Benchmark Redakcija
Zoran Petrović
Gaming serija je pokušaj da se parira konkurentskim konceptima od strane kompanije MSI – recimo, vrlo jakom i negovanom konkurentskom Republic of Gamers brendu, ali je velika razlika u tom što ASUS svoje modele gotovo uvek dizajnira “od nule” dok su MSI modeli više “nalickani” high end predstavnici. Daleko od toga da ovo mora da bude loše, naprotiv, MSI igra na proverenu kartu, a ovo je idealna prilika da se na model koji je na tržištu oko godinu dana ubace tehnologije koje su u međuvremenu uznapredovale.
Iz naslova je sve jasno. Radi se o rebrandiranom Z77A-GD65 modelu, a MSI se potrudio da “Gaming” oznaka u nazivu ne ostane samo mrtvo slovo na papiru. Naravno, odabrana je kombinacija crnih i crvenih elemenata koji neodoljivo podsećaju na ASUS ROG matične ploče i proizvode. Za razliku od Gigabyte modela koji su karakteristični po drečavim bojama i specifičnom dizajnu moramo priznati da su inženjeri MSI, makar mi to tako vidimo, dosta pozajmili od konkurencije (alternativno, angažovan je neki inženjer konkurenata koji koristi već poznati recept). Ono što je svakako moglo da se izbegne je lutanje kompanije MSI kada je brendiranje u pitanju; imate BigBang porodicu sa XPower i MPower modelima, a sada smo pored velikog broja “standardnih” ploča koje ne pripadaju nijednoj klasifikaciji dobili i Gaming modele, koji se pride, zovu identično kao modeli čiji su derivati, što ume da bude malo zbunjujuće.
Međutim, to je nešto što u krajnjoj liniji neće preterano doticati osobu koja želi samo da kupi kvalitetnu matičnu ploču za svoj računar, već više neka naša generalna primedba. Stoga, šta nam donosi najnoviji GD65 u Gaming ruhu? Dok ne raspetljamo celu priču da se malo podsetimo novina koje sa sobom donosi najjači Intel čipset.
Z77 čipset
Sedmu seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „nativnu“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC, Etron ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Iako je PCI Express 3.0 doneo duplo veći protok magistrale, još uvek nema grafičkih karti kojima je PCI Express 2.0 usko grlo, pa bar dok ne vidimo nove “dvoglave” AMD ili NVIDIA grafičke karte, ne možemo pričati o PCI Express 3.0 standardu kao nečemu što je bitno da imate u svojoj mašini. S druge strane, PCI Express 3.0 ne može da škodi, a kako se sada implementira kroz čipset, eto vama fine investicije za budućnost. U međuvremenu, stvar koja može da napravi razliku je multi GPU setap u vidu Crossfire ili SLI kombinacija, jer je x8/x8/x8 mod kod PCI Express 3.0 po propusnoj moći ekvivalent x16/x16/x16 setapu kod PCI Express 2.0 portova, pa će u ovim slučajevima dodatna količina protoka podataka značiti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča.
Zmajevi, FNATIC i Killer
Po dizajnu kutije MSI je od starta želeo da se distancira od standardnih modela, pa je veliki zmaj na kutiji i pojedinim delovima ploče izgleda postao zaštitno lice ovog modela, a Gaming serija je dobila svoj amblem u vidu crvenog štita sa sivim zmajem i oznakom serije. Ono što nas je malo razočaralo po otvaranju kutije je prateća oprema. Za ploču koja pripada gaming seriji očekivali biste da pronađete punu kutiju nepotrebnih gluposti i dodataka, ali se, osim katrončića za kvaku “I’m sorry busy gaming” i metalnog Gaming Series logoa nećete naći ništa sem standardne opreme karakteristične za Z77A-GD65 ne-Gaming model.
Fizički ova ploča je identična kao i “regularni” Z77A-GD65, samo što ima drugi raspored boja i nešto drugačije fazonirane kulere. Crni PCB od starta govori u prilog nameni modela, a skoro svi dodatni elementi poput prekidača, konektora i portova su takođe srni, što dodatno doprinosi ukupnom “kul” izgledu. Južni kuler je dobio nešto drugačiji izgled, sa konturama pomenutog zmaja isečenih u crnom oklopu koji prekriva crvenu osnovu kulera. O mogućnostima i elementima Z77A-GD65 smo vam već pisali u zasebnom testu pa se nećemo ponavljati već ćemo se fokusirati na bitne razlike između dva modela.
Specifikacija:
MSI Z77A-GD65 GAMING
Soket
LGA 1155
Čipset
Intel Z77 Express
Memorijski slotovi
4x DIMM DDR3 1066-3000 MHz (2133+ MHz zahteva 22nm CPU)
Slotovi za proširenje
3x PCIE 2.0 x16, 4x PCIE 2.0 x1
SATA
Intel Z77: 2x SATA 6 Gb/s, 4x SATA 3 Gb/s; ASMedia ASM 1061: 2x SATA 6 Gb/s
LAN
1x Gigabit Killer E2205
USB
Intel Z77: 10x USB 2.0 (4+6), 4x USB 3.0 (2+2)
MSI je, kao što smo napomenuli iskoristio priliku da unapredi određene elemente kako bi postojala bar neka, osim vizuelne i razlike u imenu između ova dva modela. Unapređenje na naponskoj sekciji ne postoji, što je evidentno zbog identičnog PCB-a i korišćenih elemenata, ali je podrška za rad sa memorijom sa maksimalnih 2667 MHz podignuta na celih 3 GHz!
Takođe za mrežni protok se brine The Killer E2200 inteligentna mrežna platforma koja se brine da poboljšanje performansi za online igranje i strimovanje multimedijalnog sadržaja. Sam Killer E2200 čip smešten je tik uz kućicu audio sistema i to je možda i jedini element PCB-a koji je izmenjen u odnosu na Z77A-GD65. Zahvaljujući Killer čipu može se vršiti prioritet saobraćaja, bilo automatski, bilo manuelnim putem, kako bi igre i bitne aplikacije imale prednost u odnosu na one ne toliko bitne čime se direktno utiče na niži ping u igrama i izostanak seckanja ukoliko je strimovanje video materijala u pitanju.
Dobra stvar hardverske kontrole mrežnog saobraćaja je i rasterećivanje procesora od dodatnih zahteva, pa CPU može da radi bitnije stvari i da se fokusira na druge poslove. Naglasićemo i da se u paketu dobija aplikacija kojom se kontroliše mrežni saobraćaj, ali se mogu dobiti i osnovne informacije o radu računara.
Pored pomenutog Bigfoot Killer menadžera, standardni MSI Control Center dobio je svoj posebni Gaming skin, a tu je i opcija povezivanja sa mobilnom aplikacijom koja je dostupna za iOS i Android operativne sisteme i preko koje je moguće podešavati bitne parametre rada sistema, a tu su i bazične kontrole rada računara, te nadgledanje rada ventilatora, i podešavanje svakog pojedinačno.
Pošto se radi o modelu namenjenom igračima MSI se pobrinuo da obezbedi i takozvane “Gaming portove” koji su optimizovani za rad sa periferijama koje imaju visok “polling rate”, odnosno veoma brzu komunikaciju (500 do 1000 Hz). Na ovaj način se odziv sa 8 ms smanjuje na čak 1 ms, što je veoma bitno u pojedinim igrama. Takođe pomenuti portovi poseduju i dodatni poszlaćeni sloj koji obezbeđuje bolju provodljivost i dodatno štiti portove od oksidacije osiguravajući dugovečan i kvalitetan rad.
Kao i kod Z77A-GD65 prisutan je i OC Genie II preko kojeg ploča na jednostavan način vrši automastski overklok sistema, ili se poziva neki od prethodno definisanih profila. Koliko je OC Genie jednostavan za upotrebu, toliko pati i od nedostatka kompleksnosti kada je OC algoritam u pitanju, pa je postignuta margina najniža u odnosu na modele koje smo pre imali na testu.
Poenta je da OC Genie za sekund odredi overklok vrednosti, što definitivno nije dovoljno vremena za ispitivanje granica sistema kao što to rade ASUS i Gigabyte doftveri za auto OC. U našem slučaju, Core i7 2600K je sa nominalnih 3,4 GHz skočio na 4,19 GHz dok memorija nije odstupila od predefinisanih 1866 MHz. Sa pojedinim pločama CPU je išao i preko 4,3 GHz a memorija se bližila 2 GHz, pa smo ostali malo razočarani vrednostima koje smo dobili preko OC Genie opcije za automatski overklok.
Shodno dobijenim vrednostima, i rezultati su malo slabiji, što je posledica nižih radnih taktova (CPU-a i RAM-a) pa na njih ne treba gledati sa rezervom, jer ne sumnjamo da bi rame uz rame sa bilo kojom drugom pločom na istoj frekvenciji postigla gotovo preslikane rezultate. Takođe, kvalitetna naponska jedinica, vrhunske komponente, dobro napajanje i hlađenje garantuju dobre OC rezultate onima koji vole da “u sitna crevca” čačkaju parametre svog sistema.
BIOS, s druge strane takođe je dobio svoj skin, a prisutan je veliki broj parametara kojima se može uticati na rad sistema, a mišljenja smo da se teško ko može požaliti na broj podešavanja i nivo do kojeg se može ići. Čisto da potvrdimo teoriju, mi smo bez ikakvih problema i dizanja napona ostvarili stabilan takt od 4,34 GHz i 1930 MHz za RAM.
Najpre, reč-dve o procesoru koji smo odabrali za testiranje. Iako će sasvim sigurno neko imati primedbe na sada već pozamašno stariji Core i7 2600K, nama je on: i pouzdaniji overkloker imajući u vidu degradaciju OC performansi sa Ivy Bridge generacijom, i adekvatniji izbor za direktno poređenje budući da smo prvu generaciju Z77 ploča sa njim testirali, i konačno – bolji pokazatelj šta ploča sa testa može u direktnom odnosu sa prethodnikom, tj. uzorom po kome je napravljena (starom GD65 pločom), budući da smo korišćenjem istog procesora mogli da dobijemo jasnu predstavu o razlikama. Naravno, uskoro će Haswell, kada će biti prava prilika za izmenu test platforme…
MSI je krenuo u novu klasifikaciju kada su matične ploče u pitanju. Strategija koju koristi možda na prvi pogled deluje naivno, ali je u stvari jedna veoma promišljena i dobra ideja: uzmete odličnu matičnu ploču, unapredite pojedine elemente, dodate par specifičnosti koje će igračima značiti, malo prefarbate u ratničke boje i eto vama modela koji je skuplji od polazne stanice, ali nudi dovoljno da se ne bunite kada birate svoju novu matičnu ploču. Štaviše, dobijate sasvim korektnu opciju za apgrejd.
Kako je u ovom segmentu borba za svaki model matične ploče uveliko u toku izgleda da je najbolji adut koji MSI Z77A-GD65 Gaming ima – cena. Naime, ona je tek malo skuplja od “obične” GD65, a čak i da niste igrač predstavlja logičan upgrade koji ne plaćate previše, kao što je to slučaj kod pojedinih konkurentskih modela.
Prednosti: – Podrška za RAM do 3000 MHz – Odlična softverski paket – Kontrola preko pametnog telefona – Cena
Mane:
– Siromašan paket propratne opreme – Ne dosnosi preteranih novosti u odnosu na Z77A-GD65
