Andrija Ludvik
NVIDIA GeForce GTS 250 – XFX
Koliko je NVIDIA dobro odradila posao kada je u pitanju G92 čip, pokazuje i prvi model iz novopridošle GTS familije kartica, GeForce GTS 250. Po svemu je sudeći da će G92 čip trajati bar još neko vreme, a naročito ukoliko bi se prešlo na još niži proizvodni proces (40nm), kao što to npr. čini ATI sa svojim nadolazećim RV740 čipom, koji je ništa drugo do RV770LE izrađen u 40nm procesu, odnosno sa RV770 sa jednim shader blokom manje i malo oskudnijom ROP i TMU jedinicom. U tom slučaju saga o G92 čipu bi se nastavila još neko vreme s tim što bi on u nekim budućim serijama GeForce kartica (GT300) bio smešten u nekom nižem cenovnom rangu. To verovatno neće biti slučaj, jer je G92b i dalje skup (i zahteva previše skup PCB) u proizvodnji, kako bi njegova cena u prodaji mogla da bude niža od stotinak američkih dolara. Sasvim sigurno je da će ovaj GPU (konačno) zameniti neki derivat naredne generacije grafičkog procesora iz NVIDIA-e, ali ćemo najverovatnije prvo dočekati high-end verziju ovog čipa (nadamo se, sa podrškom za DX10.1+, a možda i DX11 i GDDR5 memoriju), a zatim i takmaca u najnižoj klasi. Znamo da se već svi slažete sa konstatacijom da nam GeForce 8800 GTX, prepakovan po četvrti put zaista nije potreban.
Kako već duže vreme u cenovnom rangu od 130 do 200 evra gospodare kartice iz AMD-ove Radeon HD4800 serije, NVIDIA je morala nešto da preduzme, te je tako ponovo oživela svoje “čedo” G92 čip i uz nešto jeftiniju proizvodnju naspram 9800GTX+ kartica, na svet donela GTS seriju koja ima za direktnog protivnika ATI HD 4850 grafičke karte. Sa cenom od 130 evra pa naviše, a u zavisnosti od radnih frekvencija i količine memorije, GTS popunjava prazninu koja je nastala nakon pojave GeForce GTX 200 serije kartica. Zašto opet G92? Pa odgovor je jako jednostavan! G92 je još uvek dovoljno moćan da bi se ravnopravno nosio sa konkurencijom te se tu otvara prostor inžinjerima ove poznate kompanije za razvijanje nekih novih modela ili arhitektura budućih grafičkih akceleratora.
G92 po četvrti put među Srbima…
Istorija NVIDIA G92 grafičkog procesora je duga, a ovako su stvari išle. Prva grafička kartica bazirana na njemu je bio GeForce 8800 GT koji je imao debi u Oktobaru 2007. 8800 GT je bio verzija G92 čipa (G92-200) kome je 16 šejderskih jedinica ugašeno, te ih je imao ukupno 112 uz nešto niže radne frekvencije za GPU i memoriju 600MHz / 2000MHz. Prva puna implementacija G92 čipa kodnog imena G92-400 je došla u Decembaru 2007 u vidu GeForce 8800 GTS 512MB kartice koja je spram prethodnika imala punih 128 šejdera i radne taktove na 650MHz / 2000MHz za GPU i memoriju respektivno.
Sa novim 2008 prolećem, NVIDIA je odlučila da osveži svoje redove preimenovanjem nekih kartica iz svoje 8 serije. Tako je na svet prvo došla 9800 GTX grafika, naslednik 8800 GTS 512MB, koja se za razliku od svog prethodnika sada odlikovala dvostrukim SLI konektorima, višim radnim taktovima (675MHz / 2200MHz) i NVIDIA Hybrid Power tehnologijom koja omogućava uštedu energije tako što omogućava procesoru da se isključi kada se za njim nema potrebe, a zatim upravljanje grafičkim sistemom prebaci integrisanom grafičkom procesoru na ploči. Ipak, 9800 GTX je ostao na istom proizvodnom procesu, 65nm, ali je ubrzo potom izašao 9800 GT (G92a, G92b), direktni naslednik 8800 GT kartica, ali sada kako u 65nm tako i u 55nm procesu.
Nova revizija G92 (G92b) čipa stigla je u julu 2008. Sada, proizvedena u 55nm procesu GeForce 9800 GTX+ kartica je za osnovu opet imala 128 šejder jedinica uz znatno povećani takt za GPU na 738MHz. I da ovde ne bi bio kraj G92 čipa pobrinuo se GeForce GTS 250 grafički akcelerator koji je predstavljen pre nekih mesec dana, tačnije 3. marta 2009, i koji je opet zasnovan na G92b čipu sa identičnim radnim taktovima kao 9800 GTX+ karta i dolazi u verzijama sa 512 ili 1024MB memorije.
Kako ima jedan umesto dva šestopinska PCIe konektora koliko je imao 9800 GTX+, a zbog uklanjanja viška elektronike sa naposke jedinice, GeForce GTS 250 je nešto kraći od svog prethodnika i sada ima dužinu od 23cm naspram prethodnih 27cm. Istovremeno karta je u startu nešto jeftinija, a NVIDIA je partnerima dala i veće mogućnosti oko kreiranja samostalnih rešenja, te se tako očekuju verzije modela sa 512MB, 1GB i 2GB memorije. Prodaja GeForce GTS 250 video kartica je nedavno i počela.
Specifikacije
NVIDIA GeForce GTS 250
ATI Radeon HD 4830
Transistors
754 mil.
956 mil.
Chip codename
G92b
RV770LE
Shader units
128
640
Core Clock
738 MHz
575 MHz
Shaders Clock
1836 MHz
575 MHz
Memory Clock
2200 MHz
1800 MHz
Math processing rate
705 GigaFLOPS
740 GigaFLOPS
Texture Units
64
32
ROPs
16
16
Memory Size
512MB GDDR3
512MB GDDR3
Memory Bus Width
256-bit
256-bit
Memory Bandwidth
70.4 GB/sec
57.6 GB/sec
Power Connectors
1x 6-pin
1x 6-pin
Fabrication process
55nm
55nm
Power Consumption (peak)
~150W
~110W
Cena u €, sa PDV-om
130€ – 180€
90€ – 115€
Glavne osobine:
NVIDIA SLI-ready, 2-way/3-Way
GeForce 3D Vision Ready
NVIDIA PureVideo Technology
NVIDIA PhysX
NVIDIA CUDA Technology
Microsoft DirectX 10
OpenGL 3.0
Certified for Windows Vista
Na kutiji ove XFX GeForce GTS 250 karte proizvođač jasno nameće prednosti CUDA tehnologije, te da se osvrnemo na kratko na samu srž te tehnologije. Prosto rečeno, ova tehnologija omogućava procesoru koji se nalazi na grafičkoj kartici da asistira “glavnom” procesoru u računaru prilikom matematičkih proračuna, što rezultuje značajnim ubrzanjem rada aplikacija koje imaju podršku za CUDA tehnologiju. Kako je u toku 2008 godine PhsyX u potpunosti integrisan u CUDA framework, GeForce karte od generacije 8 pa naviše su u mogućnosti i da procesiraju PhsyX. Kakvu ulogu PhsyX može imati u igrama može se videti na primeru igara Mirror's Edge i Cryostasis, u kojima taj endžin simulira efekte stakla, dima, vetra, odeće, vode i vodenih efekata, te samim tim doprinosi realnosti okruženja. Danas postoji veliki broj aplikacija koje koriste mogućnosti CUDA tehnologije, a neke od njih su Badaboom za konverziju video materijala, Folding@Home za paralelno procesiranje, Arcsoft's Total Media Theatre, Photoshop CS4 i mnoge druge. Koje sve aplikacije podržavaju CUDA tehnologiju, kako sve to izgleda u praksi i kakve još koristi možete imati od CUDA tehnologija možete saznati više na sajtu nVidije, a ovde putem video materijala možete uvideti gore pomenute efekte na primeru dveju već pomenutih igara.
Kartica na testu
U jednom od prethodnih testova mogli ste videti XFX Radeon HD4830 akcelerator. Zašto to napominjemo? Zbog toga što sada na testu imamo, spolja posmatrano fizički gotovo identičnu kartu, ali ona koja nam dolazi iz suparničkog tabora i koja se fizički razlikuje samo po tome što na oklopu hladnjaka ima jednu zelenu traku i umesto crvenih “ATI” DVI konektora sada su tu zeleni “NVIDIA” konetori.
Karta dolazi u sada već standardnom pakovanju, upakovana u čvrstu i prilično kvalitetno urađenu kutiju. Što se sadržaja tiče, tu su CD-driver, uputstva, kablić za napajanje, DVI-to-D-Sub adapter, komponentni i kompozitni kablovi (TV-Out/HDTV) i kopija 3D Mark Vantage. Nepotrebni detalji su i ovoga puta izostali!
Kao što je već napomenuto, karta je za razliku od svog baznog modela 9800 GTX+ karte kraća za 4cm, te je sada dužina karte 23cm. Dual-slot hladnjak je opet tu i kao kod XFX Radeon HD4830 karte oklopljen je identičnom čvrstom plastikom, samo što na dodir sada nekako izgleda klimavije. Opet zbog izgleda “Dark Knight” imate osećaj da posedujete mnogo skuplju i moćniju kartu! Velike razlike u dizajnu naspram referentnog modela nema, pa se tako pod oklopom nalazi masivan hladnjak debljine dva slota, koji naleže kako na GPU tako i na memorijske čipove, ali za razliku od opisanog XFX Radeon HD4830 modela temperature su nešto drugačije, tj. više. U režimu mirovanja u zatvorenom, prilično malom kućištu, kartica je na 55-56 stepena pri 35% obrtaja ventilatora. Kada se karta optereti, temperature prelaze i 75 stepeni dok ventilatora tada dostiže brzine na kojima je izuzetno bučan i to već pri 64% obrtaja, a sve zahvaljujući dizajnu ventilatora koji je u obliku turbine, te tako na višim obrtajima stvara poprilično veliku buku za razliku od klasičnih ventilatora.
Sama štampana ploča, odnosno njen dizajn, raspored komponenti ili layout se jako malo razlikuje od referentne kartice, i to jedino na delu za napajanje, gde je standardni šestopinski PCI Express naponski konektor za napajanje zarotiran za 90 stepen i tako premešten sa duže stranice na kojoj se nalaze SLI konektori, na kraću stranicu. Inače, naponska jedinica se sastoji iz 3+1 faze. Crna PCB ploča izgleda opako, kao da je matirana, što daje dodatni utisak. Od izlaza, kartica poseduje dva standardna DVI konektora i S-Video priključak. Tu su i dva SLI konektora na standardnom mestu koji omogućavaju da se dve ili tri iste kartice povežu u Multi-GPU režim rada, radi viših performansi.
XFX dolazi sa referentnim taktovima za GPU i memoriju koje smo već apsolvirali kroz istoriju G92 čipa, te tako procesor radi na 738MHz, 128 šejderskih jedinica na 1836MHz, a memorija koje u ovoj verziji ima 512MB je podešena na 2200MHz (2x1100MHz). Dakle, XFX je sve opet lepo upakovao, a da li će se karta pokazati u overclocku po kome su karte ovog proozvođača i poznate s obzirom na to da se naponska jedinica sastoji iz 3+1 faze, pogledajte u nastavku testa.
Test setup
Procesor
Intel Pentium E5200 @ 3500 MHz (333 MHz x 10.5), 1333 MHz FSB
Matična ploča
Gigabyte GA-P31-DS3L
Memorija
2 x 2GB Geil PC2-6400 800MHz @ 835MHz 1.9V
Hard Disk
Western Digital Caviar WD6400AAKS SATA II 640 GB, 16MB
Video Karta
XFX GeForce GTS 250 512MB – ForceWare 182.50 WHQL
XFX Radeon HD 4830 512MB – Catalyst 9.3
Monitor
BenQ E2200HDA, FullHD
PSU
PC Power Supply Quad 750, 750W
DVD uređaj
Pioneer DVR-108D
Operativni sistem
Windows XP SP3 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10
Softver
Igre/Bench programi
3D Mark Vantage, DX10
3D Mark 06
SPECORG SpecVIEW Perf 10
Furmark
World in Conflict
Far Cry 2, DX10
Crysis, DX10
Tom Clancys H.A.W.X
S.T.A.L.K.E.R. Clear Sky
X3 Terran Conflict
Battlefield 2
Unreal Tournament 3
Prey
PT Boats Knights of the sea, DX10
Call of Juarez, DX10
Kao što vidite, testovi su rađeni na budžet mašini. Kartice su testirane sa ForceWare i Catalyst drajverima podešenim na High performace, dok su u Visti NVIDIA drajveri bili na auto režimu, tj. Na Quality. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync je isključen. Sve igre koje su korišćene za testiranje su bile setovane na maksimalnim mogućim podešavanjima ponuđenim u zavisnosti od trenutnog operativnog sistema. Naravno, svi DirectX 10 testovi su izvršavani u Windows Vista SP1 operativnom sistemu.
FutureMark 3DMark 06 Pro
Pretposlednje izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz verzije “05” koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije. Sva tri game demoa su izuzetno zahtevna, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
FutureMark 3DMark Vantage
Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
SpecORG SpecVIEW Perf 10
SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je baziran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
FurMark
FurMark je veoma intenzivan, ali i jednostavan OpenGL test koji koristi algoritam renderovanja krzna radi merenja performansi grafičkih adaptera. Algoritam renderovanja je naročito adaptiran za zagrevanje grafičkog procesora što ga ujedno čini i odličnim alatom za testiranje stabilnosti grafočkih adaptera. Test nudi nekoliko opcija dozvoljavajući korisniku da podesi rendering po svojoj volji i to odabir rezolucije, prikaza u prozoru ili preko celog ekrana, vremenskog trajanja testa, kao i umekšavanja ivica (AA – antialiasing). Pogledajmo rezultate:
PT Boats: Knights of the Sea
PT Boats: Knights of the Sea je jedno od novijih DirectX 10 naslova koji odlukuje svoj sopstveni endžin razvijen od strane ruskog programerskog tima Akella Games. Igra je kombinacija strategije u realnom vremenu i simulacije ratnih brodova. Imate mogućnost da upravljate celokupnom posadom ili samo jednim članom iste. Grafička strana igre je priča za sebe. Igra izgleda prelepo tako da predstavlja izazov za grafičke adaptere. Možete pristupiti jednoj od strana, Nemačkoj, Ruskoj ili savezničkoj floti i voditi svoje posade putem otvorenog mora do pobede.
Call of Juarez
Call of Juarez je inicijalno razvijen za rad pod DirectX 9.0c API-jem, ali je kasnije izašao i benchmark demo koji podržava i DirectX 10 shadere. Ova pucačina u prvom licu smeštena je na Divlji Zapad početkom devetnaestog veka. Igra je inspirisana Vestern, odnosno Špageti vestern fimovima iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, a bazirana je na realističnoj grafici kako bi iskoristila maksimalne mogućnosti novih generacija grafičkih adaptera.
Prey
Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod. Ovu igru smo zadržali u našoj test paleti duže vreme, jer je jedna od retkih koja se oslanja na OpenGL API.
X3: Terran Conflict
Nastavak, odnosno ekspanzija čuvene igre X3: Reunion, Terran Conflict je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Igra je inicijalno posedovala fenomenalnu grafiku, a kako je Terran Conflict urađen oko istog “endžina”, ona danas ne izgleda toliko impresivno, iako je i dalje vizuelno vrlo atkrativna. Modeli brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…) i bogati particle efekti doprinose utisku, a zahtevnost igre je povećana kompleksnijim modelima brodova i većim brojem asteroida u poređenju sa prethodnom igrom, zbog čega smo Terran Conlict Benchmark demo uvrstili kao standardan deo naše test palete.
World in Conflict
Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
Battlefield 2142
Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:
Unreal Tournament 3
Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas 2, Medal of Honor: Airborne, Gears of War 2, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi. Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
Far Cry 2 Benchmark DirectX 9 i DirectX 10
Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.
Crysis 1.3 Benchmark DirectX 9 i DirectX 10
Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.
S.T.A.L.K.E.R: Clear Sky
Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz novo izdanje, S.T.A.L.K.E.R.: Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego prvog puta. Zapravo priča, S.T.A.L.K.E.R.: Clear Sky se odvija pre prvog dela tako da oni koji prvi deo nisu odigrali imaju mogućnost da to urade sada i upotpune Clear Sky priču. Nažalost, kao i u prvom delu bagova ima, ali se oni uz pomoć mnogobrojnih modova mogu donekle srediti. Igra podržava directX 10 instrukcije i putem mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, doprinosi novoj realnosti “Zone”. Optimizovanost i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, ali kako igra izgleda grafički prelepo, nije ni čudo što i današnji grafički adapteri imaju velikih problema da izađu na kraj sa njom. Jedno je sigurno, igra će vas sigurno zaintrigirati, što svojom lepotom, što pričom i teritorijom za koju je vezana, pa ćete i oprostiti nedovoljnu optimizovanost i poneke probleme.
Tom Clancy's H.A.W.X.
H.A.W.X je borbena avio simulacija arkadnog tipa, koja poseduje i priču koju je osmislio čuveni američki pisac Tom Clancy, direktni krivac za veliki uspeh hit serijala kakvi su Rainbow Six, Ghost Recon, Splinter Cell i EndWar. Radnja koja prati tok igre, prepliće se upravo sa naslovima Tom Clancy's Ghost Recon Advanced Warfighter 1 i 2, kao i RTS igrom EndWar. H.A.W.X poseduje dva moda – safe (ERS) i advanced (ERS off), pri čemu je ovaj drugi i vizuelno dosta atraktivniji, ali i za nijansu realniji (avioni dosta lakše padaju u kovitlac). Ipak, treba znati da igra predstavlja najčistiju moguću arkadu, jer sa avionima ne možete nigde sleteti, ali ni usporiti ispod 900 km/h, čak ni sa onim koji to u realnosti mogu (npr. Sea Harrier britanske mornarice). Modeli aviona su vrlo detaljni, a teksture i okolina skoro foto-realistični (korištene su GeoEye Earth-imaging IKONOS mape). Sama igra je prilično dobro optimizovana, pogotovo ako je pokrenete u DirectX 10.1 modu (na odgovarajućoj kartici, naravno), a mi smo testirali na najvišem nivou detalja.
Overclocking
Za sam kraj priče, ostao je overclock koji bi trebao biti kao šlag na torti kada su u pitanju modeli XFX brenda. No ovoga puta karta je, možemo to slobodno reći – razočarala. Već pri prvoj očekivanoj postavci moglo se zaključiti da je sistem od 3+1 faze u naponskoj jedinici nedovoljan za iole ozbiljniji overclock grafičkog procesora koji je ionako već fabrički dobrano klokovan. Tako je kartica na 800 / 2400MHz odmah pokazala grafičke anomalije tj. nestabilnost grafičkog adaptera, što je šteta, pogotovo ako znamo da je naš, do nedavno referentni GeForce 9800GTX+ Dark Knight mogao da se klokuje do 840 / 2480 MHz, a napravljena je pre više od godinu dana. Nasuprot “mozga” karte, memorija je izuzetno raspoložena za overclock, ali se ipak u potrazi za maksimalnim overclockom G92b čipa stalo na tih dostignutih 2400MHz. Maksimalni overclock za GPU koji je postignut je 770MHz. Karta je prošla bez ikavih problema sve testove u igrama i pokazala se kao stabilna, ali na testu stabilnosti u Furmark sintetičkom okruženju baziranom na openGL standardu koji opterećuje grafičke procesore do krajnjih mogućnosti, kartica nije prošla bez anomalija! Dakle, što se tiče modela koji nam je bio na testu, sa manje od 5% po pitanju overclocka procesora, karta je u potpunosti podbacila, no ipak, performanse koje karta pruža su zadovoljavajuće, a uskoro ćete se u to i uveriti. Rezultate overklokovanog modela možete pogledati u većini već prikazanih tabela.
Rezime
Odnos uloženog novca naspram dobijenih performansi je sa trećom generacijom kartica zasnovanih na G92 čipu još bolji, te su sa te strane odgovorni u kompaniji NVIDIA, ali i partneri iz kompanije XFX odradili dobar posao. Sa druge strane, možemo da primetimo da su u kompaniji XFX pomalo podbacili, pošto se od ovog brenda očekuju visoki overclock dometi, što ovoga puta nije bio slučaj, najpre jer se radi o vanilla modelu, koji ne pripada ni X, ali ni Tripple X seriji. Bez obzira na to, rezultati su pokazali koliko je G92 GPU bio “izdašan” za NVIDIU, a kupci ove kartice mogu da sa poprilično jeftinim sistemom postignu veoma dobre performanse. Veliko iznenađenje, testirana XFX karta je napravila u 3DMark Vantage testu, gde je prosto oduvala Radeon HD4830 kartu, dok je u sintetičkom SpecVIEWPerf 10 openGL testu koji simulira rad CAD aplikacija totalno podbacila. U većini igara, pak, GeForce GTS 250 je uglavnom brži od suprostavljenog modela, te je u testovima poput World in Conflict i Crysis imala vidnu prednost, dok je na drugoj strani u testovima X3: Terran Conflict, Call of Juarez bila nešto sporija od već pomenute kartice. Da AMD u ovom segmentu ima prednost, govori i činjenica da je GTS 250 cenovno usmeren pre ka Radeon HD4850 modelima, što bi prema performansama koje je prikazao slabiji HD4830, trebalo da znači da je HD4850 brža kartica i od “novog” GeForce-a.
Jasno je da će za korisnike sa 19”, 20” i 22” monitorima koji rade u rezolucijama do 1680 x 1050 (1600×1200) piksela ova karta zadovoljiti većinu potreba. Kako je razlika u performansama između rezolucija 1680×1050 i 1920×1080 mala, moguće je većinu igara igrati čak i u FullHD rezoluciji, a to se najbolje vidi na primeru kod svežeg, grafički impresivnog i odlično izbalansiranog naslova Tom Clancys H.A.W.X, gde XFX GeForce GTS 250 u FullHD rezoluciji isporučuje u potpunosti dovoljno frejmova po sekundi. Ukoliko ste jedan od onih što vole da izvuku maksimum iz kompjuterski komponenti, onda sigurno nećete biti oduševljeni ovim modelom GTS 250 kartice. Kao što ste mogli videti, mali overclock od ispod 5% za GPU i oko 10% za memoriju ne doprinosi nekom značajnijem uvećanju performansi u igrama i bench testovima te nema ni neke specijalne potrebe za istim. Znajući da i temperature prelaze 75 stepeni pod opterećenjem uz teško podnošljivo “urlanje” turbine, nećete imati prevelike želje za dodatnim opterećenjem kartice putem overclocka.
Ako ste neko ko već poseduje grafičku kartu sa nekom od verzija RV770 ili G92 čipa, onda nemate nijednog razloga da pomišljate na kupovinu GeForce GTS 250 adaptera. Međutim, oni koji već poseduju neki stariji i slabiji adapter, a žude za još višim performansama, kupovinom ove karte će to i postići s’obzirom da je putem drajvera omogućeno da se ona upari sa GeForce GTS 250 kartom u dvostruki ili trostruki SLI režim rada. Treba imati u vidu i da će ubrzo uslediti najavljena pojeftinjenja, koja će se odraziti i na sjajne Radeon HD 4850 modele grafičkih adaptera, koji su, kao što smo gore naveli – direktni konkurenti GeForce GTS 250 karticama, te ostaje otvoreno pitanje kome direktno preporučiti ovaj novi-stari GeForce…
XFX kartice na test ustupio distributer XFX proizvoda, kompanija PDS.