Razne podele matičnih ploča

Postoji gotovo neizmeran broj načina na koje možemo podeliti matične ploče. Ovaj članak smo pripremili kako bismo vam skrenuli na pažnju koliko samo kriterijuma postoji, i pripremili vas na vreme za vašu narednu kupovinu. I podsetili vas iz koliko uglova možete da gledate nabavku svoje matične ploče… Prva i osnovna gradacija matičnih ploča koja se pravi, i koja verovatno interesuje najveći broj kupaca, jeste podela po ceni. Ona je povezana sa mogućnostima ploče, čipsetom, platformom, nivoom opremljenosti i dodatne opreme, odnosno bogatstvom paketa, i još nekim parametrima koji su bitni, a koje ćemo sretati i u nastavku teksta. Mi bismo ploče podelili na nižu, srednju i visoku klasu, s tim što je diskutabilno gde bi bile granice. U suštini, sve ispod nekih 70-80 evra je niža klasa, od nekih 80-90 pa do 120-140 evra je srednja klasa, dok su ploče sa cenom od 150 i više evra definitivno visoka klasa. S tim što i tu postoje ekstremi, pa tako imamo ploče čija cena iznosi i po 400 i više evra, ali će se za njih opredeliti korisnici koji tačno znaju šta im treba od takvog proizvoda. Naredna vrsta podele se može izvršiti po brendu. Danas na desktop PC tržištu manje-više imamo situaciju da četiri najveća proizvođača pokrivaju kompletnu ponudu. To su ASUS, Gigabyte, MSI i AsRock. Pri čemu ističemo da su ASUS i Gigabyte dva giganta, koji pokrivaju gro tržišta matičnih ploča. Postoji još nekoliko proizvođača, kao EVGA ili Zotac, ali se radi o firmama koje teško da ćete pronaći u domaćoj ponudi, a pritom su uglavnom usko specijalizovane. Platforma je treća vrsta podele. Verovatno vam je poznato da postoje dva glavna proizvođača x86 procesora, koji prave procesore, ali i prateće čipsetove. To su Intel i AMD. Nekada su se i drugi bavili proizvodnjom čipsetova (Nvidia, ATI, VIA), ali danas su manje-više svi sem vodećeg dvojca izašli iz tog biznisa. Ova podela je usko vezana sa čipsetima, odnosno podelom po čipsetovima, budući da su pojedini čipsetovi namenjeni pojedinim platformama i drugačijim kategorijama. Tako recimo Intel u jednom trenutku nudi X58 za top performanse i entuzijaste kojima treba najbolje od svega, Z87 kao čipset za korisnike kojima trebaju dobre performanse ali ne žele da se razbacuju previše na sve strane, H87 za solidnu srednju i nižu srednju klasu, B85 za poslovne korisnike, i H81 za nižu klasu. Slično se dešava i sa AMD-om. Tu je takođe i podnožje. Kod Intela u poslednje vreme svaka generacija donosi sa sobom svoje podnožje. Kod AMD-a je situacija nešto komplikovanija, budući da AMD u dobroj meri zadržava kompatibilnost unatrag, pa je moguće imati nekoliko podnožja koja su kompatibilna sa jednim procesorom. Uvek dobro pogledajte za koje je podnožje predviđen vaš procesor. Podela po nameni nije baš striktna u domenu matičnih ploča, budući da korisnika ništa ne sprečava da matičnu ploču baziranu na biznis čipsetu koristi u gejming mašini. Stoga je ova podela više sugestivna nego što realno rezultuje korišćenjem na način koji kategorija sugeriše. Imamo matične ploče namenjene entuzijastima, overklokerima, video profesionalcima, kancelarijskim mašinama, igračkim mašinama, za tržište pristupačnih računara i tako dalje. Takođe, podelu po overkloking sposobnostima ne treba zanemariti. Ona je usko vezana za čipset, ali i u takvim okvirima postoje matične ploče koje su raspoloženije za overkloking. Uglavnom ih odlikuje bolje rešen BIOS, raskošnija naponska sekcija, više konektora za hlađenje i tome slično. Opet, ne treba zaboraviti da i ovde nema striktne podele, tako da se može ispostaviti da je neka microATX matična ploča zapravo isti ili čak bolji overkloker od neke ploče koja će sa ponosom istaći oznaku OC. Dimenzije matičnih ploča su raznolike, pa tako imamo dosta varijanti ploča, o čemu smo govorili u posebnom tekstu. Desktop korisnici se najčešće sreću sa ATX i microATX matičnim pločama, a u Home Theater PC računarima i malim integrisanim kompjuterima dosta često srećemo Mini-iTX format matičnih ploča. Ostali formati se ređe koriste na konvencionalnom PC tržištu. Podela na osnovu grafičkih mogućnosti jeste još jedna varijanta podele, usko vezana za čipset i implementaciju PCI Express-a na matičnoj ploči. Ukoliko ploča raspolaže sa više PCIe x16 slotova, u nju se može ubaciti više grafičkih karti. Međutim, sam broj nije sasvim egzaktan indikator sposobnosti, jer je bitno i da li je realizacija ovog segmenta takva da karte mogu koristiti barem 8 PCIe staza (tj. da rade barem kao PCIe x8). Ukoliko se koristi manje od 8 staza, kapacitet sekundarne ili tercijarne kartice može biti žestoko ograničen. Stoga je bolje da dva grafička slota rade kao x16 i/ili x8, nego da imate tri ili četiri slota, od kojih samo jedan može da radi punim kapacitetom, a ostali, recimo, u x4 modu. Audio podsistem je još jedna tačka razlike, premda takođe nije striktna. Mnoge ploče, naročito skuplje, dolaze sa vrlo kvalitetnim audio čipovima implementiranim na matičnu ploču (npr. Creative X-Fi i slično), ali i sa unapređenim audio delom, uključujući i implementaciju dodatne elektronike, specijalnih kondenzatora i slično. U tom smislu, treba znati da postoje ploče koje donose bogatije audio iskustvo u odnosu na konvencionalna rešenja. Ovim smo želeli da obuhvatimo više vrsta podela matičnih ploča, ne toliko zbog toga što smo želeli da ih eksplicitno pobrojimo, koliko da bismo vam ukazali koliko samo postoji uglova iz kojih možete gledati matične ploče. Sve pobrojane stavke treba imati u vidu prilikom odabira matične ploče. Kako ploču pravilno odabrati takođe vam objašnjavamo u srodnom tekstu na ovim stranama. Preporučujemo da, ukoliko ne kupujete gotov računar, dobro proučite sve naše savete.