Aleksandar Božović
SSD disk je prevalio popriličan put od momenta kada je najavljen kao mala revolucija PC performansi do današnjeg trenutka kada ga posmatramo kao nešto neizostavno u našim računarima. Jednom rečju, SSD disk je postao najznačajnija stavka boljih i unapređenih performansi računara, starijih ili novih, desktop ili notebook – svejedno!
Dotični uređaj minimalnih dimenzija je uticao na skoro sve ključne aspekte rada računara: od samog starta i podizanja operativnog sistema, preko rada u Windows 10 sistemskom okruženju do učitavanja i izvršavanja pojedinih operacija aplikativnog softvera i igara. Najvažnije je da sve ove koristi osećate u realnom radu, a ne samo u vidu boljih specifikacija navedenim u prospektima.
SSD uređaji su i na našem tržištu stekli veliku popularnost. Najpoželjnije marke SSD uređaja su: Samsung, Kingston, Crucial, ADATA, Western Digital itd. Danas smo vam upriličili jedan veliki uporedni test najpopularnijih modela i kako izabrati onaj pravi SSD uređaj koji će najbolje odgovarati vašim radnim potrebama.
Većina običnih tzv “mainstream” SSD modela stiže u vidu 2.5” formata i SATA interfejsa. Oni se povezuju na način kao i dosadašnji hard diskovi. Međutim, brže verzije SSD diskova stižu u vidu M.2 formata svojevrsne interne “kartice” koja se instalira u predviđeni M.2 slot na matičnoj ploči i ne zahteva dodatne kablove za podatke i napajanje energijom. To su ključne razlike kada govorimo o formatu tj obliku u kome se prave SSD uređaji za nas obične korisnike. M.2 slotovi su povezani direktno sa kontrolerom u procesoru (AMD Ryzen) ili čipsetom (Intel). Da bi vam olakšali izbor, ovim testom smo obuhvatili potencijalno najpopularnije kako 2.5” tako i M.2 modele SSD diskova.
Osim formata tj oblika u kome stižu, SSD diksove treba razlikovati i u pogledu interfejsa komunikacije sa računarom. Postoji SATA i NVMe PCIe interfejs. Prvi je sporiji i predstavlja zastarelu zaostavštinu iz doba hard diskova. SATA koristi samo jednu PCI ekspress transportnu putanju za prebacivanje podataka, dok NVMe koristi dve ili četiri, pa mu teorijski, maksimalni transfer može biti 2GB-4GB u sekundi, naspram 600MB/s koliko iznose poslednje tehničke specifikacije SATA 3 interfejsa. Vodite računa da se SATA 3 SSD diskovi prave istovremeno u formi 2.5” i M.2 diskova, dok se brzi NVMe diskovi prave isključivo u M.2 formatu.
Zbog toga treba povesti računa i u koji M.2 slot na matičnoj ploči instalirate odgovarajući M.2 SSD. Pitanje je da li ga uopšte imate jer tek ploče od AMD Ryzen i Intel Skylake generacije i novije, imaju kao standardni deo opreme M.2 slotove. Takođe, treba obartiti pažnju na to da nije svaki M.2 slot SATA kompaibilan, kao i da nemaju svi 4 PCIe komunikacione putanje, neki imaju samo dve zbog ograničenih specifikacija čipsetova. Vodite računa o tome da nisu svi M.2 slotovi povezani na PCI v3.0 putanje koje imaju brže specifikacije već su neki na putanjma sa v2.0 specifikacijama (37% pad performansi pri čitanju velikih, -5% prilikom pisanja velikih datoteka). Sve to u kontekstu postizanja maksimalnog transfera podataka.
Kada pričamo o tipu NAND tj fleš memorije, danas je u ovoj nama interesantnoj klasi, dominantan 3D NAND ili TLC fleš memorija koja čuva 3 bita informacija u jednoj memorijskoj ćeliji. Tek pre nekog vremena u vidu Samsung QVO modela, počela je da se masovnije koristiti i Quad Level Cell (QLC) memorija sa mogućnošću da snimi 4 bita u jednoj mem. ćeliji. Ona rezultira SSD diskovima većeg kapaciteta koji su do sada bili privilegija hard diskova (1TB, 2TB—4TB). SLC i MLC memorija nisu više u upotrebi kada su u pitanju “mainstream” SSD diskovi. Umesto toga se koristi mala količina DRAM memorije koja uz pomoć odgovarajućeg algoritma služi za brzo “keširanje” podataka. Neki budžet modeli (ADATA SU650, WD Green) čak i ne koriste DRAM bafer već isključivo NAND memoriju. Pri tome odvaja deo fleš memorije i pomoću psecijalnog algoritma taj deo glumi bržu “SLC” memoriju izigravajući svojevrsni brzi deo za keširanje podataka, a što ima implikacije na performanse u delu kapaciteta koji je pokriven keširanjem.
Ono što još morate znati jeste da NVMe i SATA diskove ne možete mešati prilikom kreiranja RAID nivoa. Dakle, možete to činiti sa više SATA SSD diskova ili sa dva NVMe kada je potrebno proći određenu proceduru podešavanja u UEFI okruženju. U našem slučaju AMD platforme je potrebno aktivirati UEFI RAIDXpert2 opciju, definisati diskove i kreirati RAID niz, a potom tokom početne sekvence Windows 10 instalacije učitati odgovarajuče drajvere za kontroler u RAID režimu kako bi virtuelni RAID 0 (u našem slučaju) bio “butabilan”. Nešto komplikovanija procedura podešavanja koja vas na kraju nagrađuje prilično dobrim rezultatima. Beležimo dve najveće vrednosti u realnom postupku kopiranja kada smo uparili dva ADATA Gammix S11 Pro SSD-a u RAID0 i postigli 1640 MB/s za čitanje i 1620 MB/s za pisanje podataka. Međutim, ubrzanje nije spektakularno duplo bolje, kako ste mogli očekivati jer praktično jedan 970 EVO Plus dostiže ove vrednosti u “single” režimu!
Prelazimo i na konkretne rezultate testova i šta oni u stvarnosti i realnom živtou znače za običnog, krajnjeg korinsika.Test sistem:
CPU:
AMD Ryzen 7 2700
MB:
ASRock X470 Taichi Ultimate
Cooling:
Cooler Master 280L Nepton
RAM:
2x8GB HyperX Predator RGB DDR4-3200
VGA:
AMD Radeon Vega 64
PSU:
Cooler Master V1200 Platinum
OS:
Windows 10 Pro Build 1809
Driver:
AMD All-in-1 18.50.16.01_WHQL
Display:
ASUS ProArt PA27AC HDR Professional
Performanse:
Windows 10 Start/Shutdown performanse:
[modul]test=873[/modul]
Adobe Premiere Pro performanse:
[modul]test=874[/modul]
Učitavanje METRO Exodus igre:
[modul]test=875[/modul]
I/O Meter performanse:
[modul]test=870[/modul]
Windows 10 FIle Explorer
[modul]test=871[/modul]
Windows 10 sistemske performanse:
[modul]test=872[/modul]
Jedno od ključnih pitanje je jesu li i koliko su zaista u praksi i stvarnosti M.2 NVMe SSD diskovi brži od SATA modela? Za većinu prosečnih korisnika koji se bave običnim svakodnevnim poslovima pokretanja Windows OS-a, programa i igara razlika je mala i skoro neprimetna u realnom radu. Otuda ukoliko se ne bavite intezivnim kopiranjem i prebacivanjem podataka nećete osetiti razliku. Zbog toga je za većinu neopravdana dodatna investicija ili kako većina voli da kaže “bacanje para” za nabavku skupljih M.2 NVMe SSD modela. Razlike ima, ali ona nije tolika kao što je između prelaska sa klasičnog mehaničkog hard diska na SSD tehnologiju.
Oni koji žele da iskoriste svaki % performansi svoje nove platforme, koji rade u zahtevnim profesionalnim aplikacijama sa velikim fajlovima, oni koji prebacuju veliku količinu podataka i kojima je svaka sekunda vremena dragocena, će bez svake sumnje dati prednost M.2 NVMe x4 modelima. Velika propusna moć ove magistrale ciljano ima rezervu zbog nekih sutrašnjih modela i primene naprednijih NAND memorija koje će moći da u potpunosti uposle mogućnosti velike propusne moći PCIe x4 magistrale.
Sa druge strane, primećujemo u poslednje vreme da je tendencija na tržištu po pitanju cena SATA i NVMe modela takva da one teže da se skoro izjednače. Pa ćete bez problema i finanskijskih penala moći da se opredelite za brže modele.
Konačno dolazimo i do preporuke u klasi 2.5” SATA SSD uređaja. U jeftinom segmentu SSD uređaja najbolje je prošao Kingston UV500 zbog ujednačenih performansi u svim oblastima rada. Zaista je jedan pristupačan “allround” radnik. Mnogi sintetički testovi će ga rangirati iza nekih “izvikanih” modela, ali je istina da on u svakodnevnom radu ćuti, trpi i radi bez primedbe. Jedini razlog zašto se nije našao među najboljim 2.5” modelima je blagi pad transfera prilikom kopiranja velikih fajlova, ali je zato vrlo postojan u Windows 10 sistemskom okruženju gde je ostavio iza sebe neke favorizovane modele (WD Blue).
Najbolje se u pogledu performansi pokazao trojac: Samsung 860 EVO, Crucial MX500 i WD Blue. Međutim, Samsung je neopravdano skuplji skoro 30% od Crucial MX500 i WD Blue modela, tako da ispada iz trke za titulu samo zbog faktora cene. Sva tri modela imaju garanciju 5 godina i u vaganju između WD-a i Crucial-a prednost se svodi na to koji ćete dobiti po boljoj ceni. Možda mala prednost ide u korist Crucial MX500 modela zbog boljih bržih nasumičnih čitanja i pisanja podataka, što mu daje prednost u Windows 10 sistemskom radnom okruženju. Oba su izvanredna i sa top karakteristikama za izbor idealnog 2.5” SATA SSD-a.
U klasi NVMe modela podbacio je Crucial koji više liči na neki NVMe x2 SSD kao što je Kingston A1000, a što i sugeriše cena od 70-75€. Takav osećaj nam je zapravo posledica ushićenja u radu sa Crucial MX500 modelom pa smo očekivali da jednako sjajan i neprikosnoven bude Crucial P1 u klasi najbržih NVMe modela, a što svakako nije. Kod njih vrednosti transfera podataka nisu tako maksimalne kao kod top modela poput Samsung 970 EVO Plus i WD Black. Ovaj dvojac se izdvojio kako po vrednostima čitanja tako i upisa, s tim da je definitivni pobednik Samsung 970 EVO Plus sa najboljim vrednostima čitanja i pisanja. Odmah iza njih sledi ADATA Gammix S11/SX8200 Pro koja je sa cenom između ovih najbržih i NVME x2 modela, a upravo je tako i sa performansama.
Ponavljamo, razlike između SATA i NVMe su male i u praksi jedva primetne oku i osećaju običnog korisnika jer bukvalno par sekundi ne prestavlja razliku koju je moguće prosečnom korisniku da primeti pod rukom. Za one probirljivije i zahtevnije, nesumnjivo je izbor M.2 NVMe x4 model.
Razlika između konkretnih modela u istoj klasi je takođe diskutabilno primetna jer je skoro potpuno bespredmetno insistirati na konkretnom modelu u situaciji ograničenog izbora. Hoću da kažem, ukoliko trenutno u prodavncici nema Crucial MX500 modela, slobodno se odlučite za WD Blue ili Kingston UV500 jer nećete nimalo pogrešiti. Performanse su im toliko slične i razlika se svodi uglavnom na lošije performanse prilikom upisa podataka. Mnogi korisnici jedva da će primetiti dotičnu razliku u svakodnevnom radu. Slično važi i prilikom nabavke NVMe modela, ali se ovde kupci vode drugom logikom jer se radi o zahtevnom profilu korisnika koji vodi računa o detaljima i o svakom MB prenetih podataka. Obavezno birajte modele renomiranih marki i izbegavajte modele egzotičnih naziva i nerealno niskih cena. U većini takvih slučajeva sa krije kompromis u vidu loših performansi i zastarele tehnologije.
Nadamo se da smo vam ovim prilogom pojasnili stanje na tržištu SSD diskova i olakšali izbor onog idealnog koji savršeno odgovara vašim potrebama.
