Prolink DVB-T tjuneri

Darko Angeleski
Prolink DVB-T tjuneriU našim dosadašnjim testovima mahom smo obrađivali standardne PC TV tjunere koji su namenjeni prijemu analognih antenskih i kablovskih TV i radio signala, iako su se u poslednjih godinu dana povremeno provlačili i egzotični modeli grafičkih kartica sa hibridnim tjunerima tj. DVB-T funkcijom, ali na koju se iz objektivnih razloga nije obraćala dovoljna pažnja. Unazad nekoliko godina u svetu se uveliko eksploatiše jedan potpuno novi, nadasve savremeniji, način prenosa. Reč je o DVB-T emitovanju.
Verovatno je većini naših čitalaca poznat podatak da je RTS tokom aprila 2005. započeo eksperimentalnu fazu emitovanja DVB-T signala sa predajnika na Avali. Iako je već tada ceo projekat (koji se realizovao još od 2002.) privukao veliku medijsku pažnju i delovao interesantno, složićemo se da eksperimentalni projekat jedne (doduše, značajne) medijske kuće nije preterano opravdani razlog za momentalnu kupovinu novog uređaja. Krajem iste godine je sistem proširen za još jedan predajnik koji je postavljen na Iriškom Vencu namenjen našim žiteljima na severu zemlje u široj okolini Novog Sada.
Tokom maja meseca ove godine iz eksperimentalne faze u regularno emitovanje upustila se Niška televizija TV5 sa svojim prvim DVB-T predajnikom postavljenim u Zemunu, a neposredno joj se pridružila i lokalna beogradska televizija RTV Stankom sa kojom deli pomenuti predajnik. Televizija Stankom je u međuvremenu potpuno obustavila analogni prenos, nakon poznatog konkursa o radio-difuziji. Ovo je, naravno, samo početak i verovatno smo vam već zagolicali maštu…
U susednim zemljama u regionu su preduzeti slični koraci, čiji se pilot-projekti nalaze u različitim razvojnim stadijumima. Prema planu Evropske Unije, analogni sistem prenosa TV i Radio kanala bi trebao biti kompletno obustavljen najkasnije do 2012. godine u zavisnosti od brzine adaptacije zemalja članica, a ispunjenju ovog plana logično teži i naša zemlja.
Pre nego što se upustimo u detaljniju priču i same testove DVB-T kartica, osvrnućemo se na to šta uopšte predstavlja DVB, a posebno DVB-T, kao i na same uređaje koji će našim čitaocima prvenstveno biti od interesa.
Šta predstavlja DVB?
DVB Project (Digital Video Broadcasting) predstavlja rukovodeću organizaciju sa sedištem u Ženevi zaduženu za standardizaciju sistema za prenos digitalizovanog audio i video sadržaja. Ideja je začeta još krajem devedesetih, kada je preduzeta inicijativa za standardizaciju i realizaciju prvog DTV sistema u Evropi. Nakon apsolutne dominacije analognih sistema koji su pokazivali prve znake umora, usledio je niz konsultacija emitera, prestižnih proizvođača potrošačke elektronike i pravno-regulacionih tela na osnovu kojih je septembra 1993. doneta konačna odluka o osnivanju DVB Projecta. Tokom poslednje decenije propisan je set standarda predvođen ovim konzorcijumom koga danas čini preko 270 članova – emisionih i mrežnih operatera, proizvođača telekomunikacione opreme, softver developera, pravnih i drugih tela.
DVB platformu definiše set standarda, od kojih su najznačajniji:

DVB-S (DVB-Satellite, ETSI 300 421) je najstariji DVB standard koji je predložen od strane DVB Projecta. Razvijen tokom 1993, usvojen 1994. godine od strane European Telecommunications Standards Institute (ETSI) predstavlja nešto što je većini naših čitalaca danas poznato. U pitanju je satelitski prenos digitalizovanog audio i video sadržaja na velike udaljenosti posredstvom složenog sistema predajnika, geostacionarnih satelita i odgovarajućih prijemnika. DVB-S standard je uneo pravu revoluciju u satelitskom prenosu i odmenio dotrajali i teško isplativi analogni sistem. Druga, unapređena, generacija ovog standarda ratifikovana od strane ETSI u martu prošle godine nosi oznaku DVB-S2 i donosi 25%-35% efikasniju transmisiju, odnosno veći kapacitet (koristi efikasnije 8PSK, 16APSK ili 32APSK modulacije i H.264/VC-1 kompresiju), odnosno podršku za sadržaje visoke definicije (HDTV).
DVB-C (DVB-Cable, ETSI 300 429) je još jedna varijanta prenosa digitalnog sadržaja, ali ovoga puta posredstvom kablovske distribucione mreže, nastala je parelelnim razvojem i modifikacijom DVB-S standarda, a usvojena 1994. godine. Ovaj standard je malo poznat kod nas, ali se digitalni kablovski sistemi (DVB-C u Evropi i Aziji, OpenCable™ u Americi, ISDB-C u Japanu) intenzivno koriste u razvijenim zemljama. Koliko nam je poznato, jedina kablovska mreža koja trenutno testira DVB-C na našim prostorima uz pomoć satelitskih FTA kanala je kompanija AVcom.
DVB-T (DVB-Terrestrial, ETSI 300 744) je tema ovog broja; u pitanju je najmlađi i ujedno najsloženiji sistem iz grupe najznačajnijih DVB standarda. Prvi koncepti su usvojeni davne 1993. a prva finalna verzija 1997. godine. Podrazumeva prenos digitalizovanog audio i video sadržaja zemaljskim putem (over-the-air) posredstvom emisione tehnologije u VHF i UHF opsegu uz pomoć konvencionalnih sistema predajnika i odgovarajućih prijemnika. Početkom 2006. formirana je grupa eksperata koja će istražiti nove mogućnosti razvoja efikasnijih metoda modulacije i prenosa signala, čime će se udariti temelji DVB-T sistema druge generacije.
DVB-H (DVB-Handheld, ETSI 302 304) je specijalna varijanta DVB-T standarda. Ovaj standard je (za razliku od DVB-T koji je prvenstveno projektovan za stacionarne prijemnike) prilagođen mobilnim uređajima i prijemu u pokretu (do 260 km/h!), kao i specifičnim zahtevima po pitanju protoka, rezolucije i male potrošnje. Smanjena potrošnja je postignuta slanjem podataka u kratkotrajnim burstovima sa znatno većim bitrejtom od uobičajenog, tako da uređaj većim delom vremena radi u stand-by režimu. U razvoj DVB-H se krenulo odmah nakon realizacije prvih komercijalnih DVB-T sistema, dakle još tokom 1998. godine, ali je njegova realizacija iste godine odložena zbog nedostatka razvijene infrastrukture (kako sistema predajnika, tako i potencijalnih korisnika). Finalna verzija ovog standarda usvojena je novembra 2004. i sada se uveliko radi na njenoj implementaciji. DVB-H je unazad potpuno kompatibilan sa DVB-T (posebna specifičnost je koegzistencija DVB-H u okviru DVB-T multipleksa), dok je glavni konkurent ovom sistemu T-DMB (standard koji se npr. koristi u Južnoj Koreji, a u planu je i u nekim zapadno-evropskim zemljama poput Nemačke, Švajcarske i Francuske).

Adaptacija DVB-T sistema u svetu ilustrovana je na priloženoj mapi:

Adaptacija zemaljskih DTV standarda u svetu (DVB Project)

U borbi za adaptaciju različitih DTV sistema koji su standardizovani unazad nekoliko godina, u svetu je upravo prevladao evropski sistem zbog niza prednosti. DVB dominira Evropom, Azijom, Afrikom i Australijom. Na području Severne Amerike (USA, Kanada), Tajvana i Južne Koreje implementiran je konkurentni ATSC (Advanced Television Systems Committee), a u Japanu samostalno razvijeni ISDB (Integrated Services Digital Broadcasting). U Južnoj Americi za sada vlada neopredeljeno mišljenje, ali će i u tom području verovatno prevladati DVB.
ATSC standard koristi 8-VSB (Vestigial Side band) modulaciju za zemaljski prenos koja je manje otporna na refleksije iz više smerova (multi-path) koje se neminovno javljaju u urbanim/gusto naseljenim sredinama u odnosu na složeniji i napredniji COFDM sistem implementiran kod DVB-T. S druge strane, 8-VSB zahteva znatno manju ekvivalentnu snagu predajnika u odnosu na COFDM. Vremenom je i 8-VSB sistem prevazišao pojedine nedostatke usavršavanjem prijemnika, te se nakon niza kontroverznih rasprava među inženjerima na raznoraznim svetskim simpozijumima, cela “afera” završila praktično nerešenim rezultatom. Ipak, DVB-T je inicijalno bio u velikoj prednosti, te je i sasvim očekivano preuzeo primat.
U donjoj tabeli je dat kratak uporedni pregled najpoznatijih DTV sistema i njihovih najvažnijih karakteristika:

Worldwide DTV Systems

–

DVB

ATSC

OpenCable

ISDB

Video compression

MPEG-2

Audio compression

DTS MPEG-1 MPEG-2 Dolby Digital

Dolby Digital

Dolby Digital

MPEG-2 AAC-LC

Terrestrial modulation

COFDM

8-VSB

–

BST-OFDM

Terrestrial channel bandwidth

6, 7, 8 MHz

6 MHz

6 MHz

6, 7, 8 MHz

Cable modulation

QAM

16-VSB

QAM

QAM

Cable channel bandwidth

6, 7, 8 MHz

6 MHz

6 MHz

6, 7, 8 MHz

Satellite modulation

QPSK

QPSK, 8PSK

–

PSK

Svi pomenuti DVB standardi nose zajednički imenitelj u svom nazivu – Digital Video Broadcast – i razlikuje ih samo jedno designaciono slovo (-S, -C, -T, -H). Osim razlike u njihovom načinu prenosa, fizički parametri koji čine ključnu razliku između ovih sistema jesu upotrebljeni sistem modulacije, radni frekventni opseg i širina pojedinačnog kanala.

Digitalna kompresija

Osnovu efikasnosti svakog digitalnog sistema u odnosu na analogni čini kompresija podataka. Video je jedan od najzahtevnijih oblika prenosa informacija zbog ogromne količine podataka koju treba preneti u realnom vremenu. Ukoliko npr. treba ispratiti direktan prenos određenog događaja u rezoluciji 720×576 (PAL DVD) za jedan nekompresovani frejm u boji treba izdvojiti: 720 x 576 x 3 B ~ 1.18 MB, odnosno za jedan sekund prenosa treba obezbediti kapacitet linka od čitavih 29.5 MB/s u idealnom slučaju! Da bi se izbeglo enormno opterećenje sistema, pribegavamo kompresiji, kao nužnom zlu. Jedan od ustoličenih formata kada je kompresija video materijala u pitanju je MPEG-2 standard koji se koristi kod svih gore opisanih DVB sistema. Efikasnim kodiranjem, pomenuti materijal možemo preneti sa svega 0.5-1.0 MB/s, uz skoro neprimetan gubitak kvaliteta na strani korisnika.
Vremenski multipleks

Osim digitalne kompresije, zgodna osobina digitalnog bitstrima je mogućnost multipleksiranja informacija. Umesto da jedan strim kontinualno šaljemo kroz kanal velikog kapaciteta u realnom vremenu, vremenski multipleks (Time Division Multiplex) nam omogućava da više različitih paralelnih strimova (TV programa) delimo na manje pakete i serijski ih jedan za drugim naizmenično šaljemo kroz kanal većeg kapaciteta. Na drugoj strani, prijemnik prihvata pakete tj. kompletan strim iz koga na osnovu sinhronizacionih i adresnih sekvenci rekonstruiše originalne strimove, a prema želji korisnika generiše samo određeni sadržaj. Ovim se postiže višestruka ušteda u sistemu prenosa, a informacija na strani korisnika ima identičan oblik u kojem je i poslata.

DVB-T podržava maksimalni protok transport strima do ~24 Mbit/s za kanal širine 8 MHz. U okviru 24 Mbita možemo spakovati od 4 do 8 TV programa standardne rezolucije (SDTV), 10-12 programa niske rezolucije (LDTV) ili jedan program u punoj 1080p HDTV rezoluciji. Ukoliko primenimo veću gustinu “pakovanja”, žrtvujemo kvalitet prenosa po pojedinačnom kanalu, ali i istovremeno povećavamo efikasnost (stepen iskorišćenja) sistema. Efikasnost ne možemo beskrajno povećavati, jer i kvalitet prenosa figurira na drugoj strani jednačine.
U praksi postoje načela koja diktiraju količinu programa koju možemo spakovati po jednom kanalu. Ukoliko je TV program pretežno statičke prirode (npr. talk-show emisija u studiju sa gostima i sporim promenama u kadru) kanal možemo agresivnije kompresovati bez vidljivog gubitka kvaliteta. Ukoliko je u pitanju sportski prenos (dinamičke scene sa brzim promenama u kadru) 2-3 Mbit/s neće biti dovoljno. Međutim, jedna zgodna osobina digitalnog multipleksa je činjica da paralelni programi ne zahtevaju konstantno veći protok u jedinici vremena, već se ti prohtevi neprekidno smenjuju. Zbog toga se u savremenim distribucionim centrima u kojima se vrši kompresija i pakovanje transport strema (tzv. stepen za digitalizaciju) primenjuje statistički multipleks. U pitanju je složeni algoritam kompresije koji posebno analizira strimove koji ulaze u koder i određuje njihov individualni bitrejt tako da (1) ukupni protok u kanalu uvek bude konstatan (maksimalno iskorišćen), (2) veći bitrejt se dinamički dodeljuje programu sa većim prohtevom (komplikovanijim scenama).
Dodatna ušteda se može postići pomenutim snižavanjem rezolucije (statičke emisije ne zahtevaju istu količinu detalja kao filmovi, sportski događaji i sl.) i u tom smislu DVB sistemi podržavaju praktično proizvoljne rezolucije sve dok se poštuje maksimalni protok. U praksi se, međutim, uglavnom primenjuju standardizovane vrednosti sve do 1920×1080 (HDTV).

Izbor modulacije
Iz uporedne tabele možemo videti da DVB-S standard koristi QPSK modulaciju (Quadrature Phase Shift Keying). QPSK modulacija predstavlja faznu modulaciju uz pomoć 2 bita koji formiraju tzv. simbole (kombinacija 2 bita formira 4 različita stanja) čiji su signali međusobno fazno pomereni za 90 stepeni (otud i naziv Quadrature). Ova modulacija se često predstavlja uz pomoć koordinatnog sistema sa 4 stanja raspoređenih u 4 kvadranta. Širina kanala na strani transpondera iznosi između 24 i 72 MHz tj. najčešće 24 i 36 MHz, koji obezbeđuju protok od 27 i 40.4 Mbit/s po kanalu, respektivno.
DVB-C standard, obzirom na znatno povoljniju sredinu prostiranja (optički i koaksijalni kabl), koristi QAM modulaciju (Quadrature Amplitude Modulation) i obezbeđuje veliki protok po jednom kanalu (preko 50 Mbit/s). U zavisnosti od broja bita koji formiraju jedan simbol, QAM modulaciju označavamo sa 16-QAM, 64-QAM, 128-QAM, 256-QAM itd. 16-QAM modulacija koristi 4 bita (16 različitih simbola), 64-QAM modulacija koristi 6 bita (64 simbola), 256-QAM modulacija koristi 8 bita itd. Dakle, korišćenjem modulacije višeg reda jedan simbol može zameniti više bita i time preneti veću količinu informacija kroz fiksni propusni opseg (slično modemu koji kroz telefonsku paricu sa fiksnim propusnim opsegom postiže veće protoke uz pomoć tonske modulacije). Međutim, razlika između stanja dva susedna simbola kod modulacija višeg reda postaje manja i zahteva složeniju kontrolu i korekciju grešaka na strani prijemnika (usled nepovoljnijeg odnosa signal/šum) što automatski znači – složeniji prijemnik. Obzirom da prenos TV programa nije previše kritičan, u kablovskim DVB-C sistemima se najčešće koriste 64-QAM i 256-QAM modulacije, mada se mogu koristiti i 32-QAM i 128-QAM varijante.
DVB-T standard inkorporira znatno složeniji COFDM (Coded Orthogonal Frequency Division Multiplex) postupak multipleksiranja i modulisanja signala kojim se postiže velika otpornost na interferenciju, refleksije i gubitke paketa koji se neminovno javljaju duž najrigoroznijeg mogućeg načina prenosa – vazdušnu sredinu. Cela ideja se sastoji u tome da umesto glavnog nosioca koji je modulisan osnovnim signalom i koji zahteva veliki protok i energiju, upotrebimo konvencionalni frekvencijski multipleks (“FDM” u nazivu) i veliki broj manjih pod-nosioca (sub-carriers) ravnomerno raspoređenih duž dodeljenog kanala. Umesto jednog signala na centralnoj učestanosti sa velikom energijom, DVB-T COFDM signal ima karakteristiku “šuma” konstantne energije manjeg intenziteta koji se prostire duž definisanog kanala čime se postiže znatno bolja iskorišćenost frekventnog opsega. “C” u COFDM nazivu potiče od “coded” i označava upotrebu FEC (Forward Error Correction) Reed-Solomon/Viterbi algoritma za korkeciju grešaka.
Koju modulaciju odabrati? To prvenstveno zavisi od željenih osobina i načina projektovanja DVB-T sistema. QPSK modulacija je najjednostavnija, poseduje veliku otpornost na greške, izaziva najmanje smetnje na susedni analogni kanal (značajno kod sistema u tranziciji) i omogućava veliku pokrivenost sa jednim predajnikom. Na drugoj strani, modulacija višeg reda poput 64-QAM u većoj meri ometa susedni analogni kanal, zahteva složeniji FEC algoritam, poseduje manju pokrivenost sa jednog predajnika, ali i efikasniju iskorišćenost kanala.
Širina kanala kod DVB-T sistema može iznositi 6, 7 ili 8 MHz, a za modulaciju pod-nosioca se mogu koristiti QPSK, 16-QAM ili 64-QAM modulacije. Broj pod-nosioca može iznositi 2048 (tzv. 2K môd) ili 8192 (tzv. 8K môd). 2K môd se primenjuje kod sistema sa jednim predajnikom i kod manjih SFN mreža (Single Frequency Network). Prednost 2K režima dolazi do izražaja kod prijemnika u pokretu, gde zbog većeg razmaka između COFDM pod-nosioca postoji veća tolerancija na prijem eho signala nastalog usled Doplerovog efekta. 8K môd se koristi kod složenijih sistema i većih SFN mreža. Prednost ovog režima je u većem trajanju simbola što omogućava veću otpornost na pomenute multi-path refleksije (snažne refleksije signala iz više različitih smerova). Izbor 2K ili 8K moda nema uticaja na sam kapacitet kanala, ali predstavlja kompromis prilikom projektovanja mreže.

Antene uzvraćaju udarac…
Posebni sistem razvijen za prenos radio-programa u digitalnom obliku predstavlja DAB (Digital Audio Broadcast), standard koga promoviše World DAB Forum. Identično DVB-T sistemu, T-DAB koristi digitalnu kompresiju audio sadržaja (MPEG-2 Layer II) i prenos modulisanog signala do prijemnika kroz etar, s tom razlikom što je ovaj sistem u startu projektovan za prenosne uređaje u pokretu. Jedan od prvih komercijalnih implementacija ovog sistema sproveo je Britanski radio BBC. Obzirom da se preko jednog nosioca može preneti više nezavisnih strimova (programa), vremenom se pristupilo dodatnom snižavanju bitrejta (sa 224-256 na 128-160 kbps) radi povećanja kapaciteta kanala i efikasnosti sistema, što je prema brojnim slušaocima rezultovalo neprihvatljivo niskim kvalitetom zvuka u odnosu na analogni FM (efekat MP2 kompresije pri ovim bitrejtima postaje primetan, za razliku od MP3). U međuvremenu, istraživanja su pokazala da se i DVB-T sa velikim uspehom može koristiti za prenos audio sadržaja čak i kod mobilnih uređaja do određene granice (u početku su bile neophodne dve antene radi fazne detekcije i usklađivanje kašnjenja), ali je usavršavanjem DVB-H sistema (koji je izveden iz DVB-T) omogućeno da i budući DVB-T sistemi mogu opsluživati prenos audio-sadržaja ukoliko se ovi faktori uzmu u obzir prilikom projektovanja. Ovo je i jedan od razloga zbog čega se T-DAB danas potpuno zapostavlja od strane pojedinih zemalja u korist DVB-T sistema, a prednost je što DVB-T strimovi obično poseduju i veći bitrejt (veći kvalitet), jer u osnovi koriste istu kompresiju, ali veći kapacitet kanala.
Kako bi i T-DAB ostao u igri, preduzeti su koraci kako bi se predupredili problemi niskog bitrejta i kapaciteta kanala. WorldDAB organizacija je ove godine konačno pristupila usvajanju DAB2 (DAB+) standarda nove generacije koji će omogućiti upotrebu efikasnije HE AAC kompresije (High Efficiency Advanced Audio Coding). Na žalost, adaptacija u razvijenim zemljama neće teći tako glatko zbog rasprostranjenog broja prijemnika koji ne poseduju podršku za HE AAC kodek, ali se u zemljama u razvoju po pravilu implementira novi DAB standard. Prednost “digitalnog radija” u normalnim uslovima ne pati od boljki analognog sistema prenosa (manja osetljivost na interferencije, refleksije, odsustvo šuma i bolja stereo separacija), ali ne treba izgubiti iz vida i činjenicu da je reč o kompresovanom audio formatu.
Pregled dostupnih DVB-T kanala i aktivnih predajnika u Srbiji

DVB-T u Srbiji (2006)

TV stanica

Osnovni parametri

Snaga predajnika

Lokacija predajnika

RTS

UHF 27. kanal (522.0 MHz) Channel Bandwidth: 8 MHz COFDM FFT 8K MPEG-2 RTS 1 (5 Mbit/s) RTS 2 (5 Mbit/s) RTS 3 (5 Mbit/s) TV Avala (4 Mbit/s)

400 W

Avala

RTS

UHF 31. kanal (554.0 MHz) Channel Bandwidth: 8 MHz COFDM FFT 8K MPEG-2 RTS1 5 Mbit/s RTS2 5 Mbit/s RTS3 5 Mbit/s TV Avala 4 Mbit/s

150 W

Iriški Venac

TV 5 Niš

UHF 21. kanal (474.0 MHz) Channel Bandwidth: 8 MHz COFDM FFT 8K 4 Mbit/s + 4 Mbit/s

50 W

Zemun

TV Stankom

Zona pokrivanja DVB-T predajnika na Avali (RTS)

Zona pokrivanja DVB-T predajnika na Iriškom Vencu (RTS)

Kratak pregled osobina DVB-T sistema – podrška LDTV, SDTV, EDTV i HDTV formata – mogućnost simultanog prenosa SDTV i HDTV verzije programa – kroz 1 kanal se mogu preneti do 8 SDTV, 1 HDTV ili kombinacija nekoliko SDTV i Radio strimova – zahvaljujući digitalnoj kompresiji višestruko efikasnija iskorišćenost raspoloživog frekventnog opsega – COFDM modulacija obezbeđuje izuzetnu otpornost signala na smetnje, lokalne refleksije i interferenciju – mogućnost emitera da u okviru istog kanala emituje različite uglove prenosa (npr. strimovi različito pozicioniranih kamera) – predajnik za identično polje pokrivenosti zahteva višestruko manju snagu u odnosu na analogni – jednostavnija mreža predajnika za pokrivanje iste teritorije za posledicu ima smanjenje utrošene i izračene energije – uzevši prethodne tačke u obzir, mreža DVB-T predajnika omogućava znatno homogeniji kvalitet prijema – zvuk visokog kvaliteta (Dolby Digital, DTS) – interaktivni servisi, dvosmerna komunikacija, EPG (Electronic Programming Guide) servis – efikasnije i kvalitetnije kodiranje otvara mogućnost implementacije PayTV (Conditional Access) sistema
Bliska, a daleka budućnost…
Zakonska regulativa, (re)organizacija sistema poslovanja, novi servisi… sve ono što nas očekuje u narednom periodu kao neminovni korak pre finalne implementacije DVB-T sistema na našim prostorima. Iako smo od toga dana još uvek daleko, ovo je pravi trenutak da se upoznamo sa mogućnostima nove tehnologije i hardverom koji nam je već sad dostupan na tom polju.

PixelView PlayTV500 USB DVB-T – Dizajn, pakovanje & specifikacija

Prolink PlayTV 500USB modelu pripala je čast kao prvom predstavniku nove generacije eksternih DVB-T tjunera kojima ćemo se u buduće sve više baviti. Ukoliko ste ispratili naš raniji test PlayTV400USB serije u kojem smo obradili analogni eksterni USB model, već znate da je kompanija Prolink izuzetno aktivna u ovom multimedijalnom PC segmentu. Nova tehnologija po nekom nepisanom pravilu za sobom povlači i visoku cenu, ali je u ovom slučaju to zlatno pravilo u potpunosti narušeno. DVB-T tjuneri se cenovno gotovo uopšte ne razlikuju u odnosu na svoje analogne predstavnike, iako je njihov unutrašnji dizajn za nijansu složeniji.
Nakon nekoliko testiranih proizvoda ovog proizvođača, uočava se određeni patern koji postaje prepoznatljivi ‘trejdmark’, koji ni ovoga puta nije izostao. U tipičnom Prolink pakovanju smešten je eksterni DVB-T TV Box namenjen prvenstveno notebook računarima, ali koji fantastično može služiti i kod stacionarnih desktop varijanti. Ono što nam je odmah privuklo pažnju kod ovog modela jeste izuzetno kvalitetna izrada.

TV Box je skoro u potpunosti izrađen od metala, sa malim brojem neophodnih plastičnih detalja, čije kućište odaje utisak velike izdržljivosti. U minimalističkom stilu, na poleđini je smešten mini USB konektor (preko koga se uređaj i napaja) i F-konektor za spoljnu antenu, a na prednjoj strani je iza plastične maske sa ugraviranim DVB logom smešten IR senzor za daljinski upravljač.

Prateći elementi PlayTV500 USB paketa su skoro identični analognom PlayTV400 USB modelu. Uz standardni instalacioni vodič i kratko štampano uputstvo (na disku postoji i PDF verzija), prisutni su i CD sa drajverima i matičnom aplikacijom, kao i standardni (potpuno identični) slim-type daljinski upravljač. Autor ovih redova je u početku posedovao averziju prema ovim tipovima upravljača, ali je tek nedavno shvatio da mu se, zapravo, sve više dopadaju.
Daljinski upravljač je solidnog dometa, mada je često neophodno usmeriti daljinac ka TV Boxu. Nakon kraćeg perioda privikavanja, ovaj daljinac je sasvim upotrebljiv i pri tom veoma elegantan (da ne govorimo o faktoru oduševljenja kada se hvalite pred svojim poznanicima). Sve važnije komande koje podržava matična aplikacija (osim teleteksta) možete kontrolisati uz pomoć ovog mališana.

Ipak, jedan detalj je različit – priložena minijaturna DVB-T antena. Ova antena je verovatno namenjena korisnicima koji na krovu svoje zgrade ili kuće poseduju DVB-T TV predajnik, jer se u urbanim sredinama sa velikim EM zagađenjem ništa ne može uhvatiti. Dakle, na ovu antenu u startu zaboravite, mada, moramo priznati, može poslužiti kao neobični ukras. 😉
PixelView PlayTV500USB DVB-T

Tuner Input

75 ohm F-Type Antenna DVB-T Protocol (300 744 ETSI)

Scanning Range

VHF: 174-230 MHz UHF: 470-862 MHz

Channel Bandwidth

6, 7, 8 MHz

FFT

2K, 8K, Auto

FM Tuner

(DVB-T)

Bus

USB 2.0 Hi-Speed

Max. Resolution

1080i HDTV

Remote Controller

33 keys

D x H x W

111 x 78 x 25 mm

Cena

~ 60 €

PixelView PlayTV500 USB DVB-T – Software
Instalacija drajvera i softvera teče uobičajenim tokom kada su Prolink TV kartice u pitanju, što znači da se manje neprijatnosti i problemi podrazumevaju. Nakon priključivanja TV Boxa i pokretanja autorun menija, iz ponuđene liste birate opciju za automatizovanu instalaciju drajvera & softvera USB modela. Međutim, dešavalo nam se da prilikom nekoliko uzastopnih startovanja autorun menija ne budu uvek ponuđene sve opcije za instalaciju, tačnije, od svih opcija je često bila ponuđena samo DirectX instalacija. U tom slučaju preporučujemo manuelnu instalaciju drajvera uz pomoć Windows HW wizarda, a pošto se na disku ionako nalaze samo drajveri za PlayTV500USB TV Box, kao i njegova matična DTV aplikacija, apsolutno ne možete pogrešiti u postupku. Ni ovoga puta drajveri ne poseduju WHQL sertifikat.

DTV aplikacija se instalira u nekoliko koraka i nakon restarta sistema sve je spremno za rad.

Izgled DTV aplikacije je standardnog “Intervideo WinDVD” tipa, što uopšte nije loše na prvi pogled. Aplikacija podržava i različite skinove, mada nismo imali uspeha u pronalaženju novih – što na instalacionom disku, što na internetu. Moramo priznati da aplikacija apsolutno savršeno sarađuje sa hardverom, startovanje i promena kanala su razumno brze, nema ‘zaglupljivanja’ i zaista postoji neki inicijalni osećaj da je “sve na svom mestu” i da funkcioniše besprekorno.
Softver poseduje implementirani merač jačine (RF Power) i kvaliteta (RF Quality) signala koji verovatno sarađuje sa hardverom na osnovu kojih možete proceniti da li je vaša antena dobro pozicionirana. Za kvalitetan prijem je neophodno da RF Quality bude što je moguće veći (prijem smo imali i sa svega 3-4 crvene kockice), dok je RF Power često varirao, čak i nakon uzastopnih restartovanja DTV-a, tako da je njegov uticaj verovatno manje kritičan. Kod DVB-T prijemnika je dovoljna jačina signala koja “otključava” prijemnik (prag detekcije) da bi ste imali odgovarajuću sliku bez prekida, u suprotnom se u desnom uglu glavnog prozora ispisuje Low Signal poruka.

U našem testu smo koristili standardnu logaritamsku antenu (15 elemenata) bez bilo kakvog aktivnog pojačala; uz povoljnu refleksiju uspeli smo ‘uhvatiti’ signal oba DVB-T predajnika. Poželjno je da antena bude pozicionirana na krovu kuće ili zgrade, ili makar na prozoru uz eksperimentalno utvrđivanje povoljne lokacije, a sve zavisi od vaše lokacije i udaljenosti od predajnika. Prednost COFDM sistema je upravo u tome što za kvalitetan prijem možete iskoristiti povoljne refleksije zidova kuća ili susednih zgrada ukoliko ne postoji direktna optička vidljivost između prijemne antene i predajnika, bez bojazni za pojavom ‘dvostrukih slika’ (princip koji smo iskoristili u našem slučaju).

Analogno vs. Digitalno

Opcije DTV aplikacije su sasvim korektne, ali nam se posebno dopala Scan Channel sekcija. Iako u listi ponuđenih zemalja nema naše zemlje, prilikom skeniranja možete odabrati neku od zemalja iz okruženja (obzirom da se u većini Evropskih zemalja koriste identični parametri za širinu kanala, broj FFT nosioca i standardni opseg VHF/UHF frekvencija). Ipak, u tom slučaju treba obratiti pažnju na zemlje koje ne koriste VHF opseg (poput Italije), tako da se prilikom predefinisanog skeniranja VHF opseg izostavlja. No, u ovom trenutku ionako ni jedna domaća TV stanica ne emituje DVB-T program u VHF opsegu…
Pozitivna strana DTV softvera je što ukoliko znate tačne frekvencije predajnika, možete i manuelno skenirati pojedinačni kanal ili uneti proizvoljni opseg frekvencija i podesiti Channel Bandwidth/FFT Size parametare, što će ubrzati postupak ‘pecanja’ signala. Svi programi u okviru transport streama se automatski identifikuju i sortiraju u desnoj tabeli uz pomoć PID-a (Packet IDentifier), tako da nema potrebe za ručnim preimenovanjem.

Autora ovih redova je zaista teško impresionirati ‘generičkim’ softverom koji se obično isporučuje uz proizvode ovog tipa, ali ovoga puta se mora priznati da DTV aplikacija deluje izuzetno ‘user friendly’ i ono što je najvažnije – sasvim korektno obavlja svoj zadatak. Odmah po instalaciji softvera, u My Documents folderu se kreira DTV folder sa dva pod-foldera: Capture i Table. Nakon skeniranja kanala, DTV softver će Vam automatski ponuditi da sačuvate .tbl fajl sa listom raspoloživih kanala kao bekap, tako da skeniranje ne morate obavljati iznova (npr. prilikom reinstalacije sistema). Tome upravo i služi Table folder. U Capture folderu se smeštaju svi snimljeni sadržaji (Snapshot & Program Stream) sa automatskim indeksiranjem kreiranih fajlova (naziv-kanala_vreme-snimanja).

Kada smo već kod snimanja, DTV snima samo onaj TV program (obratite pažnju da ne koristimo izraz ‘TV kanal’ kako bismo izbegli konfuziju) koji se trenutno prati, dakle Program Stream. Postoje softverska rešenja koja su u mogućnosti da snimaju Transport Stream tj. sve programe u okviru jednog kanala, koji je naknadno potrebno demultipleksirati na pojedinačne programe. Međutim, prednost ovog sistema je što se praktično odmah dobija gotov MPEG 2 fajl. Snimljene fajlove možete odmah pogledati, obzirom na to da DTV može služiti i kao MPEG 2 plejer, tako da vam drugi programi tog tipa nisu potrebni.
Preko tastera G na tastaturi (ili odgovarajućeg tastera na daljincu) možete grebovati pojedinačni frejm, a tasterom R (Record) startujete ‘snimanje’ programa. Snimanje je u ovom slučaju prosto preusmeravanje PS-a (Program Stream-a) na Vaš hard-disk, obzirom da je reč o čistom MPEG 2 video formatu. Zauzeće procesora prilikom snimanja je gotovo identično kao i tokom gledanja (oko 20% na savremenim računarima). Postoji i jednostavna lista raspoloživih TV/FM/Favorites programa:

DTV podržava i EPG (Electronic Program Guide) koji se još uvek ne koristi u našoj zemlji.

Podržana je i funkcija Teletexta koji se otvara u novom prozoru (nezavisno od glavnog prozora sa programom) fiksne veličine. Uz pomoć P +/- tastera vršite skok stranice za +/-1, sa F +/- za +/-10, a sa M tasterima za +/-100. Deluje kao bespotrebno komplikovanje, ali se u suštini brzo naviknete. Stranice se otvaraju gotovo trenutno, a jedini nedostatak po našem mišljenju je odsustvo opcije za Snapshot (mada se može koristiti Alt+Print Screen).

PixelView PlayTV500 USB DVB-T – Galerija
JPEG

MPEG 2

RTS 1 720×576 (11.5 MB)

RTS 2 704×576 (2.64 MB)

TV STANKOM 720×576 (2.42 MB)

PixelView PlayTV300 DVB-T – Dizajn, pakovanje & specifikacija
Drugi model koji prikazujemo u ovom testu nosi oznaku PlayTV 300 DVB-T i predstavlja klasičnu PCI varijantu namenjenu desktop računarima. Kako kaže reklama na kutiji, ovo je najmanja DVB-T kartica u PCI formatu na svetu.

Kartica koristi tradicionalni diskretni tjuner ispod kojeg se nalazi i DVB-T Channel Decoder čip u kome se vrši COFDM demodulacija i FEC korekcija DVB-T signala (na žalost, zbog oklopljenog tjunera ne možemo videti koji je čip upotrebljen, po pretpostavci, verovatno iz Conexant serije). Demodulisani TS (Transport Stream) se preusmerava do standardnog Conexant broadcast dekodera u kome se vrši DMA bus-mastering. CX-23883-39 služi i za digitalizaciju analognih S-video/Composite signala uz pomoć 10-bitnog A/D video konvertora.

Kako je u pitanju Low-Profile kartica, priložen je i odgovarajući nosač za SFF kućišta. Pored standardnog instalacionog diska, uz karticu se dobija i IR risiver (priključuje se na samu karticu), kao i YC/CVBS adapter.
Na početku smo rekli kako Prolink tvrdi da je ovo najmanja DVB-T kartica u PCI izvedbi. S druge strane, daljinski upravljač koji dolazi uz nju se komotno može takmičiti za titulu najvećeg upravljača koji je ikada došao uz bilo koju PC TV kartu. Daljinski upravljač je dugačak 235 mm i veći je u odnosu na brojne upravljače koji dolaze uz TV aparate. Pravog je Media Center tipa, što znači da osim kontrolisanja matičnog softvera može služiti i za pristup drugim multimedijalnim sadržajima na računaru, ali o tome nešto kasnije.

PixelView PlayTV300 DVB-T

Tuner Input

75 ohm F-Type Antenna DVB-T Protocol (300 744 ETSI)

Video Input

S-Video & Composite (adapter)

FM Tuner

(DVB-T)

Interface

PCI

Remote Controller

43 keys

A/V Decoder

Conexant CX-23883-39

Cena

~ 50 €

PixelView PlayTV300 DVB-T – Software
Stižemo i do instalacije softvera. Nakon montaže kartice u prvi slobodan PCI slot i po ubacivanju instalacionog diska, startuje se poznati PixelView autorun meni. Ovoga puta nismo imali problema sa autorun menijem, ali voleli bismo da je upravo bilo suprotno. Zbog čega, ispratite u narednom tekstu…

Instalacija drajvera je potrajala, obzirom da ni ovoga puta nema WHQL sertifikata, a Windows pri instalaciji svake komponente prikazuje novo upozorenje…

Nakon instalacije drajvera, na red je došao i softver i tu počinje zabava. Kao matična aplikacija odabran je proizvod kompanije Genesis Digital Innovations (GDI) pod nazivom BlackGold Media Center. U pitanju je svojevrsni univerzalni media-center softver kome je praćenje i snimanje programa tek sporedna stvar. Softver nakon unošenja priloženog serijskog broja zahteva i online registraciju (ili nudi ‘request trial’ opciju), što je po našem skromnom mišljenju potpuno bespotrebno. Ali, kao što možete videti sa donjih slika, ni jedan od ova dva metoda registracije nije dao pozitivne rezultate.

Zaista bespotrebna frustracija još na početku testa, no, nakon instalacije i restarta sistema softver je naizgled najnormalnije radio i bez registracije.
BlackGold je podeljen na 3 sekcije: TV, FM i Remote. Na desktopu smo startovali BlackGold TV ikonicu i dočekao nas je Auto Tuning Wizard:

Na listi zemalja se nalazi i Serbia & Montenegro. Odlično, odabrali smo ponuđenu zemlju (zaista ne znamo šta bi se dogodilo da nas nije bilo na listi…), pokrenuli smo skeniranje kanala i čekali. Sa identičnim antenskim setapom (izvorom signala), PlayTV300 DVB-T je u saradnji sa BlackGold TV softverom u prvom krugu skeniranja pronašao samo TV Stankom & TV5, bez RTS kanala. U drugom krugu se desila obrnuta situacija, detektovani su RTS programi, ali nije bilo Stankoma i TV5. Signal je bio nestabilniji, sa povremenim prekidima i seckanjem u slici i tonu. U glavnom, kartica je dosta slabije hvatala DVB-T signal u odnosu na eksterni model, čemu sigurno doprinose i smetnje koje potiču unutar desktop računara.

BlackGold TV nije naročito bogat opcijama, tačnije, izbor pojedinih opcija je ekstremno pojednostavljen. Ne postoji mogućnost naprednijeg skeniranja kanala, dok se kvalitet snimanja može podešavati isključivo u tri predefinisana nivoa (koji se zasigurno odnosi na analogni izvor).
Ipak, ono što nam je zasmetalo je izuzetno nestabilna i spora promena kanala. Dešavalo nam se čak da kanal uopšte ne možemo promeniti sve dok ne restartujemo aplikaciju! Kada po novom startovanju aplikacije ugledamo željeni kanal sve je u redu, ali ako ponovo poželimo da se vratimo na prethodni – sledi novi restart i tako u krug. Zaista, došli smo u situaciju da smo prosto poželeli problematični autorun meni sa početka priče, a da je sve ostalo teklo kao po loju…

Na žalost, to se nije dogodilo. Kao što možete videti sa donje slike, od snimanja jednostavno nije bilo ništa – aplikacija je odbijala da startuje snimanje, verovatno zbog nedovršene aktivacije sa početka priče. Prolink je ovoga puta napravio apsolutni kiks u izboru pratećeg softvera za svoj (sasvim sigurno) solidan hardver. Aplikacija koja zahteva online registraciju, a da pri tom gotovo uopšte i ne sarađuje sa uparenim hardverom se teško može nečime opravdati.

Ukoliko se prisetimo našeg testa PlayTV Pro Ultra analognog PCI modela, sa dotičnom karticom se isporučivao i GDI BlackGold Teletext softver koji uopšte nije sarađivao sa dotičnim hardverom. Ovoga puta se ponovio incident, što nam potvrđuje kvalitet softverskih rešenja kompanije GDI…

Međutim, da sve ipak ne bude toliko crno, jedina aplikacija koja je zapravo vredna pomena je BlackGold Remote softver koji vam omogućava rekonfigurisanje priloženog mega-daljinca prema sopstvenoj potrebi. Zamerka koju ovde upućujemo je totalno neodgovarajuća slika daljinca u prozoru za editovanje tastera! Možete odabrati presete nekoliko najpoznatijih aplikacija, kreirati nove ili modifikovati postojeće. Na samom daljinskom upravljaču postoji i lupa (zeleni taster) koji na desktopu pokreće jednostavni i prikladno dizajnirani media-center meni sa izborom muzičkih, video i ostalih multimedijalnih fajlova koje možete startovati iz fotelje, pokretati DVD, CD itd.

Na žalost, teško nam je da poverujemo da će se neko odlučiti za kupovinu ovog modela zbog ove pogodnosti, obzirom da je osnovni hardver prilično neupotrebljiv sa priloženim matičnim softverom. Naravno, uvek preostaje mogućnost traganja za 3rd party rešenjem, ali kako su DVB-T kartice još uvek nedovoljno zastupljene, podrška se svodi na svega nekoliko programa…

[R]evolucija

Nakon našeg prvog testa DVB-T kartica, sasvim je sigurno da era digitalne televizije donosi veliki napredak. Iako se na preciznom računarskom monitoru lako primete svi nedostaci u slici i sama posledica kompresije (mpeg artefakti), digitalni signal je ipak neuporedivo bolji u odnosu na analogni, koji pati od mnogobrojnih boljki (a najuočljiviji i najozbiljniji je svakako šum). Treba imati u vidu i to da smo analogni vs. digitalni signal poredili sa kvalitetnom analognom kablovskom TV. Kada bismo to isto učinili sa običnom antenom, analogni signal ne bi imao apsolutno nikakve šanse i situacija bi bila daleko izraženija u korist novog DVB-T sistema.
PC hardver, na drugoj strani, nije savršen i simptomatično je da se još uvek mogu susresti problemi koji muče i analogni svet. Do takvog zaključka smo prvenstveno došli zahvaljujući internom PlayTV300 DVB-T modelu koga smo ovoga puta testirali (ili preciznije rečeno, pokušali da testiramo). Problematični softver ceo proizvod dovodi u vrlo nezavidan položaj.
Na drugoj strani, moramo priznati da nas je PlayTV500 USB model prijatno iznenadio svojim izgledom i vrlo korektnim softverskim paketom koji korisniku omogućava upravo ono što se od ovakvog uređaja i očekuje. Istina je da ovom modelu nedostaju opcije poput malo komfornije kontrole teleteksta i naprednijeg Schedulera, ali ono što je najbitnije od svega je DTV aplikacija koja savršeno sarađuje sa hardverom i u toku našeg testiranja nismo naišli na bilo kakav problem. Takođe, treba pohvaliti i kvalitetan tjuner sa kojim se uz odgovarajuću spoljnu antenu bez previše muke mogu ‘uhvatiti’ svi trenutno raspoloživi domaći DVB-T signali (pod uslovom da se nalazite u zoni pokrivenosti).

PlayTV 500 USB DVB-T – Benchmark Highly Recommended Award!

Iz gore navedenih razloga, odlučili smo da ovoga puta nagradimo prvi Prolinkov proizvod. DVB-T PlayTV 500 USB modelu dodeljujemo našu prestižnu Highly Recommended nagradu!
Kome će značiti ova nagrada? Ukoliko ste po prirodi radoznalog duha, voljni ste da isprobate nešto novo bez obzira na činjenicu da se ceo sistem nalazi na samom početku razvoja i bez obzira na realni rizik za neuspeh, ovaj model vam topla srca možemo preporučiti kao polaznu osnovu u Vašoj avanturi. Naravno da kupovina solo DVB-T kartice u ovom trenutku nema nikakvog ekonomskog opravdanja, jer je sama tehnologija tek u začetku i tek je par TV kanala u opticaju, ali ako smo se mi iskreno zabavili i ponešto naučili tokom našeg testa, zbog čega to ne biste učinili i Vi? Uređaje za potrebe testa ustupio Kimtec.