nVidia GeForce FX 5200 - Sparkle

Branko Maksimović Uvod Tokom testiranja GeForce FX 5800 modela grafičkih kartica, baziranih na nV30 video
akceleratoru, pomenuli smo da je nVidia pri projektovanju ovog procesora koristila
neke od ideja koje su preuzete kupovinom nekada veoma moćnog 3dfx-a. nV30, kao
začetnik jednog novog pravca u dizajniranju grafičkih procesora, svakako nije
ispunio veliki broj očekivanja, kao komercijalan proizvod. “Rat” koji se trenutno
vodi između korporacija ATI i nVidia više nije tih niti neprimetan, a koriste
se skoro sva moguća sredstva, od nameštanja i podešavanja drajvera da bi se prikazali
veštački visoki rezultati u najpopularnijim benchmark programima, do prijavljivanja
istih od strane suparničkog tabora, te preterivanja u izjavama kada se to jednom
otkrije. Ovoga puta nećemo pričati o arhitekturi nV30 ili R300 grafičkih procesora,
jer smo već u više prilika (Radeon 9700 Pro, Radeon 9500 Pro, Radeon 9600 TX,
GeForce FX 5800 Ultra testovi) objasnili ovu problematiku. Trenutno nas zanima
niža klasa akceleratora, tj. kartice koje se mogu nabaviti za oko 100 američkih
dolara ili približno isto toliko evropskih novčanih jedinica. Zbog čega većina naslova zabavnog softvera, čak i onih novijih, gotovo uvek provereno
dobro rade i na karticama “prethodne generacije”? Odgovor bi mogao da glasi –
zbog toga što softverske kompanije žele da njihov naslov može da se igra na što
većem broju PC platformi, čak i na konfiguracijama čiji vlasnici ne jure da kupe
najnoviji procesor ili grafičku karticu. Sa druge strane gledano, odgovor može
da bude i naizgled drugačiji. Dobar primer je Radeon 8500, u čijem je srcu ATI
R200, Direct X 8.1 akcelerator koji je pre nešto više od godinu i po dana koštao
koliko i Radeon 9800 Pro u vreme pisanja ovog teksta. Mnogima je poznato, a o
tome smo i pisali, kakve je tehnologije integrisao i šta je novo doneo. Samo deset
meseci kasnije, za trostruko manju količinu novca, mogao je da se nabavi Radeon
9000 Pro, koji je ponudio slične performanse i za krajnjeg korisnika istu tehnologiju
(Direct X 8.1). Tek u tom trenutku, i posle njega, igre su počele da koriste mogućnosti
ovih akceleratora, baziranih na gotovo dve godine staroj tehnologiji, koja je
samo “sišla u mase”. Dolazimo opet do našeg pitanja sa početka ovog pasusa. Programeri
koji stoje iza svojih 3D engine-a, softvera koji se preko API-ja i drajvera obraća
video akceleratoru, kao i ljudi koji su uložili novac u celu priču, žele tehnologiju
koja je dokazana, proverena i omasovljena. Tek sada, kada su grafičke kartice
bez T&L tehnologije konačno do kraja “izumrle”, videćemo naslove koji će nas
vizuelno impresionirati. Jer, čak je i za igre od kojih se najviše očekuje, kada
je grafički segment u pitanju, Half Life 2, Halo, Doom III, STALKER i još neke,
data napomena da će moći da rade i na Direct X 8, a neke i na Direct X 7 akceleratorima!
Veliki deo korisnika i dalje u svojim sistemima ima video akcelerator koji košta
40 ili 70 €, i zanima ih da li je GeForce FX 5200, 5600 ili Radeon 9600 ono što
bi ih zadovoljilo, odnosno za šta bi trebalo da se odluče prilikom narednog upgrade-a.
Upravo takvom krugu korisnika namenjena je nova serija akceleratora, koja dovodi
punu Direct X 9 kompatibilnost u klasu od ispod 100 USD. Kompatibilnost, da jednom
i to naglasimo, nije pravi termin, jer je i GeForce 2 kompatibilan sa Direct X-om
devete generacije, u smislu da će pod njim raditi, pa čak i da će neka igra koja
zahteva instalaciju najnovije verzije ovog API-ja, funkcionisati sa njim, naravno
uz isključivanje nekih grafičkih efekata. Pravilnije je reći da je, recimo, nV34
Direct X 9 akcelerator, nego da je kompatibilan sa Direct X-om 9, međutim, još
je bitnije da čitaoci shvate našu poentu.

Poznata je priča o tome koliko je GeForce 4 MX kontroverzan grafički procesor.
Ne zbog toga što nema podršku ni za Direct X 8, niti što ne donosi ništa novo
u odnosu na GeForce 2, koji je dve generacije stariji, već zbog toga što su potencijalni
kupci svesno navođeni da pomisle da je moćniji i tehnološki savršeniji nego što
jeste. Čitave dve i po godine pošto je predstavljen GeForce 3, koji je doneo podršku
za osnovne verzije Pixel i Vertex Shadera, nVidia u low-end segmentu nema nijedan
Direct X 8 video akcelerator u ponudi. U ovom segmentu, procesor mora biti jeftin
za proizvodnju, a isto to važi i za memoriju koju koristi, kao i za njen PCB.
Tek je od iz procesora nV30 mogao biti izveden daleko manje komplikovani procesor
nV31 (GeForce FX 5600), kao i još jednostavniji nV34 (FX 5200). NVidia je uspela
da zadrži punu Direct X 9 kompatibilnost, a da nV31 ne bude mnogo skuplji od GeForce
3 GPU-a za izradu, niti da nV34 bude skuplji u proizvodnji od jednog GeForce 4
MX-a (nV17), naravno, posmatrano iz vremena sadašnjeg. O procesoru nV31 ćemo pričati
u sledećem testu, a GeForce FX 5200, odnosno nV34, je tema koju danas obrađujemo

NV34 – deo nV30 GPU-a Iako je na razvoj i plasiranje nV30 baziranih kartica potrošena ogromna svota
novca, nVidia može lako da se “oporavi” ako nV31 i nV34 budu uspešno prodavani.
Uostalom, poznato je da je na svaki GeForce Ti4600 prodato šest GeForce 4 Ti4200
i čak četrnaest GeForce 4 MX440 kartica. Upravo zato je nV31, kao jači grafički
akcelerator, koji bi trebalo da zameni GeForce 4 Ti4200 sa 64MB memorije, zamišljen
kao pogon za dva modela: GeForce FX5600 Ultra sa 128 MB DDR memorije na 128-bitnoj memorijskoj magistrali,
sa radnim taktom od 350 MHz, i memorijom na 350 MHz (700 MHz DDR). I dok se o
modelu FX 5600 manje pričalo, nVidia je na novu reviziju nV31 jezgra dodala heat
spread-er, poput onog na Pentium 4 procesorima, i podigla radne frekvencije na
400 MHz za čip i 400 MHz za memoriju, na koliko će raditi nove GeForce FX 5600
Ultra kartice. Ostaje da se vidi da li će svi modeli GeForce FX 5600 raditi na
300 MHz za jezgro i memoriju, ili će proizvođači sami postavljati ove frekvencije
po svojim željama, odnosno po tome kakvo su hlađenje za čip obezbedili. GeForce FX 5200, pokreće još jednostavniji nV34 GPU koji bi trebalo da zameni
GeForce 4 MX seriju kartica. Model FX5200 radi na 250 MHz za core i 200 MHz za
memoriju, pa je jasno da je ova kartica veoma jednostavna i jeftina u proizvodnji
(6 layer PCB i TSOP memorija od 4ns, koja je već dve godine široko rasprostranjena).
Ovaj model zamenjuje GeForce 4 MX 420, koji je uvek bio namenjen kancelarijskoj
upotrebi, ali će se većina proizvođača odlučiti za TV-out + DVI soluciju. Isto
tako, većina kartica baziranih na FX 5200 procesoru, koje smo za sada videli ili
videli u najavi, ima čak i pasivno hlađenje na jezgru i manju površinu PCB-a.
Direct X 9 kompatibilnost, u cenovnom rangu od 65 evra je samo dodatni plus! Neki
proizvođači, npr. Microstar, imaju nekoliko verzija FX 5200 kartice. Od OEM verzije
koja dolazi sa pasivnim hlađenjem, bez dodatnog softvera, do pune retail verzije
sa bogatim softverom, specijalnim hlađenjem, dual bios-om, TV out i DVI izlazima,
kao i konektorom sa IR primopredajnikom i daljinskim upravljačem, koji uz pomoć
specijalnog softvera za kućnu multimediju može da dodatno olakša puštanje muzike,
videa, surfovanje internetom ili gledanje TV programa. Ponuda je veoma bogata
samo za jedan GeForce FX 5200, već u ovom trenutku se to može primetiti. GeForce FX 5200 Ultra je zamena za GeForce 4 MX 440 i 460. S obzirom na to da
je podešen na 325 MHz za core i isto toliko za memoriju, jasno je da njegova akceleracija
može da se iskoristi i za ozbiljnije igranje, nego što je to bio slučaj sa non
Ultra verziju. Iako će najverovatnije biti inferioran u odnosu na ATI RV350 rešenja,
biće dovoljan da se nove Direct X 9 igre pokrenu u osnovnoj VGA rezoluciji uz
visok nivo detalja. Za igranje na, recimo, TV aparatu, i ovo je dovoljno. Pogledajmo i analizirajmo sada malo datu tabelu:

BENCH-HOUSE

NVIDIA GeForce FX 5600
/ FX5600 Ultra v2.0

NVIDIA GeForce FX 5200
/ 5200 Ultra

NVIDIA GeForceFX Ti5800

NVIDIA GeForceFX Ti5800
Ultra

Proces
Proizvodnje

NV31 0.13
Micron

NV34 0.15
Micron

NV30
0.13 Micron

Broj
tranzistora

75 Miliona

47 Miliona

125
Miliona

Memorijska
Magistrala

128-bit
DDR

128-bit
DDR II

Memorijski
Propusni Opseg

10.7 / 11.2
GB/s

6.8 / 10.4
GB/s

12.2 GB/s

15.2 GB/s

AGP
Standard

AGP
3.0 4x/8x

Podržane
memorijske konfiguracije

64MB / 128MB
/ 256MB

64MB / 128MB

128/256MB

Radni
takt jezgra

350 MHz /
400 MHz

250 MHz /
325 MHz

400 MHz

500 MHz

Radni
takt memorije

350 MHz /
400 MHz (700 / 800 DDR)

200 MHz /
325 MHz (400 / 650 DDR)

400 MHz (800
DDR)

500 MHz (1000
DDR)

Tip
memorije

BGA 2.x ns

TSOP 4ns /
BGA 3.x ns

BGA 2.x ns
DDR II

BGA 2.0 ns
(1.x ns?) DDR II

Broj
Pipeline-a

4*

2

4*

Broj
teksturnih jedinica po pipeline-u

1*

2

2*

Vertex
Shader jedinice

2

1

3

Podržana
verzija Vertex Shader-a

2.0+

Podržana
verzija Pixel Shader-a

2.0+

Verzija
Direct X API-ja

9.0+

Hardverski
tip FSAA

Ordered
Grid MultiSampling / SuperSampling

Tehnike
optimizacije

LMA III /
HSR / Z-buffer/Frame buffer compression

LMA* / HSR
/ Z-buffer/ bez kompresionih tehnika

LMA
III / HSR / Z-buffer/Frame buffer compression

Integrisani
RAMDAC / DVD engine/ TV out encoder

Integrated
2 x 400 MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV31 internal (Third party
encoder supported)

Integrated
2 x 350 MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV34 internal (Third party
encoder supported)

2
x 400 MHz / HW MPEG IDCT, MC, DeInterlacing / nV30 internal encoder (Third
party encoder supported)

Interna
RGBA paleta

40-bitna
(10-bita po boji)

NV31 je, kao i nV34 derivat nV30 jezgra, odnosno, jednostavno govoreći, jedna
njegova polovina. Ima 75 miliona tranzistora, što čini oko 60% od ukupnog broja
koje ima nV30. U jezgru se nalaze, opet uslovno rečeno, četiri piksel pipeline
jedinice sa jednom jedinicom za teksturni menadžment, ali zahvaljujući programabilnoj
arhitekturi, o kojoj smo pričali u testu FX 5800 kartica, GPU se može organizovati
da radi i kao 2×2 (pipeline x TMU), kao što nV30 može da radi kao 4×2 i 8×1. Sve
ovo, naravno funkcioniše u teoriji i nejasno je da li se to određuje u samim drajverima
i da li je transparentno za aplikaciju, ili je potrebno da aplikacija uputi zahtev
za “promenu konfiguracije“. Kao što smo rekli, nV31 je zamišljen kao pogon za
naslednike Ti4200 modela, pa iako ima jednu TMU jedinicu po pipeline-u manje od
nV25/nV28 GPU-a, a samim tim i manju fillrate moć po kloku, FX 5600 Ultra bi trebalo
da ima prednost nad Ti4200 zbog boljeg memorijskog kontrolera (čak i u odnosu
na nV30), daleko efikasnijih kompresionih algoritama, i dosta viših radnih frekvencija.
NV31 ima isti CineFX engine kao i kompleksniji i stariji brat, pa od Antialiasing
i Anisotropic funkcija možemo da očekujemo da bolje funkcionišu od prethodne generacije,
odnosno Ti4200. Pošto je projektovan da bude kompletno kompatibilan sa nV30, sve
igre i demoi koji su napravljeni za FX 5800, funkcionisaće i na FX-u 5600. nV31
ima integrisane Dual TMDS transmitere (400MHz) u samom jezgru, za razliku od nV30
GPU-a, što je samo znak da su tehnologija izrade i sama rešenja u arhitekturi
dodatno unapređena, jer je kod prvog i najjačeg FX-a bilo problema sa interferencijom,
pa su oni izostavljeni i smešteni na PCB, što je opet povećalo cenu FX 5800 kartica.
Nova, poboljšana verzija jezgra nV31, na karticama sa radnim frekvencijama od
400 / 400 MHz, trebalo bi da bude dobar konkurent ATI Radeon 9600 modelima, koji
imaju identičnu početnu cenu od 199 dolara. U nižu klasu, nVidia je smestila takođe full Direct X 9 grafički akcelerator,
koji ovoga puta ima samo 47 miliona tranzistora, što znači za 10 miliona manje
od čipa sa oznakom nV25. To je sasvim jasno, jer je iz nV34 procesora izostavljeno
sve što je moglo biti izostavljeno, a da čip ostane kompatibilan sa Pixel i Vertex
Shaderima verzije 2.0. Prema onome što je nVidia navela, iz nV31 je oduzet samo
softisticiran memorijski kontroler i kompresioni alati, dok su pipeline i jedinice
za teksturni menadžment, ostale gotovo identične (i.e. u identičnom broju). Ipak,
programabilnost, odnosno mogućnost izmene konfiguracije, koja i dalje postoji
kod nV31, nedostaje kod nV34. Takođe, pixel shaderi su “uprošćeni”, ali na koji
način, nije nam jasno jer GPU podržava PS i VS verzije 2.0. Jezgro je izrađeno
u 0.15 mikronskom procesu proizvodnje, koji je veoma dobro razvijen, i sadrži
dva piksel pipeline-a i dve TMU jedinice. Svakako, radi se o Direct X 9 akceleratoru
sa najmanjom fillrate snagom, ako znamo radne frekvencije. Realan memorijski bandwidth
je dodatno smanjen, magistrala je 128-bitna, DDR, ali je navedeno da su izostavljeni
svi kompresioni algoritmi, kao i superiorni Color Compression. Sve će ovo naravno
uticati na performanse, pogotovo ako govorimo o višim rezolucijama i zahtevnim
modovima (AA, AF, kombinovano), ali treba imati u vidu da su već u trenutku pisanja
ovog testa dostupne FX 5200 kartice po cenama manjim od 70 evra, što je svakako
za respekt, jer je ipak u pitanju Direct X 9 akcelerator. U ovom cenovnom rangu,
ATI nema Direct X 9 kompatibilan akcelerator. Štaviše, Radeon 9200 košta daleko
više, ali je samo Direct X 8.1 kompatibilan. Međutim, ovo je bitno samo za marketinški
uspeh i lakše ubeđivanje manje upućenih kupaca, jasno je da je mnogo bitnije koliko
je kartica realno brza.

Sparkle GeForce FX 5200

Kompanija Sparkle je slabije poznata na domaćem tržištu, ali postoji već duži
niz godina i uspešno posluje kao manji poslovni partner kompanje nVidia. Ipak,
njihova GeForce FX 5200 je prva kartica sa nV34 GPU-om koja se kod nas pojavila.
Kutija je srednje veličine, vrlo zanimljive, sa retro motivima (sedamdesete, osamdesete…
J). U njoj se našao samo osnovni deo paketa, koji podrazumeva uputstvo, CD sa
drajverima, TV out kabal S-Video tipa i DVI-I u D-Sub adapter.

Kartica je izrađena na PCB prelakiranim pomalo zaboravljenom nijansom zelene,
pa izgleda kao generička kartica. Od nje je razlikuje pomalo čudno dizajniran
kuler, koji je izrađen od čudne legure aluminijuma, koja podseća na olovo po izgledu,
ali ne i po masi. Ono što znamo, jer se odmah vidi, jeste da ovakav kuler ne odvodi
toplotu sa jezgra na najbolji mogući način, ali s obzirom da postoje FX 5200 kartice
sa pasivnim hlađenjem, problema u radu ne sme da bude. Ugrađeni ventilator radi
na oko 3000 obrtaja u minuti, i ne čuje se čak ni u tišem sistemu.

Po veličini, odnosno površini, šestoslojni PCB je nešto kraći od onog kod Ti4200
kartica, koje su nam dobro poznate. Svih osam memorijskih modula, smešteno je
“u L” gore i desno u odnosu na GPU. Sparkle je koristio proverene Samsung module
od 4ns, koji na nekim karticama mogu da se ubrzaju i do 300MHz, pa i preko toga,
dok su na FX 5200 kartici sa testa, po defaultu podešeni na 200MHz, pa je jasno
da prostora za ubrzanje još ima.

Levo od jezgra, nema mnogo elektronike, nV34 sa svojih 47 miliona tranzistora
ne spada u zahtevne, pa nećemo videti visoko kapacitetne kondenzatore niti više
navoja. Štaviše, PCB je čist i jednostavan. Nema čipova za kontrolu TV out-a niti
DVI konektora, jer su integrisani u grafički procesor. Sa druge strane štampe
ne nalazi se nijedan dodatni čip poznate namene.

Nakon instalacije, koja je protekla bez ikakvih problema, kao što i očekujemo
od kompanije kakva je nVidia, podigli smo drajvere 43.45 (u trenutku testiranja,
Detonator FX drajveri, v44.03, još nisu bili dostupni). Kvalitet slike je zaista
dobar, može se reći i osetno bolji nego kod GeForce 4 MX kartica, na nivou najboljih
Ti4200 modela. Filtracija RGB signala koju je prvo primenjivao Leadtek, a onda
i sama nVidia na skupljim modelima, primenjena je i na FX 5200 karticama, kao
default rešenje.

Test Setup Kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

AMD Athlon XP 2100 MHz (133*15.5)

Matična ploča

Abit KD7-RAID – powered by Chieftec Dragon 300W

Memorija

512MB PC2100 133MHz
(CAS 2, 2-5-2, 1T, 4 Way, Turbo)

Hard Disk

IBM DeskStar DTLA 120GXP
“Death Star” 60 GB

Video Karte

Sparkle GeForce FX 5200
128 MB DDR – Detonatori 43.45Medion ATi Radeon 9600TX – 128 MB DDR- Catalyst
3.2

Monitor

Samsung SyncMaster
959NF

Cooling

Thermaltake TT7+

DVD uređaj

Pioneer 116 DVD-ROM

CDRW uređaj

Sony CDRW 52x24x48

Operativni sistem

Windows 2000 Service Pack 3 Direct X 9 final

Igre/Bench programi

Quake 3 Arena v1.17 Unreal Tournament 2003 v2166 FutureMark 3DMark 03 Professional FutureMark 3DMark 2001 Second Edition (build 330) Nova Logic Comanche 4 Benchmark Demo CodeCreatures Benchmark Demo SpecORG ViewSPEC Perf 7.0

OpenGL performanse – Quake III Arena Znamo da je idSoftvare-ov Quake III baziran na engine-u koji je star već četiri
godine, međutim najava za još neke igre bazirane na njemu, kao i nedostatak
kvalitetnih OpenGL test programa, učinile su da jednostavno nastavimo da testiramo
kroz ovu igru, kao i naše kolege iz inostranstva. Testirali smo samo u 32-bitnoj
paleti, sa najvišim detaljima, a verzija igre je 1.17, sa dll optimizacijama
za Athlon platformu.

Max Quality Setting: Teksture na najvišem nivou Geometrija na najvišem nivou Primenjeni: r_subdivisions 1 r_lodError 0 High Quality Sky

Ejecting Bras uključen Sync Every frame isključen Lightmap lights Force Player Models isključen Dynamic Lights uključen Marks On Walls uključen Sound Quality low

Quake III je istovremeno i jedina igra u kojoj se FX 5200 može približiti Radeonu
9600TX odnosno Radeonu 9500 Pro. Da je u pitanju FX 5200 Ultra, verovatno bi ovaj
Radeon bio i dostignut, ali je već sada jasno koliko se razlikuju po performansama
kartica od 80 i 160 evra. OpenGL performanse – UT2003 Unreal Tournament 2003 koristi moderniji engine koji za rendering terena koristi
Pixel Shadere verzije 1.4 ili 1.1 (u slučaju nVidia kartica). Ovaj engine nove
generacije karakteriše visok nivo detalja, velike teksture, multiteksturisanje,
napredna vrsta particle efekata, veliki broj poligona po sceni i veoma kompleksna
i verna fizika. Standardno je napisan za Microsoftov API, mada je u UT2003.ini
konfiguracijskom fajlu moguća promena na OpenGL, koji daje gotovo istovetan prikaz,
uz više performanse i nedostatak stancil buffer senki, dok su particle efekti
realizovani uz pomoć sistemskog procesora. Naša setovanja su na apsolutnom maksimumu,
tj. koristili smo MaxQuality.ini iz Benchmark foldera same igre (koji je potrebno
promeniti u UT2003.ini).

Ne treba posmatrati toliko razliku između ove dve kartice, već samo performanse
GeForce FX 5200 modela, koji je najsporiji predstavnik nove generacije kartica.
I kao takav, u jednoj od najzahtevnijih igara daje pristojne performanse čak i
u simuliranom igranju u mreži (botmatch). Treba znati da je test mašina namerno
više prosečna nego high end, jer vlasnici bržih sistema ciljaju i na bolju / bržu
grafiku.
OpenGL performanse – SpecView Perf 7.0 SpecOPS-ov OpenGL test koji pred video kartu postavlja nešto drugačije zadatke
nego što to čine poznate igre. Ovaj skup OpenGL programa testira specijalne
funkcije neke 3D kartice, koje se koriste u profesionalnim i poluprofesionalnim
3D aplikacijama tipa CAD i 3D Modeling. Mi smo koristili smo aktuelnu verziju
(7.0) koji se sastoji od šest celina. Kao što već znate, u pitanju je karakterističan
i relevantan test. Za više informacija o svakom delu ovog programaskog test
paketa, možete pogledati sajt proizvođača, ili neke od naših prethodnih testova.

U Spec Perf testu, može se reći da je, s obzirom da je u pitanju nVidia kartica,
koja koristi odlične Detonator drajvere, FX 5200 podbacio. U ovom testu je i
GeForce 4 MX postigao za nijansu bolje rezultate.

Direct3D performanse – UT2003 Fenomenalni UT2k3, ovoga puta u izvornom, D3D izdanju. Koristili smo build v.2166,
a testirali uz maksimalan nivo detalja. Kao i tokom testiranja kroz OpenGL, mape
koje smo koristili su flyby suntemple i botmatch suntemple, koja spada u jednu
od najzahtevnijih.

Jasno je da je u UT2003 testu, pod Direct3D-om, jedan GeForce sporiji. U dve više
rezolucije, framerate je toliko nizak da sve postaje neigrivo. Direct3D performanse – Comanche 4 Nova Logic-ov Comanche 4, je još jedan u nizu D3D testova, ali dovoljno karakterističan
da zasluži mesto koje trenutno uživa na test sajtovima. Novi Comanche koristi
Direct3D 8.1. ali radi i sa starijim karticama. Pri testiranju, smo koristili
apsolutni maksimum za geometriju, teksture, količinu efekata i granicu vidljivosti.
Zvuk je bio isključen u samom programu, a rezultati zaokruživani na dva decimalna
broja.

Ponovo, GeForce FX 5200 je podbacio, i to ne zbog toga što ga poredimo sa Radeon
9600 TX-om, nego zbog toga što je u ovom testu zaostajao i za GeForce 4 MX karticom.
Ovde se već oseća nedostatak kompresionih sistema koji su izostavljeni kod najsporijeg
FX čipa. Direct3D performanse – 3D Mark 2001 SE Pro (build 330) Direct X 8.1 verzija najpopularnijeg benchmarka za grafičke kartice. Naš test
je naravno Default, a menjali smo samo rezolucije.

Pošto se u ovom testu intenzivno koriste Pixel i Vertex Shader funkcije, jasno
je da je FX postigao više nego dobre rezultate, i nadmašio svoju prethodnu generaciju.
Respektabilan rezultat za karticu čija će se cena uskoro približiti cifri od 60
evra. Direct3D performanse – CodeCreatures Jedan od najlepših i najzahtevnijih testova, jeste CodeCreatures Benchmark. Baziran
je na jednom od vizuelno najkompleksnijih engine-a koji smo videli, uključujući
i najnoviji 3DMark. Program koristi Shadere verzije 1.1 i 1.3, i odlično ukazuje
na to kako se kartica snalazi sa teksturama veoma visoke rezolucije i dosta velikom
količinom poligona. Vizuelna atraktivnost i fotorealističnost su na visokom nivou.
Default test se izvršava u tri rezolucije: 1024×768, 1280×1024 i 1600×1200. Moguće
je kreirati batch u kome je ćete izabrati sopstvene modove od rezolucija 640*480
do najvišeg grafičkog moda.

I još jednom, dokaz da jako nizak efektivni memorijski bandwidth (plus niska radna
frekvencija memorije) može skupo da košta FX 5200 kada su u pitanju performanse
u zahtevnim aplikacijama.

Direct3D performanse – FutureMark 3D Mark 03 Kako je o 3Dmark 03 programu već dosta pisano i pričano, mi ćemo se uzdržati od
komentara i dodati da smo testirali po defaultu, koristeći tada dostupni build
320. Svakako, nameštanja kroz drajvere nije bilo pošto smo koristili detonator
43.45, koji po svemu sudeći nema optimizacije za ovaj test program.

Nova verzija 3D Mark benchmark programa jeste zaista zahtevna, pa se čak može
shvatiti zbog čega akcelerator koji zaista odrađuje Direct X 9 testove daje
niže rezultate od GeForce 4 Ti4200 kartice, koja poslednji test uopšte ne može
da pusti. Samo dva piksel pipeline-a, bez naprednog memorijskog i kompresionog
menadžmenta – glavna su dva nedostatka nVidiine nove low end serije kartica.

Anisotropic, Antialiasing Pošto nV34 ima sličan Anisotropic i Antialiasing sistem kao i nV30,
odmah možemo da očekujemo da antialiasing ne oduzima mnogo od performansi, dok
anisotropic, iako nižeg kvaliteta, utiče bitnije na performanse. Pogledajmo
rezultate testova u poznatom UT2003 Temple Flyby demou.

Antialiasing je zaista odlično odrađen kod svih FX kartica, pa pad nije velik,
procentualno, ni u jednoj rezoluciji, pogotovo ako znamo da nema dovoljno mesta
(memorijskog propusnog opsega) za tako luksuzne funkcije, kod jednog FX-a 5200.
U 1600 x 1200, 6x AA se ne izvršava.

Ono što najslabijem GeForce FX-u najviše smeta, jeste anisotropic filter koji
će, nadamo se, biti bolje rešen kod nV35 kartica, i njegovim derivatima. Isto
tako, nadamo se da će i Detonator FX drajveri biti još malo usavršeni kada je
ovaj segment u pitanju.

Overclocking
Jedna, da kažemo neobična osobina drajvera je vezana za Detonator Coolbits
sekciju (za overklokovanje), jeste da je kod GeForce FX 5200 kartica odvojen
overkloking za 2D i 3D mod rada, iako u oba moda kartica po defaultu radi na
250/200MHz. Što je još interesantnije, FX 5600 nema “odvojeno” overklokovanje,
već je i za 2D i za 3D mod, ista frekvencija. Verujemo da će ovaj “bag” biti
otklonjen u narednim revizijama drajvera. Core je bio mlak posle nekoliko sati
mučenja na frekvenciji od 250 MHz, pa smo odmah krenuli na 300 MHz, a onda ubrzo
i na 350MHz… Core je radio čak i na 370MHz, ali već od 340, sa velikim brojem
bagova, što je veoma čudno za nVidia procesor. To znači da će sa boljim hlađenjem,
i biranim primercima za FX 5200 Ultra modele, biti i nV34 kartica koje će moći
da postignu 350 do 370 stabilnih megahertza. Memorija, pošto je u pitanju Samsung
od 4ns, nije iznenadila ni skokom od 180 MHz, kada je bio prikazan skoro neprimetan
broj anomalija (crvenih tačkica). Na frekvenciji od 335 / 580 MHz, performanse
su dosta više, pa je prihvatljiv broj frejmova po sekundi dobijen i u 1600 x
1200. U ovakvim situacijama, svima se isplati da dodatno ubrzaju karticu, zar
ne?

Zaključak GeForce FX 5200 je odličan pokazatelj da će i video akceleratori iz
niže klase biti opremljeni svim neophodnim funkcijama, odnosno funkcijama koje
imaju i akceleratori više klase. To je dobro iz više razloga – programeri će
se truditi da igre izgledaju bolje i lepše i neće biti potrebna optimizacija
za prethodne generacije kartica, jer će i jeftiniji modeli moći da pokrenu sve
što pokreću i oni najskuplji, uz niži nivo detalja, niže rezolucije, bez naprednih
filtera i antialiasinga. Upravo tome treba težiti, jer, bolje je igrati neku
novu zahtevnu igru u VGA rezoluciji, bez svih detalja, nego ne igrati je uopšte.
Sa GeForce FX 5200 modelom, Direct X 9 je sišao u mase već u ovom trenutku,
a znamo koliko ono što nVidia radi i ima u ponudi, odnosno na tržištu, utiče
na proizvođače igara. Bez obzira na to što je memorijski kontroler jednostavniji,
i što ne postoje kompresioni algoritmi, FX 5200 je daleko bolja kartica od GeForce
4 MX-a, od koje je i brža, dok FX 5200 Ultra stoji negde između GeForce 4 MX
460 i Ti4200 modela, pogotovo kada se uključe zahtevniji modovi. I, ako je brža
i bolja kartica od GeForce 4 MX-a, sumnjamo da neće postići zavidni tržišni
uspeh. Karticu na test ustupila firma TEHNICOM, Beograd. Zahvaljujemo se na
saradnji.