Uticaj PCIe 4.0 na performanse Radeon RX 5500 XT (Video)

Uticaj PCIe 4.0 na performanse Radeon RX 5500 XT (Video)

Nedostatak video memorije na grafickim kartama (4 GB) prilikom igranja na Ultra grafickim detaljima, povlaci penale u performansama. Moderne igre prilikom ucitavanja velikih tekstura u visokoj definiciji, znaju da prepune lokalnu video memoriju pa se aktivira privremena video memorija u delu sistemske RAM memorije i odatle preko PCIe magistrale...

    Sadržaj

      AMD je aktuelizovao problem PCIe specifikacija izlaskom mejnstim gejming modela grafičkih karti sa oznakom RX 5500 XT i to posebno onih sa 4 GB lokalne video memorije. 
       
       
       
      Radeon RX 5500 XT radi u režimu osam aktivnih PCIe v4.0 putanja. Naravno, može da radi i na pločama sa PCIe V3.0 specifikacijama, ali ispostavilo se sporije.  Iako se instalira u fizički PCIe x16, koristi samo 8, a ne 16 komunikacionih putanja kako je to uobičajeno na grafičkim kartama. Međutim u pitanju je PCIe v4.0 standard, veće propusne moći koji može da prenese 2000 MB/s podatka u sekundi u odnosu na 1000 MB/s, koliko može PCIe u 3.0 verziji. 
       
      Obzirom da pomenuta karta pripada jeftinijem cenovnom segmentu, u kome vladaju matične ploče sa starijim PCIe v3.0 standardom kao što su B450 ili Intel B360 modeli, zanimljivo je videti koliki je uticaj pada performansi u slučaju kombinovanja navedene grafičke karte i ploča na bazi ovih čipsetova, sa sporijim PCIe standardom. Dotični problem je posebno aktuelan u verziji jeftinijih Radeon RX 5500 XT modela sa 4GB video memorije.
       
      PCIe4_vs_PCIe3_1s.jpgGde zapravo leži problem? Grafički procesor najbolje performanse isporučuje kada ima dovoljno lokalne video memorije na raspolaganju koja može da mu adekvatno brzo isporuči potrebnu količinu podatka za obradu. Koliko mu je video memorije i podataka potrebno, zavisi na kojoj rezoluciji igrate i detaljnosti grafičkih detalja tj tekstura koje su podešene. Što je rezolucija veća i što su detalji bolje podešeni, to znači više podataka, pa je potrebno više lokalne video memorije gde če se svi ti podaci smestiti kako bi gejmplej bio besprekorno “tečan”.
       
      Obzirom da RX 5500 XT pripada ekonomskoj klasi u scenariju najčešće korišćenih Full HD monitora, do sada je važilo nepisano pravilo da je za igranje u 1920×1080 rezoluciji dovoljno 4 GB VRAM memorije. Čak i pri bolje podešenim grafičkim detaljima, ali to pravilo nije univerzalno, posebno ne važi u slučaju većine novijih FPS igara.
       
       PCIe4_vs_PCIe3_2s.jpg
       
      Dotično pravilo se pre svega može primeniti u grafički manje zahtevnim “e-Sports” igrama i starijim FPS pucačkim igrama. Međutim, novije igre sa radnjom na otvorenom prostoru sa detaljnim teksturama, daleko prevazilaze mogućnosti 4 GB lokalne video memorije. Podataka je toliko da je potrebna veća količina memorije, koja prevazilazi 4 GB “u lokalu”, zbog čega karta angažuje tzv “deljenu” privremenu video memoriju, a koja je neuporedivo sporija od loklane memorije.
       
      Deljena memorija ja zapravo deo sistemskog RAM-a koji služu da se smeste potrebne teksture koje se zatim, prebacuju preko PCIe magistrale u video memoriju i dalju obradu na grafičkom procesoru. Što se koristi više  privremene video memorije, utoliko je veći pad performansi.
       
      PCIe4_vs_PCIe3_3s.jpgTest sistem:

      MB: 

      Gigabyte Aorus X470 Gaming 7 WiFiMSI MEG X570 GODLIKE

      CPU: 

      AMD Ryzen 7 3800X – PBO uključen

      RAM: 

      16GB (2x8GB) HyperX Predator RGB 2933 CL16

      VGA: 

      Sapphire Radeon  RX 5500 XT PULSE 4G

      HDD: 
      Seagate Barracuda ST3000 SATA 6Gbps

      SSD: 
      ADATA Gammix S11 Pro

      Cooler:

      AMD Wraith Prism

      PSU: 
      Cooler Master V1200 Platinum 

      Driver:

      Adrenalin 19.12.2

      OS:
      Windows 10 64-bit ver. 1909

      Rezultati testa:[modul]test=1014[/modul]
       
       Najbolji primer  prethodno opisanih situacija su novije igre kao što su Borederlands 3, Red Dead Redemption 2, ali i naslovi popu Shadow of the Tomb Raider, Division 2 i sličnih koje koriste na “ultra” podešavanjima izuzetno detaljne teksture. Tada nastaje problem usporenja prilikom prebacivanja tekstura iz RAM u VRAM. U tom porocesu donekle pomaže brža PCIe v4.0 standard zbog duplo veće propusne moći, ali treba znati da kada igrate na ultra podešavanjima, učinak bržih transportnih putanja je ograničen, ali vidljiv u vidu većeg prosečnog frejmrejta. Međutim, jedino pravo rešenje u tim slučajevima  je nabavka grafičke karte sa većom količinom VRAM memorije – samo tako ćete postići glatku animacije u navedenim igrama.
       
      Kako sve to izgleda možete videti u našim video primerima i posebno obratite pažnju na donji desni ugao koji u “task menadžeru” prikazuje ukupno zauzeće video memorije, lokalno zauzeće VRAM memorije na samoj grafičkoj karti i zauzeće privremene video memorije koja se deli sa sistemskim RAM-om.
       
       PCIe4_vs_PCIe3_4s.jpg
       
      Prisustvo bržeg PCIe standarda sa 4.0 specifikacijama pomaže u postizanju većeg fps-a, ali ne može da nadoknadi u potpunosti  nedostatak fizičkog prisustva brze video memorije pa će tako u Borderlands 3 primeru animacija i dalje bolno seckati kada se u brzoj akciji pomerate, a GPU brzo učitava mape sa novim teksturama. Situacija je još gora ako “grebujete” video što zahteva dodatno GPU i VRAM angažovanje. Tada mašina bukvalno na trenutak zastane da bi teksture bile učitane u video memoriju, a posledica je nedopustivo veliki lag i seckanje gejmpleja.
       
      Sa druge strane grafički manje zahtevne igre kao što je Fortnite, čak i pri najviše podešenim detaljima u 1080p rezoluciji, ne troši više od 4 GB memorije na samoj grafičkoj karti pa su otuda i vrednosti fps-a značajno veće, a gejmplej bez prekida. 
       
       PCIe4_vs_PCIe3_5s.jpg
       
      Sličan efekat poboljšanja u grafički zahtevnijim igrama, možete dobiti obaranjem kvaliteta tekstura do granice koja će minimalno koristiti privremenu video memoriju. U tom trenutku će se frejmrejt drastično povećati, a animacija u igrama biti bez katastrofalnih zastoja.
       
      Dakle, zaključak se jasno nazire. Ukoliko vam je na prvom mestu dobar užitak u bogatom grafičkom okruženju i visoko postavljenim detaljima, obavezno birajte grafičku kartu sa većom količinom lkoalne video memorije ugrađene na samoj karti.
       
      Ukoliko iz drugih razloga u slučaju Radeon RX 5500 XT modela odlučite za verziju sa 4 GB lokalne memorije, onda gledajte da se dokopate neke ploče  sa PCIe 4.0 standardom jer će vam pomoći u granično kritičnim situacijama kada igrate u 1920×1080 rezoluciji, visoko postavljenim detaljima i počnete sa korišćenjem privremene video memorije do neke granice od 1 GB. Sve preko toga proizvodi neoprostiva usporenja i kočenja tokom igranja.
       
       PCIe4_vs_PCIe3_7s.jpg
       
      E, sad je problem što su takve ploče trenutno samo one sa X570 čipsetom i poneke X470 i B450, modeli kojima su proizvođači ostavili mogućnost učitavanja određenih verzija BIOS-a. AMD je to sa druge strane sa novijim verzijama AGESA koda zabranio.
       
      Nije baš poželjno u klasi pristupačnih gejming mašina da za ploču izbrojite jedanku količinu novčanica kao i za grafičku kartu jer cena u slučaju boljih X570 modela može biti značajno veća, a ovde se ipak radi o “mejnstrim” klasi. Sve to nas navodi da bi AMD B550 ploče koje će se uskoro pojaviti, imati PCIe v4.0 podršku. Sva logika vodi tom zaključku ali ostaje da vidimo kada dotične budu puštene u prodaju. Sa druge strane ovakva AMD logika je suštinski ispravna jer manjim brojem angažovanih PCIe putanja ostavlja više prostora za bržu komunikaciju sa perifernim uređajima tj bržim mrežnim adapterima, više M.2 PCI x4 opcija za SSD diskove itd. Ujedno na ovaj način AMD diskvalifikuje Intel platformu koja još uvek nema odgovarajuće PCI v4.0 rešenje.
       
      PCIe4_vs_PCIe3_6s.jpgDotični problem deficita video memorije nije samo vezan za AMD Radeon grafičke karte. Primetili ste da Nvidia GTX 1660 modeli namenjeni prevashodno igranju u 1080p rezoluciji na višim detaljima koriste 6 GB video memorije. Upravo zbog veličine tesktura i renderinga zahtevnijih svetlosnih efekata što znači više podataka i potrebe većeg prisustva memorije gde bi se oni smestili. Zbog toga uostalom DXR opcija renderinga Ray Tracing efekata nije uključena na GTX 1650 modelima sa 4GB videom memorije već samo na 1660 /Ti/SUPER sa 6GB VRAM-a. AMD je kroz Radeon 5500 XT ponudio jedno međurešenje, alternativu rešenja problema kroz upotrebu bržeg PCIe v4.0 veze sa garafičkom kartom čime je  donekle moguće sanirati taj problem – zanimljivo, zar ne?
       
       
       
      Zaključujemo da je uloga prisustva dovoljne kličine lokalne video memorije od ključnog značaja za postizanje glatke animacije i visoke vrednosti prosečnog “frejmrejta” u modernim igrama. Ako se prevashodno igrate sa “eSports” naslovima još neko vreme ćete moći da prođete sa gejming kartama u 4 GB konfiguraciji, ali u kontekstu budućeg perioda, posebno novih i grafički sve zahtevnijih igara 8 GB je sigurno rešenje. U tom kontekstu svakako obratite pažnju na prisustvo PCIe v4.0 standarda koji prebacuje mnogo više podataka od prethodnika. U krajnjem se isplati povesti računa, a nagrada je neuporedivo bolje iskustvo tokom gejminga u vidu tečne, neisprekidane akcije i opšte boljeg osećaja tokom igranja! 
       
       
      Prednosti:
      – Duplo veća propusna moć PCIe v4.0 od 2GB/s
      – Manji broj zauzetih transportnih putanja
      – Brža veza i više putanja ka ostalim uređajima
       
      Nedostaci:
      – Za sada samo u kombinaciji X570 matičnih ploča i Ryzen 3000 procesorima
      – Strogo ograničeno dostupna opcija u verziji X470 i B450 modela
      – Veća cena

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi