Aleksandar Božović
Eksterni disk je nešto na šta smo svi navikli, ma u kojoj formi dolazio. Međutim, nismo baš tako često imali priliku da se družimo sa eksternim SSD-om. Mnogi su skloni da, bez obzira na definitivne prednosti u brzini, zamemare ovu kategoriju uređaja i poklone poverenje hard diskovima. Za to itekako postoje razlozi, ali i SSD ima određenih prednosti, posebno kada je reč o eksternom uređaju.
Pre svega, priroda eksternih uređaja jeste da ih sa sobom nosimo. Bez obzira da li samo želimo da prebacimo podatke sa jednog na drugi računar u kući, da ga nosimo sa sobom na posao ili kod prijatelja na „prijateljsku razmenu“, ili pak hoćemo da ih imamo sa sobom na putu, plaži ili u nekim zahtevnijim situacijama, sasvim je sigurno da će pre ili kasnije zatrebati eksterni disk. Hard diskovi imaju tu benefit da im je cena po gigabajtu prostora mala, tako da možete relativno povoljno da obezbedite sebi ogroman prostor u eksternom disku.
Međutim, SSD ima itekakvih svojih draži i prednosti, pa je to slučaj i kada govorimo o eksternim diskovima. Pre svega, on nema pokretnih delova, i stoga je daleko lakši za nošenje i bezbrižniji za korišćenje. Tu pre svega mislimo na to da manje-više neće biti bitno ako se ispusti, ako ga zakačite, naglo pomerite, udarite ga ili ako vam padne sa stola. Jednostavno, sa te strane ste mirni jer SSD nema pokretnih delova, pošto se sve dešava u samim memorijskim čipovima. Takođe, brzine transfera će biti daleko veće, ali i pojedine stavke će raditi mnogo brže, poput enkripcije u letu i slično. Osim toga, SSD je manje podložan potencijalnim kvarovima. Istina, neće vam biti na raspolaganju toliko prostora kao sa hard diskom, ali nekome su nabrojane stavke bitnije i važnije nego da li će skinuti ceo internet, zar ne?
[modul]specifikacija=9416[/modul]
Stoga, pošto smo razjasnili kome je namenjen ovaj proizvod, pogledajmo šta možemo od njega očekivati. WD My Passport SSD stiže u kućištu koje je dizajnirano da bude u stilu My Passport eksternih hard diskova, ali će njegove male dimenzije odmah staviti na znanje da ovde zatičemo nešto sasvim drugačije. Sa dužinom od 90 milimetara i širinom od 45 milimetara, staće u maltene svačiji džep.
Dizajn prate i adekvatne mogućnosti. Uređaj je sertifikovan za rad i u slučaju pada sa visine od 2 metra. Obećava brzine trasnfera do 540 MB/s, što je više nego dovoljno. No, za puno iskorišćenje tih kapaciteta vam je potrebno ne samo da imate brze portove na računaru, već i da vaši računari koriste isto tako brze SSD-ove za interno skladištenje, pošto će u slučaju prebacivanja na ili sa hard diska brzine biti limitirane sporijim uređajem, što je sasvim logično.
Drajv podržava 256-bitnu AES hardversku enkripciju, što je lepa vest za sve one koji žele da budu mirni što se bezbednosti podataka tiče, naročito ukoliko spadaju u poslovne korisnike. Takođe nude i automatsko bekapovanje. Najzad, WD je poznat po tome što puno računa vodi ne samo o PC korisnicima, već i korisnicima Mac platforme. Stoga ne čudi što uređaj hardverski i softverski podržava Mac računare i operativni sistem.
Kada kažemo softverski, jasno je da mislimo na to da aplikacije rade pod Mac OS-om. Međutim, kada kažemo hardverski, mislimo na nešto zanimljivo. Naime, interfejs koji koristi WD My Passport SSD je USB-C! Pre nego što pomislite da ćete upasti u nevolju – ne brinite, u pakovanju se isporučuje adapter koji podržava Type-A priključak što uređaj čini kompatibilnim sa svim postojećim USB portovima. Kapacitet modela koji smo mi imali na testu iznosi 256 GB, ali WD nudi ovaj uređaj u kapacitetima do 2 TB, za sve koji imaju želje i novca da ovako nešto sebi priušte…
Ukoliko vas zanima šta je unutra – a zanima vas, jer ste na Benchmarku – ispostavlja se da drajv zapravo koristi SanDisk SSD. Reč je o uređaju sa TLC NAND fleš memorijskim čipovima, koji se oslanja na Marvell 88SS1074 kontroler. Koriste se 15-nanometarski čipovi. Da, WD se oslanja na rešenja eksternih partnera.Najpre, na samom početku tradicionalno dajemo našu test konfiguraciju na kojoj smo testirali ovaj eksterni uređaj.
Test konfiguracija:
CPU: Intel Core i5-4670 3.2 GHz
Matična ploča: Gigabyte G1 Sniper B5
RAM: 16 GB DDR3
SSD: Samsung 850 Evo 1 TB
VGA: Zotac GeForce 1080 Ti Mini
Napajanje: Cooler Master Silent Pro M 620 W
Futuremark PCMark 8
Verzija popularnog benchmarka za ceo sistem iz Futuremarka poseduje zaseban “storage” test gde ocenjuje jedinicu za smeštanje podataka u uobičajenim aktivnostima. Ponovo, pokazuje se da su rezultati više nego korektni i da su performanse u nivou očekivanih. Odlične performanse SSD-a dobijaju svoju potvrdu, a možete da vidite na slici i rezultate koji se ostvaruju po pojedinim, manjim test jedinicama i uporediti to sa nekim diskom kojim već raspolažete.
Crystal Disk Mark
Nastavljamo sa sintetičkim testovima. Sledeći test nam pokazuje rad sa različitim vrstama podataka, odnosno fajlovima različitih veličina. Kao i uvek, sve rezultate treba uzeti sa dozom rezerve, pošto ćemo tek u daljem toku teksta videti performanse u “realnoj eksploataciji”, dok su ovo ipak pre sintetički testovi. Takođe, imajte u vidu da je neophodno obezbediti da izvorni disk sa koga će se fajlovi prebacivati ima barem performanse u nivou ovog SSD-a da transfer ne bude ograničen brzinom sporijeg diska.
Sećate se naših tvrdnji iz uvodnog dela o kom se disku zapravo radi? U info delu Crystal Disk programa možemo videti potvrdu toga, tako da i nismo morali da otvaramo SSD. Dakle, potvrđeno je da je reč o SanDisk drajvu. Tu je i spisak mogućnosti koje on podržava, a o tehnologijama kao što su NCQ ili TRIM smo već u više navrata opširno pisali na stranicama našeg sajta.
AS SSD
Na samom kraju, tu je AS SSD, koji poseduje različite testove i vrši ispitivanje raznoraznih scenarija, slično kao i Crystal Disk Mark, a u pojedinim stavkama ide i korak dalje od njega, budući da ima i testove kopiranja i kompresije. Naravno, kao i kod prethodnih testova, imajte u vidu da je ovo uređaj koji će prevashodno služiti za bekap, odnosno da se ne radi o internom disku…
Ipak, nakon svih ovih razmatranja, ostaje veoma prosto pitanje – kako se drajv zapravo ponaša u praksi? Koje su brzine kopiranja koje realno možete očekivati? To je istovremeno i najbitnija stvar za korisnike, jer dok nam gornji testovi mogu pružiti uvid u neke interne stvari i direktna poređenja sa rivalom, pitanje svih pitanja jeste – šta ja imam od toga?
Konkretno, brzine upisa na drajv su nas pomalo.razočarale. Slutili smo i iz testova da se drajv neće previše istaći u ovom segmentu, a to se i potvrdilo. Prilikom prebacivanja velikih fajlova na drajv beležili smo brzine koje su se kretale između 180 i 200 MB/s. To je relativno solidan rezultat, ali daleko od brzina koje WD obećava. Stvari se naravno menjaju iz korena kada se podaci čitaju sa drajva. Transfer prilikom čitanja podataka je dramatično brži, i kreće se oko 360 MB/s.
Slična priča važi i za male fajlove, samo što je tada još izraženija. Za merenje smo koristili Operine bekap direktorijume (User/AppData/Local i User/AppData/Roaming), ukupno 1200 MB. Upis na eksterni drajv je izvršeno za 96 sekundi, što nam daje prosečnu brzinu od oko 12,5 MB/s. Čitanje je išlo daleko brže, kao što se moglo očekivati i transfer je tu išao u proseku oko 60 MB/s.
Napominjemo da je za postizanje ovih brzina neophodno obezbediti SSD koji je u stanju da ih podrži. Ukoliko prebacujete fajlove sa, recimo, hard diska, tada ćete biti ograničeni njegovim maksimalnim brzinama čitanja i upisa, pošto je ovaj SSD definitivno iznad tih vrednosti (što je i logično). U realnosti, ovo nisu loše brzine, ali su svakako ispod onoga što WD navodi, a takođe i ispod onoga što (neki) konkurenti nude. Proverili smo SSD i na drugim konfiguracijama za svaki slučaj, kao i na USB-C i USB 3.1 Gen2 portovima, i priča se manje-više uvek ponavljala, sa odstupanjima koja su bila u granicama greške, a isto možemo reći i za testove koje su radile naše kolege diljem interneta, tako da se naše testiranje u suštini potvrdilo.
Još jednu stvar smo zapazili – drajv se prilično greje! Njegovo kućište je bilo izuzetno toplo na dodir, čak i kada je mirovao, odnosno kada nismo vršili nikakve operacije. Iskreno, preporučujemo da se obrati pažnja na lokaciju i drži negde gde nema rizika da ta toplota nečemu zasmeta, ili gde se neće dodatno zagrevati.WD uz svoj SSD isporučuje dodatni softver. Dok će softverski čistunci možda blago namrgođeno gledati na tu činjenicu, moramo konstatovati da se isporučuje zaista dosta, kao i da je sve opciono. Ukoliko ne želite da koristite softver, ne morate ga instalirati, i možete lako formatirati disk i obrisati ga. No, ukoliko budete želeli da ga isprobate, svakako ćete imati nekoliko zanimljivih opcija na raspolaganju.
Za početak se instalira WD Discovery, koji stiže uz WD Drive Utilities koji će takođe biti instalirani na vašem računaru. Dobićete ikonicu u donjem desnom uglu u tray sekciji, iz koje možete obavljati razne funkcije. Recimo, možete otvoriti direktno drajv pokrenuvši na taj način Windows Explorer, možete videti informaciju o povezanim uređajima, softverskim apdejtima ili instalirati i pokretati neke dodatne opcije.
U tim dodatnim opcijama se nalaze i WD Backup, odnosno WD Security. Postoje još neke aplikacije, poput sjajnog Acronis True Image softvera za migraciju sistema i podataka, ali one se plaćaju ili imaju neku vrstu ograničenja. No, uvek možete saznati više o njima ili ih pokrenuti odavde, pošto su uvek dostupni, a reč je o softveru kompanija sa kojima WD ima dogovor o nekoj vrsti zajedničkog nastupa pred korisnicima. Dodatne aplikacije su vam dostupne iz Apps kategorije.
WD Backup i WD Security su vam dostupne besplatno, ali ih je potrebno instalirati, pošto WD, kao što rekosmo, ne prinuđava korisnika na njihovo korišćenje. Verovatno vam je iz samih njihovih oznaka jasno šta predstavljaju. WD Backup je alatka za bekapovanje koja podržava automatizovanje ove operacije i koju možete da koristite u kombinaciji sa PC računarem, ali i Mac uređajem, budući da podržava i Time Machine. Tim rečeno, postoji jedan širi problem, koji se tiče kapaciteta ovog uređaja – iskreno, ne bismo koristili eksterni SSD za automatski bekap, jednostavno nema potrebe za tako nečim. Pre vidimo ovaj uređaj kao drajv koji se često nosi sa sobom radi brzog prebacivanja podataka i transfera, pre nego kao neki statični drajv koji čeka da se jednom dnevno ili u kom već intervalu zadate sinhronizuju folderi. Tome će poslužiti mnogo jeftiniji diskovi, koji nude i dosta veći kapacitet za istu cenu pa je i u tom smislu ova operacija lakša, a i sposobnost bekapovanja velikih drajvova mnogo izraženija.
Pogađate, WD Security služi za unapređenje bezbednosti vaših podataka. Ovo se ostvaruje putem 256-bitne AES enkripcije. Verujemo da će u dogledno vreme ova tematika postati još bitnija, jer će se tražiti usklađivanje standarda u našim firmama sa evropskim standardima koji se tiču bezbednosti podataka. Takođe, i ova aplikacija je kompatibilna sa Windows i Mac računarima.
Na samom kraju, tu su i WD Drive Utilities. Ovde u suštini možete vršiti dijagnostikovanje eventualnih problema sa vašim drajvom. Proverava se status, ali i vrši testiranje samog drajva – na raspolaganju su brzi test i kompletan test. Iskreni da budemo, voleli bismo da je drajv manifestovao neki problem pa da bolje procenimo kako funkcioniše u praksi, pošto sa test primerkom nije bilo nikakvih problema, pa su nam sve poruke ukazivale da je sve u redu. Odavde možete i prebrisati drajv, promeniti mu fajl sistem između NTFS i exFAT sistema, dodeliti mu drugu oznaku. Sve u svemu, ove stvari možete i iz samog Windowsa da uradite, ali nije od zgoreg da ih imate ovako kondenzovane na jednoj lokaciji.
Ukupan utisak o disku je sasvim pozitivan. Kako i ne bi bio, imajući u vidu dobre mogućnosti SSD-ova, koje su sada još dodatno dobile na značaju imajući u vidu karakteristike SSD-a i njegove jasne prednosti kada je prenošenje u pitanju, kao i brzina transfera. U suštini, problem ostaje cena po gigabajtu prostora, ali kao što smo rekli, to je problem za sve SSD-ove naspram hard diskova sa jedne strane, a sa druge osobe kojima je to primarni kriterijum najverovatnije neće ni razmatrati ovaj, niti bilo koji drugi SSD eksternog tipa. Njihov koncept prenosa podataka prosto traži neke druge uređaje.
Da, brzine transfera su ispod nominalnih, ali su i dalje sasvim dobre, plus je ovo model najmanjeg kapaciteta . Drajv jeste topao, i to je možda jedina objektivna mana diska, mada je pitanje koliko će to uticati, i kratkoročno i dugoročno, naročito jer eksterni disk ne provodi svo vreme zakačen za računar. Brzine su sasvim dovoljne, a SSD možete daleko komotnije da koristite prilikom prenošenja zbog otpornosti na udarce i mehanička oštećenja, pošto disk nema pokretnih delova.
Dodatnu vrednost paketu daje WD softver, koji je potpuno opcion i koji ni ne morate koristiti ukoliko to ne želite. Možete automatizovati bekapovanje, enkriptovati podatke, i premda tu nema nekih dodatnih alatki kakvih ionako nemate na raspolaganju u Windowsu, imamo definitivnu zaokruženu sliku. U tom smislu, WD My Passport SSD je dobro osmišljen proizvod. Uvereni smo da ćemo u budućnosti sve češće zaticati eksterne SSD-ove u ulozi bekap rešenja kako njihova cena po gigabajtu bude dalje padala.
Prednosti
– Otpornost na mehaničke udare i probleme svojstvena SSD-ovima – Dobre performanse – Lak uređaj koji staje u svačiji džep, o torbama i rancima da ne govorimo – Dodatne mogućnosti softvera (automatizacija bekapovanja, enkripcija)
Nedostaci
– Vrlo topao prilikom rada – Cena po GB prostora za eksterni SSD – Realne brzine transfera ispod nominalnih
