Benchmark Redakcija
Branko Maksimović
NVIDIA GeForce 9600 GT round-up #2
Uvod
U vreme kad smo pisali prvi uporedni test GeForce 9600GT kartica na tržištu su AMD Radeon HD3850 modeli, njihovi najveći konkurenti, koštali oko 20-40 evra više, te smo lako došli do zaključka da GeForce 9600GT, kao takav, predstavlja jako dobru kupovinu. U nižim rezolucijama, kartice su u najvećem broju slučajeva bile brze kao i GeForce 8800 GT, a konačno je i u srednjoj klasi kartica (ispod 150 evra) 256-bitna memorijska magistrala postala standard. Šta se desilo samo jedan kvartal kasnije? Situacija se toliko promenila, da je najavljena cena daleko moćnijeg, GeForce 9800 GTX akceleratora zauzela segment od 199 dolara (mada se to na našem tržištu još nije desilo, a teško i da hoće), potpuno potisnuvši do skoro dobro prodavane GeForce 8800 GT modele. Na tržištu je ostalo mesta za GeForce 9600GT po ceni do 120 dolara, međutim, u domaćim prodavnicama, ove kartice i dalje koštaju previše. Uostalom, Radeon HD4850 je krivac koji je uneo pometnju u redove kompanije NVIDIA i tržište uopšte – pometnju koja u ovom slučaju maksimalno odgovara samo potrošačima. Jer, po ceni po kojoj se kod nas i dalje prodaju GeForce 9600GT kartice, sada možete dobiti “beskonačno brži” Radeon HD4850, a GeForce 9800 GTX gotovo da i nema smisla preporučiti. GeForce 9600GT bi svakako morala da bude atraktivna kupovina, ali kada bi se njena cena kretala između 100 i 120 evra, kao što je to slučaj sa Radeon HD3850 modelom, koji mu i jeste direktni konkurent. U nadi da će i naši prodavci imati sluha i ponuditi GeForce 9600GT kartice po prihvatljivim cenama, pripremili smo i ovaj test, ali odmah moramo da kažemo da su ove kartice, do pre samo mesec-dva neprikosnovene u klasi, prilično izgubile na atraktivnosti, koja se može povratiti samo ako im se cena smanji za bar 40%.
Kao što znamo, GeForce 9600 GT je prvi pripadnik devete generacije čuvenih grafičkih kartica za desktop računare. Više nego dva puta brži od prethodnika, 9600GT je postavio nove standarde – u nižim rezolucijama njegove performanse su gotovo jednake onim koje nudi daleko skuplji GeForce 9800 GTX, koji, ruku na srce, i nije mnogo brži od modela iz klase GeForce 8800 GTS 512, ali ni “klokovanog” 8800 GT-a. Ni sumnjali nismo da će samo mesec dana nakon pojave GeForce 9600 GT kartica, tržište biti preplavljeno najrazličitijim modelima. U toplim letnjim danima, ovim karticama morate obezbediti adekvatno hlađenje, posebno ako se odlučite za referentne modele ili one koji su potpuno pasivno hlađeni.
GeForce 9600GT GPU – sve na jednom mestu
NVIDIA u 21. februara “tiho” predstavlja GeForce 9600 GT, prvi grafički akcelerator iz nove, GeForce 9 familije kartica i baziran je na grafičkom procesoru sa kodnom oznako G94. Ovaj GPU svoju arhitekturu deli sa G92 čipom, koji se nalazi u GeForce 8800 GT i GTS karticama sa 512MB memorije, ali i manje brojnim GeForce 8800 GS modelima. Iako se radi o prvom modelu koji nominalno pripada devetoj generaciji GeForce proizvoda, G94 nema novina u feature-set-u (dakle, nema podrške za DirectX 10.1 tj. Shader Model 4.1, ali ni nekih drugih poboljšanja). Na G94, dakle, možete gledati kao na G92 sa dva puta manje “mišićne mase”, jer ima 64 unified streaming processor jedinice. Naravno, queue baferi i ceo sistem keš memorija je pojednostavljen, pa neke od njih služe kao podrška na različitim nivoima pajplajna.
Model
NVIDIA GeForce 9600 GT 512MB
NVIDIA GeForce 8800 GT 512MB
NVIDIA GeForce 8600 GTS 256MB
NVIDIA GeForce 8600 GT 256MB
ATI Radeon HD 3870 512MB
ATI Radeon HD 3850 256MB
Core Code
G94
G92
G84
G84
RV670
RV670
Transistor Count
504 milion
754 million
289 million
289 million
666 million
666 million
Manufacturing Process
65nm
65nm
80nm
80nm
55nm
55nm
Core Clock
650MHz
600MHz
675MHz
540MHz
775MHz
670MHz
Stream Processors
64 Stream Processors
112 Stream Processors
32 Stream Processors
32 Stream Processors
64 Shader units consisting of 320 Stream Processors
64 Shader units consisting of 320 Stream Processors
Stream Processor Clock
1625MHz
1500MHz
1450MHz
1190MHz
775MHz
670MHz
Texture Mapping Units (TMU) or Texture Filtering (TF) units
32
56
16
16
16
16
Raster Operator units (ROP)
16
16
8
8
16
16
Memory Clock
1800MHz GDDR3
1800MHz GDDR3
2000MHz GDDR3
1400MHz GDDR3
2250MHz GDDR4
1660MHz GDDR3
DDR Memory Bus
256-bit
256-bit
128-bit
128-bit
256-bit
256-bit
Memory Bandwidth
57.6GB/s
57.6GB/s
32.0GB/s
22.4GB/s
72.0GB/s
53.1GB/s
Ring Bus Memory Controller
No
No
No
No
512-bit
512-bit
PCI Express Interface
PCIe ver 2.0 x16
PCIe ver 2.0 x16
x16
x16
PCIe ver 2.0 x16
PCIe ver 2.0 x16
Molex Power Connectors
Yes
Yes
Yes
No
Yes
Yes
Multi GPU Technology
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (SLI)
Yes (CrossFire)
Yes (CrossFire)
DVI Output Support
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
2 x Dual-Link
HDCP Output Cable
Yes
Yes
Yes
Vendor dependent
Yes
Yes
Ako se setimo da je GeForce 8600 GT (ne GTS) bio sporiji u velikom broju slučajeva od GeForce 7600 GT-a, dok je GTS veliki broj igrača razočarao, onda je jasno da NVIDIA nije mogla da napravi istu grešku i drugi put. Štaviše, GeForce 9600 GT je dosta brži i čak i nešto jeftiniji (u trenutku kada se pojavila) od kartice koju nasleđuje. Kao što smo ranije pomenuli, GeForce 8600 GTS je jedan dug period predstavljao ili preskupu ili presporu karticu, a potpuno je obesmišljen kada je na tržište stigao Radeon HD3850, koji je AMD tokom poslednjeg kvartala prošle godine prodavao u vrlo dobrim količinama. GeForce 9600 GT, po specifikaciji, deluje jako moćno za karticu čija cena ne prelazi cifru od 199 dolara, odnosno ne više od 150 evra na našem tržištu, sa sve PDV-om (8%). Na visoke radne učestanosti smo već navikli, pa 650 MHz za radni takt i 1800 MHz za memoriju i nije nešto što bi nas u prvi mah oborilo s nogu, ali ako sve to iskombinujemo sa 64 shader jedinice i 256-bitnom magistralom, onda dobijamo karticu koja je jako, jako moćnija od prethodnika.
Ako se uporedi sa modelom GeForce 8800 GT (odnosno G92 čipom u konfiguraciji za pomenutu karticu), shvatićemo da 9600 GT ipak ima nešto nižu sirovu snagu, ali ostaje bliži modelu 8800 GT nego 8600 GT, dok je potpuno suprotno kada gledamo cenu. GeForce 8800 GT poseduje 112 SP jedinica, 56 teksturnih i 16 render back-end (ROP) jedinica, dok G94 GPU ima 64 SP-a, 56 teksturnih i 16 ROP unit-a. Naravno, GeForce 9600 GT i nema za cilj da se takmiči sa slabijim G92 karticama, već sa konkurentom – Radeon HD3850 modelom, iako ne sumnjamo da će žestoko overklokovani™ modeli biti sposobni i da dostignu Radeon HD3870. U ovom trenutku, NVIDIA ima dosta dobro balansiranu ponudu kartica: u najnižoj klasi (50 do 70 evra) su tu i dalje GeForce 8400 i 8500 GS akceleratori, a u malo višoj će se još neko vreme zadržati GeForce 8600GT, sa novom, dosta nižom cenom (80 do 90 evra), sve dok ih ne zamene modeli sa oznakom GeForce 9400 i 9500 (G96 čip koji će najverovatnije biti smanjeni G84, mada je moguće i da će NVIDIA napraviti još manji čip, po snazi sličan G86 GPU-u). U srednjoj klasi će još nekoliko nedelja biti prisutni GeForce 8800 GS modeli (140 – 150 evra), koje će zameniti još jeftiniji GeForce 9600 GT (očekuju se i GeForce 9600 GS, sa sporijim DDR3 čipovima i u varijantama sa 256MB memorije), dok u višim klasama ostaju aktuelni GeForce 8800 GT i GTS 512 akceleratori, kojima se uskoro pridružuju GeForce 9800 GTX i 9800 GX2. Po prvim najavama, GeForce 9800 GTX bi trebalo da bude baziran na istom G92 čipu, najverovatnije i sa „starim“ DDR3 čipovima i u verzijama sa 512 i 1024MB memorije. Ove kartice bi trebalo da budu dostupne u već početkom marta, dok će GeForce 9600 GS stići u maju, a GeForce 9500 (G96) u junu tekuće godine.
Arhitektura
Kao što smo i napomenuli, G94 se od G92 razlikuje samo po tome što je kvantitativno manji – „kvalitet“ je zadržan, pa novi čip poseduje sve lepe osobine G92 GPU-a, uključujući i u odnosu na G80 poboljšane TMU jedinice. Dakle, jedinice za teksturni menadžment, tj. „teksturisanje“, prenete su iz G84, G86, tj. G92 akceleratora. Svaka od njih može da „provuče“ dva puta više bilinearno filtriranih teksturnih semplova u odnosu na teksturnu jedinicu kod G80. To svakako ne znači da će svaki G94 TMU biti u praksi toliko efikasniji od TMU-a kod G80, bar ne dok su primenjeni trilinearni modovi (trilinear ili trilinear + anisotropic). Pa ipak, brojne su tehnike koje pri pozivanju tekstura koriste nefliltrirane mape (veliki broj bump mapping algoritama, kao i novi parallax mapping. S obzirom na to da je veliki broj površina u modernim igrama upravo mapiran i displaement teksturama, ubrzanje će ipak biti prisutno i to u solidnom procentu. Upravo zato su i G92 (GeForce 8800 GTS 512MB) kartice efikasnije od starog GTX i Ultra modela, bez obzira na užu memorijsku magistralu.
Još jedna novina koju G9x čipovi imaju u odnosu na G80 je implementacija novih kompresionih algoritama unutar ROP (render back-end) jedinica. O tome smo pisali u prethodnim testovima (GeForce 8600 i 8500), međutim, NVIDIA tvrdi da su ROP-ovi dodatno poboljšani, pa ostaje samo da im verujemo na reč. Naime, svaka od podjedinica koje su zadužene za rasterizaciju i formiranje konačne slike je i do 15% efikasnija u odnosu na prethodna rešenja (NVIDIA ovde verovatno misli na G80), što je jedan od najbitnijih poboljšanja i, kao što smo videli, uspešno kompenzuje to što G9x čipovi imaju užu memorijsku magistralu. GeForce 9600 GT će u odnosu na prethodnu generaciju kartica imati bolje performanse i višu efikasnost i zbog toga što je kod G94 GPU-a (kao i kod G92) poboljšana i tehnika kompresije kolornih informacija. Jer, još ranije je NVIDIA, u želji da smanji saobraćaj kroz memorijsku magistralu, kreirala nove bafer algoritme koji omogućavaju kompresiju podataka o bojama za teksture i render targete unutar ROP jedinica. Kod G92 i G94 čipa, ovaj algoritam je poboljšan tako da je sada dovoljno veliki da isprati i modove kao što su 2560 x 1600 @ 4x MSAA.
Na kraju, u odnosu na G80, G92 (pa i G94 za svoju klasu) su prilično veliki grafički procesori. Istina, fizički su manji od G80 monstruma, ali znamo da G92 ima veći broj tranzistora. Ovo je bila neminovnost, jer je u novim čipovima integrisan NVIO engine, zadužen za sve video output-e, HDCP, HDMI, kompoziciju slike u SLI režimima i sl. Pa ipak, G94, sa svojih 240 kvadratnih milimetara, iako dosta manji od G92 (324 mm2), NVIDIA-u košta više nego što RV670 košta kompaniju AMD (192 mm2). G92 se, podsećanja radi, sastoji od 704 miliona tranzistora, G94 od čak 505 miliona, dok je RV670, koji ipak pripada „G92 klasi“ ima 666 miliona osnovnih poluprovodničkih elemenata.
PureVideo HD
PureVideo HD druge generacije je deo GeForce 8600, 8500 i 8400, ali ne i 8800 GTX i Ultra akceleratora. Naravno, u potpunosti je podržan i kod novih G92 i G94 video akceleratora, ali je audio kodek i dalje izostavljen. Za one koji se sa terminom PureVideo susreću prvi put, ponovićemo da se radi o naprednom sistemu za hardversku reprodukciju novih formata namenjenih za filmove visoke rezolucije. VC-1 i H.264 su izuzetno zahtevni kodeci, a ako želite kvalitetno i napredno filtiranje, kompenzaciju pokreta i najviši kvalitet reprodukcije onda će i skoro svaki budžetski dual-core CPU današnjice biti opterećeni i do 80-90% samo tokom dekodiranja, uz ogroman broj propuštenih frejmova i nemogućnost da se neki resurs preusmeri na druge zadatke. NVIDIA PureVideo koristi 3D pipeline samog grafičkog procesora i ubrzava reprodukciju i to kroz Windows Media Player, ali i nove verzije PoweDVD i WinDVD plejera. GeForce akceleratori sedme i osme generaciji omogućavaju akceleraciju video fajlova visoke rezolucije (GeForce serije 6 je ograničen na PureVideo (bez HD)), i imali smo priliku da vidimo kako opterećenje procesora sa 70-80% pada na 20-30% u slučaju kada je hardversko dekodiranje unutar drajvera obeleženo. PureVideo HD ima i mogućnost dinamičkog redukovanja šuma i izoštravanja slike, uz dodatno poboljšane performanse. Ne treba zaboraviti da će nove verzije kodeka uvek brzo biti hardverski podržane, pošto je PureVideo HD programabilan.
Novi model PureVideo HD „procesora” sadrži i BSP engine, koji omogućava od CPU-a potpuno nezavisno dekodiranje H.264, VC-1 i MPEG-2 formata rezolucije do 1920 x 1080 piksela uz bitrate od čak 40 i više Mbit-a po sekundi, sa in-vivo kalkulacija CABAC i CAVLC faza u ovim vrlo intenzivnim matematičkim procesima dekodiranja. Štaviše, u teoriji ćete, sa G86, G92 ili G94 GPU-om, moći da gledate Blu-Ray ili HD-DVD filmove čak iako imate jednojezgarni Sempron ili neki Celeron CPU. Ipak, treba napomenuti da NVIDIA PureVideo HD 2nd gen. zaostaje u dekodiranju VC-1 materijala u odnosu na konkurentski AVIVO, tj. da jednu fazu i dalje radi CPU. To ne važi za H.264 enkodovan video, koji se u svim fazama kodira pomoću GPU-a. Međutim, NVIDIA tvrdi da je i u odnosu na 8400, 8500, 8600 i 8800 GT PureVideo HD poboljšan, iako ga još uvek ne nazivaju “trećom generacijom”. Novine se svode na dinamičko podešavanje kontrasta i zasićenja boja, što je čisto softverska intervencija i biće moguća i kod GeForce 8600 GT i GTS, ali i novih 8800 GT i GTS 512 kartica. Ovo nije loš dodatak za korisnike koji koriste monitore za gledanje filmova i igranje igara, jer monitori često nemaju ili nemaju dobro rešen sistem intenziviranja kontrasta i saturacije boja, tim pre što se sami “ne bave” procesiranjem videa.
Međutim, grafički procesor u svakom frejmu analizira njen histogram (poput histograma kod digitalnih fotoaparata ili u Photoshop-u). Ako histogram pokazuje da frejm ima nizak kontrast ili loš balans, algoritam, u odnosu na željeni profil slike (vivid, high contrast itd.) radi izmenu levels-a, tj. povećava kontrast. Ono što je bitno je i to što se kontrast analizira i povećava po frejmu, tj. bez zakašnjenja, tako da su rezultati bolji nego kada se to radi neposredno, unutar engine-a nekog LCDTV uređaja ili monitora.
Jedna od lepih novina koje je doneo G92 GPU je bila i podrška za PCI-Express 2.0, koja je prisutna i kod G94. PCIe 2.0 donosi povećanje propusne moći sa 2.5 gigabita po sekundi, na čak 5 Gbps. To znači da će PCI-E x16 slot moći da „progura” do 8 gigabajta (8 GB!) po sekundi u oba smera, simultano. Dobra osobina novog porta je i kompatibilnost na niže – PCI Express 1.1 kartice će raditi u PCI Express 2.0 slotovima, ali i obrnuto (što nije bio slučaj sa AGP-om)! Dakle, PCI Express 2.0 kartice mogu da rade i na „starim” PCI Express 1.1 pločama. Novi “NVIO engine” unutar GPU-a ponovo podržava dva puna Dual Link DVI „signala”, uz obavezan HDCP, a sada je već iz čipa podržan i HDMI (nikakva dodatna elektronika na samoj kartici neće biti potrebna ako se partneri odluče da na svoje modele ubace i ovaj konektor, što bi mi svakako voleli da vidimo u praksi). Nova verzija NVIO engine-a u odnosu na onu koja je bila prisutna kod G8x čipova sada poseduje i podršku za novi DisplayPort interfejs, što znači da partneri mogu na kartice da postave i Dual Link DVI, HDMI 1.3 i DisplayPort priključke direktno i bez potrebe za dodavanjem eksterne logike. Upravo ove priključke ćemo i videti na karticama koje smo testirali u našem prvom testu GeForce 9600 kartica.
Kartica na testu – ASUS EN9600GT Silent (V-Cool)
ASUS EN9600GT Silent stiže sa V-Cool rashladnim sistemom koji je dizajniran u samoj kompaniji. Uz karticu ne stiže puno propratnog materijala, ali je prisutan HDMI-DVI adapter, što posebno pozdravljamo. Kao i većina „tihih“ kartica ove klase, EN9600GT Silent je svakako glomazan, najpre zbog masivnog rashladnog sistema, koji je i pasivan (na kartici nema ventilatora). Dve ovakve kartice je, ipak, moguće postaviti u SLI, ali onda posebnu pažnju morate posvetiti hlađenju sistema. Kuler se sastoji od većih rebara od sjajnog crnog špialtera, dok se u centralnom delu nalazi niz aluminijumskih listića. Sa donje strane, umetnuto je bakarno jezgro, koje toplotnu energiju preuzima sa najvrelijeg dela kartice – G94 čipa. Kroz deo koji je tik iznad bakarne baze, prolazi jedna toplotna cev, koja svojim drugim delom višak disipirane energije odnosi do drugog dela velikog kulera, na kome je i daleko veći „radijator“ od tankih alu-listića. Nema sumnje da je rashladni sistem EN9600GT Silent kartice estetski, a kako smo kasnije saznali, i termalno – efikasan.
Kako bi kartica mogla da se hladi pasivno, ASUS je morao da redizajnira PCB G94 kartice. Polovina memorijskih modula je izmeštena sa druge strane štampe, pa je onda i deo naponske sekcije za istu pomeren na ovu stranu. Prva četiri Samsung GDDR3 čipa (BJ1A, 1.0 ns) smeštena su tik ispod kulera, dok su „neparni“ čipovi na poleđini „otkriveni“ i ostavljeni da se „hlade sami“. Referentni klokovi GeForce 9600GT modela, pa i tihog ASUS-a su 650 / 1625 MHz za jezgro tj. shader jedinice i 1800 MHz za 512MB video memorije. Isprva, u provetrenom kućištu, karticu možete overklokovati do odličnih 770 / 1955 / 2080 MHz, ali je tek posle nekog vremena, kada se kuler dobrano zagreje, jasno da su limiti na skromnijih, ali za jednu pasivno hlađenu karticu i dalje respektabilnih 730 /1900 / 2000 MHz.
Kuler zaista izgleda fascinantno: i po masi i po funkcionalnosti. Već u startu, masivni radijator i tri velike toplotne cevi prosto ulivaju strahopoštovanje, bez obzira na to što se radi o kartici koja sada već pripada i nižoj klasi od one u koju je inicijalno plasirana. ASUS preporučuje da vaše kućište bude što bolje provetreno, a dual-slot dizajn podrazumeva i prostor za izbacivanje toplog vazduha, pokretanog pomoću ventilatora ugrađenog u sam chasis. Kao što smo već pomenuli, kartica ne koristi osam 64-megabitnih čipova umesto za ovu seriju kartica standardnih četiri 128-megabitna čipa. U pitanju su Samsung K4J52340E-BJ1A čipovi, koji mogu bez problema da rade i na 2000 MHz (na kartici su podešeni na 1800 MHz, efektivno). ASUS uz karticu prilaže “Speed Setup Guide”, CD sa drajverima i uputstvom, HDTV component video output razdelnik, audio konektor kojim se zvuk dovodi do grafičke kartice, te PCIe -> Molex adapter i konačno – DVI -> HDMI konvertor.
Kartica na testu – Biostar SigmaGate 9600GT
Referentne kartice su „klokovane“ na 650 MHz za GPU, 1625 MHz za shader procesore i efektivnih 1800 MHz za memoriju, pa je tako i sa testiranom Biostar karticom, koja predstavlja najjeftiniji model na testu. Međutim, već smo videli da mnogi partneri nude i kartice na višim radnim učestanostima, koje se kreću od 700/1750/2000 MHz, pa i više. Za klasu kojoj pripada, referentna GeForce 9600 GT je prilično velika kartica – znatno duža od GeForce 6600, 7600, pa čak i 8600 GTS modela, koji su joj prethodili. To je i razumljivo, jer je magistrala po prvi put “dignuta” na 256 bita, a poznato je koliko je komplikovaniji deo sa izvodima od GPU-a ka memorijskim čipovima, zajedno sa svim filter jedinicama, naponskom sekcijom (otpornici, vodovi u više nivoa / slojeva) itd. I sam GPU zahteva mnogo ozbiljniju jedinicu za napajanje, jer se sastoji od čak pola milijarde tranzistora, što je još jedna rekordna brojka u ovoj klasi. No, može se reći da sada i Radeon HD3800 serija pripada klasi kartica koje koštaju manje od 150 evra (to važi bar za HD3850 model), a RV670 GPU ima 666 miliona tranzistora. Biostar SigmaGate 9600GT kartica stiže sa radnim učestanostima od 650 MHz za GPU i 1625 MHz za shader procesore. GPU je „vezan“ za 512MB GDDR3 memorije koja je po default-u podešena na 1800 MHz (efektivno), što kartici daje bar 57.6 GB/s kada je u pitanju memorijski propusni opseg.
Sve tri kartice koriste referentni NVIDIA single-slot rashladni sistem koji je sličan onom koji smo viđali na velikom broju GeForce 8800 GT kartica, ali sa ventilatorom većeg promera, što je najbitnije. Veći deo kulera je načinjen od aluminijuma, a jezgro koje dodiruje G94 GPU je od legure bakra. Površina čipa je lepo ispolirana, što važi i za finalnu obradu kulera. Sa gornje strane, veliki metalni profil sa 33 rebra, prekriven je crnom, glossy plastikom i nalepnicom proizvođača (odnosno bez nalepnice, u slučaju sempl kartice). Kuler je dizajniran tako da uvlači hladniji vazduh sa donjeg dela ploče i izbacuje ga prema konektorima kartice – ali ne i van kućišta. Ipak, “izduvnici” su smešteni sa strana, tako da se topao vazduh izbacuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ravan ploče. Međutim, to nije sve: u kuleru se nalaze i tri bakarne toplotne cevi koje služe za efikasniju raspodelu toplotne energije kroz metalni profil koji ima solidnu površinu. Sada je već jasno kako je ovako tanak i naizgled skroman kuler spreman da ohladi GPU koji se sastoji od više od 500 miliona tranzistora i čiji najveći deo radi na taktu od blizu 2 GHz! NVIDIA-i je ipak bilo bitno da kreira model koji neće biti glomazan, već više elegantan, kako bi se omogućio što bolji protok vazduha u SLI sistemima (naravno, kartica ima jedan SLI konektor). Ugrađeni ventilator je prilično tih, troši nešto više od 0.85 Ampera i sposoban je za protok vazduha od 13.4 CFM. Pri maksimalnom broju obrtaja, ovaj dual ball-bearing ventilator pravi buku od 51 decibela, ali je u praksi dosta tih (osim na par sekundi kada se mašina inicijalizuje). U praksi, GeForce 9600 GT je dosta tiši od većine 8800 GT akceleratora sa single slot rashladnim sistemom.
Kartica raspolaže sa dva Dual-Link DVI porta i S-Video/HDTV komponentnim izlazom, a većina partnera isporučuje i DVI-HDMI adapter koji će „provući“ i zvuk ako na karticu dovedete audio sa ploče ili zvučne kartice na dvopinski S/PDIF priključak. Memorija koju koristi najveći broj GeForce 9600 GT kartica spada u Samsung-ovu BJ1A seriju (GDDR3). Ovi čipovi imaju kapacitet od 512 megabita, što znači da je za 512 Mb potrebno osam čipova. Rade na 1.8V, kod referentnih kartica, a u zavisnosti od napona mogu da rade i na 2000 i više MHz (kod overklokovanih modela se često povećava napon na 1.9-1.95V). Biostar bundle podrazumeva DVD sa drajverima, DVI-DSub adapter, S-Video-Composite spliter, 2 x Molex-6-pin PCI Express adapter i uputstvo za instalaciju. Sve u svemu, prilično siromašan propratni paket, ali to prati i odgovarajuće niska cena.
Kartica na testu – Gigabyte GA-NX96T512HP SilentPipeIII TurboForce
Zaista morate skinuti kapu kompaniji Gigabyte! Ok, napraviti potpuno pasivno hlađenu karticu koja je pritom overklokovana je zaista poduhvat, ali je još zanimljivije to što ima potpuno cool sufiks – SilentPipe “tri” TurboForce. Za one koji se igraju u manjim rezolucijama i GeForce 9600 GT može biti pravo rešenje i to po ceni koja se od 150 evra spušta ka granici od 120 evra. GA-NX96T512HP je oznaka za pasivno hlađenu Gigabyte GeForce 9600 GT TurboForce karticu sa 512MB memorije (postoji i verzija sa 1024MB). Ova kartica je pasivno hlađena novim SilentPipe III kulerom koji na prvi pogled, a i nakon detaljne inspekcije prosto oduševljava svojim dizajnom. Sama kartica je i “interno” nešto drugačija od standardnih 9600GT modela, jer u 2D režimu radna frekvencija čipa pada sa 720 na 450 MHz, dok memorija usporava sa 2016 na 1500 MHz. Pošto se radi o TurboForce seriji i bez obzira na to što je pasivno hlađena, ova kartica u 3D režimu radi na 720 / 1800 / 2016 MHz, što je osetno više od standarda za G94 kartice (650/1680/1800 MHz). GA-NX96T512HP je tako jedna od retkih kartica koje su i potpuno tihe, ali i overklokovane.
Najzanimljiviji deo kartice, SilentPipe III kuler, poseduje kostur od četiri para toplotnih cevi. Svaki od dva para poseduje sopstveni niz aluminijumskih listića, a oba alu-radijatora su smeštena sa osnovne strane PCB-a. Ono što je za nas izuzetno impresivno je da se ova kartica u radu i tokom testiranja ne greje više od referentnog GeForce 9600 GT akceleratora, a čak smo uspeli i da je dodatno overklokujemo na 780 / 1910 / 2080 MHz, što je zaista rezultat vredan pomena! Obe Gigabyte GeForce 9600GT kartice koje smo testirali su pravo osveženje među brojnim klonovima čiji kuler ume prilično da „zavija“ tokom intenzivnog 3D rada u ovim letnjim mesecima. Bilo da se radi o potpuno pasivnom ili izuzetno tihom Zalman rešenju, koje ćemo predstaviti na narednoj strani, Gigabyte je pogodio u sam centar mete, a mnogi igrači na budžetu bi trebalo da ove kartice imaju u vidu jer se hardverska ekskluzivnost u klasi, nije prenela i na cenu.
Kao što smo pomenuli, GA GeForce 9600 GT kartica poseduje sopstveni sistem za obaranje radne frekvencije i napona u 2D režimu. Kada nije pod opterećenjem, klok jezgra pada na oko 450MHz, a VRAM na efektivnih 1500MHz, što je dosta manje od standardnih 720 / 2014 MHz. Kao i kod mnogih drugih pasivnih rashladnih rešenja, čitav koncept se “vrti” oko toplotnih cevi koje vrše distribuciju toplote kroz aluminijumski radijator, kreiran tako da vazdušne struje koje moraju biti prisutne u kućištu, prolaze kroz njih i izlaze van računarskog sistema. Gigabyte, kao i većina GeForce 9600GT kartica poseduje S/PDIF kabl koji je “postavljen” između audio kodeka i HDMI porta koji se ostvaruje pomoću priloženog adaptera. U pakovanju su svoje mesto našli DVI->VGA adapter, 9-pin mini-DIN -> Component i S-Video modul, 6-pin Molex kabl za napajanje, uputstva i DVD sa drajverima…
Kartica na testu – GA-NX96T512H Zalman Edition
Za one koji ipak više vole da karticu hladi aktivan ventilator, Gigabyte je spremio GA-NX96T512H, koji je baziran na identičnom plavom PCB-u, ali radi na default učestanostima (kao i Biostar model), mada postoji i verzija koja je dodatno ubrzana (takođe TurboForce). Zalmanov kuler je praktično potpuno nečujan u radu. Pogledajmo fotografije:
Kartica na testu – MSI N9600GT Hybrid Freezer 1GB
Hybrid Freezer je jedna od najboljih GeForce 9600GT kartica koje smo testirali, kao što su, na svoj način, i pasivno hlađeni Gigabyte i ASUS modeli. Ovaj dizajn PCB-a MSI kartice se razlikuje od V801 i V127 “nacrta”. U paketu stiže sa DVI-D.Sub adapterom, S-Video-Composite razdelnikom, HDMI adapterom, S-Video kablo, 2 x Molex-6-pin PCI Express adapterom, drajverima i uputstvom za instalaciju. Kao i ranije, u paketu nema nijedne igre.
Hybrid Freezer je inicijalno postavljen na 700 / 1680 / 1800 MHz, a kartica zaista izgleda impresivno. Poslednji red filtera u naponskoj jedinici je zadužen isključivo za memorijske čipove. Svaki red naponskih filtera se sastoji od dva MOSFET-a i u ovom slučaju su svi smešteni sa osnovne strane štampe, pa sama kartica deluje kompleksnije od referentne – skoro kao akcelerator iz više klase, GeForce 8800 GT. Kao i kod drugih Palit/Gainward custom PCB kartica, glavni kontroler je Richtek RT8802 čip, koji smo viđali još od prvih GeForce 7900 akceleratora. Jedna od najvećih promena koja se odmah uočava je ta da je GPU zarotiran za 45 stepeni u odnosu na ravan gornje i donje stranice, poput GeForce FX5xxx kartica ili Radeona HD2900XT. Sama naponska jedinica je znatno masivnija i poseduje jednu ekstra fazu koja se aktivira kada se kartica overklokuje.
MSI je koristio Qimonda GDDR3 čipove koji rade na standardnom naponu od 1.87V, a imaju latenciju od 1 ns. Na samu karticu se zvuk dovodi putem MIO konektora, odgovarajućim, priloženim S/PDIF kablovima. Kuler za koji se MSI ovoga puta odlučio za posebnu vrstu hlađenja načinjenu od velikih bakarnih toplotnih cevi i prilično masivnog aluminijumsog radijatora. Bakarno jezgro dodiruje GPU, a kroz tanke bakarne listiće prolaze četiri toplotne cevi koje energiju odvode ka setu tankih aluminijumskih listića, daleko većih dimenzija, smeštenih iznad velikog ventilatora. Aluminijumski profili su prekriveni poklopcem koji prekriva čitavu površinu kartice i koji donekle usmerava vazduh ka krajevima kartica.
Veliki i prilično tih ventilator ima odlično profilisane lopatice koje ga čine veoma efikasnim i na nekih 1200 obrtaja u minutu, kada je praktično nečujan. Kuler prekriva i memorijske čipove i smatramo da predstavlja najbolje rešenje u klasi GeForce 9600 GT akceleratora. S obzirom da radi odličan posao, čak i ovako overklokovana kartica u idle režimu ne prelazi četrdesetak stepeni Celzijusa, odnosno tek 54 stepena pod opterećenjem, što je u proseku za osam, odnosno 14 stepeni manje u odnosu na referentne modele koji čak i rade na nižim učestanostima. Maksimalne radne učestanosti koje smo postigli sa našim test primerkom iznosi 770 / 1840 / 2090 MHz, ali smatramo da se mnogo više može izvući iz ovog modela i uz minimalne korekcije radnih napona.
Kartica na testu – MSI N9600GT Silent 1GB
MSI N9600GT sa gigabajtom memorije stiže sa već standardnim i pominjanim adapterima i dodacima, ali i igrama Lord of the Rings Online (14 day trial) i kompletnom, sjajnom reli igrom Colin McRea Rally DiRT. Referentan model MSI N9600GT kartice koristi tzv. V801 dizajn PCB-a, dok ovaj sa crvenim, custom PCB-om, koji nije mnogo izmenjen u odnosu na standardi, nosi oznaku V127. MSI u ponudi ima čak osam modela GeForce 9600GT kartica, od kojih i verzija V127 poseduje klokovane (700 /1750 / 1900 MHz) i standardne, ali fizički identične modele sa dual-slot hlađenjem i to u kombinacijama sa 512 i 1024MB memorije (ako posetite web lokaciju putem linka koji smo dali iznad, biće vam sve jasno). Tu su i referentni, “klot” model, kao i verzija sa 256 MB memorije, ali i već predstavljeni Hybrid Freezer.
Dvanaesta GeForce 9600 GT kartica koju smo testirali je takođe „Silent“ rešenje, ali nije overklokovana, a stiže nam od kompanije MSI. Ne samo što je atraktivna i tiha, već stiže i sa dvostruko većom količinom memorije. U paketu je, pored standardnih dodataka i HDMI-DVI adaptera ovoga puta i specijalni SPDIF kabl pomoću koga do ove grafičke kartice možete dovesti zvuk sa nekog eksternog audio kodeka (zvučna kartica ili direktno sa matične ploče). Kao i mnoge MSI kartice, i N9600GT 1GB stiže sa crveno lakiranim pertineksom, a „klokovi“ su podignuti na 700 / 1680 MHz (GPU) i 1900 MHz (VRAM). MSI je za ovaj model iskoristio alternativni layout sličan onom koji Palit koristi kod bržih verzija svojih, VisionTek i Gainward kartica. O razlici između dva poznata G94 dizajna smo već pisali (trofazna umesto dvofazne naponske jedinice i kontrolerski i dijagnostički čip Richtek RT8802 su „sitnice“ koje izdvajaju „Palit verziju“).
Kuler je prilično velik, a ventilator koji ga hladi radi na malom broju obrtaja pa kartica može da ponese epitet tihe, mada nije pasivno hlađena pér-se. Hladnjak je ipak manji od ASUS-ovog, ali takođe poseduje veliko bakarno jezgro koje ovoga puta prekriva samo GPU, a od njega kreću tanki aluminijumski listići kroz koje prolaze četiri toplotne cevi. Aluminijumski profili su sakriveni poklopcem koji prekriva čitavu površinu kartice i koji donekle zadržava vazduh kako bi strujao iznad same kartice i kroz alu-radijator i kako ne bi bio raspršen na sve strane u slučaju da kroz kućište postoji neka jača vazdušna struja. Veliki i prilično tih ventilator ima odlično profilisane lopatice koje ga čine veoma efikasnim i na nekih 1200 obrtaja u minutu, kada je praktično nečujan. Kuler prekriva i memorijske čipove i smatramo da uz veoma slično Gainward-ovo rešenje predstavlja jedno od najboljih solucija u klasi GeForce 9600 GT akceleratora kada je odnos buke i efikasnosti hlađenja u pitanju. Maksimalan “klok” koji smo postigli 750 / 1802 / 2060, što uopšte nije loš rezultat.
Test Setup
PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:
Procesor
Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB
Matična ploča
ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition
Memorija
2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V
Hard Disk
Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB
Video Karte
ASUS EN9600GT Silent (V-Cool) (512MB GDDR3) – Forceware 174.12
MSI N9600GT Silent 1GB (1024MB GDDR3) – Forceware 174.12
MSI N9600GT Hybrid Freezer 1GB (1024MB GDDR3) – Forceware 174.12
Gigabyte GA-NX96T512H Zalman Edition (512MB GDDR3) – Forceware 174.12
Gigabyte GA-NX96T512HP SilentPipeIII TurboForce (512MB GDDR3) – Forceware 174.12
Biostar SigmaGate 9600GT (512MB GDDR3) – Forceware 174.12
Gainward Bliss 8800 GT (512MB GDDR3) – Forceware 174.12
AMD ATI Radeon HD3870 (512MB GDDR4) – Catalyst 8.2b
Monitor
Samsung SyncMaster 244T / 245T
Cooling, Case, PSU
CoolerMaster GeminII
CoolerMaster Stacker 832 / WaveMaster
CoolerMaster Real Power 850W SLI Certified
DVD uređaj
Pioneer DVR-112L
DVD uređaj
Pioneer DVR-108D
Operativni sistem
Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10
Igre/Bench programi
3D Mark 05 Pro 1.2.0
3D Mark 06
SPECORG SpecVIEW Perf 8.1
Doom 3
Quake 4
Prey
Company of Heroes 1.3
Battlefield 2142
Unreal Tournament 3
Call of Duty 2
Call of Duty 4: Modern Warfare
Half Life 2: Episode Two
FarCry v1.4
Crysis Demo
The Elder Scrolls IV: Oblivion
Need For Speed: Carbon
X3 Reunion Demo Benchmark
World in Conflict
S.T.A.L.K.E.R
F.E.A.R 1.08
ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.
Napomena: testiranje šest GeForce 9600GT kartica je obavljeno pre izmene test programa i uvođenja aplikacija kao što su 3DMark Vantage, Lost Planet i sl. pa je ovaj test u tom smislu potpuno “kompatibilan” sa našim prvim uporednim testom GeForce 9600GT kartica.
FutureMark 3DMark 05 Pro
Izdanje 3DMark benchmark programa iz 2005 godine, može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili 3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima. Sva tri game demoa su solidno zahtevni, karakteriše ih veliki broj poligona koji opterećuje shader jedinicu, kompleksni efekti (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle efekti, dinamične i meke senke, subsurface scattering, napredni fog trikovi (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing filtera.
FutureMark 3DMark 06 Pro
Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
SpecORG SpecVIEW Perf 8.1
Koristili smo poslednju aktuelnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
Call of Duty 2
Iako su prethodne Call of Duty igre koristile više klasičan Quake 3 Team Arena engine, Call of Duty 2 koristi novi Direct3D engine razvijen na bazi Quake 3 koda i prerađenog za Direct3D API. Prosto je neverovatno koliko su detaljne displacement (normal i bump), specular i color-map teksture u ovoj igri, dok su particle efekti i dim izuzetni, pogotovo kada imamo u vidu period kada se igra pojavila. Nažalost, za uživanje u najvišim setovanjima, potrebno je imati karticu u rangu sa, recimo, GeForce 7900 GTX ili Radeon X1950 XT. Mi smo, kao i uvek, testirali sa svim podešavanjima na maksimumu. Opcija “optimize for SLI” ubrzava igru i u SingleGPU modu (na Radeon i GeForce karticama), pa smo i nju uključili prilikom testiranja. Ako je budete igrali uz najviši nivo detalja, verujemo da ćete se složiti sa nama da se i dalje radi o igri koja vrlo pristojno izgleda.
Call of Duty 4: Modern Warfare
Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
Doom 3
Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv. self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo komande.
Quake 4
Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre, koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.
Prey
Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole), već High Quality mod.
X3: Reunion
X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
Company of Heroes 1.3
Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:
World in Conflict
Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
Battlefield 2142
Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:
Unreal Tournament 3 Demo
Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
Far Cry v1.4
Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog i opšte prihvaćenog demoa i uz aktiviran HDR (mod 7).
Crysis 1.1 Benchmark
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce 8800 Ultra karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi dvadesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju. Najbolji opis ove igre zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.
Half Life 2: Episode Two
Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
F.E.A.R 1.08
Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
S.T.A.L.K.E.R
Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.
The Elder Scrolls IV: Oblivion
O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier's Pirates!, Civilization IV, Dark Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno, te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće.
Need For Speed: Carbon
A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz našeg omiljenog nastavka ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije, broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate iz verzije 1.2.
Bez pobednika
U trenutku kada je objavljen prvi uporedni test GeForce 9600GT akceleratora, G94 je kao “sam GPU” proglašen pobednikom, a samo tri meseca kasnije, drugi deo uporednog testa ovih kartica ostaje bez pobednika i adekvatnih nagrada. Svakako, ASUS EN9600GT Silent, Gigabyte GeForce 9600GT SilentPipe III TurboForce, a posebno MSI N9600GT Hybrid Freezer su sjajne kartice. No, rezultati pokazuju da dodatnih 512MB memorije karticama ne znači mnogo, osim u Crysis-u, pa dobar deo naših takmičara ima dodatnu vrednost koja to nije. Naš utisak o GeForce 9600GT karticama se dosta promenio, jer se u međuvremenu desio Radeon HD4850, koji ne samo da ima sličnu cenu i više performanse, već nadmašuje i ono što nudi za dve klase jači GeForce – 9800GTX. Istina je da se pojedini modeli mogu pronaći i pazariti za sumu od 120 evra, a ako na naš argument da se za dvadesetak evra više može pazariti neuporedivo jači akcelerator odgovorite sa onom čuvenom frazom “20 evra je 20 evra”, onda možemo slobodno da navedemo i to da se i Radeon HD3850 može naći po ceni od 100 evra. U tom slučaju, pomenuta fraza još više dobija na značaju, jer Radeon HD3850 i nije sporiji od GeForce 9600GT kartica, ali je zato, od njih nešto skuplji Radeon HD4850 daleko bolja kupovina. Posle ovako velikog teksta (i našeg ranijeg oduševljenja), može vam delovati čudno što priču završavamo ovako brzo – bez nagrada, bez sličica i priče o tome koji je model najbolji, koji se najbolje klokuje, a koji ima najlepši ili najefikasniji hladnjak. Možda je potrebno da i zvanično kažemo da smatramo da je kupovina ekstra skupih (150+ evra), elitnih modela GeForce 9600GT kartica klasično bacanje novca i da tako nešto nikako ne preporučujemo. GeForce 9600GT će, nadamo se, postati daleko atraktivnija kupovina kada i ako mu cena, u proseku, bude dostigla nivo od 100 do 110 evra. Dok se to ne dogodi, stojimo iza konstatacije da je daleko pametnije odlučiti se za 20 evra jeftiniji GeForce 9600GSO ili Radeon HD3850, a još bolje – dodati 20 do 30 evra i pazariti fantastični Radeon HD4850.
ASUS kartice na test ustupio Pakom Distribution Systems.
Biostar karticu na test ustupila firma Telix.
Gigabyte kartice na test ustupio Gigabyte.
MSI kartice na test ustupio MSI.
