Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković Ovoga puta, MSI na Z77A-GD80 implementira „Thunderbolt“ tehnologiju koja treba da predstavlja sledeću generaciju komunikacionog interfejsa za eksterne uređaje. Aktuelna USB 3.0 specifikacija nudi maksimalni teorijski protok od 5 Gbps, dok Thunderbolt nudi duplo veću brzinu, dakle 10 Gbps. Imajući u vidu i druge standarde, kao na primer SerialATA 6 Gb/s, jasno je da Thunderbolt predstavlja značajno unapređenje u odnosu na sve aktuelne interfejse. Osim toga, Thunderbolt koristi koncept “direktnog naslanjanja” na PCI Express interfejs, od čega brojni uređaji u teoriji mogu imati velike koristi.
Toplo vam preporučujemo da pročitate naš članak Intel Thunderbolt tehnologija – godinu dana kasnije, gde smo se detaljnije osvrnuli na stanje i određene specifičnosti ove interesantne tehnologije. Sada ćemo preći na ploču, odnosno po tradiciji, najpre ispričati priču o čipsetu i njegovim mogućnostima.
Z77 čipset „Sedmu“ seriju Intel čipsetova predvodi Z77, kao direktni naslednik do sada aktuelnog LGA1155 rešenja u vidu Z68. Pored najjačeg Z77 čipseta, Intel u ponudi ima Z75 i H77 varijante koje se međusobno razlikuju tek ponekim, istina bitnim karakteristikama. Iako je sama razlika broja u oznaci dosta veća, nova generacija čipsetova u realnosti donosi tek minimum noviteta.
Intel je konačno rešio da kroz čipset u potpunosti podrži USB 3.0 standard, pa tako Z77, Z75 i H77 po prvi put imaju „native“ USB 3.0 podršku za maksimalno četiri porta. Naravno, kao i ranije, proizvođači matičnih ploča imaju izbor da broj USB 3.0 portova prošire dodavanjem dodatnih kontrolera, ali sada bar za osnovnu USB 3.0 podršku nije potrebno implementirati neki od standardnih NEC ili ASMedia USB 3.0 rešenja. Druga bitna stvar se može nazvati kao „već donekle viđena“, a radi se zvaničnoj PCI Express 3.0 podršci. Već prethodna generacija matičnih ploča je imala PCI Express 3.0 podršku, istina nezvaničnu, ali to nije bilo od neke koristi jer jednostavno nije bilo ni procesora ni grafičkih karti sa podrškom za novi standard.
Istina, i sada procesor još uvek nije dostupan, ali kada bude, imaćemo sva tri dela PCI Express 3.0 slagalice, jer je AMD početkom godine predstavio adekvatnu grafičku kartu. Ipak, u realnosti se teško može očekivati neki značajniji napredak po pitanju performansi. Stvar može biti eventualno drugačija samo kod multi GPU primena, kada se u sistemu nalazi dve ili više grafičkih karti.
Od ostalih stvari treba napomenuti da je SRT tehnologija (SSD keširanje) ponovo tu, odnosno zvanično je podržana na Z77 i H77, dok Z75 neće imati aktiviranu ovu opciju. Broj podržanih SerialATA 6 Gb/s portova je ostao isti, dakle dva, i to u kompletnoj ponudi svih varijanti čipsetova. I to je generalno to kada su u pitanju noviteti koja donosi Z77, nema ih mnogo, što je i logično jer je sve manje posla koje ostaju čip(set)u da obavlja, sve je već odavno preseljeno u samo jezgro procesora. U redu, kod čipsetova je takva situacija, a da vidimo kako stoje stvari po pitanju matičnih ploča.
Pošto je Thunderbolt udarna karakteristika Z77A-GD80 ploče, potpuno je jasno zbog čega je to i na ambalaži stavljeno u prvi plan. Jednostavno, Z77A-GD80 predstavlja prvu LGA1155 matičnu ploču koja poseduje Thunderbolt interfejs, i to treba maksimalno naglasiti. Sam Thunderbolt razvio je Intel u saradnji sa Apple-om, a prvu komercijalnu primenu smo mogli da vidimo na MacBook Pro računarima još početkom prošle godine. Osnovna ideja je korišćenje PCI Express magistrale i DisplayPort-a radi kreiranja prostog serijskog interfejsa koji je u stanju da prenosi podatke veoma velikom brzinom (10 Gbps). Dakle, kroz kabl simultano idu dva signala, jedan sa display port-a i drugi sa PCI Express magistrale, a sam Thunderbolt kontroler ima ulogu da ta dva signala „sklopi“ u jedan i transferuje ih preko specijalnog kabla. Glavna prednost Thunderbolt tehnologije u odnosu na, na primer USB 3.0, je pored brzine i povećana funkcionalnost. Thunderbolt kontroler omogućava da se preko jednog kabla poveže više uređaja, što umnogome olakšava stvar kada imate više eksternih uređaja koji želite da koristite.
Ovaj princip se može videti kod Apple-a, gde se na primer notebook može povezati sa monitorom koji u sebi ima ugrađene LAN, firewire i USB kontrolere, a samim povezivanjem sa monitorom i sve ostale stvari će biti povezane i dostupne na notebook-u. Kod klasične PC konfiguracije se ipak očekuje da će glavna primena biti velika brzina transfera koja je pogodna za eksterne uređaje za skladištenje podataka. Sam Thunderbolt konektor izgleda identični kao „mini display port“, a na Z77A-GD80 ploči se on nalazi tačno ispod D-Sub priključka na I/O panelu. Ovo je ujedno i jedina razlika na I/O panelu koja postoji između Z77A-GD80 i Z77A-GD65 modela koji smo nešto ranije testirali.
MSI Z77A-GD80
soket
LGA1155
čipset
Z77
mem. slotova
4
PCI Express slotova
1 x16, 1 x8, 1×4, 4 x1
PCI Express 3.0
da
SATA 6 Gb/s
2+2
USB 3.0
6
Dakle, i na Z77A-GD80 se nalazi standardni set konektora, naravno pored Thunderbolt noviteta: jedan PS/2, četiri USB 2.0 i dva USB 3.0 porta, pored kojih se nalaze još DSUB, DVI i HDMI video izlazi. Naravno, bar jedan LAN priključak je obavezan (Intel 82579V čip), a tu je i Realtek ALC898 koji se brine za 7.1 audio podršku. Mali taster koji se krije među svim navedenim konektorima predstavlja “CLR CMOS” taster, što je uvek dobra i pristupačna lokacija za ovu korisnu funkciju. I Z77A-GD80 poseduje dva BIOS čipa uz opciju da korisnik veoma lako preko DIP prekidača može odabrati koji će BIOS biti aktivan. Ovo rešenje odavno nije novo, ali se kao novitet ipak može provući činjenica da korisnik preko prekidača ima direktnu kontrolu, te ne zavisi od „auto“ sistema koji drugi BIOS aktivira tek kada se detektuje neki problem. Pored izbegavanja problema, ova funkcija je korisna za poređenje novog BIOS-a sa starim, što je za određenu grupu korisnika veoma interesantna mogućnost.
Ukoliko nastavimo sa upoređivanjem Z77A-GD80 i Z77A-GD65 modela, jasno možemo videti da se situacija sa I/O panela prenosi i na ostatak PCB-a. Kada stavite dve ploče jednu pored druge, dosta ćete se namučiti da primetite neku razliku. Naponska jedinica je, logično, ista, „Military III Class“ sa pet zvezida, što znači prisustvo HiC kondenzatora (osam puta duži životni vek u poređenju sa standardnim kondenzatorima) i DrMOS II MOSFET-a. Suština je ista kao i kod prve DrMOS generacije, gde su gornji i donji MOSFET zajedno sa IC drajverom su deo jednog čipa koji predstavlja DrMOS II, ali uz interne modifikacije se dodatno povećava efikasnost pri napajanju procesora u uslovima većih zahteva, kao na primer pri overklokingu.
Pored toga, IC driver poseduje termalnu zaštitu, pa će korisnik pri temperaturi od 115 stepeni dobiti upozorenje, a na 130 stepeni sledi automatsko gašenje ploče. Prostor oko procesorskog soketa je takođe isti, a to važi i za pasivni sistem hlađenja koji se nalazi preko MOSFET-a. Ukoliko malo pažljivije zagledate šta se nalazi ispod same ivice hladnjaka, možete primetiti i ono glavno kod Z77A-GD80 ploče, a to je Intel-ov Thunderbolt kontroler čip. Logično, on se nalazi tačno u pravcu „mini display port“ konektora radi što kraćih vodova između samog konektora i PCI Express magistrale koja ima vezu direktno sa procesorom. Kao i Z77A-GD65, Z77A-GD80 takođe poseduje „Power“ i „reset“ tastere, a tu je i „OC Genie“ dugme preko kojeg se mogu aktivirati podešeni overkloking profili ili se može eventualno startovati procedura automatskog overklokinga.
Za one koji žele da konstantno prate stanje vitalnih napone ploče, informacija da to mogu učiniti preko „V-Check“ pinova i preciznog multimera. Tu je i set LE dioda kojih ima ukupno devet, gde jedna služi kao „DrMOS II“ alarm, dok preostalih osam vizuelno prikazuju broj aktivnih delova naponske jedinice. Kada su grafički PCI Express slotovi u pitanju, Z77A-GD80 ih poseduje ukupno tri, sa već poznatim SLI i Crossfire mogućnostima koje su u granicama specifikacije Z77 čipseta. Kako Z77, zajedno sa Ivy Bridge procesorima i odgovarajućim grafičkim kartama nudi PCI Express 3.0 podršku, u klasičnom 2×8 modu se teoretski može ostvariti propusna moć koja je do sada bila aktuelna za PCI Express 2.0 2×16 konfiguracije.
Z77A-GD80 poseduje ukupno osam SerialATA priključaka. Šest je podržano direktno kroz Z77 čipset, gde su dva porta SeriaATA 6 Gb/s, dok su četiri SeriaATA II. Za dodatna dva SerialATA 6 Gb/s porta brine se dodatni ASMedia ASM 1061 kontroler. Na I/O panelu nema eSATA opcije, što je pomalo neočekivano, jer bi se eSATA port ipak očekivao na ovakvoj ploči.
Uglavnom, sam BIOS ne izgleda drugačije u odnosu na X79 modele, a i nije ni bilo prostora za neke novitete, niti potrebe da se stvari naročito menjaju. Grafički UEFI BIOS koji MSI naziva „Click BIOS“ omogućava laku navigaciju kroz osnovne grupe opcija. Za detaljnije podešavanje, sistem je i dalje isti, što je veoma pozitivno obzirom da overklokeri ne vole kada se često menja raspored određenih opcija.
Naravno, gotovo je suvišno pomenuti da Z77A-GD80 poseduje isti set BIOS opcija kao i Z77A-GD65, pa sve ranije rečeno za Z77A-GD65 važi i ovde. Shodno tome, ločično je bilo očekivati i iste overkoking mogućnosti. Tako je i na Z77A-GD80 4.6 GHz je realni maksimum Ivy Bridge procesora, odnosno barem primerka koji smo koristili za potrebe testiranja (Core i5 3570K).
Zaključak Iako je kod nekih prethodnih generacija ploča MSI pravio nešto veću razliku između GD65 i GD80 modela, ovoga puta je ta razlika svedena isključivo na Thunderbolt. U redu, sa jedne strane bi se moglo reći da je ta razlika dovoljno velika, ali bi se moglo reći da smo očekivali da Z77A-GD80 ipak ponudi još neki detalj više. Tako u realnosti Z77A-GD80 u stvari predstavlja Z77A-GD65 sa Thunderbolt kontrolerom i to je to. Ovo ima i svoje pozitivne strane, jer Z77A-GD65 predstavlja odličnu ploču kod koje je gotovo svaki bitan detalj malo bolji u odnosu na prethodni LGA1155 oandan. Tu je i „Military Class III“ specifikacija kada su u pitanju elektrolitske komponente, OC Genie II malo bolje funkcioniše, neki overkloking detalji viđeni na skupljim X79 modelima su takođe tu, plus još dual BIOS opcije, bolja naponska jedinica, bolji zvuk, Intel SuperSpeed USB 3.0 i tako dalje.
Ipak, glavni problem koji ima Z77A-GD80 je drastično veća cena u odnosu na Z77A-GD65. Realno je da Intel dosta skupo naplaćuje Thunderbolt kontroler i da on u najvećoj meri vuče i veću cenu kompletnog proizvoda, ali je veliko pitanje koliko je to isplativo za kranjeg korisnika. Thunderbolt uređaji još nosi dostupni u iole nekoj većoj meri, pogotovo ne kod nas, (što je i razlog zbog kojeg nismo bili u mogućnosti da na delu isprobamo šta stvarno može Thunderbolt), pa je pitanje kada će korisnik koji se odluči za Z77A-GD80 moći i da iskoristi to što je dodatno platio. Naravno, za one koji žele da budu na „ivici napredne tehnologije“, ne žele da uskoro menjaju ploču, a opet planiraju da koriste Thunderbolt, Z77A-GD80 se u ovom momentu nameće kao jedini izbor. Za sve ostale, daleko je realnija Z77A-GD65 opcija, a Thunderbolt definitivno može još malo da sečeka. No, u znak priznanja za implementaciju ove tehnologije koja sama po sebi predstavlja veliki pomak u odnosu na dosadašnji koncept povezivanja uređaja sa računarom, GD80 ploči dodeljujemo Innovative Technology priznanje.
Prednosti: – Thunderbolt interfejs – DualBIOS prekidač – Pristupačan CLR CMOS taster – OC Genie II, overkloking opcije i mogućnosti Nedostaci: – Visoka cena – Malo sporija restet procedura – Nedostatak eSATA priključaka – Firewire samo preko dodatnog bracket-a
