Aleksandar Božović
Počeo je još jedan uobičajeno užurban dan u “Bench lab-u” kada je do nas stigla sledeća u nizu ploča sa oznakom “GAMING” u svom nazivu. Po ko zna koji put proizvođači pokušavaju da na ovaj način provociraju našu pažnju ne bi li pod tim utiskom izazvali efekat nečeg posebnog, jer obično ono što se naziva “gejming” opremom podrazumeva značenje vanserijski dobrog. Pa da li je baš tako, obzirom da se “gejming” naziv u poslednje vreme koristi za sve i svašta, čak i za proizvode iz “budžet” klase. Isprobani recept najsigurnijeg mamca u lovu na kupca kapitalca se masovno eksploatiše. Da budemo iskreni, već nam se pomalo navlači “kiselkasti” osmeh od uveliko devalviranog prideva “gejming”. Nazvati svoju komponentu “gejming” je postalo moderno i nesumnjivo je glavni pogonski motor rasta desktop PC segmenta. Zbog pribegavanja takvoj praksi smo “okrenuli ploču” i pooštrili kriterijume vrednovanja kada želimo da dokažemo zaslužuje ili određena komponenta taj epitet ili ne. To se posebno odnosi na matične ploče jer jedna čistokrvna gejming pripadnica ove vrste, ima zahtevnu misiju kao osnova vrhunske PC “Battlestation” gejming stanice, a priznaćete da to nije nimalo naivan zadatak. No, pre nego što krenemo u analizu današnjeg gejming modela, ne škodi malo podsećanje o tome koja su glavna poboljšanja doneli Intel Core procesori 8. generacije i za njih specijalno napravljene ploče na bazi Intel Z370 čipseta…
Intel Coffee Lake generacija procesora je donela par značajnih, dugoočekivanih poboljšanja na Intel “mainstream” platformi. Svakako najveća zvezda 8. generacije Intel Core procesora je Core i7 8700K, šestojezgarni prvenac u ovoj kategoriji PC procesorskih platformi koji pored pomenutih 6 fizičkih i dodatnih, šest HTT jezgara, stvarajući osećaj da u Windows OS-u koristite 12-jezgarni CPU. To do sada nije mogao ni jedan Intel Core na LGA 115x platformi. Jednako popularni su i “čista” verzija šestojezgarca u vidu Core i5 8600K, Core i5 8400 kao i po prvi put Core i3 modeli sa 4 prava, fizička jezgra (Core i3 8100, 8350K).
Intel se pak potrudio da zakomplikuje slavlje armije poklonika Intel PC platforme time što je ograničio rad novih procesora na isključivo korišćenje nove serije matičnih ploča koje su izrađene oko poslednje verzije Intel Z370 čipseta. Sa onim ne tako starijim, Z270 baziranim pločama, Coffee Lake procesori neće raditi.
Suštinski gledano Z270 i Z370 čipsetovi su veoma, veoma slični. Tu i tamo ima nekih minornih razlika od kojih je značajnija ona koja se tiče podrške radu većem broju PCI Express komunikacionih linija u svrhu mogućnosti povezivanja većeg broja ultrabrzih M.2 SSD diskova. Prema rečima Intela ključni razlog za uvođenje nove serije matičnih ploča je u svrhu boljeg napajanja jer su novi procesori dobili 6 fizičkih jezgara. Nova situacija zahteva bolju i efikasniju distribuciju potrebne energije i preciznije napajanje procesorskog čipa kako u standardnom, tako i u overkloking režimu rada. Shodno tome povećani broj prisutnih procesorskih jezgara zahteva i bržu komunikaciju sa RAM memorijom tako da su nove ploče morale da dobiju bolje rutiranje signalnih vodova za komunikaciju sa RAM DDR4 memorijskim modulima. Cena ove odluke je da korisnici neće moći jednostavno nadograditi svoj, ne tako davno konfigurisan sistem na osnovama Z270 matične ploče i Kaby Lake ili Skylake procesora.
U kontekstu čitavog događanja, MSI je morao da reaguje predstavljanjem odgovarajućih modela za podršku rada novoj seriji Intel Coffee Lake porocesora. Jedan od njih je model koji danas testiramo – MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC. U pitanju je tkz. “prajm” model iz ponude MSI Z370 baziranih matičnih ploča sa raznovrsnim spiskom mogućnosti koji se očekuju od pripadnika ove vrste PC komponenti. Takođe, treba naglasiti da je MSI GAMING PRO CARBON nova serija matičnih ploča koja kombinuje sve ključne karakteristike savremenih platformi po iole razumnoj ceni pa ne treba da čudi njihova velika popularnost. One se pojavljuju za različite procesorske platforme, a podsećamo vas da ste nedavno mogli pročitati detaljan test AMD AM4 verzije u vidu X370 GAMING PRO CARBON modela. Odlika MSI modela iz Carbon serije jeste prisustvo ukrasnih detalja izrađenih u karbon-fiber finišu, tačnije nalepnica koje se nalaze na hladnjacima i oklopu ATX panela sa konektorima. U kombinaciji mat crne štampane ploče, pomenutih ukrasa koji asuciraju na prisustvo materijala od ugljeničnih vlakana i konačno MSI Mystic Light RGB LED osvetljenja, Z370 GAMING PRO CARBON treba da ostavi priličan utisak na krajnjeg korisnika. Osim LED dioda raspoređenih na matičnoj ploči, MSI je korisnicima ponudio dva dodatna konektora za povezivanje 5050RGB LED svetlosnih traka koje rade na naponu od 12V. Osim pomenutog tu je i jedan WS2812B konektor za pojedinačo kontrlisani rad +5V RGB LED traka, a pravi specijalitet je prisustvo +5V CORSAIR konektora za povezivanje LED RGB uređaja ovog poznatog proizvođača. MSI se potrudio da podrži rad osvetljenih i ukrašenih uređaja najpoznatijih proizvođača poput: Corsair-a, Razer-a, INWIN-a, Geil-a, G.Skill-a i drugih. Dakle, opcija za dodatno ukrašavanje PC računara sa ovom pločom definitivno neće faliti.
Kada pričamo o dostupnim slotovima za ugradnju uređaja MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC primećujemo da je u pitanju vrlo izdašna matična ploča. Obzirom da koristi 16 PCIe komunikacionih putanja koje su pod kontrolom sistemskog kontrolera u samom CPU procesoru i namenjene su direktno za komunikaciju sa grafičkom kartom, na ploču su ugrađena dva PCIe x16 slota koji imaju metalno ojačanje i mogu raditi u režimu pojedinačnog slota sa svih 16 aktivnih bi-direkcionih putanja ili u 2x 8 PCIe modu kada žeite da instalirate dve grafičke karte i sa njima iskoristite ubrzanje koje prouža Nvidia SLI ili AMD CrossFire tehnologija. Pored toga ploča sa Z370 čipetom obezbeđuje 24 PCIe komunikacione linije sa ostalim uređajima i periferijama. Zbog toga je prisutan i treći fizički PCIe x16 slot koji ima aktivne 4 PCIe linije i prevashodno služi za korišćenje brzih SSD diskova na bazi PCIe x4 adaptera. Zanimljiva činjenica je da ovaj slot ne deli komunikacione putanje sa prisutnim M.2 slotom koji takođe radi u punom opsegu PCIe x4 magistrale, već isključuje SATA portove što je rešenje koje nam se svakako čini praktičnijim i logičnijim kada je u pitanju korišćenje nove generacije ultrabrzih diskova. Osim pomenutih slotova, na raspolaganju su vam i tri komada PCIe x 1 konektora.
U pogledu podrške brzih SSD M.2 diskova, MSI Z370 PRO Carbon obezbeđuje dva slota. Gornji, smešten bliže LGA 1151 procesorskom ležištu poseduje specijalni MSI hladnjak za brže modele SSD diskova kako bi temperaturu ugrađenih NAND memorija držao u zoni optimalnih, čime se obezbeđuju maksimalne performanse ugrađenih NVMe M.2 SSD diskova. Dotični slot raspolaže sa dovoljno prostora i mesta za ugradnju svih aktuelnih formata M.2 disk-kartica uključujući: 2242, 2260, 2280 i najveći 22110. Drugi M.2 slot takođe prihvata NVMe diskove koji za maksimalne performanse zahtevaju prisustvo 4 PCIe komunikacione putanje, ali za razliku od prethodnog, ovaj slot ne prima M.2 diskove punog, 22110 formata. Ukoliko instalirate M.2 SSD diskove u oba raspoloživa konektora, njihov rad možete dodatno ubrzati konfigurisanjem RAID 0 nivoa ili ukoliko vam je sigurnost podataka bitnija, tu je podrška za RAID 1. Osim M.2 konektora za instalaciju SSD diskova, MSI Z370 Pro Carbon nudi šest klasičnih SATA 3 portova za povezivanje klasičnih 3.5″/2.5″ hard diskova i 2.5″ SSD uređaja. Konačno, tu je i podrška za Intel Optane memorijske module.
U kontekstu proširanja mogućnosti ove platforme, svakako je značajan podatak koji se tiče RAM memorije. MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC Carbon ima na raspolaganju četiri DDR4 memorijska slota koji mogu da prime maksimalno 64GB RAM memorije. Podržan je rad modula na izrazito visokim frekvencijama obzirom da šest prisutnih Coffee Lake jezgara imaju prilično velike zahteve u pogledu brzine dopremanja potrebnih podataka za obradu. MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC zbog toga podržava DDR4 module sa radnim taktom do 4000MHz u overkloking modu, obzrom da JEDEC asocijacija još uvek nije sertifikovala ovako brze RAM memorije. Još jedna zanimljivost je i prisustvo specijalne LED diode čije svetlo označava aktivaciju XMP radnog profila. Dakle, par brzih modula na 3200MHz konfigurisanih u dvokanalni režim rada, uticanće da se vaš Coffee Lake “razmahne” u pogledu performansi.
Pošto su performanse primarni motiv nabavke jedne ovakve ploče, logično je istaći prisustvo brzih standarda komunikacije i bržeg prenosa željenih podataka. MSI Z370 Pro Carbon je za tu svrhu opremljena zasebnim ASMedia kontrolerom koji daje podršku za rad USB 3.1 standarda druge generacije, bržih specifikacija. Osim klasičnog Tip-A konektora tu je i savremeniji Tip-C konektor sve češće korišćen na uređajima novijeg datuma. Dakle, aktuelnost ugrađenih standarda je svakako jedna od jačih strana ove MSI matične ploče. Prisutni su i klasični USB 3.0 portovi ili kako ih sada nazivaju USB 3.1 prve generacije u vidu 8 (4+4) konektora pod kontrolom Intel Z370 čipseta. Obavezno su prisutni i stari, dobri USB 2.0 portovi u vidu 6 (2+4) mogućih konekcija.
O zvuku se brine već standardni Realtek ALC1220 koder/dekoder karakterističan za generaciju matičnih ploča sa Z370 čipsetom. MSI je prisustvo ovog audio kontrolera obogatio ugradnjom audiofilskih Chemi-Con kondezatora radi postizanja toplije nijanse tonova, a tu je i specijalno pojačalo za slušalice koje ima za cilj da postigne Hi-Fi kvalitet zvuka. Softversku podršku pruža Nahimic 2+ program za obradu zvuka. Ovaj softver ima i praktičnu gejming upotrebu jer prati zvuke koji pravi neprijatelj i vizuelno pokazuje gde se on nalazi u igri. Na kraju spomenimo i detalj da su svi analogni konektori pozlaćeni kako bi kvalitet zvuka koji čujete bio što verniji izvornom signalu.
U današnje vreme računar bez dobre internet veze i mogućnosti umrežavanja sa drugim računarima je nezamisliv. Izrečena konstatacija se posebno tiče gejmerske populacije. Imamo utisak da MSI nije hteo da eksperimentiše u slučaju ovog modela što nas na neki naćin podseća i oznaka “Pro” u nazivu ove matične ploče. Zbog toga je ugrađeno provereno sigurno rešenje u vidu Intel l219-V gigabitnog kontrolera koji uz pomoć MSI Gaming LAN softvera obezbeđuje kompletnu arbitražu internet i mrežnog saobraćaja kako bi odredili prioritet u saobraćaju paketa podataka. U osnovnim podešavanjim prvenstvo imaju igre, ali to možete lako promeniti ukoliko one nisu prioritet vašeg rada na internetu i lokalnoj mreži.
Specijalitet MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC verzije u odnosu na “običan” model bez sufiksa AC u oznaci je svakako pretpostavljate, prisustvo modernog Wi-Fi bežičnog mrežnog kontrolera. U slučaju ove ploče stiže u vidu zasebne PCIe x1 karte sa dve pripadajuće antene. Bežično mrežno rešenje se bazira na Intel dvopojasnoj tehnologiji koja pokriva 2.4GHz i 5GHz talasne dužine. Podržan je MU-MIMO standard bežične komunikacije sa više uređaja povezanih u isto vreme kao i Wi-Fi 802.11 a/b/g/n/ac specifikacije. Ovaj adapter istovremeno integriše Bluetooth modul poslednjih specifikacija (2.1, 2.1+EDR, 3.0, 4.0, BLE, 4.2), tako da nećete imati nikakvih problema sa bežičnim povezivanjem kako starijih tako i najnovijih bežučnih periferija, zvučnika itd.
Kada pričamo o pločama iz malo višeg cenovnog ranga, svakako nam na pamet pada overkloking, obzirom da ćete u najvećem broju slučaeva uz jednu ovako “jaku” ploču upraiti odgovarajući Core 5-8600K spreman da ga podignete do granice od 5GHz. U tom razmišljanju vam odmah na pamet pada činjenica o tome da li je VRM modul dovoljno dobro urađen za takve poduhvate, obzirom na prisustvo 6 jezgara. VRM jedinica na Z370 Pro Carbon modelu je solidna. Rekli bismo prosek za srednju klasu Z370 matičnih ploča. Nije spektakularna, ali će odgovoriti potrebi overklokinga sa savetom da ukoliko procesor hladite AiO sistemom, obavezno uključite i jedan ventilator na kućištu koji će “pokupiti” toplotu stvorenu radom VRM elektronike.
Modul je izrađen u 8+2 konfiguraciji. Deo zadužen za napajanje procesorskih jezgara koristi dupliran broj tranzistora po fazi i “dabler” u delu koji napaja integrisanu Intel HD 630 grafiku. Faktički VRM modul radi u 4+1 faze. MSI je malo modifikovao rad PWM kontorlera koji zapravo 3+2 rešenje, ali je jedna od faza predviđena za napajanje iGP-a prekomandovana za potrebe većeg broja prisutnih Coffee Lake CPU jezgara, tako da smo dobili gore pomenutu konfiguraciju VRM modula. Uglavnom, ovako konfigurisan deo za napajanje procesora je u potpunosti odgovorio na naš zahtev za postizanjem većih radnih frekvencija, a što ćete videti u delu gde ćemo opisati overkloking iskustvo u radu sa ovom matičnom pločom. U prilog kvalitetu VRM jedinice ide i činjenica da su korišćene elektronske komponente koje su prošle Military Class 5 kategorizaciju u cilju sigurnijeg i efikasnijeg rada.
Kada je u pitanju adekvatno hlađenje, pomenimo da su na ploči ugrađeni brojni priključci za napajanje ventilatora i specijalna priprema za prihvat AiO sistema vodenog hlađenja sa namenskim konektorima koji ispručuju struju jačine 2A za potrebe rada pumpi vodenog hlađenja. Njihov rad možete pratiti direktno iz BIOS-a ploče ili pratećeg softvera koji stiže u paketu sa ovim modelom.Vodeći proizvođači matičnih ploča su kvalitet izrade hardvera podigli na vrlo visok nivo i zaista je teško pronaći neku ozbiljniju žalbu ili pritužbu. Ono što ipak pravi razliku između sličnih modela različitih proizvođača je svakako BIOS ili upravljački softver matične ploče. On je praktično “duša” svake ploče i od umešnosti inženjera da dovedu u sklad hardver i softver, zavisiće konačan utisak i sud o tome da li je konkretna ploča dobra ili loša u radu.
MSI je ozbiljno unapređenje svoje ponude matičnih ploča učinio prelaskom na Click BIOS generaciju upravljačkog softvera. Ovaj model koristi poslednju verziju Click BIOS 5 upravljačkog softvera koji je funkcionalno i vizuelno najbolja verzija do sada. Nesumnjivo je da se već svojim izgledom obraća gejmerskoj publici upotrebom crveno-crno-bele kolor teme, kao i brojnim opcijama za fino podešavanje performansi.
Click BIOS 5 korisnički interfejs je poput nekog operativnog sistema sa jasno razdvojenim kategorijama za podešavanja pojedinačnih delova PC sistema. Grafičko okruženje je dobilo mogućnost skaliranja fontova u visokoj rezoluciji tako da je prikaz ponuđenih opcija jasan i kristalno oštar. Veliki broj grafički predstavljenih opcija nesumnjivo ističe činjenicu da se radi o sledećoj generaciji UEFI BIOS-a. Sa druge strane tu je i kompatibilni “Legacy” mod koji obezbeđuje rad sa starijim Windows operativnim sistemima.
Nakon što ste ušli u tkz. prvi BIOS ekran, Click BIOS 5 će se prikazati u EZ modu koji vam nudi osnovnu BIOS konfiguraciju za potrebe instant podešavanja vašeg PC računara. Ukoliko želite nešto više od podešavanja osnovih opcija, pritiskom na “F7” ulazite u “Advanced” mod koji je prava Aladinova riznica za korisnike željnih detaljnog štelovanja i overklokinga. Tu ćete pronaći sve potrebne opcije za fino podešavanje sa objašnjenjima čemu konkretno svaka od ovih opcija služi.
Zanimljivo je da u ovoj verziji BIOS-a postoji i opcija za pretragu konkretnog pojma za podešavanje, pa ukliko ne možete da se setite u kom se menu nalazi usled velikog broja opcija sa sličnim nazivom, unesite najpribližniji pojam, a Click BIOS će izlistati sve prisutne opcije koje imaju uneti pojam u nazivu svoje opcije. Veoma zgodna stvar u praksi.
Sviđa nam se i prisustvo opcije “Secure Erase+” koja služi za održavanje radne kondicije vaših SSD diskova. Poznato je da SSD diskovi tokom dužeg perioda korišćenja degradiraju performanse kako se popunjava njihov kapacitet i posebno u slučajevima učestalih briši/piši operacija. Posledice takvog stanja su loš osećaj u radu i pad brzine odziva čitavog sistema. Ova opcija na MSI ploči koristi optimmizovani algoritam za formatiranje koji će omogućiti funkcionisanje vašeg SSD uređaja na maksimalnim radnim brzinama, kao kada je SSD bio nov.
Konačno, tu je i deo za monitoring rada ugrađenih ventilatora uz pomoć koga je moguće fino podesiti krivu njihovog rada u situacijama kada su priključeni na neki od mnogobrojno ponuđenih konektora za napajanje i kontrolu. Na taj način ćete prodesiti idealan balans između buke, radnih performansi i potpunog komfora u radu.
Uglavnom, utisak nakon višednevnog rada sa BIOS-om MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC ploče je natprosečno pozitivan. Pregledan, jasan, sa dovoljnim brojem opcija koje se pružaju čitavom mrežom hijarahijski organizovanih menia, kao da su ciljano skriveni od pogleda i znatiželje onih manje vičnih overkloking eksperimentisanju.
Za manje iskusne tu je automatski sistem overklokinga koji će sam pronaći limite instaliranih komponenti, dok će se oni hrabriji uhvatiti u koštac sa naprednim opcijama i eksperimentisanjem. Prisutan je i deo za snimanje i prozivku već podešenih profila, a sama ploča već sadrži određena predefinisana podešavanja za najčešće scenarije ubrzanja Intel Coffee Lake generacije procesora i najpopularnijih memorijskih modula. Sve to je odlika jednog ozbiljnog i sa pažnjom kompletiranog upravljačkog softvera koji uliva ozbiljnost i poseban kvalitet ovoj matičnoj ploču. Mirne duše možemo reći kako je jedan od najboljih ove vrste, potpuno u rangu sa onim što nude ASUS modeli.Jedna ovako skupa i visoko pozicionirana gejming matična ploča ne može proći bez detaljnog testiranja overkloking mogućnosti. Na sreću MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC je dobro pripremljen za taj izazov. Tokom testa smo koristili dva čipa. Da bi poredili standardne performanse sa prethodnim matičnim pločama iz ove serije koristili smo Core i7 8700K, do smo za potrebe ispitivanja overkloking dometa koristili Intel Core i5 8600K primerak procesora u kombinaciji sa Cooler Master AiO MasterLiquid Pro 240 sistemom vodenog hlađenja. No, pre konkretnog OC iskustva i postignutih vrednosti, par reči o generalnom utisku u radu sa ovom pločom.
Instalacija je jednostavna, oprema pristojno izdašna u skladu sa onim što će vam zatrebati prilikom sklapanja PC konfiguracije. Malo nam je zasmetao “Г” oblik plastičnog oklopa hladnjaka na VRM modulu koji je donekle blokirao lak pristup dodatnom EPS+12 8-pinskom konektoru za napajanje što otežava postupak ugradnje u mini tower kućištima sa skromnijom ponudom prostora u centralnoj ćeliji.
Primećujemo da je odluka o ugradnji dodatnog hladnjaka na M.2 SSD u prvom konektoru rezonska, obzirom da se nalazi u toplijoj zoni između CPU ležišta i prvog PCIe x16 slota gde se obično nalazi grafička karta. Takođe, primećujemo da “Mystic Light” i nakon podešavanja ima nešto slabiji intezitet svetla. Tu mislimo na ugrađene LED diode na samoj štampanoj ploči. Pohvaljujemo odluku da se čitav red svetlećih dioda ugradi sa zadnje spoljne vertikalne ivice štampe, a što daje lep prostorno-dubinski vizuelni efekat. Ipak, utisak je da ASUS sa Aura ugrađenim osvetljenjem je i dalje nedostižan za ostatak konkurencije. MSI sa druge strane računa na kompatibilnost LED svetlosnih uređaja nezavisnih proizvođača što je svakako veliki plus za ovu ploču.
Dakle, ugradnja i prvo puštanje u rad su protekli bez ikakvih “bolnih” situacija. Nakon baterije standardnih testova koji su protekli u najboljem redu čime se ploča pokazala očekivano sigurnom i stabilnom u radu, krenuli smo sa izazovnijim delom testova u cilju pronalaska maksimalnih overkloking vrednosti.
Krenuli smo najjednostavnije da podižemo multiplikator radne frekvencije, praktično ne dirajući BCLK magistralu jer nam se to čini najracionalnije rešenje čime se ne tangira rad RAM memorije i diskova. Ostavljamo da automatika na ploči odradi svoj deo kada je u pitanju regulacija napajanja CPU procesora i ređamo uspešne pokušaje na 4.7GHz, 4.8GHz i konačnih 4.9GHz. Napominjemo da je multiplikator zaključan za sva raspoloživa jezgra i isključen turbo mod. Dakle procesor je radio u punom sprintu svih prisutnih jezgara.
Napon nije prelazio 1.4V ali je bilo vidljivo da vrednosti osciluju u zavisnosti od trenutnog opterećenja. Sa druge strane CM AiO sistem halđenja je odradio besprekoran posao, sa napomenom da smo overkloking testiranje obavili na otvorenom test bench-u. Sledi pokušaj podizanja frekvencije na 5GHz. Sistem se budi i juriša ka Windows 10 desktopu, ali u jednom trenutku kao da je “progutao knedlu”, zastao predomišljajući se da li da nastavi ili ostane na ekranu za “login”. Osim ove male neodlučnosti koja se manifestovala nešto dužim vremenom podizanja OS-a, nismo primetili slabosti u radu. Ipak, prvi znaci su bili najva da smo blizu maksimalnih OC limita kada je u pitanju konkretan primerak Core i5-8600K čipa. Uglavnom njihov prosek overkloking mogućnosti sa dosadašnja tri različita primerka koje smo imali prilike da overklkujemo se kreće oko granice od 5GHz.
Međutim, nismo se zadovoljili time i nastavili smo da podižemo vrednost multiplikatora. Ovog puta vrednost je bila x51. Procesor se probudio na 5100 MHz, i krenuo nesigurnim “bambi” koracima da učitava Windows. Međutim, negde na pola, sistem je “pukao” prikazujući zlokobni plavi ekran i smajlija sa obaveštenjem o uočenoj greški. Ništa strašno, vraćamo se u BIOS i konačno je vreme da ostavimo automatiku ploče po strani i preuzmemo ručnu kontrolu.
Iako logika nalaže da prvo podignemo vrednost radnog napona, ne odlučujemo se za taj potez, obzirom da je do ovako visoke granice CPU radio prilično sigurno. Dodatna porcija energije bi svakako dovela do intezivnijeg grejanja i čitavog lančanog efekta neželjenih karakteristika u radu na ovako visokoj radnoj frekvenciji. Pokušavamo na manje bolan način da stabilizujemo napon na 1.4V. Prolećemo menie i tražimo LLC opciju. Ona je skrivena u podmeniu “OverclockingDigitALL Power” opcije. CPU Loadline Calibration Control ima nekoliko modova i nakon kraćeg eksperimentisanja u cilju iznalaženja optimalne vrednosti kako bi izbegli mogućnost nepotrebnog “overvolting-a”, zaustavljamo se na Mode 4 . Ostale opcije u ovom meniu smo ostavili na “auto” osim poslednje koja je bila uključena u cilju zaštite VRM modula od previsoke temperature.
Sledi restart i procesor kao da je “oživeo”, bukvalno se stuštao u Windows 10 desktop. Stabilnost je na naše iznenađenje bila odlična. Pokretali smo razne aplikacije i igre ali Coffee Lake i MSI Z370 Carbon kombinacija nisu posustajali. Temperatura se kretala oko 68oC, dok je maksimum zabeležen na 71oC što je po našem utisku neki gornji, bezbednosni radni prag koji će se svakako popeti za 10-ak stepeni kada se CPU i ploča nađu u kućištu. Napon nije prelazio vrednost od 1.405V, a što je odličan rezultat. Stabilnost smo testirali renderingom 4K scene u MAXON 4D R18 aplikaciji koja je i nakon pola sata naprezanja procesora pokazala kako ovaj nema problem sa stabilnošću na 5.1GHz. VRM jedinica na ploči je stojički izdržala overkloking izazove, a temperatura pri punom opterećenju i potrošnji šest Coffee Lake jezgara se prema podacima ugrađene sonde kretala u intervalu od 66-69oC bez forsiranog hlađenja dodatnim ventilatorom. Postignutim rezultatom smo i više nego zadovoljni, pa je zaključak da u pogledu overkloking mogućnosti MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC zaslužuje našu preporuku.
Ništa lošija MSI Z370 Carbon ploča nije kada su u pitanju dometi DDR4 RAM memorije. Koristeći našu etalon Kingston HyperX Savage 3000MHz CL-15 za Intel platformu, krenuli smo od startnog XMP podešavanja i radnog napona od 1.35V. Napon nismo hteli više da povećavamo, ali jesmo frekvenciju uz opuštanje faktora kašnjenja. Krajni domet je jednako dobar, a zaustavili smo se na 3300MHz uz CL17 faktor latencije.
Postignuti rezultat još jednom je potvrdio činjenicu kako je MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC rasni overkloker jednako raspoložen za ubrzanje RAM memorije i CPU procesora. Iako su neki raniji primerci ovog proizvođača pokazivali znake slabosti u krajnjem dometu rada sa RAM memorijom, to definitivno nije slučaj sa današnjim test modelom ploče. Konačan overkloking utisak je odličan jer vam dozvoljava izvlačenje maksimuma raspoloživih performansi iz postojeće generacije Coffee Lake tehnologije, ali i iz postojećih DDR4 memorijskih modula!Test sistem:
MB:
MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC
CPU:
Intel Core i7 8700K Coffee Lake
RAM:
2x8GB HyperX DDR4 3000 CL15 Savage
VGA:
MSI GTX 1070 Ti GAMING 8GB
HDD:
Seagate Barracuda ST1000
SSD:
Kingston A400 240GB
Cooler:
Cooler Master AiO MasterLiquid Pro 240
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
Performanse:
[modul]test=657[/modul]Prošao je još jedan detaljan test matične ploče. Ovoga puta se MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC pomalo neočekivano dobro pokazao na skoro svim poljima upotrebe kao i izdašnoj ponudi savremenih opcija, te mogućnostima dodatnog ukrašavanja svetlosnim efektima. Jednom rečju prava ploča za gejmere i korisnike koji hoće malo više u vidu prisustva onog famoznog “X” faktora koji se i obično vezuje za ovu grupu korisnika. Međutim, sa tom konstatcijom ide i nešto veća cena u rasponu od 160-200€. Radi se cenovnom segmentu gde je konkurencija prilično oštra. Skoro svi proizvođači iz grupe 5 vodećih imaju Z370 modele sa skoro identičnim mogućnostima. MSI MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC definitivno ima svoje kvalitete i skloni smo da predstavlja jednu od boljih ploča u ovoj klasi. Razlike su u nijansama i definitivno će odlučiti neki lični afiniteti u slučaju pojedinačnog kupca.
Imamo utisak da se MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC iz petnih žila trudi kako bi se dopala korisnicima. U velikoj meri uspeva u tome. U ovoj višoj srednjoj klasi odlučuju detalji, a to je možda i najveći nedostatak ove ploče. Tu mislimo na vizuelne detalje. Nalepnice koje simuliraju karbon-fiber materijal sa štampanim logoom deluju pomalo jeftino što uopšte ne priliči ploči ovako dobrih karakteristika. Slično je i sa prigušenim LED Mystic Light osvetljenjem. Sve je to nekako stidljivo, sa manjkom samouverenosti za čim realno nema potrebe jer je ova ploča potpuno spremna da se nosi rame uz rame sa najboljim primercima iz ove klase proizvoda. Nije nam se svidela ni problematična aktivacija Intel Bluetooth funkcije na pripadajućoj Wi-Fi karti sa kojim smo se baš namučili. Da bi aktivirali BT funkciju na zasebnoj Wi-Fi PCIe x1 karti koja inače koristi Intelovo rešenje, potrebno je istu instalirati u dotični slot i tada je aktivna isključivo mrežna Wi-Fi funkcija dok ukoliko želite i Bluetoot funkciju, kartu je potrebno povezati sa matičnom pločom posebnim, internim USB 2.0 kablom, ukoliko uopšte raspolažete slobodnim internim USB 2.0 portom zbog povezivanja raznih LED svetlosnih uređaja kontrolisanih upravo USB 2.0 konekcijom.
Uprkos tome radi se o dobroj ploči na korak od idealne gde bismo poželeli samo masivniju VRM jedinicu što je uglavnom barijera postavljena do premijum Z370 klase. U svemu ostalom ova ploča pokazuje dobre manire i ponašanje u radu. Pomoću nje, odgovarajućeg Coffee Lake CPU primerka i dobre grafičke karte ćete definitivno napraviti PC računar vrhunskih performansi, spreman za izazove naprednog “gejminga” u vidu jedne borbene radne naprednih mogućnosti, koja je jednako impresivna i u radu sa zahtevnim aplikativnim softverom.
Na kraju, vraćamo se na početak ovog teksta i glavno pitanje – da li je MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC opravdao pridev “GAMING” iz svog naziva? Kratko i jasno, da. Zbog toga nam ne preostaje ništa drugo nego da je nagradimo. Zaslužila je to natprosečno dobrim ponašanjem u radu. Kada u rukama imamo ovako dobar MSI primerak matične ploče, ostatak konkurencije u vidu ASUS-a, Gigabyte, ASRock-a i ostalih itekako imaju razloga za brigu, a na radost nas običnih korisnika. Samo ovako dobri proizvodi podižu međusobnu konkurenciju i takmičenje u cilju predstavljanja proizvoda što boljih osobina i karakteristika. MSI Z370 GAMING PRO CARBON AC se etablirao u sam vrh Z370 baziranih ploča i sa naše strane dobija potvrdu u vidu nagrade koja je zapravo dokaz ispunjenih visokih očekivanja od jednog tipičnog predstavnika više, srednje klase desktop ploča za Intel platformu. Sa ovakvim pločama Intel Coffee Lake definitivno ostavlja bolji “ukus” u ustima…
Prednosti:
– Performanse
– Overkloking mogućnosti
– MU-MIMO bežična mrežna karta
– Bogat izbor konektora novih specifikacija
– Podrška različitim standardima LED svetlosnih traka
Nedostaci:
– Plastični oklop na VRM modulu
– Neubedljivo LED osvetljenje na ploči
– Teškoće prilikom aktiviranja integrisane Bluetooth funkcije
Cena: 160-200€
