Benchmark Redakcija
Branko Mitić
Test: Nikon S9100
Odmah na početku udarna karakteristika fotoaparata – Nikon S9100 ima optički zum od 18x. Poređenja radi, prvi ultrazum testiran na Benchmarku imao je optički zum od 10x. Tada je 10x bilo uobičajeno uvećanje za ultrazumove, a sada i pojedini kompakti imaju objektiv sličnih karakteristika. Danas se za takve aparate upotrebljava naziv superzum, koji predstavlja aparate koji fizički podsećaju na kompakte, imaju veći raspon objektiva od njih, ali manji od ultrazumova. Pitanje je i da li ultrazumovi danas imaju preveliko uvećanje, koje donosi više mana nego prednosti, ali o tome nekom drugom prilikom.
Reći da neki aparat ima “ovoliko” ili “onoliko” puta optički zum, nije više precizno merilo. Razlog za to je što amaterski fotoaparati imaju primetno šire objektive nego ranije. Ponovo ćemo uzeti za primer “naš” prvi ultrazum, koji je imao raspon od 38 – 380 mm (10x). Nikon S9100 ima raspon od 25 – 450m (18x). Iako S9100 ima skoro duplo veću cifru optičkog zuma, ovaj aparata ne “dobacuje” značajno više, ali zato ima prilično širi objektiv. Ukoliko imate stariji ultrazum, na ovom primeru možete da vidite da vam stavka “optički zum” neće mnogo govoriti o tome koliko će vaš novi aparat više uvećavati, jer se zadnjih godina dosta otišlo u širinu… što je dobra vest. Iz ugla amatera, proširiti objektiv ultrazuma, makar i za koji milimetar, značajno je korisnije od povećavanja njegovog dometa, makar to bilo 50 ili 100mm.
Fotografije: 12.1 MP (4000 x 3000), JPEG
Video: 1080p (1920 x 1080) / 30fps, MPEG-4 AVC H.264, stereo audio
Senzor: 1/2.3 in, CMOS, ISO 160 – 3200, Image-sensor shift
Objektiv: f3.5 – 5.9, 25 – 450m (18x zum), Electronic VR
Ekran: 3.0″, 921,000 tačaka
Memorija: SD/SDHC/SDXC, 74 MB int.
104.8 x 62 x 34.6 mm, 214g
Cena: 28.990 dinara
Nikon S9100 dolazi u standardnom pakovanju koje sadrži bateriju, punjač, USB kabl, AV kabl, štampanu dokumentaciju, traku za zglob i disk sa softverom i uputstvima.
Punjač nema mesto za bateriju, već samo USB port. Baterija se puni dok je u aparatu, kada se na aparat poveže USB kabl. Punjenje će se obaviti, bilo da je USB kabl povezan na punjač ili neki drugi uređaj sa USB portom (PC, igračka konzola…).
Nikon S9100 ima i mini HDMI port; AV kabl koji se dobija u pakovanju je analogni, dok je mini HDMI adapter potrebno dokupiti.
S9100 crne boje izgleda standardno u poređenju sa P300 koji je imao retro dizajnersku notu. U rukama ova dva aparata su različita – sličnih su dimenzija, ali korišćeni materijali čine da se ovi aparati po dodiru razlikuju. Kućište S9100 je napravljeno od kombinacije standardne i matirane-gumirane plastike – što unapređuje držanje aparata. S9100 se može kupiti u tri boje: crnoj, crvenoj i srebrnoj.
Nikon S9100 ima isti ekran kao i P300, koji je odličan i na račun koga nemamo da uputimo niti jednu kritiku. Ekran ima dijagonalu od 3 inča (7,5 cm) i rezoluciju od čak 921.000 tačaka. Kurorski taster je i rotacioni, što ubrzava biranje pojedinih opcija. U poređenju sa P300, S9100 nema drugi kružni kontroler.
Blic je “pop-up” tipa i ručno se podiže prekidačem. Oznaka dometa blica je 4m pri širokom i 2,5m pri tele položaju objektiva. U specifikacijama nije definisana ISO vrednost za ostvarivanje ovih rezultata, ali pretpostavljamo da je reč o ISO 400, najviše ISO 800.
Mogućnosti
Nikon S9100 poseduje automatski mod i predefinisane scene. Ručni modovi nisu prisutni i ovo je zajedno sa objektivom najveća razlika u odnosu na P300. Maksimalna rezolucija je 12 MP, a u opcijama se može izabrati manja. Na istom mestu, moguće je odrediti balans belog, gde je među ponuđenim opcijama, prisutno i ručno (custom) podešavanje.
S9100 ima dva podešavanja načina merenja svetla, što može biti mana u pojedinim retkim situacijama, kada će biti potrebno ručno korigovati ekspoziciju. Pored automatskog, prisutno je i ručno određivanje osetljivosti senzora, koje se kreće u rasponu od 160 do 3200. Određivanje polja autofokusa vrši se na nekoliko načina, među kojima ističemo ručno određivanje pozicije autofokusa, prioritet lica ili praćenje objekata. U opcijama se može uključiti da autofokus nastavi da radi kada se kadar zaključak.
S9100 ima četiri podešavanja za snimanje sekvenci (continuous): L, H, H 60 i H 120. Pri H 120 podešavanju S9100 snima 50 fotografija brzinom od 120 snimaka u sekundi. Fotografije snimljene na ovaj način imaju manju rezoluciju, a isti je slučaj i za H 60 podešavanje. “Best Shot Selector” je opcija po kojoj je Nikon poznat, a ukoliko je uključena fotoaparat snima više fotografija i automatski bira onu najbolju.
Od mnoštva predefinisanih scena fotografisanja, najviše ističemo Panorama. Panorama ima dva moda – klasično asistiranje kadriranju i opciju “easy”. Ukoliko izabere “easy”, panoramu možete snimiti jednim polukružnim (ili kružnim) pokretom, kao da snimate video. Procenat uspešnosti i kvaliteta ovih panorama nije najbolji mogući, ali ukoliko pejzaž nije “težak”, ukoliko je dobro osvetljen i ako imate mirnu ruku, možete očekivati dobre rezultate.
Na točkiću sa scenama nalaze i efekti koji mogu da unaprede (ili upropaste) fotografiju na šest načina. Video mod poseduje mnoštvo opcija, kao što su redukcija šuma audio snimka, elektronski VR i veliki izbor rezolucija i brzina snimanja.
Snimljene fotografije je moguće urediti prilikom pregleda. Pored standardnih opcija isecanja i rotiranja, rezultate je moguće unaprediti putem opcija Quick retouch (opšte poboljšavanje) i D-Lighting (povećanje dinamike). Skin softening opcija je dobra za portrete, ukoliko vam ne smeta agresivnija obrada. Prisutno je i nekoliko filtera, koji su više zabavni, nego ozbiljni načini obrade.
Upotreba
Nikon S9100 ima “back-illuminated” CMOS senzor, isti koji smo videli kod Nikona P300, čija konstrukcija omogućava prikupljanje veće količine svetla. Put svetlosti kroz klasičan senzor vodi preko mikro-sočiva, filtera boja, elektronskih komponenti i konačno do foto-ćelija. Svaki od ovih slojeva umanjuju količinu svetlosti koja dolazi do tačaka osetljivih na svetlo. Kod “back-illuminated” senzora, fotokatodni sloj postavljen je ispred elektronskih komponenti. Na ovaj način veća količina svetlosti dolazi do senzora.
Ovakvi senzori komplikovani su i skuplji za konstrukciju, pa je njihova primena do sada bila samo tamo gde je količina svetlosti ključna: kod industrijskih senzora, sigurnosnih kamera, mikroskopa i astronomskih sistema. Ipak, Sony je pre dve godine predstavio “back-illuminated” senzor(e) za komercijalnu upotrebu u fotoaparatima, a kasnije su i drugi proizvođači usvojili tehnologiju.
S9100 je respektabilno malih dimenzija za aparat sa 18x zumom i ne predstavlja veći teret za nošenje. Objektiv ima odličan raspon, ali ne tako zadovoljavajuću svetlosnu moć. 25 – 450mm raspon objektiva će zadovoljiti ne samo ciljnu grupu ovog aparata, nego i zahtevnije korisnike. Sa druge strane, f3.5 pri širokom i tek f5.9 pri tele položaju objektiva nisu blende za pohvalu. Da bi se na malom objektivu napravio veliki raspon, mora se žrtvovati njegova svetlosna moć, ali smo očekivali bolje od f5.9.
Ovaj nedostatak može biti nadomešten zahvaljujući dobrim rezultatima na visokim ISO osetljivostima i dvostrukom stabilizacijom. Stabilizacija je kombinacija elektronskog VR objektiva i senzora koji apsorbuje vibracije.
Tamniji objektiv sa velikim rasponom uslovio je da fokusiranje pri većim zumovima bude sporije, a nekada i problematično. Fokusiranje prilikom uvećanja problem je svakog ultra i superzum aparata i od toga se ne može pobeći. S toga vam savetujemo da ne preterujete sa zumiranjem, osim ukoliko niste sigurni da su svetlosni uslovi dobri, a vaša ruka mirna.
Ono što značajno unapređuje fokusiranje je AF lampa koja je, bez preterivanja, jedna od najboljih koju smo videli u amaterskom svetu. Bolja je čak i od one na skupljem i naprednijem P300 modelu. Iako je u pitanju tek obična lampa, njena projekcija je idealna i odlično postavljena za automatske tačke AF sistema.
S9100 u odnosu na P300 ima samo jedan kružni taster, pa je biranje opcija nešto sporije. Prethodno testiranom Nikonu nismo zamerili što su bitne opcije unutar menija, jer je direktan kružni taster ubrzavao proces. Kod S9100 postoji klik više, pre nego što kružni taster počne da menja opciju. S9100 nema toliko ručnih podešavanja kao P300, pa zbog toga možemo pogledati kroz prste. Najbitnije opcije izvan menija dobijaju se klikom na kursorski taster.
S9100 je odličan za snimanje videa. Pored 1080p rezolucije i velikog broja podešavanja, prisutan je i taster pomoću kojeg se pokreće snimanje videa iz bilo kog moda. Ovo nije sve, jer je tokom snimanja videa moguće i fotografisati. Korišćenje optičkog zuma prilikom snimanja videa je omogućeno, a tada se objektiv kreće sporije, kako ne bi narušio zvučni zapis. Moguće je ostaviti opciju kontinuiranog fokusiranja, ali vas upozoravamo da će se to čuti na snimku, ukoliko je u pitanu tiši ambijent.
Kvalitet fotografija i videa
Nikon S9100 ima isti “back-illuminated” CMOS kao i P300, ali ovi aparati imaju drastično drugačiji objektiv. Zanimljivo je ipak da različite namene objektiva u ovom slučaju nisu dovele do značajno različitih fotografija.
Najveći problem koji smo videli kod P300 modela, vidimo i u ovom slučaju. U pitanju je previše jako, slobodno možemo reći, nepotrebno procesiranje na niskim ISO osetljivostima. Lako je uočljivo da su senzor i objektiv odlični, ali da procesiranje nije adekvatno. Na ISO 160 (najnižoj osetljivosti za ovaj senzor) vidljiv je šum i narušeni su detalji, sve usred nespretnog procesiranja. Šteta je što S9100 nema RAW, čime bi mogli dokažemo naše tvrdnje i izvučemo bolji kvalitet fotografija.
Sa druge strane, podsećamo vas da je naš posao da gledamo sitne detalje, ali da Nikon S9100 zapravo pravi veoma dobre fotografije. Plave i zelene nijanse su bez greške. Crveni tonovi su uglavnom dobri. Fotografije će izgledati odlično odštampane ili u elektronskoj formi, a nedostatke će osetiti tek oni koji će fotografije previše isecati, što sa velikim rasponom objektiva, nadajmo se, neće biti potrebno.
Najveći kvalitet S9100 pokazuje pri višim ISO osetljivostima. Razlika između ISO 160 i 400 je minimalna, dok nam se ISO 800 podešavanje nije dopalo, kao ni u slučaju modela P300. Na ISO 1600 se, očigledno, aktivira drugačiji algoritam procesiranja koji i dalje pruža fotografije sa dosta detalja i prihvatljivom količinom šuma. Ni korišćenje 3200 setovanja kada vam je potrebnao neće uništiti fotografiju, a utisak koji Nikon S9100 ostavlja po pitanju osetljivosti senzora, nivoa šuma i detalja je odličan.
Hromatska aberacija je nešto što će se u manjoj ili većoj meri pojavljuje kod svih aparata sa velikim uvećanjem, ali kao što se na sledećim stranama sa primerima može videti, ova anomalija ni u jednom primeru ne narušava fotografije.
Kvalitet video snimaka je odličan, kao i generalno video iskustvo, za šta postoji dosta razloga. Prisutni su stereo zvuk, mogućnost optičkog zumiranja tokom snimanja, kontinuiranog fokusa, biranja mnoštva modova u realnoj brzini, usporenom, ali i ubrzanom snimku. Moguće je snimati usporene snimke, brzinom od 60, 120 i 240 slika u sekundi. Više slika u sekundi naravno znači da će rezolucija biti manja. Prisutan je i iFrame format rezolucije 960 x 540, pogodan one koji snimaju mnogo video snimaka i obrađuju ih u OS X sistemu.
Fotografije, primeri 1
– dobra dinamika i senke
– dobar nivo detalja i reprodukcija boja
– veliko uvećanje, tačna ekspozicija
– dobra ekspozicija i detalji
– dobra dinamika, primer prejakog procesiranja
Fotografije, primeri 2
Primeri visokih osetljivosti senzora (ISO).
ISO160 ISO200 ISO400 ISO800 ISO1600 ISO3200
– odlični rezultati, ISO1600 i ISO3200 upotrebljivi
ISO160 ISO200 ISO400 ISO800 ISO1600 ISO3200
– isti odlični rezultati kao i na dnevnom primeru
Video primeri
1080p 720p iFrame540 15HS 60HS 120HS 240HS
Rezime
Nikon S9100 teorijski ne spada u istu klasu kao P300, ali sa ovim aparatom deli mnoštvo osobina. Pored sličnog fizičkog izgleda, dva aparata imaju isti senzor, isti ekran, skoro jednako širok objektiv i skoro istu cenu. Najveći nedostatak S9100 u odnosu na P300 jesu manuelni modovi i tamniji objektiv, a najveća prednost veliki domet objektiva.
Za svakodnevnu upotrebu prosečnog korisnika, S9100 se čini kao bolje rešenje, ali bi većina iskusnih korisnika i profesionalaca (kao “backup” ili porodični aparat) ipak izabrala P300. Dobro razmislite da li vam je potreban veliki domet objektiva, jer ručni modovi i f1.8 Nikona P300 nekada mogu da budu nezamenjiji. Još jedna tačka razdvajanja je cena koja je, po našem sudu, izuzetno atraktivna za P300, ali ne i za S9100, koji bi mogao da košta koju “crevenu” manje.
Kada se po strani stavi neizbežno poređenje ova dva aparata i S9100 pogleda kao jedinka, dolazimo do zaključka da je ovaj fotoaparat dosta dobar i upotrebljiv u velikoj većini situacija. S9100 ima prilično širok objektiv za skučene prostorije, pejzaže i arhitekture, ali i veliki domet objektiva. Ne treba zaboraviti ni na odličan video mod, kao i to da bez obzira na tamniji objektiv, zahvaljujući senzoru i dvostrukoj stabilizaciji, može da snimi dobre fotografije gde mnogi drugi fotoaprati neće moći.
Naše zamerke o detaljima i prejakom procesiranju na niskim ISO osetljivostima padaju u vodu u realnom svetu, jer S9100 zahvaljujući “back-illuminated” CMOS senzoru ne gubi detalje tako brzo kao drugi fotoaprati i to sve do krajnje ISO 3200 vrednosti. Iako smatramo da bi trebao da košta nešto manje, činjenica je da se na Nikon S9100 možete osloniti u većini foto i video situacija. Možda ti rezultati neće biti uvek savršeni, ali će procenat uspešnih i upotrebljivih fotografija i video snimaka biti izuzetno visok.
Prednosti
– odličan raspon objektiva 25 – 480mm
– odličan ekran
– upotrebljive visoke osetljivosti senzora
– odlične video mogućnosti
– generalno dobar kvalitet fotografija
– dvostruka stabilizacija
Nedostaci
– tamniji objektiv
– bez ručnih podešavanja (PASM)
– previše procesiranja za niske ISO vrednosti
– nema RAW
