Benchmark Redakcija
Miloš Ayrton Stamenković
Nakon ispitivanja mogućnosti nForce2 IGP matičnih ploča, preostalo nam je da sumiramo ustiske o nForce2 SPP čipsetu na svim modelima ploča koje se mogu naći na našem tržištu. Tako su se na testu našli modeli gotovo svih relevantnih proizvođača matičnih ploča: ABIT, ASUS, EPoX, Chaintech, Microstar i Soltek. Pogledajte kako je prošlo ovih šest modela u direktnom međusobnom okršaju.
Skoro da se ne poveruje, ali nForce2 SPP čipset je prisutan na tržištu gotovo celih šest meseci. Svi znamo kako je to dugačak period u IT industriji, ali dotični vremenski period je prohujao sa vihorom koji je na tržište doneo nForce2. Za tih proteklih šest mesece nForce2 kao čipset, a samim tim i matične ploče bazirane na njemu, postale su interesovanje broj jedan velike većine korisnika koji se nalaze u AMD taboru. Mogućnosti, performanse i povoljna cena nForce2 i AMD kombinacije kreirali su jak ”zov” kome nisu mogli da odole i neki zagriženi korisnici Intelovih procesora, pa su ne verujući sami sebi promenili klupske boje. Tako se komotno može reci da je nVidia sa nForce2 čipsetom dala AMD-u i Athlon XP procesorima preko potrebnu injekciju, čiji je krajnji rezultat rast prodaje AMD procesora posle dugog perioda u kome je gubljeno tržište. Činjenica da je Intel još odavno odbio da pruži kompaniji nVidia potrebne licence za kreiranje Pentium 4 kompatibilnog čipseta bila je jedan od glavnih tegova za prevagu ka AMD tasu, pa su tako stvoreni uslovi (i potreba) za veoma prisnu saradnju AMD-a i nVidia-e. VIA kao raniji AMD-ov partner broj jedan je opasno posustala u kreiranju čipsetova, te je AMD srećno našao odlicnog partnera u nVidia-i. Koliko
je ovu tranziciju VIA osetila, jasno se može videti iz nedavnog sporazumnog rešenja svih razmirica između kompanija VIA i Intel, nakon čega su VIA Pentium 4 čipsetovi postali 100% legalni. Ovakav razvoja događaja može dovesti do osetnih ”tektonskih” poremećaja na tržištu čipsetova, gde najviše može biti pogođen SiS. Ova kompanija koja se prvenstveno uz pomoć Intela ”digla iz mrtvih” i zauzela konačno značajniji deo tržišta čipsetova, bi mogla doći u situaciju da se opet vrati na margine glavnih događanja među proizvođačima čipsetova.
No, bilo kako bilo, nForce2 je definitivno zauzeo svoje mesto, a i namerava tu da ostane. Ovaj čipset će najverovatnije još dobar period ostati najbolje rešenje za Athlon XP procesore, i kao takav lagano će vremenom ispratiti veoma uspešni Athlon XP u zasluženu penziju.
ASUS A7N8X Deluxe
Za kompaniju Asus se može reći da u poslednje vreme obraća osetno manju pažnju
AMD platformi nego što je to bio slučaj pre nekih godinu dana ili nešto manje.
Kao konačnu refleksiju ove činjenice, može se osetiti da Asus pri kreiranju
aktuelnih ploča za AMD procesore nema tu ”žestinu” kao ranije, pa se tako
Asus ograničio proizvodnjom manje-više standardnih ploča. Od pojave AGP 8X standarda
i DDR400 (ne) kompatibilnih čipsetova, Asus primenjuje politiku isticanja AGP
8X mogućnosti, dok se DDR400 podršci pridaje nešto manji značaj. Ovako nešto
se može zaključiti i iz samog izgleda ambalaže i imena ploča, gde se u prvi
plan izbacuje veliko ”8X”. Tako se i kod nForce2 ploča ističu AGP8X mogućnosti,
i pored činjenice da ovaj novi AGP standard ne donosi nikakav značajni skok
performansi, što je i dokazano kroz veliki broj realnih testova. Sama ova odluka
je malo čudna, jer se moglo u imenu ploče moglo atakovati na DualDDR karakteristike
nForce2 čipseta, koje jako lepo zvuče i izgledaju na kutiji, ali nema veze.
Kada se pogleda layout sam ploče može se primetiti da je u pitanju jako čist
i uredan dizajn. Prvo što upada u oči je orjentacija procesorskog podnožja,
koje je okrenuto na nepovoljan način. Na ranijim modelima Asus je uvek povoljno
orijentisao procesorsko podnožje, ali kod nForce2 čipseta očigledno da je u
pitanju referentni nVidia dizajn koji zbog hyper transporta onemogućava mnogo
manipulacije. Druga specifičnost se može uočiti kod položaja AGP slota u odnosu
na DIMM ležišta, jer su ova dva elementa dobrano udaljeni jedan od drugog. Tako
se A7N8X Deluxe može veoma lako manipulisati sa memorijski modulima, bez obzira
na gabarit grafičke karte koja se nalazi u slotu. I sam AGP port je nešto malo
drugačiji od uobičajenog, što znali da je nešto duži od onog koji se standardno
ugrađuje na ostale matične ploče. Pored proširenja koje spada u AGP Pro specifikaciju,
nalazi se još jedno proširenje koja, između ostalog, igra ulogu držača grafičke
karte. Veoma povoljna pozicija je nađena za ATX konektor, kao i za IDE priključke.
Pozicija ”skroz desno” je najbolje moguće rešenje za navedene konektore, jer
u tom slučaju naponski kabl najmanje smeta a i IDE kablovi mogu da dosegnu do
željenih uređaja i u većim kućištima od standardnih midi towera. Tako se može
reći da je Asus sa A7N8X Deluxe odradio jako fin layout, sa jednom jedinom zamerkom
koja realno može da se uputi. Kondenzatori sa južne strane procesorskog soketa
su preblizu, što znači da lako mogu zasmetati prilikom montiranja iole većih
kulera. Sa druge strane, o overklokerima se ipak mislilo tako da A7N8X Deluxe
poseduje četiri ”mountig holes” za montiranje vodenog i ostalih ”advanced”
sistema za hlađenje.Kada smo se već dotakli napajanja, sa isto se može reći
da vizuelno izgleda dosta tanko. Iako se većina proizvođača opredelila da svojim
nForce2 pločama koristi 3-phase rešenje, Asus je smatrao da će klasično 2-phase
napajanje završiti posao. Elektrolita za peglanje napona nema mnogo, ali je
reč o kvalitetnim 3300mF primercima koji osiguravaju dovoljno čist napon. Iako
na prvi pogled naponska jednicia izgleda dosta tanko, tokom testiranja i realnom
radu nismo naišli na probleme sa napajanjem, ali je vrlo moguće da su overkloking
potencijale ove ploče nešto umanjeni.
Tri prisutna memorijska slota su adekvatno ofarbana, kako bi korisnku što lakše
ukazala na pravilni raspored modula pri korišćenju DualDDR moda rada. Panel
sa I/O konektorima takođe predstavlja neku vrstu noviteta, pa tako na A7N8X
Deluxe možemo videti kako je Asus organizovao i smestio sve željene konektore.
Po jedan paralelni i serijski port su i dalje tu, ali su se na mestu drugog
serijskog porta našla tri dodatna audio konektora za obezbeđivanje analognog
5.1 surround zvuka (pored digitalnog S/PDIF izlaza). Ovakav pristup se može
okarakterisati kao prelazno rešenje između standardnog i onog koje Abit primenjuje
na ”Max” seriji ploča. Pošto je sve rešeno na pomenuti način, za dodatne USB
i Firewire portove nije bilo mesta pa su se oni morali presliti na dodatne Bracket-e.
Iako nForce2 čipset u svojoj osnovi ima mogućnost za rad sa dva LAN kontrolera,
niko od proizvođača nije osetio potrebu da ovu mogućnosti iskoristi. Tu uskače
Asus koji je prvi iskoristio ovu mogućnost, tako da A7N8X poseduje dva integrisana
mrežna adaptera. Na ploči su dakle integrisani RTL8201BL LAN kontroler, i plus
3Com LAN kontroler koji je sastavi deo nForce2 MCP-T southbridgea. Iako na prvi
pogled ova mogućnost nema nikakvu upotrebu vrednost, dva mrežna adaptera se
mogu dosta lepo upotrebiti, tako da će onima kojima je to potrebno sigurno znati
da iskoriste dual LAN podršku. Što se tiče zvuka, iako se na ploči nalazi Realtek-ov
ACL650 AC’97 čip, on je tu prisutan samo kao DAC (Digital to Analog konvertor),
dok se kompletna obrada zvuka vrši preko DSP-a u nForce2 MCP-T southbridgeu.
Kao SerialATA rešenje, na A7N8X Deluxe se nalazi Silicon Image 3112A kontroler
koji pored podrške za odgovarajuće SerialATA diskovi nudi i osnovne RAID funkcije.
Ovo je do sada prvi put da na ploči vidimo integrisano Silicon Image rešenje,
ali zbog nedostatka odgovarajućih hard diskova, nismo bili u mogućnosti da isprobamo
performanse ovog kontrolera.
Tradicionalni Asusov Award Medallion BIOS nudi standardni dijapazon opcija
preko kojih je moguće precizno podešavanja parametara sistema. Vitalne overkloking
opcije su prisutne, ali nekih bitnih dodatnih nema, kao npr. mogućnost promena
napona na čipsetu. Međutim, Asus nije imao nameru da od A7N8X Deluxe pravi vrhunsku
overklokersku ploču, pa su tako i ostali O/C parametri na standardnom nivou.
Magistrala se može podići do 211MHz u koracima od po 1MHz, dok se naponi procesora,
AGP memorije respektivno mogu dizati do 1.85V, 1.7V i 2.8V. Pomenute vrednosti
ne prelaze ni malo standardne vrednosti, što se može pokazati kao kočnica pri
overlokingu, ali za ”umerene” overkloking akcije ove opcije su sasvim dovoljne.
Abit NF7-S
Abit je bio jedan od prvih proizvođača koji je počeo sa upotrebljavanjem nForce2
čipsetova, pa je tako i model NF7-S bio među prvim koji su se pojavili na tržištu.
Međutim, kod prve revizije bilo je očigledno da je Abit malo zbrzao stvari u
želji da ploču što pre pusti u promet, što je za krajnju posledicu imalo ne
baš kompletan proizvod koji nije baš bio dostojan Abitovog imena. Dodatno iznenađen
popularnošću EPoX 8RDA(+) modela, Abit je bio prinuđen na brzo usavršavanje
NF7-S modela, pa smo tako svedoci čestog smenjivanja aktuelnih revizija. NF7-S
koju smo imali na testu jeste 1.2 i tek ova revizija ploče je u stanju da se
poredi sa ostalim top nForce2 modelima.
Kako Abit ploče odavno imaju visoko mišljenje kod korisnika, što se jasno
može videti i po članovima Benchmark foruma, očekivana od NF7-S rev12. ploče
su bila velika. Pakovanje u kome ploča stiže je standardno Abitovo, a isto važi
i za boju PCB-a koja se takođe može svrstati pod ”Abit standard” boju. Raspored
komponenti je sasvim solidno izvršen, tako se layout može veoma pozitivno oceniti,
a neka posebna zamerka se ne može uputiti. Jedino se u pitanje može staviti
položaj ATX konektora, ali ipak smatramo da je dotična pozicija dosta povoljna.
Jedna od razlika NF7-S rev1.2 u odnosu na prethodne jeste i broj konektora za
ventilatore, pa ih tako sada ima četiri. Veoma je pozitivno što su oni veoma
dobro pozicionirani, tj. nalaze se na tačno onim mestima gde bi trebalo da budu,
što daje realnu mogućnost korisniku da ih i upotrebi. Kao i svaka overklokerski
nastrojena ploča i NF7-S rev1.2 ima četiri rupe oko procesorskog podnožja za
montiranje raznih sistema za vodeno hlađenje i slične naprave. Ipak, ovde se
može uputiti jedna zamerka koja se odnosi na premalu razdaljinu jednog čipa
i rupe na ploče, što u slučaju nepažnje može dovesti i do trajnog oštećenja
tog čipa pa samim tim i cele ploče. Northbridge je opremljen efikasnim i lepim
aktivnim hlađenjem koja smo imali prilike prvo put da vidimo na Max2 seriji
matičnih ploča.
Na NF7-S nalazi se pet PCI slotova, ali sa obzirom na mogućnosti koje ima MCP-T
za više jednostavno nema potrebe. Malo nezgodnu poziciju IDE konektora kod referentnog
nForce2 dizajna primetio je i Abit, tako da su ovim konektor na NF7-S malo pomeri
na gore, gotovo do samih memorijski slotova. Da bi se napravilo mesta za SerialATA
kontroler i odgovarajuće konektore, priključak za flopi je morao da izbegne
na sever i to u skroz gornji desni ugao ploče. Dizajn I/O panela predstavlja
kombinaciju standardnog i Max2 rešenja, tako da su ostavljeni serijski i paralelni
portovi, ali su na ploču direktno zalemljeni dodatni audio i S/PDIF konektori.
Naponska jedinica je u klasičnom Abitovom stilu, (skoro) bez ikakvih kompromisa.
U pitanju je provereno 3-Phase rešenje uz upotrebu kvalitetnih Rubycon 3300mF
kondenzatora obezbeđuju ploči i procesoru stabilno napajanje. Ipak, u Abitu
su rešili da ugrade i dodatni 12V konektor za napajanje ako se u nekom momentu
slučajno oseti potreba za dodatnim napajanjem. Jedina zamerka se može (opet)
uputiti na korišćenje starijih MosFET-a druge generacije, jer Abit na Max seriji
ploča odavno koristi novije MosFET tranzistore treće generacije.
Pored hardverskih izmena, revizija 1.2 je doživela i par bitnih promena u BIOS-u
koje će svi ljubitelji visokih frekvencija magistrale sigurno pozdraviti. Naravno,
i dalje u pitanju Award koji se razlikuje od verzije na ostalim pločama po prisustvu
čuvenih Abitovih SoftMenu III opcija. Raspon voltaža koje se mogu menjati je
kod revizije 1.2 dodatno proširen. Napon procesora se sada može podići do čak
2.3V, dok je na prethodnoj reviziji maksimum bio konvencionalnih 1.85V. Pored
toga, i napon memorije se može podiči na 2.9V dok je raniji maksimum bio, za
maksimalno ozbiljan overklok, malih 2.7V. Naravno, jedan od bitnih momenata
je i mogućnosti menjanja napona na čipsetu do granice od 1.7V. Zahvaljući ovoj
mogućnosti NF7-S rev1.2 ploči omogućen je stabilan rad na 200MHz magistrali,
što ovo ploču svrstava u red kompatibilnih sa budućim Athlon XP Barton procesorima
koji bi trebalo po defaultu da koriste baš ovu brzinu magistrale.
EPoX 8RDA+
EPoX matične ploče smo imali prilike i ranije da testiramo, i bili smo zadovoljni
njihovim mogućnostima i nivom performansi. Ipak, i pored dobrih karakteristika
EPoX matične ploče na našem tržištu nisu dovoljno poznate, ali one na zapadnom
tržištu imaju dosta visok rejting, pa tako modeli ovog proizvođača mogu da stoje
uz rame ostalim renomiranim proizvođačima. Međutim, nakon testiranja nForce2
modela možemo prognozirati da će EPoX nForce2 modeli učiniti da se svest o EPoX
pločama na domaćem tržištu vrlo brzo promeni.
8RDA+ predstavlja nForce2 matičnu ploču, pod punom opremom SPP northbridga
i MCP-T southbridgea. Shodno tome, osnovni paket je proširen dodatnim bracekt
dodacima na kojima se nalaze dva dodatna USB 2.0 porta, kao i dva Firewire priključka.
Upotrebnom bracketa ostavljena je mogućnost za klasičnu izvedu I/O panela, što
je EPoX i uradio ne ne želeći da se upušta u neke eksperimente. 8RDA+ poseduje
jedan LAN priključak i to preko preko Realtek RTL8201BL čipa, a isto važi za
audio komponentu (Realtek RTLALC650 čip), kao i za Firewire podršku (Realtekov
RTL8801B čip). Ni kod ove ploče nije iskorišćena mogućnost MCP-T southbridgea
da ploča poseduje dve mrežna priključka. Kada se krene u analizu layouta može
se primetiti par nedostataka. ATX konektor se nalazi u malo nepovoljnom položaju
jer se kabl vrlo lako može naći direktno preko ventilatora na kuleru. Sličnom
kao i kod MSI K7N2-L, IDE konektori se nalaze na gotovo istom mestu, ali su
kod 8RDA+ zarotirani za 90 stepeni i nalaze se u liniji sa memorijski slotovima.
Ovaj položaj je još nepovoljniji nego kod K7N2-L, pa je montiranje više IDE
uređaja dosta otežano. Od pozitivnih karakteristika layouta ističemo mnogo mesta
oko procesorskog soketa i northbridgea, čime je omogućeno montiranje i najmasivnijih
kulera.
Pogledom na naponsku jedinicu koja je odrađena na dosta visokom nivou, može
se naslutiti početak priče želji EPoX da napravi dobru overklokersku ploču.
Implementirano je kvalitetno 3-phase rešenje, koje radi veoma dobar posao i
pruža kvalitetni napajanje i u ozbiljnijim overklokerkim uslovim. Ipak, šteta
je što nisu upotrebljeni novi MOSFET-i kao i na 8RGA+, jer bi se time dobilo
još bolje napajanje pri velikim brzinama magistrale, pa bi samim tim i overkloking
mogućnosti bile veće. Filtriranje napona obezbeđuje komplet kvalitetnih 3300mF
elektrolita, čime se upotpunjuje imidž dobre naponske jedinice.
nForce2 standardi bios nas je dočekao i na ovoj ploči, a njegove mogućnost
su veoma slične kao i kod drugih modela. Ovo se prvenstveno odnosi na bogatstvo
opcija za podešavanje memorijskih parametara, kao i ostalih standardnih mogućnosti.
Ipak, EPoX 8RDA+ ima par svojih specijaliteta koje treba naglasiti. Tako je
svih overklokerima na 8RDA+ omogućena velika sloboda u izvlačenju svakog MHz-a
iz procesora. Napon procesora se bez ograničenja može podešavati do vrednosti
od čak 2.20V u razmacima od 0.025V, što je i više nego dovoljno za sva moguća
ovekloking scenarija. Naponi AGPa i memorije se takođe mogu podešavati do maksimalnih
1.8V i 2.9V, respektivno. Ove vrednosti su sasvim dovoljne da se i iz tih komponenti
izvuče maksimum pri oveklokovanju, iako bi za ekstremnije slučajeve bilo poželjno
još malo napona na memoriji. Promena množioca na procesu je takođe moguća, a
raspon vrednosti je stvarno veliki – od 3 do 24, što uz brzinu rada magistrale
od 100 do 250MHz ostavlja najšire mogućnosti za eksperimentisanje. Jedina mana
se odnosi na nemogućnost promena napona na čipsetu (što je mogućnost koju 8RGA+
poseduje), a nikakva nova verzija biosa nije u stanju da ovo reši i stavi ovu
opciju na raspolaganje zbog hardverskog ograničenja. Tako se do eventualne pojave
novije revizije ploče od testirane 1.1 mora primenjivati hardverski zahvat za
podizanje napona na čipsetu.
Microstar K7N2-L
Još od prvog nVidia-inog ”izleta” u čipset vode, MSI je nForce1 čipsetu pružao
veliku podršku svojim matičnim pločama. Model K7N (sa integrisanom grafičkom)
se dug vremenski period nalazio u ponudi domaćih distributera, sa veoma pristupačnom
cenom koja je privlačila ljude sa tankim budžetom. Naravno, saradnja kompanija
MSI i nVidia je u poslednje vreme još veća, pa logično da podrška nForce2 čipsetu
bude još jača. K7N2-L matična ploča koju smo testirala predstavlja jedini model
koji je MSI planirao sa nForce2 SPP northbridgeom (bez integrisane grafike),
dok model sa integrisanom grafikom koji smo skoro prestavili se proizvodi u
dve verzije. K7N2-L koristi klasični MCP southbridge, ne poseduje RAID ili Serial
ATA kontrolere, kao ni FireWire kontroler, tako da se može reći da je u pitanju
klasična ”gola” ploča namenjena entuzijastima. Prazna mesta za RAID, Serial
ATA i Firewire kontrolere se jasno mogu videti na K7N2-L matičnoj ploči, što
jasno kazuje da MSI koristi jedan dizajan PCB-a za kompletnu seriju nForce2
ploča. Prilagođenost svim mogućim verzijama se vrlo lako vidi, pa se pored navedenih
praznih mesta na K7N2-L može primetiti i nedostatak drugog sirijskog porta na
kome bi trebao da se nalazi VGA konektor. Ploča poseduje četiri USB 2.0 porta,
dok su dodatna dva dostupna preko D-Bracketa (sa bluetooth opcijom) koji se
dobija u paketu. LAN podrška je prisutna preko PH163112 kontrolera koji služi
za vezu sa integrisanim MCP-T rešenjem. Podršku nForce2 zvuku pruža standardni
Realtek RTLALC650 kodek. Pored pet PCI slotova, na ploči se nalazi jedan plavi
AMR slot koji dosta podseća na Asusov BlueMagic slot.
Sam raspored komponenti na PCBu je korektan, ali ipak imamo nekoliko zamerki.
IDE konkektori su nalaze ispod PCI slotova, što može zasmetati montiranju većih
PCI karti. Međutim, to nije toliko bitno kao što je razdaljina koju treba da
savlada IDE kabl na vezi između konektora na ploči i na uređaju. Kod midi tower
kućišta je problem već dobro izražen, dok je veća kućišta gotovo nemoguće normalno
koristiti. Pored toga, duže grafičke AGP karte će se sigurno naći na putu IDE
kablova, što će ih samo još više skratiti. Elektrolitske komponente koje se
nalaze tik iza AGP porta u slučaju velikih grafičkih karti (tipa Asus Ti4600),
mogu zasmetati uspešnom instaliranju karte. Slična je situacija procesorskog
soketa, gde je ostavljeno ne baš dovoljno mesta za glomazne kulere, a pored
toga i same rupa na PCBu za njihovo dodatno pričvršćivanje nisu prisutne.
U poslednje vreme MSI nas je navikao da na svojim pločama upotrebljava AMI
BIOS, ali kod K7N2-L to nije slučaj. Nije u pitanju ništa specijalno, već je
MSI postupio po referentom dizajnu, jer sve nForce2 matične ploče koriste Award
BIOS. Shodno tome, sve standardne nForce2 opcije su dostupne, od mogućnosti
za podešavanje memorijskih parametara pa do PC Health opcija. Na žalost, overkloking
sekcija je dosta tanja u odnosu na ostale testirana modele. Tako se napon procesora
se može podići na samo 1.8V, što ne ostavlja mnogo mesta za overkloking, dok
slično važi iza napon memorije, gde maksimalnih 2.7V nije dovoljno za istiskanje
maksimuma iz memorijskih modula. Vrednost FSBa se može podešavati do 200MHz
u pomerajima od po 1MHz, direktno iz biosa. I sama naponska jedinica nije ”overklokerki
nastrojena”. U pitanju je klasično MSI 2-phase rešenje, dok funkciju filtriranja
napona vrši komplet 2200mF elektrolita. Interesantno je prisustvo pasivnih hladnjaka
preko MOSFET tranzistora, a kako su u pitanju MOSFET-i druge generacije koji
se u radu dosta greju, veoma je pohvalno prisustvo dodatnih hladnjaka.
Standardno, za MSI ambalaža i prateći paket je dosta bogat, što je i logično
jer ova kompanija dosta ulaže u ovu komponentu svojih proizvoda.
SOLTEK SL-75FRN-L
Od kako se kompanija Soltek bavi proizvodnjom matičnih ploča za AMD Athlon
i Duron procesore, svedoci smo činjenice da ovaj proizvođač zna da pravi oscilacije
u generalnom kvalitetu i mogućnostima svojih ploča. Popularnost stečena sa dobrim
DRV4 KT266A modelom je poljuljana slabijim KT333 i KT400 modelima, pa je očigledna
želja Solteka da sa nForce2 pločama ponovi uspeh DRV4 modela. U poslednje vreme
veliki broj proizvođača nastoji da prostim farbanjem PCB-a u određenu boju svoje
ploče odvoji od mase drugih, kako bi sa prvim pogledom na ploču moglo da se
ustanovi koji je proizvođač u pitanju. Naravno, i Soltek spada u red ovih kompanija.
Tako su njihove VIA bazirana ploče za AMD procesore do sada imale PurpleRay
PCB, dok Pentium 4 modeli nose RedLighting naziv PCB-a. Kada se Soltek upustio
u proizvodnju grafičkih karti uveden je i GlacierSilver termin za boju štampe.
Naravno, sa novom serijom ploča sa nForce2 čipsetom Soltek uvodi još jednu boju
i naziv, tako da PCB na pločama baziranim na ovom čipsetu ima GoldenFlame boju.
SL-75FRN-L predstavlja osnovni Soltekov nForce2 model koji je sastavljen od
SPP northbridge-a i klasičnog MCP southbridge-a. Pored žutog GoldenFlame PCB-a
i gotovo svi slotovi su žute boje, gde je jedino procesorski soket i srednji
memorijski slot druge boje. Ovako ofarbana, SL-75FRN-L izgleda dopadljivo, pa
možemo reći da je Soltek ostvario svoju ideju o privlačenju pažnje bojom. Northbridge
je opremljen kvalitetnim aktivnim hlađenjem, koji dodatno doprinosi vizuelnom
utisku pored toga što smanjuju temperatura northbridga . Čak je i termalna pasta
lepo nanesena na northbridge tako da kuler na njemu može doći do maksimalnog
izražaja. Interesantno da MCP southbridge nije proizvedeni na Taivanu kao i
na svim ostalim ploča, već je reč o primerku koji je proizveden u Koreji. Očigledno
je nVidia počela korisiti još jednu fabriku za proizvodnju nForce2 čipsetova
jer regularna postrojenja na Taivanu nisu dovoljna da, se pored rada na GeForce
FX-u, tržištu isporuči dovoljan broj nForce2 čipsetova.
U odnosu na ostale nForce2 modele i referenti nVidia dizajn, može se primeniti
da je Soltek malo izmenio standardni layout, što se prvenstveno odnosi na položaj
IDE konektora. Tako se ovi konektori na SL-75FRN-L ploči nalaze sa desne strane
memorijskih slotova čime se izbegava problem oko kratkih IDE kablova koji smo
spominjali u ranijim testovima nForce2 ploča. Pored toga, za dizajn layout-a
se može reći da je lep i čist, sa jednim manom koji se odnosi na elektronske
komponente koje su preblizu desnoj strani AGP i gornjoj strani procesorskog
slota. Naponska jedinica je izvedena kroz klasično 2-Phase rešenje, ali pošto
se na SL-75FRN-L nalazi dodatni 12V konektor za napajanje i pristojan komplet
kondenzatora kapaciteta 3300 i 1500mF, ne bi trebalo da bude problema sa napajanjem.
Iako većina proizvođača eksperimentiše I/O panelom, Soltek nije želeo da to
čini, tako da je I/O panel tradicionalnog izgleda.
Kao i svaka nForce2 ploča, SL-75FRN-L je opremljena Award BIOS-om koji poseduje
standardne nForce2 mogućnosti. Ovo u praksi znači da su opcije, kao i njihov
raspored gotovo identične kao i na ostalim pločama koje smo testirali, tako
da se po ovom pitanju u slučaju ove Soltekove ploče nema šta novo reći. Jednina
specifičnost se odnosi na overkloking opcije, odnosno mogućnosti promene napona
određenim komponentama. Tako se napon procesora može podići 1.85V, kao napon
memorije do 2.8V. Iako ne preterao overklokerski nastrojene, ove vrednosti su
sasvim razume, a i dalje obezbeđuju pristojne overkloking mogućnosti. Naravno,
ni ovde nismo imali priliku da se susretnemo sa mogućnošću podizanja napona
čipseta
Test konfiguracija
CPU
AMD
Athlon XP 2100+ ( 166FSB x 10.5 )
Matične
ploče
ASUS A7N8X
ABIT NF7-S
Chaintech 7NJS Zenith
EPoX 8RDA+
MSI K7N2-L
Soltek SL-75FRN-L
Memorija
Samsung
PC2700 2x256MB 5-2-2-2
Hard
disk
Maxtor
DiamondMax+9 60GB
Graficka
karta
GeForce4
Ti4400
Operativni
sistem
Windows
XP Pro SP1
Drajveri
nForce2
2.03 & Detonator 41.09
Ovde su narano razlike minimalne, a to je ono što se u ovom testu i očekuje.
Multimedia test pokazuje već nešto osetnije razlike, kao i priliku da se brži
modeli izdvoje na čelu.
SiSoft Sandra 2003 je definitvno pokzala zanimljive rezultate, gde se jasno
izdvajaju ploče sa boljim memorijskim protokom koji utiče na svekupne performanse
u svim testovima. Za prvo mesto u dlaku bore modeli Abita i EPoX, ali ih je
iznenadio Soltek koji se umešao u borbu.
U odnosu na SiSoft Sandru 2003, PC Mark 2002 je CPU testu pokazao nešto drugačiji
redosled i nešto veću razliku uzmeđu ploča.
Test memorijskog protoka ponovo vraća stvari na svoje mesto, pa su Abit, EPoX
i Soltek modeli opet u tesnoj borni za prvo mesto.
Kao i u prethodnim slučajevima, test brzine rada sa hard diskom prednost daje
već poznatim modelima.
Quake 3, kao prvi test 3D performansi, odnosno veze procesor-northbridge-agp-memorija,
za dlaku na prvo mesto stavlja 8RDA+. Slabiji memorijski protok 7NJS i posebno
K7N2-L modela je ”zaslužan” za osetno manje performanse ovih ploča u ovom
testu.
Nešto slično se ponovli i u 3DMarku 2001SE, ali sa tom razlikom da je Chaintech
uspeo da se približi vodećima dok je K7N2-L i dalje beležio priličan zaostatak.
ZD testovi realnih aplikacija na kraju na kraju reflektuju gotovo sve aspkte
performansi jedne ploče, pa se tako i rezultati uglavnom poklapaju sa onim što
smo već videlu u drugim testovima.
Na kraju, tabela sa maksimalno ostvarenom magistralom uz očuvanje stabilnog
rada sistema.
I ovde je sve jasno. NF7-S rev1.2 sa naponom čipseta od 1.7V i dobrim aktivnim
hlađenjem odnosi ubedljivu pobedu. 8RDA+ je odmah iza, uz odličan rezultat sa
pasivnim hlađenjem i 1.6V naponom na čipsetu. Ostali modeli su ostvarili dosta
slabije rezultate, ali za većinu ”rekreativnih” overklokera su sasvim dovoljne.
Borba titana!
Nakon što smo procitali kratke prikaze svake ploce (test Chaintech 7NJS se
nalazi u našem posebnom testu) i analizirali rezultate testova, možemo krenuti
u izdvajanje favorita za Editor’s Choice i BestBuy nagrade. Modeli kompanija
MSI i Chaintech
su se testovima performansi nešto lošije pokazali u odnosu na ostatak konkurencije.
Zaostatak ovih ploca nije baš toliko veliki kako se to na prvi pogled može
uciniti,
tako da ga vecina prosecnih korisnika kojima su ove ploce i namenjene nece
ni osetiti u realnom radu. Dobar propratni paket i bogat bundle (narocito
kod Chaintech
modela), bice ono što ce se boriti za konacnu prevagu kod ovog tipa korisnika.
Naravno, onima one koje traže vrhunske performanse te razliku su ipak bitne,
pa oni nece ni gledati u pravcu 7VJL i K7N2-L modela. ASUS je sa A7N8X Deluxe
modelom jedan sasvim dobar proizvod, ciji odnos jakih performansi i širokog
spektara propratnih mogucnosti je karta na koju je proizvodac
išao. Tako se A7N8X Deluxe ploci nema šta mnogo zameriti, sem nešto manjih
overkloking
potencijala i naravno cene. Asus je uvek svoje ploce visoko cenio, ali u ovom
momentu nam se cini da je cena koja se traži za A7N8X Deluxe model ipak malo
previsoka, cak iako se uzme u obzir šta ova ploca sve nudi. Tako ce faktor
cene biti taj koji ce najviše odmoci Asusu u prodaji A7N8X modela.
Soltek SL-75FRN-L
SL-75FRN-L je ploca koja nas je prijatno iznenadila, nudeci za performanse koju
su na nivou najbržih modela sa ovog testa. Overkloking mogucnosti su na zadovoljavajucem
nivou za vecinu korisnika, a jedina mana jesu nešto slabije ostvarene brzina
magistrale. Ako se ovome doda i Cinjenica o veoma povoljnoj ceni SL-75FRN-L modela
jasno se može reci da je Soltek sa ovom plocom uradio dobar posao, i samim tim
kandidovao je kao potencijalni BestBuy. Glavni konkurent ovoj ploci bio bi 8RDA
model koji predstavlja 8RDA+ sa MCP southbridge-om, bez Firewire i LAN podrške,
ali kako 8RDA ploca nije bila na našem testu, SL-75FRN-L može dobiti BestBuy
nagradu. Ovde treba napomenuti da je od skoro na tržištu dostupna i SL-75FRN2-L
ploca koju karakteriše novija verzija northbridge koja omogucava dostizanje vece
brzine magistrale nego što je to slucaj sa modelom ne testu.
Na kraju, ostaju modeli kompanija EPoX i Abit koju su vec odavano u overkloking
zajednici (a i šire) doživeli veliku popularnost, ali su postali i predmet razmirica
izmedu fanova konkretnih ploca i kompanija. NF7-S na svojoj strani ima SerialATA
podršku, dok je 8RDA+ nema ali je još uvek pitanje stepena korisnosti ovog kontrolera.
NF7-S poseduje mogucnost podizanja napona cipseta sa 1.6V na 1.7V, dok je 8RDA+
nema ovu opciju, tako da je napon cipseta na 8RDA+ 1.6V što onemogucava postizanje
brzine magistrale od 200 i više MHz. Ovo je ujedno glavna i jedina realna prednost
koju NF7-S rev1.2 poseduje u odnosu na 8RDA+. Generalne performanse i ostale
overkloking i pratece mogucnosti su im iste, ali finalna stvar tj. cena naravno
nisu iste. EPoX model ima nešto povoljniju cenu, reda velicine nekih 20 eura,
što u slucaju domaceg kupca zna veoma cesto da bude tas na vagi koji preteže.
EPoX 8RDA+
Kada nakon svega treba doneti odluku kojoj od ove dve maticne ploce dati Editor’s
Choice nagradu, moram reci da odluka nije laka. Nakon dugog razmišljanja i vaganja
stvari, Editor’s Choice nagradu ce ipak dobiti EPoX 8RDA+ i pored žestokog protivnika
u Abitu NF7-S rev1.2. Iako je NF7-S rev1.2 u osnovi i zaslužio nagradu, nije
je dobio zbog samog Abita, odnosno cinjenice da je Abitu bilo potrebno tri revizije
da napravi ovakvu plocu, dok je EPoX u startu sa 1.1 revizijom napravio pun pogodak.
Vec sada dostupna je i 2.0 revizija Abit NF7-S ploce što mnogim korisnicama vec
diže kosu na glavi (ako je imaju), tako da uz ovog razloga Abitu je promakla
ova nagrada, jer je Cinjenica da je Abit odmah u startu mogao napraviti reviziju
koja je ekvivalentna reviziji 1.2.
Naravni, finalni izbor je na krajnjem korisniku a koji ce on biti, zavisice
od platežne moci i afiniteta, ali bez obzira na koji se model odlucite od ova
dva definitivno necete pogrešiti.
Zahvaljujemo se firmama na hardveru ustupljenom za test: ASUS – “Pakom” Abit – “Bell Computers” Chaintech – “Sinteh” EPoX – “Sinteh” MSI – “PC Centar” Soltek – “PiN Computers”
