Benchmark Redakcija
Intel X25-M SSD
U poslednje vreme je mnogo toga rečeno o ovoj mikroprocesorskoj arhitekturi, a procesori na njoj zasnovani u ovom momentu predstavljaju daleko najbrže rešenje. Uz grafičke kartice, centralni procesori najbrže napreduju, ali baš zbog toga vas pitamo – da li brži CPU u sistemu daje najveće ubrzanje prilikom upgrade-a? Ako je verovati testovima, najčešće je odgovor na to pitanje pozitivan! Ako pod brzinom sistema podrazumevate neku vrstu renderinga, veći „frame-rate“ u igrama i tome slično, nema sumnje da će brži CPU uvek doneti više performanse. Međutim, ono što u svakodnevnom radu najčešće osetimo kao “usko grlo” je nedovoljna količina radne memorije, a ponajviše brzina hard diska. Godine prolaze, a princip rada „tvrdih diskova“ se nije mnogo menjao. I dalje je prisutna magnetna igla, disk koji se okreće i na nju snima ili sa nje čita podatke. Vremenom je svaka nova generacija donosila određena poboljšanja, ali su neke boljke i dalje prisutne. Pre svega, priroda svakog pokretnog dela bilo kog mehaničkog sklopa je ta da vremenom dolazi do habanja, odnosno zamora materijala. Kako je precizna mehanika hard diska osetljiva na „drmuskanja”, najčešči kvar na laptopu je upravo prestanak rada hard diska. Isto tako i buka, tj. šum koji ovaj deo hardvera stvara, nekima nije zanemarljiv, a tu je i zagrevanje. Mnogi od nas koji su pokušali da utišaju ventilatore svog računara, su ubrzo shvatili da je HDD izvor buke koji se ponekad ne može odstraniti. Grejanje ove komponente nije zanemarljivo, a iako proizvođači istih ne naglašavaju da je potrebno aktivno ili pasivno hladiti ove uređaje, to je svakako poželjno i to nam iskustvo nedvosmisleno govori. Vreme pristupa podacima, kao veoma bitan faktor, nije se drastično smanjilo za sve ove godine. Jednostavno, neke mane hard diskova nikada neće biti eliminisane, jer je tehnologija takva, a zakoni fizike nezaobilazni i ne dozvoljavaju mnogo mesta za dalji napredak. Istini za volju, kreiranjem RAID nizova je moguće ubrzati, ali i dodatno osigurati podatke, iako to nikako nije elegantno rešenje, posebno ako se gleda iz ugla korisnika prenosnih računara.
Sa druge strane – SSD (Solid State Drive) diskovi, sa kojima smo se do sad susretali nemaju ni jednu gore navedenu manu, osim jedne, a to je, kao što već i sami znate – njihova cena. Ono što raduje je konstantni pad cena, te možemo u skorijoj budućnosti očekivati “penzionisanje“ klasičnih magnetnih hard diskova. Upravo zbog toga, u našoj labaratoriji se našao Intel-ov X25-M Solid State Drive „hard disk“. Pre nego što nastavimo, zainteresovani mogu pogledati dva edukativna filma o novoj SSD tehnologiji na ovoj i ovoj lokaciji.
Intel X25-M SSD
Intel je nedavno predstavio dve nove serije SATA SSD-ova (extreme i mainstream). U pitanju su modeli namenjeni laptop računarima. Kada je u pitanju extreme serija možemo očekivati standardni format od 2.5″, dok je u slučaju mainstream serije moguće naići na dva formata, 1.8″ i 2.5″. Razlika između extreme i mainstream serije je u sledećem: Mainstream serija je predstavnik MLC memorijskog standarda, dok je za Extreme seriju rezervisan SLC standard. Kod SLC-a (Single-Level Cell) jedna ćelija flesh memorije sadrži 1 bit podataka, odnosno 0 ili 1, dok kod MLC-a (Multi-Level Cell) postoje 2 bita, odnosno 00, 01, 10 i 11. U praksi to znači da MLC bazirani diskovi daju duplo veći kapacitet za istu količinu uloženog novca (u proizvodnji) u odnosu na SLC diskove. Ipak, SLC diskovi imaju veću brzinu i manje troše. Još jedna bitna stavka je veća pouzdanost SLC diskova, a broj ciklusa pisanja i brisanja je do 10 puta veći u odnosu na MLC memorijski standard. Red veličina, SSD diskovi su deklarisani na oko 5 radnih godina pri upisu od 100GB podataka dnevno, što je samo po sebi zaista dosta.
Kao što smo već napomenuli, na našem testu se našao Intel X25-M model kapaciteta 80GB. Intel je već najavio da će trenutna tri modela dobiti i svoje naslednike sa duplo većim kapacitetom. Sam X25-M SSD izgleda kao svaki drugi SSD. Pored standradnih 2.5 “dimenzija, SATA i naponskog konektora, najveća “tajna” se krije unutar ovog modela. Štampana ploča ovog SSD-a sadrži dvadeset čipova od po 4GB proizvednih u 50 nm proizvodnom procesu. Čipovi su označeni karakterima “29F32G08“. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je reč o Micron čipovima (mada je način označavanja veoma sličan Micron-ovom), ali smo poprilično sigurni da je tako. Naime, sam Micron i Intel su skoro udružili proizvodnju, te iz toga proizilaze naša sumnja. PC29AS21AA kontroler sa svojih 16MB memorije, brizine 166MHz (SDRAM Samsung K4S281632I), služi za baferovanje flash memorije.
Intel je X25-M SSD model specifikovao na 250 MB/s u situacijama čitanja, a 70MB/s prilikom pisanja. Ovaj SSD poseduje destetokanalni kontroler (jedan kanal za svaka dva memorijska čipa). U praksi to znači da imamo neku vrstu RAID-a 0, ali sa flash memorijom, koja pritom ima i brz memorijski bafer (kontroler). Impresivno i pametno rešenje koje se kasnije i u praksi pokazalo kao veoma delotvorno.
Način testiranja i test konfiguracija
Kako nam je odmah bilo jasno da “single HDD” nema šta da radi u direktnom suprostavljanju sa Intel X25-M SSD modelom, odlučili smo da kreiramo RAID 0 i RAID 1 niz koristeći dva WD HDD od po 320 GB. Koristili smo standardnu bateriju testova, odnosno HD tach i HD tune programe. Drugi deo testiranja se odnosi na video prezentaciju simbolično nazvanu “HDD vs SSD-Boot time war”. Dok su za kraj ostavljena zapažnja koja se ne mogu zabeležiti brojkama već isključivo takozvanom “user experience” metodom.
Test mašina se sastojala iz sledećih komponenata:
Procesor
Intel Core 2 Quad Q9550@ 3.8 GHz
Matična ploča
ASUS Rampage Formula X48 chipset
Memorija
2 x 2GB GeIL Black Dragon DDR800
Hard Disk
2 x WD AAKS 320 GB
Intel X25-M
Video Karte
ATi Radeon HD3850 512MB
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master
DVD uređaj
Pioneer DVR-112L
DVD uređaj
Pioneer DVR-108D
Operativni sistem
Windows XP pro SP3 32-bit
Windows Vista Ultimate SP1 64-bit
Benchmark testovi
HD tach read 8mb
WD AAKS 320GB RAID1
Intel X25-M
HD tach read 32mb
WD AAKS 320GB RAID1
Intel X25-M
HD tune read 8mb
WD AAKS 320GB RAID1
Intel X25-M
HD tune File Benchmark 64mb
WD AAKS 320GB RAID1
Intel X25-M
HD tune File Benchmark 512mb
WD AAKS 320GB RAID1
Intel X25-M
HDD vs. SSD “Boot time war™”
Ako slika govori hiljadu reči, kako kažu mudri ljudi, onda video materijal govori apsolutno sve. U priloženom video klipu možete videti na delu Intel X25-M SSD model i njegovu brzinu pristupa podacima, a direktno smo ga poredili sa jednim Western Digital AAKS 320 GB HDD-om.
Ugođaj u radu
Vreme butovanja i sam odziv bilo kog operativnog sistema je više nego primetno brži, a najviše se oseća u slučaju korišćenja Windows Vista operativnog sistema. Učitavanje nekog nivoa u igri je zapanjujuće brzo, čak i za osobe koje su navikle na RAID 0 režim rada! Čak smo pokušali i da ga “zbunimo“ sa puštanjem dva HD rip filma i istovremenim otpakivanjem jedne arhive od oko 2 TB u, kojoj su se nalazili fajlovi različitih veličina, ali smo se izgleda bezveze trudili. Jednostavno rečeno, u bilo kojoj operaciji čitanja ovaj SSD se ponaša fenomenalno, rekli bi smo – “žustro”. Da sve ne bude savršeno potrudila se brzina upisa podataka. Ne možemo da kažemo da nas je razočarala, ali je brzina upisa na standardnim HDD-ovima veća (oko 100MB/s). Međutim, s obzirom da je reč o flash memoriji možemo konstatovati da je i na tom polju napravljeno dosta napredka. Možda se 70 MB/s ne čini mnogo, ali je više nego dovoljno. Na kraju krajeva jedan ovakav SSD bi svakako koristili kao sistemski disk, dok bi za gomilanje fajlova i dalje neizbežan bio neki veliki magnetni hard disk. Ponajviše zbog odnosa cene “po gigabajtu” koja je u slučaju standardnog HDD-a u ovom momentu dvocifreno manja, što je sve samo ne zanemarljivo.
Kao što znamo, SSD ne pravi nikakav šum, zvuk niti vibraciju. Čak i kad je uho totalno naslonjeno na uređaj, pre će te čuti otkucaje sopstvenog srca (ili uzdah oduševljenja – prim.ured.). Još jedna velika vrednost bi se pokazala u situacijama kada je ovaj SSD ugrađen u neki notebook računar. Na žalost, nismo uspeli da obezbedimo jedan u koji bi ga lako instalirali, ali realno gledano za tim i nema potrebe kako bi smo vam pojasnili još par pozitivnih stvari u vezi Intel X25-M SSD-a. Pre svega, tu je mala potrošnja od samo 0,06W u idle režimu rada, dok je u load-u ta vrednost “smešnih” 150mW. To naravno može pozitivno uticati na dužu autonomiju baterije laptopa. Zagrevanja takođe nema, odnosno ono je minimalno, a neretko se dešavalo da se žalimo na emitovanje toplote nekog dela laptopa usled zagrevanja HDD-a. Inače, ovaj Intel-ov SSD je projektovan za rad pri temperaturama od 0-70 celzijusove skale, a to je još jedna prednost flash memorije u odnosu na HDD. O brzini upisa i učitavanja podataka ne treba polemisati. Jednostavno – ne postoji toliko brz “dvoipoinčni” HDD.
Budućnost je SSD
SSD predstavlja budućnost, u to nimalo ne sumnjamo! Kada možemo očekivati omasovljenje ove tehnologije? Kada ćemo moći da kupimo „terabajt“ super-brzog SSD diska za manje od 100 dolara? Verovatno ne skoro, jer je pre svega potreban više nego primetan pad cene. Trenutna cena Intel X25-M SSD diska za OEM tržište je oko 600 dolara, što nas u momentu vraća u realnost i čini da zaboravimo sve do sad viđeno. Ipak, ono što sve nas raduje je to što se SSD tehnologija razvija veoma brzo, a pad cena je konstantan. Međutim, velike korporacije se neće preko noći odreći svojih proizvodnih postrojenja koje prave klasične hard diskove, a čija se vrednost meri u milijardama dolara. Intel je definitivno pomerio granicu u performansama, a iz svega priloženog je jasno da čak i RAID 0 niz sačinjen od standardnih hard diskova nema šta da traži pored ovog SSD-a. Jedina prava mana (bar što se performansi tiče) je brzina upisa. Međutim, najavljena brzina upisivanja extreme SLC X25-E SSD modela je čak 170 MB/s, što ćemo proveriti čim budemo bili u prilici.
Činjenica je da sve više proizvođača ozbiljno razmišlja o implementaciji i daljem razvoju SSD tehnologije, pa je još potrebno da veliki obim proizvodnje i jaka konkurencija učine svoje. Realno, SSD, pri obimu proizvodnje koju danas ima magnetni disk, može samog proizvođača da košta i manje. Uskoro možemo očekivati nešto niže cene, a svakako nas očekuje i još jedan “kvantni skok“ u performansama, sličan ovom koji nam je prikazao Intel. U svakom slučaju, smeši nam se lepa i “brža“ budućnost storage rešenja.
