Aleksandar Božović Gotovo sam siguran da je svaki iole ozbiljniji ljubitelj hardware-a bar jednom
u zivotu ozbiljno razmisljao o nabavci viseprocesorske ploce. Do pre nekog vremena
dual maticne ploce su bile izuzetno skupe zato sto su po pravilu bile namenjene
server trzisnom segmentu sto je pod stavkom obavezno podrazumevalo integrisan
SCSI kontroler. Rezultat toga su bile izuzetno visoke cene koje su onemogucavale
prosecne korisnike u nabavci dual ploca. Pravu revoluciju je doneo ABIT sa modelom
BP6 koji je omogucio dvoprocesorski rad sa jeftinim Celeron procesorima. Ploca
je bila pravi hit jer je po prvi put u racunarskoj istoriji multiprocesorski
rad na PC platformi bio dostupan najsirem krugu korisnika. Medjutim tokom vremena
pojavili su se i Intel CuMine procesori koji na zalost ne mogu da rade na ABIT
BP-6 ploci (ne ispunjava VRM 8.4 specifikaciju) tako da se javila potreba za
maticnom plocom koja bi konacno resila problem dvoprocesorkog rada sa Intel
CuMine procesorima. “Stari” dobri BX ipak nije mogao da se nosi sa 133MHz magistralom
tj. proizvodjaci jednostavno nisu smeli da rizikuju reputaciju. Resenje je bila
nabavka Camino i820 Dual ploca sa skupom RAMBUS memorijom. Na zalost i on je
izasao na los glas zbog svima vec poznatih cinjenica. Ovu konfuziju u Intelovim
redovima je iskoristila a ko drugi do VIA, koja je na bazi VIA 694D chipseta
uz pomoc par vodecih proizvodjaca maticnih ploca izbacila na trziste dual FCPGA
maticne ploce. Zahvaljujuci toj cinjenici bili smo u mogucnosti da testiramo
Microstar MSI–694D Pro maticnu plocu.
SMP [Symmetric Multiprocessing] Prvo bih hteo da razjasnimo par stvari i pojmova… SMP [Symmetric Multiprocessing]
je termin koji podrazumeva racunar koji poseduje vise od jednog procesora. Pri
tome treba praviti razliku izmedju dvoprocesorskog rada koji se razlikuje od viseprocesorskog
rada. Zbog toga Intelovi procesori nose posebne oznake kojima se ovi procesori
razlikuju od “obicnih” koji ne poseduju tu mogucnost. Takodje, sadasnja generacija
Celeron i Pentium III procesora ne poseduje mogucnost vise procesorskog rada,
taj ekskluzivitet za sada poseduju jedino Pentium Pro i Xeon u citavoj Intelovoj
familiji PC procesora. Prema specifikaciji Intel-a, Pentium Pro podrzava maximalno
4 procesora u SMP rezimu dok Xeon moze da radi u kombinaciji od cak 8 procesora.
Ovo se odnosi na situaciju u kojoj nije potrebna specijalna vezna logika, dakle
procesori rade sa normalnim chipsetovima koji podrzavaju SMP [Intel GX]. Takodje
postoje specijalizovani proizvodjaci multiprocesorskih sistema kod kojih mozete
videti mnogo veci broj procesora koji rade u SMP rezimu ali se tada koriste posebno
dizajnirani chipset-ovi koji cine specificnu veznu logiku u radu ovih sistema.
Trenutni rekord je cak 9200 Intel Pentium Pro procesora na 200MHz i 1MB L2 cache-a.
Za razliku od svog prethodnika, Celeron II procesor sa Coppermine jezgrom ne podrzava
dualni rezim rada. Intel je jednostavno zeleo da jasno stavi do znanja da je dualno
procesiranje namenjeno samo za skuplji trzisni segment. Treba spomenuti i cinjenicu
da prvi primerci Pentium III CuMine procesora takodje nisu imali mogucnost dvoprocesorskog
rada i to verzije na: 500, 533 i 550MHz. U dosadasnjem tekstu smo spominjali samo pojam simetricnog multi procesiranja
[SMP], medjutim postoji i asimetricno multiprocesiranje [ASMP]. Sustinska razlika
je u tome sto simetricno multiprocesiranje [SMP] podrazumeva model u kome svaki
od procesora pokrece identicnu kopiju operativnog sistema pri cemu medjusobno
komuniciraju kada je to potrebno. Dakle oni obradjuju istovremeno jedan paket
podataka tj. funkciju pri cemu se njeno izvrsavanje deli na broj procesora u sistemu.
Time se postize da se kompleksnija funkcija tj. veci broj podataka obradjuju za
kraci vremenski period. Usko grlo ovog modela jeste “zagusenje” ulazno/izlaznog
[I/O] podsistema zbog velikog protoka podataka. Shodno tome I/O sistem se mora
perfektno kontrolisati od strane operativnog sistema kako bi podatak koji dolazi
na obradu “pogodio” pravi tj. u tom trenutku najmanje optereceni procesor! Asimetricno
procesiranje [ASMP] je model u kome svaki procesor zasebno obavlja razlicite pakete
podataka tj funkcije! U ovom modelu postoji “glavni” procesor koji nadgleda rad
celokupnog sistema i koji istovremeno koordinira rad ostalih procesora. SMP model
je daleko fleksibilniji i efikasniji kada je u pitanju brzina obrade podataka.
Treba posebno naglasiti da se brzina SMP sistema, u slucaju dodavanja procesora,
ne povecva linearno tj. da ukoliko imate dva procesora na 500MHz to ne znaci da
ce oni raditi istom brzinom kao jedan procesor na 1GHz. Ubrzanja koja se postizu
na ovaj nacin se krecu u intervalu od 30-50%, a samo u izuzetnim slucajevima ovaj
procenat moze biti i veci. Osim ispunjenja uslova po pitanju hardware-a, izbor adekvatnog operativnog sistema
i aplikacije je od krucijalnog znacaja po pitanje efikasnog funkcionisanja viseprocesorskog
sistema. U ovom trenutku postoji nekoliko operativnih sistema koji podrzavaju
SMP rad na PC platformi a to su: sve verzije Microsoft Windows NT-a, Windows 2000,
zatim vecina UNIX OS-a, novije verzije Linux-a, i BeOS. Zanimljivo je da je Linux
sve do skora imao neoptimizovan “kernel” za verzije Intel-ovih procesora koji
su imali zaseban tj. integrisan L2 cache. Stari “kernel” je bio optimizovan za
Pentium/MMX generaciju procesora koji su imali zajednicki L2 cache integrisan
na samoj maticnoj ploci. Sve to je imalo za posledicu dosta lose performanse u
odnosu na ocekivane! To proizilazi iz vaznosti nacina na koji se upravlja L2 cache-om
koji predstavlja glavnu magistralu za protok podataka do procesora a ujedno i
predstavlja potencijalno najvece usko grlo viseprocesorskog sistema. Zbog toga
se na “ozbiljnim” viseprocesorskim sistemima koriste procesori sa velikom kolicinom
L2 cache-a [1MB, 2MB pa cak i 4MB za najnovije Xeon procesore]. Posebnu paznju treba obratiti na verziju operativnog sistema koji treba uskladiti
sa hardware-om Vaseg racunara. Windows NT Workstation podrzava max. dva procesora,
Windows NT Server podrzava max. 4 dok WindowsNT Server Enterprise Edition podrzava
max 8 procesora. Sto se tice Windows-a 2000, situacija je sledeca: verzija Proffesional
podrzava max. 2 procesora, Server verzija max. 4 CPU-a, Advanced Server max.8
CPU-a i Datacenter Server max. 32 procesora. Koliko ce operativni sistem podrzati
procesora u SMP rezimu zavisi od HAL – Hardware Abstraction Layer-a. HAL je skup
rutina koje kontrolisu hardware i prave odgovarajucu infrastrukturu u cilju sto
efikasnijeg izvrsavanja aplikacije. HAL NIJE aplikacija. Aplikacija koja se izvrsava
i HAL nikada medjusobno ne komuniciraju. Aplikacija samo koristi infrastrukturu
koju HAL obezbedjuje. Cest je slucaj da proizvodjaci “jacih” sistema obezbedjuju
sopstveni HAL. Poznat je primer Silicon Garphic-a koji je isporucivao sopstvenu
verziju HAL-a koji je omogucavao Windows NT Workstation-u rad sa 4 procesora iako
je po specifikacijama Microsoft-a predvidjen za rad sa max. 2 procesora. Kada
vec pricamo o operativnim sistemima vazno je napomenuti da Windows 95 i 98 NE
PODRZAVAJU multiprocesorske sisteme. Oni mogu da rade na sistemima sa vise procesora
ali se prilikom izvrsavanja aplikacija i operativnog sistema koristi SAMO jedan
procesor. Pored izbora adekvatnog operativnog sistema neophodno je izvrsiti i
odabir odgovarajucih aplikacija koje koriste prednosti multiprocesorskih sistema.
Cesto se pravi zabuna tako sto se podrazumeva da ukoliko je instaliran odgovarajuci
operativni sistem koji podrzava SMP (npr. Windows 2000), da ce svaka aplikacija
pokrenuta na njemu koristiti prednosti multiprocesorskog rada. To jednostavno
nije tacno! Da bi koristila prednosti SMP sistema, aplikacija mora da poseduje
sposobnost “multithreading” izvrsavanja! Najveci broj danasnjih aplikacija je
“singlethreaded” i izvrsava se na nacin tako sto se zadaci (task-ovi) izvrsavaju
redom, jedan za drugim. Aplikacije tog tipa koriste samo jedan procesor! “Multithreaded”
aplikacije su pisane tako da zadatke mogu da obavljaju paralelno na vise procesora,
pri cemu procesori medjusobno komuniciraju i prilikom izvrsavanja aplikacije mogu
da obavljaju razlicite zadatke ili delove istog zdataka. Pisanje ovakvih aplikacija
zahteva daleko vise vremena i vestine od strane programerskog tima. Kod nas su
najpoznatije aplikacije AutoCad i 3D MAX koje dolaze iz AUTODESK-a a koje pripadaju
grupi “multithreaded” aplikacija. Takodje i Photoshop ver. 5.5 podrzava ovu mogucnost
kao i vecina 3D rendering i CAD/CAM programa dok je od igrica trenutno Quake III
je pisan na ovaj nacin. “Multithreading” nemojte mesati sa Multitaskingom koji
oznacava mogucnost obavljanja vise razlicitih aplikacija istovremeno. Mada su
sustinski gledano ova dva pojma vrlo slicna! Dakle ukoliko ne posedujete aplikaciju
pisanu na”multithreaded” nacin, prednost viseprocesorskog sistema moze biti daleko
brzi rad u multitasking rezimu. Konkretno to znaci da mozete da istovremeno “rezete”
CD na pisacu, slusate MP3 fajlove i igrate Quake III. Probajte to da uradite na
racunaru sa jednim procesorom! Upravo ovo je glavni marketinski slogan koji dolazi
iz ABIT-a pred promociju njihove najnovije ploce VP-6 koja je naslednica cuvene
BP-6 ploce. Dakle ukoliko pripadate grupi korisnika koji u svakom trenutku imaju
nekoliko otvorenih aplikacija Dual ploca je pravo resenje za Vas!!!
Prikaz maticne ploce
No da se vratimo nasoj dual maticnoj ploci Microstar 694D Pro.
Dolazi u bogato, sareno dizajniranoj opremi koja je vec postala zastitni znak
Microstar-ovih proizvoda. Pored obaveznog upustva i CD-a sa pratecim drajverima
i utility programima, posebnu paznju privlaci maticna ploca impozantnih dimenzija.
Plocom dominiraju dva FCPGA podnozja u cijem se podnozju nalaze po jedan termistor
“jezicastog” oblika zaduzeni za pracenje temperature procesora. Ovde odmah stavljamo
primedbu Microstaru zbog koriscenja istih a ne termo sondi koja se standardno
ugradjuju na skoro sve procesore novije generacije. Ploca poseduje 4 DIMM memorijska
podnozja, 5 PCI i jedan CNR slot. Izmedju dva FCPGA podnozja dominira chipset
VIA 694XDP koji svojim nazivom odmah stavlja doznanja da je optimizovan za rad
u dual sistemima. I zaista je tako, chipset se skoro neprimetno malo greje tako
da su Microstarovi inzenjeri u potpunosti izbacili upotrebu pasivnih hladnjaka.
Samim tim sto se osetno manje greje od svog 694X prethodnika, postignuta je
izuzetna stabilnost sistema. FCPGA podnozja su okruzena elektrolitima velikog
kapaciteta koji dodatno ulivaju poverenje u ovu plocu. Upotrebljeni su elektroliti
marke TAYEH koje iskreno ne volim jer se uglavnom pojavljuju na jeftinijim plocama.
Licno mislim da bi SANYO serija tantalskih elektrolita doprinela boljem image-u
ove ploce, koja je sve samo ne “konfekcija”. Iako u okruzenju “solitera” ostavljeno
je dovoljno prostra za montazu cooler-a vecih dimenzija tako da sam uspeo bez
ikakvih problema da montiram dva Golden Orb-a.
Tik ispod memorijskih podnozja nalazi se dodatni Promise UltraDMA/100
kontroler cija je uloga da dodatno poboljsa performanse IDE podsistema u kombinaciji
sa VIA 686A UDMA/66 kontrolerom. Ovde upucujemo jos jednu zamerku Microstar-u
zbog izostanka RAID verzije kontrolera koja bi vise prilicila ploci ovakve namene.
Ovo iz razloga sto bi naprosto bila idealna za mnoga preduzeca manje i srednje
velicine gde bi bila perfektna osnova za servere nize business klase na kojima
se “vrte” manje baze kupaca i dobavljaca. Dobitak bi bio dvostrukog karaktera:
brzinski (striping) i jos vazniji sigurnosni u vidu primene mirroring rezima
rada diskova. Ovako ostaje zal za propustenom sansom i nada da ce se u sledecoj
reviziji, ove sjajne ploce, preci na RAID kontroler. Opciono je moguce dobiti
i model sa 1394 Firewire kontrolerom, cime se dobija odlicna osnova za konfiguracije
namenjene A/V montazi. Instalacija Windows 2000 Proffesional OS-a se odvijala
bez problema do momenta prijavljivanja Promise Ultra 100 kontrolera. Problem
je nastao kada Windows 2000 nije hteo da instalira drajver za ovaj uredjaj koji
se nalazi na pratecem CD-u. Uporno je ponavljao da doticni drajver ne odgovara
Promise uredjaju. Nakon prebacivanja bootabilnog diska na obicnu UDMA/66 (VIA)
IDE granu sa net-a sam skinuo najsveziji drajver sa Promise-ovog sajta. Drajver
se momentalno instalirao bez i najmanje prituzbe od strane OS-a. Drajveri se
brzo i lako instaliraju bez propratnih problema.
Rezultati testiranja Izbor test programa je svakako bio najtezi posao prilikom ovog testa. Trebalo
je u sto vecoj meri opteretiti oba procesora. Izbor je pao na 3D Studio MAX,
Content Creation Winstone, Quake3 i Photoshop 5.5. Izbor procesora je pao na
Celeron Mendocino 500 Mhz kako bismo plocu lakse uporedili sa trenutno jedinim
takmacem – ABIT BP-6 maticnom plocom. Ovde je vazno spomenuti da Intel shodno
svojoj specifikaciji o SMP-u dozvoljava upotrebu razlicitih procesora kako generacijski
tako i po pitanju velicine L2 cache-a. Medjutim skoro svi proizvodjaci maticnih
ploca izbegavaju ovakvu situaciju i strogo preporucuju koriscenje identicnih
procesora. Donekle dopustaju koriscenje procesore razlicitog takta pri cemu
oba onda rade na brzini sporijeg procesora [ABIT BP-6]. Microstar je po tom
pitanju otisao korak dalje posto je dozvolio mogucnost da procesori rade na
razlicitom taktu pri cemu je svaki procesor ponaosob moguce overklokovati u
smislu razlicitog povecanja brzine na sistemskoj magistrali. Medjutim “mesanje”
procesora u kombinaciji Celeron i PIII rezultuje smanjenjem brzine sistemske
magistrale na vrednost rada slabijeg procesora tako da je ova kombinacija poprilicno
nezanimljiva! Microstar takodje ne preporucuje ovakvu kombinaciju zato sto je
postavljena grupa od dva jumpera kojom definisete tip procesora: “Celeron” ili
“PIII”. Medjutim moguce je tweak-ovati sistem tako sto cete drugi procesor (PIII)
overklokovati na 100MHz i time postici radnu brzinu istog. Eksperimenti ovog
tipa su ipak poprilicno nepredvidivi tako da ih iskreno ne preporucujem!!! U radu, ploca se pokazala pre svega vanserijski stabilnom. Jednostavno receno,
impresionira po pitanju stabilnosti. Brzinski je bila pomalo cudno raspolozena
zavisno od izvrsavane aplikacije. Najvecu prednost cete osetiti prilikom renderinga
u 3D Max-u. Ubrzanja koja donosi dvoprocesorski rad iznose nekih 60% u odnosu
na jednoprocesorski sistem. Quake III je bio totalno indiferentan prema drugom
procesoru sto je bilo pravo razocarenje za mene. Photoshop se katastrofalno
ponasao na MSI-694D ploci jer je pokazao znacajan pad performansi na dual sistemu?!?!
Sa druge strane dual ABIT kombinacija je izuzetno godila Photoshopu koji je
posao od 4min u dual sistemu ubrzao za 30 sec. Inace moja generalna konstatacija
je da Photoshop pri istim operacijama osetno sporije radi na VIA platformi u
odnosu na ploce sa Intel BX chipsetom. Evo i rezultata:
Komentar Kao sto se moze videti iz prethodnih rezultata MSI-694D je za jednu marginu sporiji
od ABIT BP-6 ploce sto se moze pre svega pripisati na racun VIA chipset-a. Nekada
ta razlika zna da bude i znatno veca [Photoshop]. Poseban nedostatak ove ploce
jeste previsoka cena koja je za nekih 80% veca od ABIT BP-6 ploce sto je svakako
neopravdano! Sa druge strane prednosti MSI-694D Pro ploce su u podrsci PIII CuMine
procesora i odlicna stabilnost sistema! Nesumnjivo je ipak da ce ova ploca svakako
naci put do svojih korisnika! Maticnu plocu za potrebe testa ustupio “PC
Centar”