Canon PowerShot E1

Branko Mitić

Canon PowerShot E1

I ljubitelji Canon fotoaparata i oni drugi moraće da se slože sa činjenicom da je upravo ova kompanija lider industrije. Međutim, lider industrije u ovom slučaju ne znači i onaj koji neophodno i uvek prvi implementira nove tehnologije. Nije Canon u potpunosti konzervativna kompanija, ali daleko od toga da može da je spremna za neke nepredviđene poteze. Činjenica je da Canon fotoaparatima bilo kakvi nepredviđeni potezi nisu ni potrebni, jer igranje na kartu dobrog kvaliteta i zadovoljnih kupaca sve ono što je potrebno. I u foto industriji, ali i u mnogim drugim industrijama, logično je da rizične poteze vuku oni koji nemaju ustaljeno mesto na tržištu, kako bi formirali bolje pozicije. Canon kao lider nema potrebe za bilo kakvim rizičnim potezima, ali pomalo razočaravajuće deluje to što je za pojedine stvari potrebno sačekati i po dve generacije kako bi se implementacija pojedinih rešenja konačno desila. Voleli bi smo da vidimo hrabriji Canon u narednim godinama, kompaniju sa novim, vrlim idejama, sve kako bi se kompletna industrija što pre izvukla iz blage letargije o kojoj smo pričali i u prethodnim tekstovima.

Veoma popularna A klasa Canon fotoaparata, takođe, tema je koju smo mnogo puta obradili tokom prethodnih godina. Malo je stvari koju možete zameriti A klasi Canon fotoaparata, čak i onoj nižoj, ali po pitanja izgleda, ovi aparati su bili previše obični, previše sivi, skoro se može reći i staromodni. Svakako da aparati ne trebaju da budu šareni i neozbiljnog izgleda, ali malo živosti celoj priči ne bi škodilo. Čak i stilizovani aparati koji treba da se istaknu svojim vizuelnim karakteristika su mahom srebrne ili crne boje i obično oštrih linija.

Canon E1 dolazi u tri boje: plavoj, roze i beloj. Ne kažemo da je to nešto što će promeniti industriju i niti je E1 prvi “ofarbani” aparat, ali malo živosti od strane Canona je ono što ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti. Novi E1 pleni svojim izgledom i ne možemo se složiti samo sa time da je aparat namenjen samo tinejdžerima ili čak deci, jer su jednostavne oble linije i vesela boja ono što dobro dođe posle gotovo čitave decenije digitalnih aparata i njihovih sivih nijansi. Canon E1 je vizuelno drugačiji od mnogih fotoaparata, pa samim tim i od mnogih Canon modela, ali ne dajte da vas to natera na pomisao da se E1 tehnički razlikuje. Bez obzira, u tome ne vidimo ništa loše, jer provereni hardver A klase Canon fotoaparata u E1 modelu je sigurno dobra kombinacija.

Tehničke karakteristike, sadržaj pakovanja
 

Canon PowerShot E1

megapiksela

10

merenje svetla

Evaluative, Center-weighted average, Spot

rezolucije

(L) 3648 x 2736, (M1) 2816 x 2112, (M2) 2272 x 1704, (M3, Date Stamp) 1600 x 1200, (S) 640 x 480, (W) 3648 x 2048

modovi blica

Auto, Red-eye Reduction, Auto Red-eye Correction, Flash On, Flash Off; FE lock, Slow Synchro

raw

ne

domet blica

1.0-13 ft./30cm-4.0m (W), 1.0-6.6 ft./30cm-2.0m (T) (ISO Auto)

veličina senzora

1/2.33″

prioritet blende

ne

tip senzora

CCD

prioritet zatvarača

ne

objektiv

6.2 – 24.8 mm

manual

ne

objektiv – ekvivalentno 35mm

35 – 140mm

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

ne

najveći otvor blende

f/2.7 – f/5.6

video klipovi (sa tonom)

640 x 480 (30 fps/30 fps LP), 320 x 240 (30 fps), 160 x 120 (15 fps)

optički zum

4x

samookidač

2, 10 sec

digitalni zum

4x

tip memorije

SD / MMC – HC

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

32 MB

af lampa

ne

tražilo

da

ručni fokus

ne

ekran

2.5″, 115.000 tačaka

raspon fokusa

1.6 ft./50cm-beskonačno

live histogram

ne

makro

1.2 in.-1.6 ft./3-50cm (W), 1.0-1.6 ft/30-50cm (T)

playback histogram

da

supermakro

ne

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

2 x AA

iso osetljivost

Auto, High ISO Auto, ISO 80/100/200/400/800/1600

trajanje baterija

220 snimaka (alkalne), 450 (Ni Mh), 480 min pregleda

brzina zatvarača

15-1/1600 sec

masa

160 g (bez baterije i kartice)

balans belog

Auto, Preset (Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H), Custom

dimenzije

101.2 x 63.8 x 31.4mm

– Canon PowerShot E1
– AA alkalne baterije za jednokratnu upotrebu (x2)
– SD memorijska kartica 32MB
– traka za nošenje
– Digital Camera Solution CD-ROM
– USB kabal
– AV kabal

Dizajn, spoljašnost, mogućnosti

Canon E1 napaja se iz dve AA baterije. To je već dovoljan podatak da se dođe do zaključka da ovaj aparat ne može da bude mali kao što su to Ixus aparati. Zanimljivo je da uživo aparat ne deluje toliko veliki kao što bi na osnovu specifikacija moglo da se kaže. Oble linije i svetlo plava boja verovatno tome doprinose da se dimenzije malo sakriju. Kada se E1 stavi u džep, oseća se, ali nikako neće smetati da se tu nosi – pod uslovom da je džep standardne veličine. Obzirom na baterije i veličinu ekrana, teško da je E1 mogao da bude manjih dimenzija. Možda samo kada bi se baterije postavile vertikalno, ali onda vrlo moguće da bi bilo potrebno staviti manji ekran, a nema sumnje da bi ukupna ergonomija aparata bila narušena.

Na mestu gde se postavljaju dve AA baterije postoji zadebljanje koje predstavlja rukohvat. Taj rukohvat nije dovoljno veliki da bi se ležanje u ruci okarakterisalo kao odlično. Takođe, smeštanje palca desne ruke (bitna stavka za ležanje u ruci) je moglo i bolje da bude urađeno, obzirom da ne postoji nikakvo udubljenje ili graničnik. Bez obzira na ove naše zamerke, ležanje Canon E1 fotoaparata u ruci može da se opiše kao sasvim solidno. Tasteri sa zadnje strane su odlični – dovoljne veličine, ispravno postavljeni i dovoljno udaljeni jedni od drugih. Klik je adekvatan, dok je taster za prelazak u mod za pregled fotografija ograničen, kako se ne bi slučajno pritisnuo tokom fotografisanja, obzirom da se palac nalazi u blizini.

Što se tiče izgleda i kvaliteta izrade, možemo reći da su to glavne prednosti E1 aparata i da se učinjen značajan pomak u odnosu na, recimo, nižu A klasu Canon fotoaparata. E1 se nudi u tri boje, (beba) plavoj i roze boji, kao i trenutno izrazito korišćenoj boji auto industriji – popularno “candy” beloj. Ove tri boje su zaista učinile da se pomalo živne vizuelni utisak koji ostavljaju Canon aparati (izuzimajući Ixuse, mada je i kod njih siva dominira) i bez obzira da li vam se dopadaju ili ne, voleli bi smo ubuduće da vidimo malo više dizajnerskih sloboda na amaterskim fotoaparatima. Kada je reč o kvalitetu korišćenih materila, E1 je korak ili dva kvalitetniji od A klase. U pitanju jesu plastični materijali, ali deluju veoma dobro. Kućište aparata ima sjajan završni lak, ali deluje postojano i čini nam se prilično otporan na ogrebotine.

Objektiv, kao vrlo bitan deo fotoaparata, na E1 modelu je prosečan. Raspon 6.2 – 24.8 mm realnih, a kada se to prevedu u ekvivalentnu meru standardnog 35mm formata, dobije se raspon od 35 – 140 mm. Pre svega, dopada nam se što objektiv nije preuzak, mada je 35 mm daleko od širokog. 140 mm do kojih E1 “dobacuje” jeste dovoljno, mada ne treba da vas iznenadi ukoliko vidite nekog konkurenta ovoj klasi aparata koji dobrano prebacuje 200 mm. Svetlosna moć objektiva je u redu na širokom položaju, dok je stepen ili dva blenda zatvorenija na tele delu od nekog ustaljenog standarda industrije kod amaterskih aparata, mada ne nešto o čemu bi trebalo brinuti.

Kvalitet LCD ekrana može da se oceni kao slabiji. Dužina dijagonale iznosi 2.5 inča. Bez obzira što standardi industrije polako počinju da budu 2.7 i 3″, daleko od toga da je ekran E1 fotoaparata mali. 2.5″ dugačka dijagonala je više nego dovoljna. Ono što nam smeta jeste rezolucija od svega 115.000 tačaka, što podatak dostojan aparata od pre nekoliko godina. Ni ta rezolucija nije direktan problem, mada je vidna potreba za više tačaka, već problem leži u osrednjem kvalitetu prikaza samog ekrana. Ne kažemo da bi aparati niže klase morali da imaju brilijantne ekrane, ali sve nas navodi na mišljenje da je Canon ovaj ekran u E1 stavio samo zato što ima velike zalihe i mora da ih negde ugradi. Daleko od toga da je ekran loš i neupotrebljiv, ali jeste verovatno najslabija karika fotoaparata i voleli bi smo da je njegov kvalitet na višem nivou.

Jačina blica je sasvim dobra. Štaviše, obzirom na klasu i cenu aparata, blicom smo i više nego zadovoljni. Do nekoliko metara će pružati sasvim dobre rezultate čak i pri nižim ISO osetljivostima. Ukoliko se podiže ISO osetljivost, poboljšavaju se i performanse blica, ali ne treba očekivati čuda i treba znati da su amaterski aparati ipak ograničeni za amaterske namene. Ne treba ni preterivati ISO osetljivosti, osim ako ne želite da uhvatite svetlo u daljini koje blic i onako ne bi mogao osvetli. Uvek je najbolje sa blicem slikati na razdaljini ne većoj od nekoliko metara, kako ne bi došlo do razočarenja kada se fotografije prebace na računar.

Prikaz ekrana, makro, performanse
 

Kao što u tabeli ispod možemo da vidimo, Canon E1 nudi prilično dobre performanse. Ove brzine nisu na nivou Ixus aparata, ali istovremeno nisu ni previše daleko od njih. Dva su razloga zašto ne treba očekivati da ovakav aparat premaši Ixuse kada su brzinski rezultati u pitanju. Prvi je razlog marketinške prirode, jer Ixus fotoaparati predstavljaju višu klasu od Canon E1 modela. Drugi razlog je to što je E1 veći od Ixus fotoaparata, a praksa nas uči da veći aparati najčešće ostvaruju slabije brzinske rezultate (DSLR se izuzimaju iz ove priče). Bez obzira, rezultati koje je dao E1 su veoma dobri, nemamo zamerki ni na jednu stavku i aparat generalno ostavlja utisak hitrog uređaja.
 

operacija

PowerShot E1

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

1.60

uključivanje aparata u mod za pregled

1.97

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

2.20

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0.1/ 1.68

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

1.92

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

1.19 / 1.79

zumiranje (iz wide u tele)

1.71

od isključenog aparata do snimljene fotografije

2.73

Testiranje makro mogućnosti vršimo na sledeći način. Koristimo LCD ekran dijagonle koji ima veličinu tačke 0,264 mm i na njemu puštamo srednje sivu boju. Podsećamo da je svaka tačka na LCD ekranu zapravo napravljena od tri podtačke: crvena, zelena i plava, a siva boja inicira prikazivanje sve tri pod-tačke ravnomerno. Potom aparat u makro modu približavamo najbliže da je zaključavanje fokusa moguće. Sledeća stvar je da iz fotografije najveće rezolucije isecamo deo 450 x 200 tačaka. Na taj način smo dobili mogućnosti uvećanja koja nije samo posledica koliko je moguće objektiv približiti ekranu, već i kolika je veličina fotografije koju aparat daje. Rezultat koji daje Canon E1 ocenjujemo kao iznadprosečan. Ništa spektakularno – videli smo i bolje, ali opet rezultat koji je i više nego zadovoljavajući od jednog aparata ove klase i namene.
 

Osobine fokusiranja koje nudi E1 prilično su dobre. Mada opet moramo da naglasimo ispod Ixus aparata – ne zato što je E1 konkurent Ixusima, već zato što su ovi maleni Canon fotoaparati reperi za brzinske rezultate i performanse prilikom fokusiranja. E1 ima brzinu fokusiranja malo ispod nivo Canon fotoaparata. To ne znači ništa loše jer je to i dalje prilično dobar rezultat ako se poredi neki prosek. Što se tiče uspešnosti fokusiranja (u teškim svetlosnim situacijama, podrazumeva se), E1 se prilično dobro pokazao. Naravno, dešava se da fokusiranje bude pogrešno ili neuspešno u jako mračnim ili svetlosno komplikovanim scenama, ali bez obzira na to E1 je i dalje visoko iznadprosečan po mogućnostima uspešnog fokusiranja u teškim uslovima. Lag okidača, iako primetan, daleko od toga da će da smeta, čak i onim zahtevnim korisnicima, koji verovatno ni ne razmišljaju o ovakvom aparatu.
Fotografije

Canon E1 nudi najveću rezoluciju od 10 MP. Senzor zadužen za fotografisanje je veličine 1/2.33″. Po svojoj velični, senzor može da se okarakteriše kao mali, ali istina je da ništa veći senzor ne treba očekivati od ove klase fotoaparata. 10 miliona tačaka, generalno gledano, previše je za jedan ovako mali senzor, ali izgleda da se ovakvi trendovi neće zaustaviti, obzirom da je najavljen dvocifren broj megapiksela i na mobilnim telefonima, koji imaju još manji senzor nego što imaju fotoaparati niže klase. Bez obzira, neke značajne anomalije koje bi nastale usled malog senzora i ogromne veličine fotografija, nismo videli. Primetna je, na određenim mestima, blaga crvenkasta aberacija, koju smo videli na dosta Canon modela, a koja je, očigledno, posledica gustog senzora, a ne slabijeg objektiva (gde aberacija obično nastaje). Ova anomalija se vidi tek pri 100% uvećanju i u specifičnim prelamanjima boja – za bilo kakve amaterske potrebe ona ne da nije problem, nego veliki broj ljudi neće ni pronaći na fotografijama to crvenkasto isijavanje o kojem pričamo.

Što se količine detalja tiče, u Canon senzore imamo poverenja, kao i u procesiranje fotografija, ali glavna karika prilikom skupljanja detalja jeste objektiv. Objektiv na ovom aparatu je po kvalitetu prosečan-solidan, a po veličini mali. Ipak zbog toga nismo uvideli nikakve probleme. Za amaterske porodično-turističke namene, količina detalja viša je nego što je potrebno. Problem vidimo po uglovima, iako objektiv nije širokougaonog tipa. Prisutan je određeni nivo zamućenja ćoškova, kao i zamračenje. Svakako ne nešto neočekivano u ovoj klasi ili nešto što bi moglo da smeta korisnicima kojima je ovaj aparat namenjen – pri tome ne mislimo na tinejdžere za koje se ovaj aparat deklariše, već generalno za sve amaterske namene.

Reprodukcija boja je ono po čemu je Canon uvek bio dobar. Canon je vremenom na aparatima niže klase odustao od prenaglašenih boja, ali opet, određeni nivo naglašavanja boja i dalje je prisutan. To ne znači da su boje koje nudi E1 nerealne, daleko od toga, čini nam se da su veoma verne, mada se to na ovim fotografijama malo teže primeti, obzirom da je u pitanju duboka jesen i da sunčevi zraci padaju pod prilično oštrim uglom, što ističe kontrast, povećava dinamičku zahtenvost fotografije, ali u isto vreme i narušava efikasan prikaz boja kakav se dobija tokom letnjih meseci.
 

Kada je reč mogućnostima korišćenja visokih osetljivosti senzora (ISO), situacija kod Canon E1 fotoaparata prilično je dobra. Ono što smo primetili na našim noćnim slikama, pored toga što Canon dobro dozira ekspoziciju, jeste da procesiranje aparata prilično dobro zna gde je crno-mrak, pa ne dozvoljava da se tamo pojavi nekontrolisan šum. Zapravo, crni delovi fotografija prilično su pošteđeni od šuma, čak i pri ISO 1600. Ipak, pri ISO 1600 se u ostalim delovima fotografije vidi da je količina šuma ozbiljno narušila detalje, mada ništa gore od sličnih aparata u klasi i, reko bi se, ni malo strašno ukoliko je potrebno fotografiju gledati na ekranu normalne veličine ili štampe malog 10 x 15 cm formata. ISO 800 i dalje poseduje solidnu količinu šuma, ali je situacija primetno bolja nego ISO 1600, pa tako nisu potrebni bilo kakvi zahvati na fotografijama za manje formate štampe ili gledanje na ekranu. Sve ispod ISO 400 deluje sasvim dobro i za neke veće dimenzije štampe, ali izlišno je govoriti da je količina šuma gotovo proporcijalna podešavanjima i da uvek treba težiti što manjoj osetljivosti senzora.
Utisci

Umesto konstatacije kakav je Canon E1, možda je bolje pozabaviti se time za koga je ovaj aparat namenjen. Zaista, neki detaljniji tehnički zaključci oko ovog aparata skoro da nisu potrebni, obzirom da je on sastavljen od dobro poznatog hardvera, viđenog na mnogim drugim Canon aparatima. Objektiv je takav-kakav je i nepotrebno bi bilo pričati da bi veći objektiv izvukao više detalja iz 10 MP senzora i omogućio fotografije sa nešto manje anomalija – ali bi takav aparat onda pripadao većoj klasi i pitanje je koliko je potrebno staviti posebno kvalitetan objektiv obzirom na ciljnu grupu kojoj je namenjen E1. Relativno maleni senzor sa, po našem mišljenju, previše (10) megapiksela zapravo se veoma lepo pokazao na gotovo svim onim poljima gde mnogo tačaka na malom senzoru predstavlja problem. Bez obzira na to, naša topla preporuka je snimate u rezoluciji od 4 MP (2272 x 1704) jer nema potrebe da opterećujete vašu karticu, hard disk računara ili program za obradu fotografija. Aparat će svakako fotografisati u punih 10 MP, pa će onda tokom procesiranja tu fotografiju smanjiti na 4 MP, a poenta je u tome da će realna količina detalja skoro u potpunosti biti zadržana. Što je mnogo bitnije od fizičke veličine slike. Na kraju krajeva, 10 MP je tu samo radi promocije i borbe na tržištu, ne zato što je to vama potrebno. Pored standardnog objektiva i sasvim finog senzora, ono što nam se dopada na ovom aparatu jesu performanse koje su skoro pa na nivou Ixus aparata. Zapravo, kada se pogledaju brojke, E1 možda i ne deluje tako blizu stilizovanim Canon aparatima, ali se u realnom radu ne osećaju bilo kakva usporenja ili nepotrebno kočenje, a činjenica je da tokom korišćenja nismo došli do zaključka da bi E1 možda mogao da bude malo brži. Naravno, brže je u ovom slučaju uvek bolje, ali bolje performanse od već postojećih jednostavno nisu potrebne. Ako ćemo da tražimo mane, onda svu paljbu treba da uputimo ka ekranu. Ovaj ekran je par generacija star i jedino što nam pada na pamet jeste da Canon ima višak u fabrikama i želi negde da ih ugradi. Ne kažemo da je loš, daleko od toga, ekran, iako slabije rezolucije, sa svojih 2.5″ dužine dijagonale više je nego upotrebljiv, ali je činjenica da većina konkurenata nudi ekrane sa većom rezolucijom. I ne samo većom rezolucijom, nego i generalno boljim prikazom. Pre 2-3 godine je ekran bio sasvim u redu, ali danas može da dobije samo prelaznu ocenu i to samo što je ostatak aparata vrlo dobar ili odličan.

Konstatovali smo da je poznat i dobar (osim ekrana) hardver Canon uklopio u jednu kompaktnu celinu koja odlično obavlja svoj posao, pa i više od toga. Međutim, glavna stvar ovog fotoaparata jeste njegovo kućište, odnosno izgled generalno. Pored toga, na internetu nalazimo na konstatacije (koje su možda potekle od same Canon korporacije) da je ovo aparat namenjen tinejdžerima ili čak onima čiji broj godina nije dvocifren. Ako nas pitate, za takvom podelom zaista nema potrebe. Posle više od pola decenije vizuelnog sivila Canon A klase, konačno u ruci držimo aparat koji nas zbog svog izgleda ne čini depresivnim. Sigurno da izgled aparata ne treba da bude previše bitan, ali uzmimo u obzir par činjenica. Prva je ta, kao što smo mnogo puta naglasili u prethodim testovima, da u sveri amaterskih aparata vlada blaga letargija kao posledica nedostatka ideja. Mi ne vidimo ništa loše u tome da se nešto živne, pa makar to bilo na polju izgleda, ako ne može po pitanju objektiva ili senzora. Druga stvar leži u zanimljivom podatku da 70-80% ljudi kupuje automobil na osnovu izgleda. Ako neko može da kupi 100x skuplji proizvod samo na osnovu izgleda, zašto to ne bi bio slučaj i kod fotoaparata. Bez obzira što nam je tehnička strana aparata najbitnija, mi u vizuelnoj diferencijaciji ne vidimo ništa loše. Naime, tehnologija digitalnih fotoaparata je odavno osvojena i postala pristupačna, čak i za nižu klasu kojoj ovaj aparat pripada. Nije Canon uradio ništa spektakularno, daleko od toga – zaoblio kućište i ofarbao u boju bebine odeće, ali smatramo da je to odličan potez, kako za Canon tako i za industriju generalno. Bilo bi lepo kada bi ubuduće na amaterskim aparatima videli više dizajnerske hrabrosti, kao i korišćenje nekih materijala koje bi u nama izazvali želju da prodamo stari i kupimo novi fotoaparat. Javna je tajna da naši 2-3 godine stari digitalci odlično služe svrsi i da razumom vođeni teško sebe možemo da nagovorimo da nam novi aparat treba. Možda Canon E1 pokreće neko novo poglavlje. U svakom slučaju, ako ste planirali da kupite A1000 IS, bolje uzmite E1, pa makar i u roze boji, jer svoj posao radi jednako kvalitetno, a njegov dopadljiv izgled će vam makar ponekad izmamiti osmeh na lice, što obična A klasa utopljena u vizuelno sivilo nikada neće moći…

Za:

– dizajn i boje kućišta
– kvalitet materijala, izrada
– kvalitet fotografija
– performanse
– fokusiranje u teškim uslovima

Protiv:

– ekran
– nema live histograma
– objektiv standardnog raspona
– uglovi fotografija

Aparat na test ustupio PiN Computers.