Benchmark Redakcija
Feđa Drndarski Pre nekoliko meseci na jednom od nasih mnogobrojnih testova VIA KT266A maticnih
ploca, na Benchmark sajtu je testiran Soltekov KT-266A model – Soltek SL75-DRV2.
Radilo se o maticnoj ploci koja je pobrala veoma pozitivne kritike, u prvom
redu zahvaljujuci odlicnim performansama, uporedivim cak i sa najbrzim plocama
iz klase – ABIT-ovom KR7A i ASUS A7V-266E. Poseban kuriozitet je predstavljala
izvanredna cena, daleko niza od pomenutih modela. Do tada na nasem trzistu mozda
zapostavljen, Soltek se sada moze pohvaliti veoma dobrom prodjom na trzistu.
Bez obzira sto je zastupnik Soltekovih proizvoda iz Novog Sada, zahvaljujuci
odlicnoj organizovanosti domaceg distributera, Soltekovi proizvodi su dostupni
i na beogradskom trzistu po veoma povoljnim cenama te zbog toga sticu sve vecu
popularnost.
Odlican odnos cena/performanse je Soltekov adut za ulazak na rang
listu deset najboljih proizvodjaca, a svakako bi trebalo podsetiti i na podatak
da VIA Technologies gaji vise nego dobre odnose sa ovim proizvodjacem. Sada je u nase ruke pristigao i KT333 model ovog proizvodjaca, druga po redu
ploca na nasem testu koja u sebi nosi najnoviji VIA cipset. Vise od svega nas
je zanimalo da li je Soltek u stanju da ponovi svoj odlican “nastup” iz ne tako
daleke proslosti… Izgled, utisci, layout
Soltek SL-75DRV5 dolazi u pakovanju uobicajenom za maticne ploce
ovog proizvodjaca, tipicnom za novije Soltekove modele. Standardno, uz plocu
se dobijaju IDE UDMA i floppy kablovi. Layout je opremljen sa 5-PCI slotova
a tu je naravno i 1 AGP. Stampana ploca u ljubicastoj boji ce se nekome dopasti,
nekome ne, tek nama ostaje da konstatujemo da se Soltek ovim neuobicajenim potezom
odlucio da na jos neki nacin izadje iz uobicajenog klisea.Pomalo je nezgodan
nestandardan polozaj IDE i floppy konektora koji su postavljeni uzduz PCI i
AGP slotova, sto moze u nekim situacijama predstavljati problem pri montazi
konfiguracija.
Soltekov model SL-75DRV5 ima na sebi trosegmentni power switching
modul za filtraciju napona ka procesoru. Slicno resenje sretali smo ranije kod
ABIT-ovih ploca namenjenih AMD procesorima, a Soltek ga primenjuje na modelima
iz serije SL75. Pozitivne strane ovakvog resenja mogu se videti u poboljsanoj
stabilnosti i mogucnosti procesora da radi na visokim radnim ucestanostima.
AMD-ova specifikacija navodi da ce AMD AthlonXP procesori u 0.13 m, na 2 Ghz
zahtevati cak 45 Ampera. Za ovakvu kolicinu struje potrebno je implementirati
jak switching modul.
Abit je sa BD7 modelom namenjen P4 procesorima otvorio novo poglavlje
u konstrukciji ploca, predstavivsi novi 4-phase power switching modul koji je
u stanju da isporuci veliku amperazu imajuci u vidu da ce buduci Intelovi P4
procesori raditi na cak 3 Ghz. Naponsku grupu cine 3 para MosFET tranzistora
i tri zavojnice koji cine 3-phase power switching jedinicu. Sest 2200 µF 6V
kondenzatora, marke GSC obezbedjuju stabilnu filtraciju napona ka procesoru,
sto se direktno odrazava na stabilnost pri overclocku i pri velikim opterecenjima
i temperaturama. Ispred power switching modula nalaze se tri 1500 µF 16v elektrolita
koji filtriraju ulazni napon. Kolo za regulaciju napona na procesoru je vec
vidjeni HiP6301 za koji postoji jednostavan nacin da se modifikuje i time poveca
napon na proocesoru preko 1.85v. Programabilni klok generator ICS9428 BF identican
je kao na Microstarovom KT3 Ultra modelu i dozvoljava promenu PCI mnozioca na
1/5 i 1/6.
Oprema koja dolazi uz plocu je standardna, a pravi kuriozitet
je poklon overklokerima – temperaturna dioda za graficku karticu ili bilo koji
drugi uredjaj kome zelite da merite temperaturu. Nekada je i Microstar uz svoje
ploce u pakovanju davao ovakve stvarcice. Pogledamo li dalje po ploci videcemo
da je Soltek upotrebio mnostvo dip-prekidaca.
Celokupni sistemski parametri se mogu podesavati preko dip-switcheva,
ali i naravno iz BIOS-a. Kao zamerku bi naveo da je promenu multiplikatora nemoguce
menjati iz BIOS-a, kao i promenu voltaze na memoriji. Najveci hendikep je sto
je promena voltaze na memoriji VDIMM ogranicena na maksimalnih 2.7 v sto moze
da bude nedovoljno za neke module koje bi ste zeleli da naterate da rade na
agresivnijim setovanjima na 166 Mhz. To sve nije bio neki veliki problem da
se PC2100 KingMax memorija natera da radi na 166 Mhz CL2 sa CAS2 setovanjima
i time Soltekov model po performansama za dlaku pobedi konkurenciju.
Overkloking i BIOS BIOS je opremljen standardnim opcijama koje se srecu kod vecine maticnih ploca
i cuvenim Soltekovim specijalitetom – Red Storm Overclocking. Ova funkcija u
BIOS-u bi trebala da odredi na kolikoj maksimalnoj magistrali moze Vas procesor
da radi i to na taj nacin sto automatski overklokuje u koracima od po 1 Mhz.
Nije medjutim dozvoljen direktan pristup memorijskim parametrima kao na primer
RAS precharge, RAS to CAS. Umesto ovih opcija postoji memorijsko setovanje kao
Safe, Normal, Fast , Fastest koje bi trebalo da automatski menja SDRAM command
rate i CPU command decode. CAS latency je promenljiv i to na CAS2 i CAS2.5.
Zanimljive su opcije za fino podesavanje tajminga izmedju Northbridge-a, CPU,
PCI, AGP i memorijske magistrale. Slicne opcije, pomalo zbunjujuce sam imao
prilike da vidim kod Abitovog modela KG7 RAID zasnovanog na AMD 760 cipsetu.
Znajuci da je Soltek ovu plocu predvideo za overkloking poduhvate, pokusao sam
da isprobam koliko je SL75 DRV5 u stanju da potera magistralu, za sta koristim
fabricki otkljucan AMD Athlon 1.2 Ghz. Pokusao sam sa Red Storm Overclokingom,
ali sve se zavrsilo na nekih 136 Mhz gde se masina zablokirala i zacrnela ekran!!!
Sledece sto sam pokusao u neverici je da rucno podignem magistralu. Rezultat
je opet bio krajnje porazavajuci i odmah sam posumnjao da BIOS pravi problem
prilikom overklokinga. Slicnih problema je bilo kod nekih Asusovih ploca koje
takodje imaju mogucnost podesenja iz BIOS-a i preko dip prekidaca. Setovanje
preko dip prekidaca na 140 Mhz magistralu rezultovalo je ponovnim “mrtvim” ekranom.
Najverovatnije da je krivac za ovako los overkloking rezultat sam primerak ploce
u ciju sam ispravnost sve vreme sumnjao, mada je na standardnim magistralama
radilo sve kako treba. Prava steta je sto plocu ovako dobrih performansi nisam
uspeo da jos malo “iscedim”.
Performanse koje smo dobili sa ovom plocom su zaista impresivne
i spadaju u rang najbrzih. Kada je uporedimo sa konkurencijom, dolazimo do zakljucka
da je Soltek napravio izrazito brzu plocu koja po svojim karakteristikama izbija
u sam vrh. Rad sa zahtevnim aplikacijama je bio prilicno brz, broj frejmova
u igrama je visok, a komunikacija sa memorijom, grafikom, diskom i procesorom
je na zaista zavidnom nivou. Soltek je ipak postigao blagu prednost u nekim
testovima zahvaljujuci blagom “fabrickom overkloku” – na zalost, ovako nesto
smo videli i na prethodnom modelu a nas takozvani “test istine” to najbolje
potvrdjuje – hvala Mr.Oda…
Test sistem – Windows 2000 SP3
CPU
– AMD Athlon XP 1700+
(11 x 133MHz) – Athlon Tbird 1.2 Ghz -unlocked
Maticne ploce
– Soltek SL-75DRV5,
VIA KT333 – Microstar MS6380 E , KT3 Ultra-ARU, VIA KT333
Memorija
– 2×128 MB PC2100 CL2
KingMax
Video-karta
– Microstar GF4 MX440
64MB DDR
Hard-disk
– MAXTOR Diamond D740X
6L 40 GB ATA133
Hladjenje
– ThermalTake 6Cu+
Power Supply
– 300W Leadman
Pocecemo sa sintetickim testovima koji se oslanjaju na komunikaciju
sa memorijom.
Memory latency – Science Mark – Soltek
Matrix Size (kb.)
4
8
16
32
64
128
256
512
1024
4
3
3
3
3
3
3
3
3
1
8
2
3
2
3
3
3
3
3
3
16
2
2
2
3
3
3
3
3
3
32
2
2
3
3
3
2
3
3
3
65
2
3
3
3
3
3
3
3
3
131
3
4
4
17
24
20
19
19
19
262
3
4
5
17
24
19
20
20
20
524
9
16
33
67
123
153
152
158
164
1048
8
16
33
68
126
155
151
163
168
2097
9
17
33
65
123
162
161
158
167
4194
9
16
33
67
123
152
155
162
175
Memory latency – Science Mark – MSI KT3 Ultra
Matrix Size (kb.)
4
8
16
32
64
128
256
512
1024
4
3
3
2
3
3
3
3
3
1
8
3
2
2
3
3
3
3
3
3
16
2
2
2
3
2
3
3
3
3
32
2
2
3
3
3
3
3
3
3
65
2
3
3
3
3
3
3
3
3
131
3
4
4
18
23
20
19
20
20
262
3
4
5
18
24
20
20
19
19
524
8
15
34
62
113
140
139
142
150
1048
8
15
34
62
113
137
142
140
157
2097
8
16
35
62
115
140
139
146
154
4194
8
15
34
62
116
137
141
146
156
U komunikaciji sa memorijom Soltek je u prednosti. Dobar transfer
i niska latencija u komunikaciji sa memorijom preduslov su dobrih performansi.
U ovoj disciplini SL75 DRV5 se pokazao nesto brzim od MSI KT3 Ultra. Za ovu
prednost moze da zahvali i nesto vecem kloku magistrale…
U komunikaciji sa memorijom Soltek je u prednosti. Dobar transfer
i niska latencija u komunikaciji sa memorijom preduslov su dobrih performansi.
U ovoj disciplini SL75 DRV5 se pokazao brzim od MSI KT3 Ultra. Za ovu prednost
moze da zahvali i nesto vecem kloku magistrale…
Kako imamo obicaj da kazemo: “mrtva trka”…
Komunikacija sa IDE podsistemom iako je ATA133 standard u pitanju,
i dalje ne prevazilazi neprikosnoven Abitov model ni kod Microstarovog, a ni
kod Soltekovog modela. Soltek je ipak nesto brzi od MSI-ja
Soltek ipak nesto malo zaostaje kada dolazi do izrazaja intenzivna
komunikacija sa diskovima.
Zaista impresivno – Soltek je u realnim uslovima “surovo” brza
ploca.
Enkoding je veoma zahtevan po pitanju memorisjkog podsistema, te je Soltek u blagoj
prednosti u odnosu na svoje rivale i to najvise zbog nesto vise magistrale.
3D Mark 2001 nam govori da Soltek ima sasvim solidne AGP performanse,
ali ipak 134 Mhz FSB cini da bude ispred konkurencije.
Sjajni rezultati, kako u D3D, tako i u OpenGL endzinima. Soltekovi inzinjeri su
odradili veoma dobar posao po pitanju performansi. Definitivno, stice se utisak
da je do sada ovo najbrza Socket A ploca
Zahvaljujuci odlicnoj komunikaciji AGP-memorija Soltek predstavlja
odlican izbor za bilo koji workstation sistem, koji bi sluzio za CAD projektovanje,
obradu slike, kao i sistem za igranje zahtevnih 3D igara.
Komentar testa Soltek je ponovo odradio vrlo dobar posao. Nekoliko zamerki na sam dizajn ploce
ipak ne utice na to da se slika o ovom proizvodjacu narusi. Za prilicno povoljnu
svotu novca kupac ove ploce dobija najbrzi SocketA sistem sto je za svaku pohvalu.
Daleko skuplji ABIT jos uvek nema spreman model KX7-133, zasnovan na KT-333
cipsetu, koji bi verujem, zadao lekciju svim ostalim proizvodjacima. Zauzvrat,
za mnogo manje novca dobijate priblizno brzu Soltekovu SL-75DRV5 plocu. Verujem da ce ubuduce Soltek poboljsavati kvalitet komponenti koje se ugradjuju,
ali to svakako moze imati za posledicu povecanu cenu. S’ druge strane gledano,
SL-75DRV5 predstavlja dobar balans solidnog kvaliteta, dobre izrade i dizajna
te sjajnih performansi – sve to po veoma razumnoj ceni. Bez obzira na sve, ploca
ima sve preduslove da bude solidan overkloker, ali izgleda da Benchmark tim
ovog puta nije imao srece sa primerkom koji je stigao na testiranje. Po stranim
sajtovima overkloking rezultat je dostizao bez vecih problema i 166 Mhz FSB.
Ako i ubuduce vecina ploca koje budu stizele imaju toliko jak O.C. potencijal,
onda je SL-75DRV5 preporuka za svakoga, kako za obicne korisnike, tako i za
one koji zele da izvuku maksimum iz svojih komponenti.
Maticnu plocu za potrebe testa ustupio “PIN
Computers“
