NVIDIA GeForce GTX 465 - ASUS

Dušan Kovačević NVIDIA GeForce GTX 465 – ASUS Kada je pre dva meseca, nakon veoma dugog čekanja, konačno zvanično predstavljena Fermi arhitektura i prve kartice iz nove GeForce GTX400 serije, utisci su bili pomešani. Performanse su bile očekivane, budući da je GF100 čip postao najbrži grafički čip u istoriji, ali ne i očekivano dobre, jer je veliki broj korisnika ipak očekivao veću prednost u odnosu na konkurentsku Radeon 5800 seriju proizvoda i čip kodnog imena Cypress. Dijamteralno suprotno od performansi našle su se potrošnja i zagrevanje, koji su bili na znatno većem nivou u odnosu na konkurenciju, a ni buka nije bila baš prihvatljiva za svačije uši. Sve to na stranu, najveći problem ove serije kartica je bila dostupnost. Još u mesecima pred pojavljivanje na tržištu, u kojima su se informacije o Fermi čipu i novim kartama svodile na (neutemeljene) glasine, nekoliko „insajdera“ je širilo informacije o veoma niskom yieldu GF100 čipa tokom proizvodnje, i velikim problemima koji bi iz svega toga mogli i proisteći. Naravno, NVidia je sve ove (dez)informacije odlučno opovrgavala, ali je jasan signal da ipak nije sve u redu bile konačne specifikacije najjače kartice iz serije, modela GeForce GTX480. Naime, čak ni ona nije puštena u prodaji sa potpuno ispravnim GF100 čipom, već je i za nju NVidia pribegla isključenju dela jezgra – konačni proizvod stiže za 480 CUDA Cores, u odnosu na 512 sa koliko ih se čip i proizvodi. I pored toga, prvih nekoliko nedelja prodaje novih kartica je bilo u veoma malim količinama, što je bilo praćeno i rastom cena u odnosu na preporučene. Da stvar bude gora, ovaj rast cena ispratili su i AMD-ovi AIB partneri, pa je i odgovarajućim Radeonima porasla cena, na nezadovoljstvo ogromnog broja korisnika.

Kada je već takva situacija sa najjačim modelom, jedina šansa da se obezbedi iole veći prihod od ove serije je predstavljanje verzije sa isključenim daleko većim brojem izvršnih jedinica. Ukoliko se sećate uvodnog teksta o Fermi arhitekturi i karticama iz ove serije, GF100 čip se proizvodi sa ukupno četiri GPC-a (Graphics Processor Cluster), od kojih svaki sadrži po 4 grupe sa ukupno 32 shader procesora, pa je ukupni broj CUDA jezgara 512 (4x4x32). Uz njih, u svaki GPC smešteno je 16 teskturnih jedinica (što ukupan broj dovodi do 64) i 12 ROP jedinica (ukupno 48). Veoma važan deo Fermi arhitekture je PolyMorph Engine, koji između ostalog sadrži i jedinicu za teselaciju, koja je jedna od ključnih noviteta koje je doneo DirectX 11 API. Svaki GPC sadrži četiri PME, pa ih je u čipu ukupno 16. Memorijska magistrala je široka 384 bita (6×64), a čip je moguće uparivati sa memorijskim čipovima DDR5 generacije kako bi se nadoknadio „zaostatak“ za prethodnom generacijom, koja je posedovala 512-bitnu memorijsku magistralu, ali i podršku za samo DDR3 generaciju memorijskih čipova.

GeForce GTX465 – GF100 u najslabijem izdanju
Kada je u pitanju GF100 čip u GeForce GTX480 kartici, u njemu je isključena jedna grupa CUDA jezgara, kao i jedan PolyMorph Engine, uz četiri jedinice za teksturiranje. Slabija verzija, GeForce GTX470, stiže sa dve isključene grupe CUDA jezgara (ukupno 448 aktivnih), kao i još četiri teskturne jedinice i osam ROP-ova manje. Sužena je i memorijska magistrala, sa 384 bita na 320 bita.

Karta

GeForce GTX 285

GeForce GTX465

GeForce GTX 470

GeForce GTX 480

Čip

GT200b

GF100

GF100

GF100

Tehnologija izrade (nm)

55

40

40

40

Broj tranzistora (mil)

1400

3200

3200

3200

Površina (mm2)

487

529?

529?

529?

DirectX

10

11

11

11

Shader model

4

5.0

5.0

5.0

Frekvencija čipa (MHz)

648

607

607

700

Stream Processors/CUDA Cores

240

352

448

480

Frekvencija (MHz)

1476

1215

1215

1401

Texture Units

80

44

56

60

Texture Fillrate (Gtexel/s)

51

26.8

34

42

Pixel Fillrate (Gpixel/s)

20.7

19.5

24.3

33.6

ROP Units

32

32

40

48

Memorijska magistrala (bit)

512

256

320

384

Frekvencija memorije (MHz)

2484

3208

3348

3696

Memorijska propusnost (GB/s)

158.97

102.7

133.92

177.4

Količina memorije (MB)

1024

1024

1280

1536

Potrošnja Maximum (W)

183

200

215

250

GeForce GTX465 je daleko više oslabljen u odnosu na srednji model, nego srednji u odnosu na najjači. Ovoga puta isključeno je ukupno pet SP grupa (uključujući i jedan kompletan GPC), pa ukupan broj aktivnih CUDA jezgara iznosi 352. Čip stiže i sa prilično smanjenim brojem teksturnih jedinica, a znatno je sužena i memorijska magistrala, na 256 bita, čime je smanjen i broj ROP-ova. Ukoliko sve ovo saberete, NVidia je u odnosu na izvorno projektovani GF100 čip isključila gotovo trećinu tranzistora, od ukupnog broja koji iznosi nešto više od 3 milijarde. Svakako da je „lestvica“ postavljena ovako nisko kako bi se iskoristio što veći broj čipova koji jednostavno nisu bili dovoljno funkcionalni za jače modele, ali je tome prilično pripomogao i AMD, koji je za svoj Radeon 5830 model takođe isključio sličan procenat Stream procesora u odnosu na puni čip.

Kada su druge karakteristike u pitanju, frekvencija čipa je identična onoj kod ranije predstavljene GTX470 karte – 607MHz za fiksne jedinice, i 1215MHz za CUDA jezgra, budući da je i na GF100 čipu ovaj odnos fiksiran na 1:2. Memorijski čipovi su fabrički podešeni na 802MHz, iako to, zbog korišćenja DDR5 generacije u stvari iznosi nešto preko 3200MHz. Računajući i niži klok i užu magistralu, memorijska propusnost je u slučaju GTX465 karte manja od GTX480 za veoma značajnih 70%. Nažalost, jedina stvar koja nije znatnije smanjena u odnosu na ranije predstavljene karte iz iste serije je deklarisana potrošnja – i pored toga što veliki delovi čipa nisu funkcionalni, karta je deklarisana na potrošnju od 200W, što jeste nešto manje u odnosu na GTX470, ali i dalje više od Radeona 5870. Razlog ovome je što „isključeni“ tranzistori, i pored toga što nisu u funkciji, i dalje vuku struju, na taj način povećavajući potrošnju.

Kartica na testu – ASUS ENGTX465 Kao što je to bio slučaj i sa jačim modelima ove generacije, prva grafička karta iz GTX465 serije stigla nam je sa potpisom kompanije Asus. U pitanju je referentni model, koji izgleda u dlaku identično kao i GeForce GTX470. To i ne treba previše da čudi, jer obe karte koriste identičan PCB, kao i sistem za hlađenje. GeForce GTX465, zahvaljujući 256-bitnoj memorijskoj magistrali stiže sa ukupno 1GB grafičke memorije, a Asus je u potpunosti ispoštovao preporuke koje je dala NVidia kada su radne frekvencije u pitanju. O referentnom sistemu za hlađenje je manje-više sve već napisano – iako plastični poklopac sa prednje strane ostavlja utisak znatno većih dimenzija samog tela, ono i nije previše masivno, ali i dalje poseduje ukupno pet cevi za odvođenje toplote sa samog čipa. Ventilator je turbinskog tipa, i u praksi sposoban da potera ogromnu količinu vazduha, ali istovremeno i proizvede priličnu buku. Naravno, i dalje je prisutan otvor na PCB-u, kako bi se za hlađenje koristio što hladniji vazduh. Celo rešenje zauzima dva slota i omogućava izbacivanje toplog vazduha van kućišta, ali ne doprinosi velikoj težini, budući da su svi odgovarajući Radeoni daleko teže karte.

Kako je potrošnja ovog modela deklarisana na 200W, dovoljnu količinu struje obezbediće PCIe podnožje i dva 6-pinska konektora smeštena na standardnom mestu, a na gornju ivicu štampane ploče smeštena su i dva SLI priključka. NVidia sa GF100 čipom omogućava priličnu fleksibilnost kada je izbor konektora u pitanju – sem uobičajenog DVI, moguće je implementirati i D-Sub, HDMI, MiniHDMI ili DisplayPort priključke, uz napomenu da u bilo kom trenutku mogu biti aktivna samo dva od njih. Ovo je naravno lošije rešenje u odnosu na Eyefinity, budući da za surround prikaz morate koristiti dve grafičke karte. GeForce GTX465 karta poseduje dva DVI, kao i jedan MiniHDMI priključak, dok se u pratećem paketu dobija i adapter kojim ćete jedan od postojećih DVI priključaka pretvoriti u HDMI standardnih dimenzija.

U pratećem paketu našla su se samo još dva adaptera za dodatno napajanje, kao i disk sa drajverima. U pitanju su prilično sveži NVidia drajveri sa WHQL sertifikatom (197.75), iako ih naravno nismo koristili tokom testiranja, budući da je u međuvremenu u Beta fazu testiranja ušla i prva verzija posebno optimizovana za Fermi arhitekturu, sa oznakom 257.15. Naravno, možete instalirati i ASUS Smart Doctor aplikaciju, koja omogućava overklokovanje kartice i praćenje parametara rada sistema. Naravno, podešavanje radnog napona je nešto što takođe možete obaviti kroz ovaj programčić, a i sam Asus to veoma vidno naglašava na samoj kutiji.

Test Setup PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

Intel Core i5-750 @3.8GHz

Cooler

CoolerMaster V8

Matične ploče

Gigabyte P55A-UD6

Memorija

TakeMS DDR3 1333 2xGB @1600MHz

Grafička karta

ASUS GeForce GTX465

ASUS Radeon 5830

Monitor

Prestigio P7240W

Napajanje

ThermalTake ToughPower 850W

HDD

Seagate SATA2 500GB

OS

Windows 7 Ultimate 64bit

Drajveri

Forceware 257.15

Catalyst 10.5

FutureMark 3DMark Vantage

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…

Unigine DirectX 11 Heaven Benchmark 2.0

Kompanije Unigine je predstavila svoj prvi DirectX 11 benchmark pod nazivom “Heaven”, koji koristi sopstveni 3D rendering engine, koji ima codepath za izvršavanje pod OpenGL, DirectX 9, 10 i 11 verzijama API-ja. Demo izgleda u najmanju ruku impresivno, te za sobom ubedljivo ostavlja sve što je FutureMark uradio u poslednjih nekoliko izdanja svojih benchmark programa. Kao i većina prvih DirectX 11 benchmark programa i igara, i “Heaven” u DX11 modu podržava i žestoko se oslanja na hardverski tesselation za prikaz izuzetno detaljnih površina na objektima, kao i naprednu implementaciju screen-space ambient occlusion (SSAO) tehnologije. Pored svega, tu su i volumetrijski efekti za prikaz detaljnih, realističnih oblaka. Posebno je interesantna opcija walk ili fly through, pa nam je izuzetno žao što ovaj demo nikad nije prerastao u neku igru. Mi smo koristili novu DirectX 11 verziju (2.0) koja ima još detaljniji “tesselation”…

Dawn of War II

Dawn of War II je strateška i role-play igra smeštena u Warhammer 40,000 univerzumu i bazirana je na Essence 2.0 verziji engine-a. Prethodna verzija je pogonila igre Company of Heroes sa nastavcima (Opposing Fronts i Tales of Valor), a mi smo istu koristili nekoliko godina. Aktuelna verzija, Essence 2.0 donosi mnoge nove tehnologije, pa i Dawn of War II izgleda znatno atraktivnije od pomenutih prethodnika. Tako je sada u engine-u podrška za High Dynamic Range osvetljenje, dinamičko osvetljavanje i senčenje, normal mapping i napredna skeletalna animacija. Takođe, Dawn of War II je prva RTS strateška igra koja je donela i detaljan prikaz lica pri većem zoom-u na boljno polje, tu uključujući i facijalne animacije! Naravno, mi smo koristili najzahtevnija podešavanja u okviru same igre, koja poseduje i sopstvenu benchmark skriptu.

Far Cry 2 Benchmark

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis Warhead

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice – Crysis – ili o njenoj kraćoj, ali još intenzivnijoj stand-alone ekspanziji – Crysis Warhead?. U odnosu na bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis uz najviša setovanja izgleda bar za dva koplja iznad, što je iznenađujuće za naslov koji puni svoju treću godinu postojanja na tržištu. Tokom testiranja smo koristili Ultra Quality Screenshot Config podešavanja aktuelnog CCC mod-a (bez Time of Day modifikacije), koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja, veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije. Osim toga, vredi napomenuti da je u pitanju apdejtovana, 1.21 verzija igre koja je donela i 64-bitni Crysis.exe fajl, pa je tako i Crysis Warhead testiran pod DX10/Windows 7 okruženjem, naravno, baš sa ovom verzijom same aplikacije.

S.T.A.L.K.E.R: Call of Pripyat

Nakon izlaska naslova S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl i Clear Sky, ukrajinski razvojni tim GSC Game World se ponovo okušao u oživljavanju Zone, kroz poslednje izdanje iz serijala: Call of Pripyat Clear Sky. Ovoga puta, kontaminirana teritorija pod nazivom Zona izgleda još impresivnije nego ranije, jer nova verzija engine-a podržava neke od najnaprednijih i najzanimljivijih DirectX 11 specijaliteta. Pored mnogobrojnih novih i starih efekata poput smene dana i noći, realističnih sunčevih zraka, kiše, munja, mokrih materijala, tu su sada i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), zatim realističniji modeli zahvaljujući hardverskoj podršci za Tesselated Game Characters, ali i posebni DX11 Contact Hardening Shadows. HDAO omogućava da ambijentalna svetlost realistično prodre i do prostora u kome nema direktnog izvora svetlosti, te rasipa baš kao i u realnom svetu, ali bez implementacije zahtevnih radiosity senčenja. Uz per-sub-pixel preciznost izvršavanja shader rutina, “Zona” nikad nije izgledala realnije. Mi smo koristili demo koji je posebno kreiran samo za testiranje performansi grafičkog podsistema.

Colin McRae DIRT2

Još arkadniji i dodatno udaljen od “realnosti” kojima je nekada, bar na momente težio originalni Colin McRae naslov, DiRT 2 koncipiran je slično kao i drugi Codemasters-ov hit, (GRID), sa kojim deli i engine na koji se oslanja. Ego, unapređena verzija Neon endžina, korištena u prvom DiRT-u (1997.), donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika, posebno kada je multi-threading u pitanju. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali je u odnosu na ovu verziju posebno poboljšana i dorađena za DirectX 11 kartice, pa je tu podrška za sistem koji povećava broj poligona, što se posebno dobro vidi na efektima talasanja vode i pojedinim animiranim modelima i površinama u igri. Nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, igra zaista izgleda fenomenalno. Mi smo sve opcije postavili na maksimum. Pogledajmo rezultate:

Metro 2033 i bonus igra, Aliens vs. Predator

Kao i S.T.A.L.K.E.R, i ovo je jedna od igara koja dolazi iz “istočnog bloka”, jer su na njoj radili programeri i dizajneri zaduženi baš za pomenuti naslov, okupljeni u novom timu (4A Games). Igru pokreće moćni engine koji je portovan i za Xbox 360, PlayStation 3, ali je u startu razvijan za Windows platformu. Prema onome što se zna, engine ima dosta toga zajedničkog sa poslednjom iteracijom X-Ray “motora” koji je korišten za igru S.T.A.L.K.E.R.: Shadow of Chernobyl, a u verziji za PC podržava i NVIDIA PhysX i DirectX 11. Sama igra Metro 2033 izgleda značajno bolje na high-end PC računaru nego u verzijama za konzolu, pa osim realističnih senki i osvetljenja, velikih tekstura i uverljivih efekata kiše, munja i različitih materijala i podloga, tu su ponovo i impresivni High Definition Ambient Occlusion (HDAO), te ultra-detaljni modeli na kojima je primenjen “tesselation”, posebne DX11 senke itd. Mi smo, naravno, uključili sve što je bilo moguće i krenuli u testiranje…

Temperature, buka i overklok Šta očekivati od čipa koji je „škart prethodno probranog škarta“ kada su ovi parametri u pitanju? Iskreno, ni sami nismo bili sigurni. Temperature su svakako bila najmanja nedoumica – GF100 se, pod punim opterećenjem, zagreva do više od 90°C. Prema specifikacijama koje je ponudila sama NVidia, ovo je sasvim normalna radna temperatura za ovaj čip, iako se velikom broju korisnika svakako ne dopadaju ovako visoke vrednosti. Gornja temperaturna granica koju ovaj 40nm čip podnosi je 105°C, i BIOS same kartice je tako podešen da povećava broj obrtaja ventilatora što je temperatura bliža ovoj granici. Sa druge strane, iako ne možemo biti sasvim sigurni, čini nam se da je buka nešto manja nego u slučaju GTX470 modela, što bi i bilo logično, ukoliko se ima u vidu niža potrošnja. Ona je i dalje u većini situacija nešto veća nego u slučaju konkurentskih proizvoda, i za tih rad na jakom NVidia hardveru moraćemo da sačekamo ili derivate ove arhitekture, ili reviziju čipa u manjem proizvodnom procesu.

Bez podizanja radnog napona maksimum koji smo ostvarili je 675/1350MHz, što je nešto niže od onoga za šta je sposobna većina GeForce GTX470 kartica. Povećanjem napona dogurali smo do maksimalnih 740/1480MHz, što je sasvim pristojan rezultat, ali ipak niže od onoga što postižu GTX480 kartice. Ipak, kako uz podizanje napona dolazi i generisanje veće količine toplote, kartica sa ovakvim podešavanjima već postaje prilično bučna za naš ukus. Naravno, arhitektura veoma dobro skalira sa povećanjem frekvencije, pa jedini problem ostaje da pronađete idealan odnos performansi, temperature i buke.

Kada je overklok memorijskog podsistema u pitanju, NVidia i dalje nije u potpunosti rešila neke probleme koje očigledno ima, jer su ugrađeni čeipovi deklarisani za rad na 4000MHz, ali te frekvencije nije moguće dostići. Verujemo da je problem u samom memorijskom kontroleru, i nadamo se da će biti rešen na vreme za predstavljanje kartica koji će koristiti derivatski čip GF104. Kako je osnovna namena ovih čipova iskoristiti što veći broj (polu)ispravnih, sigurni smo da će iskustva krajnjih biti veoma šarolika – biće čipova koji će se sjajno overklokovati uz relativno nisko zagrevanje, ali i onih koje će moguće ubrzati tek nešto malo iznad fabričkih podešavanja.

Zaključak Tržište grafičkih akceleratora cene između 250 i 300 evra je svakako veoma privlačno za širi krug korisnika, budući da se za taj izdvojeni novac i dalje moguće više nego udobno igrati, a opet uštedeti makar 100 evra u odnosu na najskuplje modele. GeForce GTX465 upada upravo u tu kategoriju, makar po preporučenoj maloprodajnoj ceni. Svakako da je namera NVidije iza predstavljanja ovakve karte dodatni pristisak na AMD u ovom cenovnom razredu, sa ciljem da se kupcima ponude bolje performanse u odnosu na Radeon 5830, i da se što više smanji zaostatak i poveća pritisak u odnosu na trenutnog vladara ove klase, Radeon 5850. U prvom delu zadatka NVidia je uspela, pošto je GeForce GTX465 u gotovo svim situacijama brži od najsporije karte iz 5800 serije, u nekim i značajno – dobar primer su Far Cry 2 i Unigine Heaven Benchmark u kome GeForce odnosi suverenu pobedu test teselacije – čak i „samo“ 11 PolyMorph Engine-a u GeForce GTX465 kartici daju daleko bolje rezultate u ovom testu u odnosu na Radeone. Ipak, performanse su veoma izjednačene u mnogim igrama (Crysis, na primer), dok AvP čak daje malu prednost Radeonu). Iako smo koristili beta verziju prvih drajvera posebno optimizovanih za novu arhitekturu, ovo je potpuno nov SKU, za koji tek treba da uslede dodatne optimizacije. To je i vidljivo u par situacija, jer je nedovoljna podrška u drajveru jedini način da se objasne neke anomalije u rezultatima. Iako nismo bili u prilici da ovom prilikom uporedo testiramo i 5850 sa najnovijim drajverima, uopšte nema dileme da bi ta karta bila brža od najnovijeg GeForce-a.

Naravno, kao i u većini slučajeva (izuzev kada je najviša klasa u pitanju), konačna ocena mora uzeti u obzir i cenu, kao i odnos cene i performansi. NVidia planira da se GeForce GTX465 karte inicijalno prodaju za 279$, odnosno nešto ispod 300e u našoj zemlji. Kažemo, planira, budući da smo direktno iz lokalne kancelarije kompanije Asus saznali da će inicijalna cena za prvu turu danas testirane grafičke karte u domaćim prodavnicama iznositi oko 300 evra. Direktna konkurencija u vidu Radeona 5830 košta i do 70 evra manje, a čak je i definitivno brži Radeon 5850 istog proivođača moguće kupiti za manju svotu novca. Takođe, ta cena je već prilično blizu jače karte iz istog tabora – GTX470 poseduje daleko bolji odnos cene i performansi. Jednostavno, ukoliko se ova cena ispostavi kao tačna i konačna, GeForce GTX465 će se naći samo u kućištima onih korisnika koji ne žele da izdvoje preko 300 evra za grafičku karticu, i pri tom je ne kupuju samo za igranje. Svi ostali će daleko bolje proći kupovinom GTX470, Radeon 5850, ili čak i Radeon 5830 karte, koje sve poseduju daleko povoljniji odnos uloženog novca i dobijenih performansi. Dodatan problem za veći tržišni uspeh GeForce GTX465 karte je i relativno skoro predstavljanje modela zasnovanih na GF104 čipu. Performanse najjačeg modela (bilo da se zove GTS460 ili GTX460) bi veoma lako mogle da budu veoma bliske najslabijoj karti sa GF100 čipom, uz verujemo daleko bolje termalne karakteristike, i verovatno daleko bolji odnos cene i performansi. Jednostavno, GF104 će biti daleko jeftiniji u proizvodnji, pa će dodatno spuštanje cena na nivo oko 200 evra biti moguće, što sumnjamo da je komercijalno izvodljivo sa čipom veličine iznad 530mm². Kako prve najave govore da ćemo na predstavljanje nove serije čekati još dva meseca, tj da će karte biti dostupne sredinom leta, postavlja se pitanje da li je pametnije jednostavno preskočiti GTX465 i sačekati derivate. Iako nemamo kristalnu kuglu, skloni smo da verujemo da bi to sa mnogih stanovišta mogao biti veoma pametan potez, ali smo isto tako uvereni da veliki broj korisnika to i neće uraditi, jer se na iole konkurentan proizvod kompanije NVidia u ovom vrlo privlačnom segmentu veoma dugo čekalo.

Komparativna prednost u odnosu na konkurenciju je svakako podrška za pojedine softverske tehnologije – CUDA i PhysX su svakako izuzetno dobri koncepti, ali se sa pravom može postaviti pitanje koliko koristi prosečan korisnik ima od njih. PhysX je prisutan u manjem broju igara, CUDA se koristi za simulaciju vode u samo jednom komercijalnom naslovu, dok je široka primena ovog GPGPU-a u svakodnevnom radu i dalje prilično daleko. Profesionalno korišćenje je druga stvar, i već sada postoje pojedini segmenti u kojima kartice sa GF100 čipom imaju mnogo šta da ponude. Nakon predstavljanja Radeon 5830 kartica opšteprihvaćeni stav je bio da kartica ne nudi dovoljno za ono koliko košta, a praktično ista stvar sada vredi i za GeForce GTX465. Bitna razlika u ovoj situaciji je to što je AMD već tada imao na tržištu i derivat namenjen nižim klasama, koji uopšte nije bio toliko sporiji u odnosu na 5830 koliko je bio jeftiniji, pa je kompanija ovakvim cenovnim pozicioniranjem najjeftinije karte iz serije 5800 prosto „terala“ korisnike ili da izdvoje više novca za Radeon 5850, ili da kupe 5770 na kome je verovatno zarada bila veća. NVidia nema taj luksuz, jer derivati još nisu predstavljeni, i u nižim tržišnim segmentima se i dalje prodaju karte zasnovane na GT200b ili, ukoliko idemo još niže, GT215 čipu. Da li je onda u ovakvoj situaciji GeForce GTX465 spas za Nvidiju kada je gaming segment u pitanju? Svakako ne, ali se može posmatrati kao eventualni prvi korak u tom smeru – za sada, na žalost, ne i pravi.
ASUS karticu na test ustupio ASUS. Galerija fotografija je na narednoj strani

ASUS ENGTX465 – galerija fotografija