Marko Vezmar
OCZ i Elixir DDR3 memorijski moduli
Odmah posle inicijalnog predstavljanja Intel P35 i X38 Express čipsetova kao prvih predstavnika kontrolerske logike kompatibilnih sa DDR 3 memorijskim standardom, došlo je vreme kada se DDR 2 laganim korakom povlači u penziju. Kao što znamo, sa porastom frekvencije koju donose novi standardi, rastu i latencije. Maksimalan klok je bio presudan faktor kod svakog prelaznog perioda, gde se ista priča ponavlja i kod zadnjeg dostupnog standarda, a pored sirove snage u vidu performansi DDR 3 standard donosi i bolje preduslove za memorijske kontrolere kroz deljenje memorije na više internih banki. Međutim, kada se na to doda da je sa novim standardom omogućena i implementacija većeg kapaciteta radne memorije uz dosta manje napone onda je svakako jasno da poboljšanja ima. GDDR3 je, uostalom, već dokazao sve svoje prednosti na grafičkim karticama, pa nema razloga da se njeni benefiti ne vide i kada je sistemska memorija u pitanju.
Ovom prilikom dobili smo dva DDR 3 predstavnika najviše klase, koji nam stižu iz kompanije OCZ, a na kojima se nalaze Micron D9GTR čipovi, kao i jedan par Elixir memorijskih modula baziranih na Nanya čipovima. Kada su Micron D9GTR čipovi u pitanju možemo reći da to nisu prvi predstavnici pomenutog proizvođača na globalnom tržištu, jer je pre njih izašla Z9 serija koja nije mogla da probije barijeru od 1800 MHz. Međutim, za Elixir ista priča ne važi, njihovi Nanya čipovi su prvi predstavnici svoje vrste i namenjeni su memorijskim parovima nižeg tržišnog segmenta. Oba OCZ memorijska para koja smo dobili na test pripadaju „Platinum“ seriji. Ono što karakteriše celu „Platinum“ seriju su šupljikavi hladnjaci sa platinastim „premazom“ nalepljeni preko čipova. Oni se, ruku na srce nisu nešto proslavili kada su termalne mogućnosti u pitanju. Kod Elixir modula nismo primetili ništa karakteristično za početak sem toga što nemaju pasivne hladnjake, a pošto su nam stigli kao „sample“, nismo sigurni kakav će biti konačan proizvod, tj. kakvo će hlađenje biti i da li će u opšte biti prisutno. U svakom slučaju performanse i konačna cena presudan su faktor. Poređenja radi prisetimo se velikog testa DDR2 memorijskih modula, među kojima su ubedljivu pobedu odneli neprevaziđeni OCZ Riper moduli naravno u CL5 latencijskom segmentu. Svakako, pažljivim testiranjem u CL4 kategoriji kao pobednik izašao je Mushkin Readline memorijski par. No dobro, došlo je vreme da se poigramo i sa DDR3 memorijom i samim tim da uvedemo malo pometnje u eri dosta jeftinijih DDR2 modula.
Memorije na testu
Elixir moduli kako smo naveli na početnu teksta došli su nam kao test primerci tj. nisu stigli u klasičnom pakovanju bliskom konačnom tržišnom izdanju. Oznaka Elixir PC3-8500 jasno sugeriše da se radi o modelima čiji radni takt iznosi siromašnih 1066 MHz. Kada kažemo siromašnih prvenstveno se misli na brzinu jer na pomenutom taktu uz 7-7-7-10 latencije teško da se mogu ostvariti neke zavidne performanse, a sve to u pogledu na srednju klasu DDR2 memorijskih parova. Ipak jedna povoljna stavka ostavila je na nas dosta dobar utisak tj. ovaj memorijski par se u opšte nije grejao, što je zasigurno i posledica 1.5 V napona kao najmanje vrednosti koja se koristi kod DDR3 memorijskih modula.
Prvi OCZ par oznake OCZ3P18002GK dolazi u providno narandžastom pakovanju kojeg karakteriše veliki naslov „High Performance DDR3 Memory“. Radni takt od čitavih 1800 MHz uz 8-8-8-27 latencije dovodi ovaj memorijski par na sam vrh trenutno ponuđenih DDR3 memorija. Preko čipova kompanije Micron oznake D9GTR presvučeni su tzv. Platinum Z3 XTC hladnjaci koji se ruku na srce nisu nešto preterano proslavili, naime ubeđeni smo da bi memorija mnogo bolje „disala“ da su pomenuti hladnjaci jednostavno uklonjeni. Preporučeni maksimalni napon proizvođača ne bi trebalo da prelazi 1.95 V, gde sam proizvođač naglašava da se najbolji rad ostvaruje na ASUS matičnim pločama.
Drugi memorijski par oznake OCZ3P16002GK dolazi u identičnom pakovanju kao i 1800 MHz model. Radni takt drugog para iznosi 1600 MHz, ali uz dosta labavije latencije tj. 7-6-6-24. Sve u svemu oba modula nose identične kako hladnjake tako i čipove, gde se jedina razlika ogleda u maksimalnom preporučenom naponu koji iznosi nešto manjih 1.90 V. Svakako ne preostaje nam ništa drugo nego da proverimo overklok domene obe memorije i ujedno pa utvrdimo da li je OCZ ipak upotrebio probranije čipove na 1800 MHz memorijskom paru.
Test sistem i overklok rezultati
Pošto su CL 7-7-7-X tajminzi najadekvatniji gledano iz ugla performansi DDR3 memorije, odluka je pala da se izvuče maksimalan stabilan klok baš na toj postavci latencija na sva tri memorijska para. Za testove koristi smo Orthos program (priority 9) u kombinaciji sa 3D Markom 06 grafičkim benchmark test programom i sve to u trajanju od jednog sata. Pa potrebe testova Elixir modula proizvođač je obezbedio Gigabyte GA-P35T-DQ6 matičnu ploču, međutim mi smo ipak sve testove provrteli na ASUS P5E3 Deluxe modelu na kojem se pomenuti memorijski par za nijansu bolje overklokovao. Potreban napon za overklok postavku nije prelazio 1.95 V za OCZ module, dok zbog nemogućnosti ulaska u Windows Elixir moduli koristili su nešto manji napon koji je iznosio maksimalnih 1.7 V. Kako nismo bili sigurni koji će ishod overkloka biti, odluka je pala da pri istom spustimo množilac procesu na „7“ gde smo odmah pole ove postavke krenuli smo sa testiranjem.
Matična ploča
ASUS P5E3 Deluxe – DDR3 (X38 čipset, 01 revizija)
Procesor
Intel Core 2 Duo E6850(2 X 3 GHz, 2 X 2 MB L2)
Memorija
2 X 1 Gb OCZ Platinum1800 MHz
2 X 1 Gb OCZ Platinum 1600 MHz
2 X 1Gb Elixir 1066 MHz
Grafička karta
Evga 8800GTS 320 Mb @ GPU=650 MHz ; MEM=950 MHz
Hard disk
WD Caviar 200Gb/WD2000JS, 7200rpm, 8MB
Opički uređaj
Pioneer 111D
Napajanje
Coler Master Real Power Pro M1000W
Monitor
Belinea 1925 S1W
Posle višednevnog testiranja došli smo do krajnjih rezultata. Maksimalni stabilan klok OCZ Platinum 1800 MHz modela iznosio je čitavih 1852 MHz i to sve na pomenutom rasporedu latencija 7-7-7-27. Da su na OCZ Platinum 1800 MHz modulima ipak probraniji primerci čipova u poređenju na OCZ Platinum 1600 MHz svedoči i manji maksimalni klok koji kod ovog memorijskog para iznosi 1828 MHz. Elixir moduli su, kao što znamo, bazirani isključivo na Nanya čipovima, a entry-level moduli sa testa su ostvarili niži “klok” od 1283,2 MHz, što je respektabilno s obzirom na to da se radi o 20% ubrzanja.
Testovi na default-u
Overklok testovi
Rezime
Druženju je došao kraj! Sva tri memorijska para pokazala su izvanredne overkloking sposobnosti naravno, svaki u svom cenovnom segmentu. Tako je „OCZ“ po ko zna koji put dokazao kako treba napraviti jedan overklokerski memorijski modul. DDR3 1800 MHz kit uspeo je za nijansu bolje da se overklokuje od 1600 MHz kita, što je posledica i boljih primeraka Micron čipova. Elixir memorija je takođe pokazala da je raspoložena za “dodatno ubrzanje”, jer je margina od čak dvadeset odsto sjajan rezultat, čak i kada se radi o “value” memoriji sa početnim taktom od 1066 MHz. Ako memoriju planirate da držite na default vrednostima, Elixir DDR3 moduli su čak i bolji izbor zbog toga što rade na nižim latencijama, pa u pojedinim situacijama (ScienceMark memory test, npr.) daju bolje rezultate od skuplje „OCZ“ memorije (DDR1600). Stoga, ako je presudan faktor pri kupovini ovih modula njihova cena (koja u ovom trenutku svakako visoka), sebi možete obezbediti Elixir DDR1066 module koji trenutno predstavljaju najlogičniju kupovinu za sve vlasnike “Intel X38” matičnih ploča. Međutim, ako sebe smatrate naprednim korisnikom, rešenje se samo nameće, a zove se “OCZ Platinum DDR3 1800 MHz”.
Elixir memorije na test ustupio distributer, kompanija Direct Link.
OCZ memorije na test ustupio Eurolink
.