ne podrazumeva random podatke što znači prikaz veoma visokih performansi koji naravno imaju malo veze sa realnim stanjem stvari.

 
ATTO Bench oduvek odlično funkcioniše sa SandForce baziranim modelima, jer praktično koristi podatke podložne kompresiji, sa kojima SF-2281 daje najbolje rezultate. Nije ni čudo što vrlo rano dostiže maksimalne brzine za upis i čitanje, bez obzira na Queue Depth podešavanje. U svakom slučaju upis u ovom testu dostiže oko 530 MB/s, odnosno 550 MB/s za čitanje što je odlično.
PCMark 7
Ovaj Futuremarkov test poseduje kompletan test jedinica za smeštanje podataka i sumira ga u jedan rezultat.
 
PCMark obično vrlo visoko kotira modele sa SF-2281, ali sada već postaje jasno da pokazuje znake starenja. Mnogi su probili granicu od oko 5400 poena, uključujući i Toshibu sa Q Series modelom.
 
CrystalDiskMark 3.0.2 x64
Sledeći test će nam pokazati rad sa 4K Random podacima. Dobijeni rezultati su daleko realnije vrednosti od onoga što se dobija sa ATTO-om ili podešavanjem podataka na 0 ili 1 Fill. Naravno, proverili smo situaciju i sa “compressable” podacima tako što smo provrteli i jedan test sa 0Fill.  

 
Dok su u pitanju podaci koji se mogu kompresovani rezultati su zaista respektabilni u svim aspektima, uključujući i 4K testove. Sa druge strane, tamo gde Marvellov, Samsungov i OCZ-ov kontroler ne gube mnogo na performansama, a to je rad sa “random” podacima, SandForce definitivno ima poteškoća. Čak i sekvencijalne brzine padaju za 5 do 20 procenata. Ipak, za sistem vrlo bitan 4K “read i write” ostaju prilično visoki što je dobra vest, jer 4K faza testa oslikava realne performanse u radu sa OS-om.
HD Tune 4.60 PRO
Na kraju smo napravili i test u dobrom starom softveru koji daje prosečne vrednosti čitanja i upisa kroz kompletan kapacitet diska i pritom daje adekvatan dijagram.  


HDTune 4.60 je prošao sjajno, jer je rezultat ravnomeran od početka do kraja kapaciteta i nema nikavih padova niti ulaska u “storage” mod kao što je to recimo bio slučaj sa Toshibom i SSD-ovima sa BareFoot kontrolerom.
 
AS SSD 1.6.4
S obzirom na to da poseduje sličan koncept testova kao i CrystalDiskMark, slični rezultati su sasvim očekivani, ali ovaj benchmark poseduje “Copy” i test kompresije, tako da daje veoma korisne informacije koje se ne mogu izvući iz CrystalDiskMarka.  



AS SSD je dao maksimalno predividive rezultate, koji su ujedno i veoma dobri. Sve smo videli “X” puta, od klasičnog benchmarka do testa kompresije gde upis raste sa stepenom kompresovanosti podataka i praktično se nalazi u rasponu od 300 do 500 MB/s. Naravno, kriva čitanja podataka je monotona, jer na “read” performanse ne utiče stepen kompresije.
Zaključak
 
Intel je ponudio osveženje u odnosu na Series 330, pre nego što je reč o potpuno novom proizvodu. Štaviše, od pakovanja, do kućišta i specifikacija, zaista se malo toga promenilo, ukoliko je i bilo ikakvih izmena. Sa druge strane, reč je o, i dalje, veoma doborom SSD-u koji koristi veoma kvalitetan NAND i kontroler. U odnosu na prethodnu generaciju, jedina razlika je NAND izrađen u 20nm, što suštinski neće moći da se vidi u praksi. Stoga, mnogi neće ni primetiti da se ne radi o novom proizvodu, što je donekle i istina, makar kada se radi o onima koji su vlasnici Intel SSDova prethodne generacije.  

Prednosti:
– Dobre performanse – Dosta dodatne opreme – 20nm Intel MLC NAND – Izrada  
Nedostaci:
– Stepen kompresije utiče na performanse (karakteristično za SandForce kontroler)
Uređaj na test ustupio CT Computers