Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović OCZ je pre nekog vremena radio u saradnji sa kompanijom Brain Actuated Technologies Inc, na kontroleru koji će igračima omogućiti da kontrolišu glavne likove u igri bez pomoći miša i tastature. Ideja je nastala kao nusprodukt daleko većeg projekta koji je započet, još 70ih godina i čija je glavna namena bila za medicinske svrhe. Koncept o kojem sada govorimo je NIA projekat, koji predstavlja skraćenicu od Neural Impulse Activator. Kada smo prvi put saznali za ovo, slagali bi kada bismo rekli da nismo bili skeptični i da je ovaj proizvod izazvao nepoverenje.
Ideja koju je OCZ imao kada je kocipirao NIA-u jeste taj da osnovni biosignali koje telo ima može iskoristiti tako što bi, kada su svesno korišteni, mogli da se upotrebe umesto klasičnog “tapkanja” po tasterima. NIA detektuje tri tipa biosignala, a to su moždani signali i signali generisani od strane očnih mišića, ali i od onih koji stvaraju mišići na licu. Kada putem hardvera prenesete ove signale i putem drajvera ih povežete sa klasičnim komandama kao onih na tastaturi, dobijate solidan spektar mogućnosti.
Iako je OCZ sklon da kaže kako NIA detektuje isključivo nervne signale, to nije baš tačno. Prosto između ostalog ona detektuje i njih, ali se pre svega oslanja na aktivnost kože i mišića u kompletnu sa nervnim aktivnostima. U teoriji bi put signala bio daleko skraćeniji kada ide direktno od mozga do hardvera, za razliku od klasične putanje mozak-ruka-tastatura/miš. Senzori aktivnosti broje tri komada, a nalaze se na nečemu nalik na rajf za kosu, uz razliku da se ovi senzori postavljaju na čelo i idu oko glave.
On je povezan sa centralnom jedinicom koja izgleda kao kutija izrađena od brušenog metala, a povezana je sa računarom putem USB interfejsa. Ideja jeste ta da kombinovanjem pomeranja mišića lica, očiju i ovladavanjem kontrole nervnih impulsa vezujete za komande i upravljate računarom.
Ovo je daleko lakše reći nego učiniti, jer iako pomeranje očiju svakako nije toliki problem, “mrštenje”, pomeranje jezika ili stezanje vilice, kada sve to treba raditi u kompletu čime biste preneli kompletne aktivnosti na ekran, stvar postaje više nego komplikovana. Može se reći da je mogla da se odigra partija protiv botova, dok bi protiv “živog” protivnika sa mišem i tastaturom duel i dalje bio neravnopravan, zbog sporadičnih zaglupljivanja. Ipak, verujemo da smo imali duže ovaj proizvod, ali pritom mislimo dosta duže kao na primer dva meseca, stvari bi možda bile drugačije. U principu, NIA-om je moguće ovladati, ali vam treba “kilometraža”, odnosno iskustvo, jer samo kroz igru možete da ovladate njom.
Uz ovaj uređaj stižu i drajveri koji su sada stigli do revizijije 4.01, što govori dosta o tome koliko je poliranja bilo potrebno, s obzirom da se NIA pojavila na tržištu krajem 2008. godine. Naravno, interfejs drajvera sada izgleda bolje nego kada se uređaj pojavio, a ima i mnogo više mogućnosti po pitanju kalibrisanja uređaja. Dopada nam se činjenica, da je između ostalog, integrisana i igra nalik na Quake III koja vam omogućava da napravite prve korake tokom učenja da koristite ovaj proizvod.
Svakako moramo čestitati OCZ-u, pre svega na pokušaju, ali ovaj koncept je potrebno jako puno istražiti kako bi se dobio proizvod upotrebljiv za veliki broj korisnika. Veliko je pitanje koliko su korisnici spremni da ponovo „uče da hodaju“ i da u tome potroše poveću količinu vremena, pogotovo ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je krajnji ishod nepoznat. Zahvaljujemo se firmi Gigatron na ustupljenom proizvodu.
