Olympus SP-565UZ

Branko Mitić

Olympus SP-565UZ

Ovogodišnja Photokina je pokazala da se digitalni fotoaparati koji ne spadaju u grupu SLR nalaze u pomalo nezavidnom položaju. Bilo bi netačno kada bi rekli da je ovaj segment industrije u krizi, ali očigledan je nedostatak svežih ideja i iskre koja bi ponovo pokrenula ovaj, pre samo nekoliko godina, neiscrpno zabavan deo tržišta potrošačke elektronike. Da li je u pitanju granica poslovne isplativosti na kojoj mogu da se prave aparati ili je u stvar u tome da zaista nema ideja koji bi pokrenuli ovaj deo industrije, nije poznato. Ono što jeste poznato je da su SLR aparati svakom novijom generacijom sve niži po cenama, što će reći sve bliže i bliže običnim digitalnim fotoaparatima (među kojima su i ultrazumovi). Veoma veliki udar na napredne obične digitalne fotoaparate može da bude i kooperacija Panasonica i Olympusa u “micro 4/3” tehnologiji, o kojoj smo pričali u tekstu o trendovima za kraj 2008. Ono što smo mogli da se uverimo na uporednom testu ultrazum aparata jeste da su to definitivno fotoaparati za one koji traže što više mogućnosti u jednom uređaju. Aparati iz UltraZoom kategorije su po tome poznati i od ranije. Ono što je u zadnje vreme sve više počelo da se ispoljava, jesu “prosumer” osobine na ultrazum aparatima. Kako je bilo jasno da se prosumeri neće vratiti, njihove osobine morale su negde da se pojave. Nekada je UltraZoom aparat značio samo 10 ili 12x optički zum, ali vremena su se promenila. Danas je potrebno da jedan aparat ima i širokougaoni objektiv, da je napravljen od veoma kvalitetnih materijala, da ima dobru ergonomiju, visoke performanse… Olympus SP-570 UZ najbolje se pokazao kada je reč o prosumer osobinama. Ono što, ipak, verovatno nećemo videti u skorije vreme na UZ aparatima jesu objektivi odličnih svetlosnih mogućnosti. Tu osobinu prosumera nemoguće je ubaciti na današnje ultrazumove, najviše zbog ograničenja u dimenzijama.

I dok su u početku ultrazum aparati imali “samo” dugačke objektive, danas je situacija drugačija. Ukoliko želite što više osobina u svom aparatu, jedini je izbor ultrazum klasa. Jedan od pionira ove klase aparata je Olympus. Iako se za Olympus može reći da su kompanija konzervativnog tipa, njihovi UZ aparati sigurno su bili biseri ponude običnih digitalnih fotoaparata, a sigurno je da su najviše inovacija i najviše svežih ideja na tržištu upravo nudili na ovakvim aparatima. Olympus SP-565UZ nije aparat koji donosi bilo šta novo i značajno (isključujući 13.5 fps brust mod koji se navodi), za šta ne treba kriviti Olympus, nego stanje industrije generalno. Ipak, to ne znači da ovaj aparat nije interesantan. On je, čini se, odličan pokazatelj zrelosti industrije digitalnih fotoaparata s jedne strane i zrelost Olympusa kao proizvođača sa druge. Ukoliko nemate digitalac ili imate neki stari i želite apgrejd, sigurni smo da SP-565UZ može da bude više nego zanimljiv. Sve u svemu, 26 – 520 mm, 13.5 fps i gotovo savršena ergonomija teško da mogu da prođu nezapaženo.

Tehničke karakteristike

Olympus SP-565UZ

megapiksela

10

merenje svetla

ESP merenje svetlosti, Merenje u tački,
Merenje sa težištem u centru

rezolucije

3648 x 2736 2560 x 1920 2048 x 1536 1600 x 1200 1280 x 960 640 x 480 1920 x 1080

modovi blica

AUTO, Redukcija efekta crvenih ociju, Dopunski bljesak, Iskljuceno, Redukcija efekta crvenih ociju i dopunski bljesak, Spora sinhronizacija, Spora sinhronizacija sa redukcijom efekta crvenih ociju, Spora sinhronizacija druga zavesa

raw

da

domet blica

0,3 – 4,5 m (ISO 200) 6,4 m (w), 1,2 – 2,8 m (ISO 200) 4,0 m (t)

veličina senzora

1/2.33″

prioritet blende

da

tip senzora

CCD

prioritet zatvarača

da

objektiv

4,6 – 92,0 mm

manual

da

objektiv – ekvivalentno 35mm

26 – 520 mm

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

da

najveći otvor blende

2,8 – 4,5

video klipovi (sa tonom)

640 x 480 / 30 fps, 640 x 480 / 15 fps, 320 x 240 / 30 fps

optički zum

20x

samookidač

2, 10 sec

digitalni zum

5x

tip memorije

xD i MicroSD (TransFlash)

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

48 MB – interna

af lampa

da

tražilo

da, EVF

ručni fokus

da

ekran

2.5″, 230000 tačaka

raspon fokusa

0,1m – beskonačno (širokougaoni) / 1,2m – beskonačno (tele)

live histogram

da

makro

0,1m – beskonačno (širokougaoni) / 1,2m – beskonačno (tele)

playback histogram

da

supermakro

1 cm

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

4 x AA

iso osetljivost

ISO 64, 100, 200, 400, 800, 1600, 3200*, 6400*
* U režimu smanjenog broja piksela

trajanje baterija

?

brzina zatvarača

4– 1/2000 sec, bulb

masa

373 g (bez baterije i kartice)

balans belog

AUTO WB,
Suncano, Oblacno, Sijalica, Fluorescentno 1, Fluorescentno 2, Fluorescentno 3, Manuelno podešavanje, Podešavanje balansa belog -7 Crveno +7

dimenzije

116 x 83,3 x 80,8 mm

Pakovanje:

– Olympus SP-565UZ
– Poklopac objektiva
– Ogrlica
– Uputstvo za upotrebu
– Garantni list koji važi u celom svetu
– 4x AA baterije (za jednokratnu upotrebu)
– CB-AVC3 (Audio/Video kabl)
– CB-USB6 (USB kabl)
– OLYMPUS Master 2 (CD-ROM sa softverom)
– MASD-1 (microSD adapter)

Olympus je želeo da uzdanicu svoje ultrazum ponude – SP-570 UZ – spakuje u manje kućište. SP-565 UZ, kao što se na papiru može videti, nudi gotovo sve osobina SP-570 UZ u zaista malom kućištu. Sa svojih 373 grama, svakako je jedan od najlakših UZ aparata, a i dimenzije su na respektabilnom nivou. Naravno, nemoguće je napraviti ultrazum aparat za džep, a da se pri tome ostvari kvalitet fotografija bolji nego što prave mobilni telefoni, pa tako su ovo ipak donje granice dimenzija aparata, jer proizvođači moraju da zadrže što kvalitetniji i upotrebljiviji objektiv. Tako je i sa SP-565 UZ. Iako aparat ima tendencije da bude što manji, i tako se i prestavlja, mi ćemo ipak glavnu osobinu istaknuti objektiv. Olympus je veoma kvalitetan objektiv (koji po pravilu povlači veličinu celog aparata) “zakačio” na respektabilno malo kućište, zbog čega dojam o smanjivanju gabarita postaje još značajniji.

Što se tiče izrade i kvaliteta materijala, jedino što možemo da zamerimo, jeste kvalitet plastike. Ne zato što je ona loša, jer je to i dalje plastika bolja nego 95% plastičnih fotoaparata, već zato što nam se čini da je ona bila kvalitetnija na SP-570. Da li je Olympus morao da učini ovaj potez zbog gabarita ili je ipak stvar u dodatnoj uštedi, ne znamo. Ipak, pogrešno ste nas shvatili ukoliko mislite da SP-565 UZ ima loše kućište. Plastika je odlično ukrojena i izlivena, što završnu obradu čini skoro pa perfektnom. Savršeno je sve upakovano i ceo aparat ostavlja utisak veoma kvalitetnog i dugotrajnog uređaja i fizički nije ni malo lošiji od jefinijih amaterskih SLR rešenja.

Iz prethodnog pasusa nagoveštava se da je ergonomija na gotovo savršenom nivou za jedan amaterski digitalni fotoaparat. Pravi, anatomski oblikovani, rukohvat će ceniti svi oni sa malo većim šakama, dok ni oni sa manjim se neće buniti. Plastika aparata je “poprskana” i samim tim malo reljefna, sve kako bi u “klizavim” situacijama aparat ostao na svom mestu. Oko objektiva je rebrasta guma koja, ipak, služi samo da se drži aparat, iako se po slikama može pretpostaviti da ona možda služi za pomeranje objektiva ili ručno fokusiranje. Zumiranje i ručno fokusiranje radi se na klasičan način (za ovaj svet fotoaparata) putem tastera. Sa zadnje strane se nalaze tasteri dovoljno veiki i odmaknuti jedan od drugog sa kvalitetnim “klikom”, što upotpunjuje generalno kvalitetan utisak o upotrebi i svakodnevnom životu sa jednim ovakvim aparatom. Generalno gledano, jako mali broj fotoaparata može “na crtu” sa SP-565 UZ po ergonomiji i osećaju u ruci. Kada na to doda da je zadržan objektiv u punom sjaju (pa i više od toga), tek se onda vidi koliko je Olympus dobro uradio posao sa uštedom grama i milimetara.

Toliko hvaljeni objektiv, kada se originalna žižna daljina (4,6 – 92,0 mm) preračuna u format razumljiv 35-mm fotografiji i širom krugu korisnika, nosi specifikacije 26 – 520 mm. Realan kvalitet objektiva ćemo videti na strani sa fotografijama, a ovih 26 – 520 mm možemo bez dileme da prokomentarišemo kao sve što će vam ikada trebati što se fotografisanja tiče. Objektiv poseduje mehaničku/optičku stabilizaciju, što je dobro, naravno i današnji ultrazum se bez toga prosto ne može zamisliti. Olympus (i mnogi drugi proizvođači) ističe opciju “dvostruke” stabilizacije, ali treba znati da je ta druga strana stabilisanja ništa drugo nego podizanje ISO osetljivosti radi postizanja većih brzina zatvarača. Tako da ukoliko znate sa podešavanjima aparata, ovo vam ništa ne znači, a ukoliko ne znate, savet nam je da pročitate vodič o digitalnim fotoaparatima jer je tako bolje nego da se oslanjate na polu-marketinške poteze proizvođača. Svetlosna moć objektiva je f2.8 – 4.5, što je više nego dobar rezultat. F2.8 na 26 mm je više nego dobro, najviše zbog toga što mnogi drugi digitalci posustaju što se svetlosne moći tiče. Isto se može reći i za f4.5 na čak 520 mm.

Blic aparata se podiže pritiskom na posebno dugme koje je postavljeno levo od samog blica. On se neće podići automatski, kao na nekim aparatima, pa se zato nemojte zbuniti ukoliko vam aparat uporno sugeriše da treba da uključite blic, a pri tome vam to ne dozvoljava na drugom tasteru namenjenom za biranje moda blica. Blic se podiže relativno visoko za amaterske aparate, što je neophodno za borbu protiv crvenih očiju. Naravno, to još uvek nije dovoljno za savršene rezultate, ali će biti bolje od većine drugih aparata, a pri tome SP-565UZ podržava i uklanjanje crvenih očiju unutar samog aparata. Jačina blica je dosta dobra za blic ugrađen na aparatu. Bolje performanse, svakako, uvek će davati spoljni blic, ali njega nećete moći da zakačite na ovaj aparat jer on nema stopicu. To nikako ne vidimo za manu i to iz dva razloga. Prvi je taj što je blic ugrađen na SP-565UZ odličan i zadovoljiće sasvim dobro 95% fotografskih situacija, a drugi je taj što nikada nismo videli nekoga da na kompaktnim aparatima ima dodatne bliceve, pogotovo ne u današnje vreme kada se cena SLR aparata ozbiljno spustila.

Na blago iznenađenje nailazimo kod ekrana. Naime, on je “samo” dijagonale 2.5″, što je pomalo neočekivano kada su današnji trendovi na aparatima 2.7 i 3 inča po dijagonali. Ipak, ekran se ni jednog trenutka ne čini malim i morali smo dva puta u specifikaciji da proverimo da li je u pitanju 2.5 ili 2.7″ ekran. U pitanju je stari, dobro provereni i veoma kvalitetan Olympuso ekran sa ukupnim brojem tačaka oko 230.000. Ekran prikazuje kvalitetno boje, ima gotovo savršen ugao gledanja i jako dobro se bori protiv odsjaja (kada ga recimo koristite napolju). Usporenja u tečnom prikazu mogu da se vide samo u jako mračnim scenama kada se ekran mnogo posvetljava, ali se i dalje “framerate” drži u veoma respektabilnim granicama. Sve u svemu, ekran je prilično kvalitetan i ni jednog trenutka nećete pomisliti da je mali, iako zaista jeste manji od današnjeg standarda industrije.

SP-565 UZ, kao i gotovo svi aparati sa ogromnim objektivima, nema optičko tražilo, nego je ono izvedeno putem ekrančića stavljenog na mesto tražila. Opšti trend među običnim digitalcima je da se uklanjaju optička tražila, kako zbog smanjenja dimenzija, tako i zbog smanjenja troškova, ali takav potez se ne bi tolerisao na ultrazum aparatima. Ovi aparati, koji već prebacuju 500 mm dometa objektiva, prosto moraju da se drže naslonjeni na lice pri ovakvom snimanju, kako fotografije ne bi bile strešene, bez obzira na optičku stabilizaciju. S toga je ne samo da je dobro što oni i dalje imaju tražilo, nego vam i mi savetujemo da uvek gledate na tražilo i držite aparat sa obe ruke naslonjen na lice pri fotografisanju “velikih zumova”. Oko veličine i rezolucije malog ekrana ne nalazimo nikakve podatke. Po kvalitetu, možemo reći da je prosečan. Nije problem u Olympusu što je ovaj ekran tek prosečan, jer gotovo nikada nismo videli odličan EVF, već je sama problematika LCD tehnologije koja nije pogodna za gledanje sa samo nekoliko milimetara, ma koliko malu tačku i veliku rezoluciju neki ekran imao. Voleli bi smo da EVF bude bolji, ali nikako ne smemo da krivimo jer se izgleda u ovom trenutku ne može bolje, pa tako možemo reći da ništa neočekivano nismo videli.

Opcije, podešavanja, tasteri i prikaz ekrana

Meni kamere
 

WB

Podešavanja balansa belog

ISO

Biranje ISO osetljivosti senzora.

Drive

Biranje običnog ili snimanja sekvenci.

Fine Zoom

Vrsta digitalnog zuma koji iseca centralni deo fotografije.

Digital Zoom

Klasičan digitalni zum.

Metering

Način merenja svetla scene.

AF Mode

Biranja zone fokusiranja.

Focus Mode

Biranje načina fokusiranja.

Fulltime AF

Neprestano automatsko fokusiranje.

AF Predict

Kada je opcija na On, fokusiranje je konstatno bez zaključavanja kada je okidač do pola.

AF Illuminat

Uključivanje/isključivanje lampe koja pomaže fokusiranju.

Image Stabilizer

Optička stabilizacija objektiva.

Adjusting the flash intensity

Jačina blica.

Flash

Za korišćenje dodatnog blica.

Recording sound when shooting still
pictures

Snimanje zvučnih poruka uz fotografiju.

Adjusting the white balance

Precizno podešavanje balansa belog.

Picture mode

Živost boja.

Sharpness

Oštrenje.

Contrast

Kontrast.

Staturation

Zasićenost boja.

Noise Reduct

Uključivanje uklanjanja šuma za duže ekspozicije

Timelapse

Automatsko snimanje fotografija na duži period.

Taking pictures with a conversion lens

Opcija kada aparat koristi konverter objektiva.

Recording movie with sound

Snimanje zvuka uz video klipove.

Meni podešavanja
 

Format

Formatiranje memorije.

Backup

Snimanje slika sa interne memorije na karticu i obrnuto.

Language

Biranje jezika.

Pw on setup

Podešavanja prikaza prilikom uključivanja aparata.

Menu colour

Izbor boje menija.

Sound settings

Podešavanje zvuka.

Rec view

Prikaz fotografije neposredno nakon snimanja.

Menu display

Prikaz menija samo na velikom ekranu ili i na EVF.

File name

Nastavak brojenja fotki ili uvek od 0000 kada se promeni kartica.

Pixel mapping

Ignorisanje neispravnih piksela na senzoru.

Monitor brightness

Osvetljenje ekrana.

Time & date

Vreme i datum.

Dualtime

Menjanje vremena kada se nalazite u drugoj zoni.

Alarm clock

Alarm.

Video out

Podešavanje standarda video izlaza.

Frame assist

Prikaz polja na ekranu za pomoć kadriranju.

Brightness distribution

Prikazivanje pre i pod eksponiranih predela na fotografiji.

My mode setup

Podešavanja za “My mode” mesto na točkiću.

Display units during manual focus

Biranje vrste jedinice (m ili ft) prilikom ručnog fokusiranja.

Custom button

Određivanje funkcije “custom” tasteru.

Sleep

Posle koliko vremena će se aparat isključiti.

Silent mode

Isključivanje svih zvukova fotoaparata.

Meni pregleda
 

Slideshow

Automatsko prikazivanje fotografija.

Retouching images

Korigovanje osvetljenje fotografije i crvenih očiju.

Calendar

Kalendar.

Editing RAW data

Sređivanje fotografija snimljenih u RAW formatu.

Protecting images

Zaključavanja fotografija.

Rotating images

Rotiranje.

Adding sound to still pictures

Dodavanje zvučnih poruka uz fotografije.

Erase

Pojedinačno brisanje fotografija ili video klipova.

Print order

Markiranje fotografija za štampanje (DPOF).

Točkić
 

Auto

Potpuni automatski mode

P

Program mod. Ekspozicija se određuje automatski – prisutna ostala napredna podešavanja.

A

Prioritet blende. Ručno određivanje otvora blende.

S

Prioritet zatvarača. Ručno određivanje dužine ekspozicije (brzine zatvarača).

M

Manual. Ručno podešavanje i otvora blende i brzine zatvarača.

My

Personalizovan mod.

Scene

Predefinisane scene.

Guide

Mod za učenje tehnika i podešavanje aparata.

Video

Snimanje video klipova

Playback

Pregled snimljenog materijala.

Tasteri
 

1

Uključivanje i isključivanje aparata.

2

Menjanje pregleda sa glavnog ekrana na tražilo i obrnuto.

3

Prilagodiv taster.

4

Ulazak i izlazak iz menija.

5

Pregled snimljenog materijala.

6

Menjanje količine informacija na ekranu.

7

Taster za korekciju senki tokom fotografisanja. Služi za pojedinačno brisanje tokom snimanja.

8

Taster za potvrđivanje opcija i podešavanja.

9

Makro mod.

10

Mod blica.

11

Kompenzacije ekspozicije.

12

Samookidač

Prikaz ekrana
 

Performanse i makro

Što se tiče opštih performansi, utisak koji ostavlja SP-565 UZ jeste polovičan, kao što se na tabeli ispod može videti. Razlog za to jeste brzina uključivanja aparata. Kada bi se “samo” taj deo popravio, ovaj aparat bi bio jedan od najbržih ultrazumova (pored, ipak, neprevaziđenog Canona što se ovih brzina tiče). To znači da SP-565 UZ neće biti pogodan ukoliko treba da ga upalite i brzo uslikate neku situaciju. Ipak, kada je uključen i spreman za rad, SP-565 UZ jako lepo i brzo obavlja svoje operacije, obzirom da poseduje masivan objektiv, koji, po pravilu, najviše sputava aparate da ostvaruju bolje brzinske rezultate. Ne možemo da kritikujemo Olympus za ove rezultate, ali još manje da možemo da ih hvalimo. SP-565 UZ nije spor aparat, ali bi Olympus morao malo da se pozabavi ubrazanjem uključivanja ultrazum aparata kod nekih budućih modela.

operacija

Olympus SP-565 UZ (sec.)

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

3.78

uključivanje aparata u mod za pregled

3.65

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

1.61

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0.1 / 1.31

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

1.63

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

0.2 / 2.39

zumiranje (iz wide u tele)

1.83

od isključenog aparata do snimljene fotografije

4.00

Snimanje sekvenci

SP-565 UZ ističe se kao aparat veoma pogodan za snimanje sekvenci. Nudi tri različita moda pod kojim je moguće snimati sekvence (brust ili continious mod), a koja se razlikuju po rezoluciji – što implicira da se razlikuju po performansama. Brzina će zavisiti od veličine fotografija, ali će od toga zavisiti i koliko ćete slika moći da uhvatite u jednoj sekvenci (koliko će njih moći da stane u bafer aparata). Naglašavamo da ovi razulatati mogu da variraju zavisno od kartice koju koristiti i uslova u kojim fotografišete. Na tabeli ispod vidimo koliko smo u kojoj rezoluciji (modu sekvenci) uspeli da dobijemo snimaka za koje vreme, pa smo tako izračunali i brzinu snimanja sekvenci. Olympus tvrdi da pri 3 MP SP-565 UZ može da snimi 13.5 fps, što je monstruozan rezultat za jedan amaterski fotoaparat, ali što smo mi testiranjem skoro uspeli da potvrdimo. Ne dajte da vas rezolucija od “svega” 3 MP obeshrabri, to je i dalje više nego dovoljno za bilo kakve potrebe, a i imajte na umu da je 3 MP iz aparata od 10 MP uvek bolje nego 3 MP iz aparata čija je maksimalna rezolucija 3 MP. Treba li da dodamo da je ovo jedan od najboljih rezultata ikada što se amaterskih aparata tiče?

mod

rezolucija (.jpg)

broj snimaka

vreme (sec)

fps

1. mod

puna rezolucija (10 MP)

6

5.88

1.02

2. mod

5 MP

13

1.80

7.22

3. mod

3 MP

16

1.30

12.3

Macro

Ideja ovog makro testa je veoma jednostavna. Imamo 14.1″ ekran rezolucije 1024 x 768 tačaka. Veličina tačke iznosi 0.264 milimetara, a svaka tačka sastoji se od tri pod-tačke: crvena, zelena i plava. Na ekranu puštamo sivu pozadinu (128,128,128) i priližavamo objektiv sve dokle može da fokusira. Potom iz fotografije isecamo 450 x 200 px fotografiju i dobijamo rezultat ispod. Na ovaj način dobija se makro mogućnost ukombinovan sa dva elementa: koliko je moguće objektiv približiti objektu i fokusirati i koliko velike fotografije se dobijaju iz fotoaparata. Dakle, na slici ispod vidite koliko fotoaparat može da se uveliča pod-tačke gore spomenutog ekrana.

Što se tiče mogućnosti fokusiranja tiče, rezultati su osrednji, što je moglo da se pretpostavi. Olympus je na svojim ultrazum aparatima oduvek imao veoma glomazne i veoma kompleksne objektive. Veliki i objektiv od velikog broja sočiva sa komplikovanim sistemom kretanja nikada nisu bili pogodni za brzine fokusiranja. S druge strane, velika dužina objektiva, poznato je, smetaće prilikom pokušaja uspešnog zaključavanja fokusa. Sve u svemu, mogućnosti fokusiranja (uspešnog zaključavanja fokusa) i brzinu fokusiranju možemo da okarakterišemo kao dobru do vrlo dobru. Situacija će biti jako odlična pri “malim zumovima” i dnevnim uslovima. Zaparvo, u dnevnim uslovima jedini problem može da bude malo duže fokusiranja na baš krajnjim položajima objektiva. Pravi “problemi” su tek u veoma mračnim uslovima, ali nemojte misliti da će vas SP-565 UZ ostavljati na cedilu – prosto je komplikovanim objektivom ograničen da ostvaruje bolje rezulate. Ovo smo i mogli da očekujemo, voleli bi smo da je situacija makar malo bolja, ali smo u isto vreme i realni i znamo da se protiv zakona fizike ne može – makar ne u amaterskom svetu fotografisanja.

Fotografije

Na prvi pogled nije sve tako sjajno kao što smo od ovih Olympusa navikli. Ipak, potrebno je detaljnije analizirati celu situaciju i naći uzrok “problema”. Taj problem koji vidimo jeste u detaljima i šumu. Blagi nivo šuma (čak i po danu i najmanjoj ISO osetljivosti) i “uzurpiranost” detalja su ono što se vidi pri 100% uvećanju na fotografijama najveće rezolucije. Ako mislite da je Olympus problem, možemo konstatovati da ipak nije. Senzor je dosta dobar, objektiv odličan, dok se ni na račun internog procesiranja ne mogu uputiti zamerke. Problem jeste 10 megapiksela koje tržište zahteva, a koje se prosto ne može ostvariti sa ovim veličinama senzora. Problem se multiplicira sa dobrim objektivom (kao što ima SP-565 UZ) kada detalji nisu “zabrljani” i kada se vidi da realnih detalja jednostavno nema dovoljno za rezoluciju od 10 megapiksela. Šta to znači? Prva stvar je da SP-565 UZ ima jako kvalitetan objektiv, koji donosi veliku količinu detalja do senzora. Drugi deo “problema” je to što Olympus ima blago interno procesiranje, što znači da se fotografije veoma malo koriguju unutar aparata i onda je još bolje moguće videti realnu situaciju. Realna situacija jeste da 1/2.3″ senzor nije dovoljno veliki za fotografije od 10 megapiksela. To je razlog zašto postoji mali nivo šuma tamo gde ne bi trebalo da ga bude, kao i zašto su detalji malo “nestabilni”.

U ovome ne vidimo ništa loše, zato što su fotografije koje SP-565UZ daje prilično kvalitetne. Količina detalja iako daleko od realnih 10 MP i dalje je na veoma visokom niovu. Treba ipak znati da malo digitalnih fotoaparata opravdavaju broj MP, jer je realna rezolucija posledica kvaliteta senzora i objektiva, dok je maksimalna rezolucija napisana u specifikacijama praktično samo deo propagande. Pored toga, boje su ono što nam se na ovom Olympusu najviše sviđa. Zelena je jako lepa, dok neutralna plava odlično preslikava nebo i čini ga da ne bude teget, nego zaista “nebo plavo”. Crvene nijanse jesu malo blage, ali opet sve u cilju postizanja što realnijeg prikaza, što se nama zaista dopada. S druge strane, ukoliko želite da izrazite boje, imate i u aparata po neku opciju za to, a i ovakve boje pružaju odličnu osnovu za igranje u nekom od programa za obradu fotografija. Ponavljamo još jednom i želimo da budemo veoma jasni, to što pri 100% zumu SP-565 UZ ne daje poptuno čiste fotografije, ne znači ništa strašno. Po kvalitetu i količini detalja ovaj aparat i dalje može da se uporedi sa najboljim amaterskim digitalcima. Najviše za to može da zasluži velikom i kvalitetnom objektivu. Objektiv propušta veliku količinu detalja (što dovodi do toga da je realna rezolucija velika), dok u isto vreme stvara jako mali nivo izobličenja. Zamućenja ćoškova je toliko malo da nema potrebe spominjati, dok zamračenja nema uopšte. Za hromatsku aberaciju se može reći da je dosta dobro ukroćena. Naravno, ovo je ultrazum aparat i uvek je moguće inicirati pojavljivanje hromatske aberacije u određenoj meri kada imate veliki objektiv, ali treba zanti da je Olympus po ovom pitanju uvek bio na visokom nivou, ako ne i na samom vrhu. Takva je situacija i kod poslednjeg ultrazuma ove kuće.

SP-565UZ ima jako dobre mogućnosti snimanja na visokim ISO osetljivostima. Do ISO 400 se šum povećava, ali su fotografije i dalje manje-više netaknute sa dosta velikom količinom detalja. Pri ISO 800 i ISO 1600 šum se povećava, ali se povećava i procesiranje pa uz nešto manje detalja, slike i dalje izgledaju sasvim fino i više nego upotrebljivo. SP-565 UZ nudi i ISO 3200 pri 5 MP i ISO 6400 pri 3 MP. Treba znati da i ovim modovima nema previše šuma, ali ima dosta procesiranja i uklanjanja šuma/detalja, što uz manju rezoluciju dovodi do zaključka da ove fotografije neće biti upotrebljive ni za šta više osim za prikazivanje na računarima ili 10 x 15 cm štampe. Sve u svemu, do ISO 400 je sve odlično pravo iz aparata, dok do ISO 1600 može da se izvuku dosta dobri rezultati uz malo uklanjanja šuma sa nekim alatom za tu namenu (ako ste perfekcionista). Ni ISO 3200 i 6400 nije za bacanje, ali ove modove koristite samo u situacijama kada je to neophodno.
Rezime

Olympus SP-565UZ nije doneo neke značajne novine po kojima bi bio upamćen, ali cilj ovog proizvođača, sa ovim modelom i nije bio takve prirode. Problem možemo tražiti u trenutnom prelaznom periodu u kome se nalazi čitavo tržište ne-SLR digitalnih fotoaparata. Industrija se u ovom trenutku nalazi u pomalo usporenom tempu i kvalitetnih novina i novosti skoro i nema. Bez obzira, ne može se reći da ovaj digitalni fotoaparat nije svež proizvod i to iz nekoliko razloga. Prvi jesu dimenzije. Ovo nije po brojkama najmanji ultrazum aparat ikada, ali kada se masivnost i mogućnosti objektiva, kao i prvoklasna ergonomija uzmu u obzir, onda se može doneti zaključak da je odnos mogućnosti i kvalitet ergonomije prema dimenzijama i masi na veoma visokom nivou. Druga stvar koju treba istaknuti jeste brzina snimanja sekvenci koja zaista jeste onolika koliko je Olympus deklariše, a to je fantastičnih 13.5 fps.Ovaj rezultat, istina, moguće je ostvariti samo pri 3 MP, ali to ovu mogućnost ne čini mnogo manje atraktivnom, obzirom na to da je 3 MP rezolucija prosečnom korisniku dovoljna u 90% situacija (pregled na ekranu ili štampa u klasičnim formatima), kao i to da je zaista teško naći situacije kada vam je 13.5 fps zaista potrebno. Neki kompromis, ako insistirate na što većoj rezoluciji, može da se nađe u 5 MP kada smo ostvarili i dalje više nego odličnih 7.2 fps.

Kao i svaki aparat, i Olympus SP-565UZ ima svoje mane, koje ćemo jasno istaći. Ono što mi vidimo kao dve najveće slabosti “vrte” se oko objektiva i to ne oko njegovog kvaliteta, nego oko brzinskih mogućnosti, kao posledica veličine i kompleksnosti. Fokusiranje u težim situacijama se obavlja pomalo tromo, a ako je prisutno premalo svetla, onda obično i neuspešno. Znamo da je to problem kod mnogih ultrazumova i da je to sa današnjom tehnologijom teško izbeći, ali prosto to moramo da istaknemo kao manu. Druga i pomalo slična stvar odnosi se na sporost uključivanja aparata koja opet može da se pripiše objektivu. Na malim i džepnim aparatima nam se veoma dopada što od isključenog aparata pa do snimljene fotografije nekada je potrebno da prođe prilično malo vremena, dok se sa brzinama na SP-565UZ pomalo osećamo nespremnim. Opet, sve je to u neku ruku očekivano, ali ne možemo da ne pomenemo Canon S seriju aparata koja ima veoma brzo kretanje objektiva, čime se eliminišu mnogi problemi. Možda bi Olympus o ovakvom načinu kretanja sočiva unutar objektiva mogao da razmisli za neke buduće generacije ultrazumova, obzirom da bi se na taj način rešio nekoliko problema i značajno povećao brzinske rezultate koje aparat ostvaruje.

Ono što je jedan od najboljih delova ovog digitalca jeste kvalitet kućišta i ergonomija. Anatomski oblikovano i kvalitetno kućište će vas prosto mamiti da ga držite u ruci i stalno nešto fotografišete. Pored toga, kvalitet fotografija je zaista veoma dobar, iako je moguće da smo pogrešno shvaćeni tokom kritikovanja na strani sa fotografijama, ali tu smo morali da iznesemo detaljnu analizu, koju će laici možda pogrešno shvatiti, ali drugačije neke stvari nije moguće izreći. Činjenica jeste da Olympus SP-565UZ daje jako kvalitetne fotografije, sa dosta detalja, a pogotovo raduje malo izobličenja objektiva kao i veoma verne i kvalitetne reprodukcije boja. Ni na trenutka ne smemo da zaboravimo fantastične mogućnosti širokog raspona (optički stabilizovanog) objektiva. Pomalo smo se na prethodnim Olympusima već navikli na ove brojke, ali 26 – 520 mm pri f2.8-4.5 je jednom rečju odlično. SP-565UZ sveukupno deuje kao jedan kompletan fotoaparat koji pokazuje da je digitalna tehnologija više nego sazrela, što u rukama iskusnih ljudi iz Olympusa deuje veoma dobro. Naravno mana uvek ima i mi smo ih jasno definisali. Bez obzira, smatramo da samo jednom malom procentu ljudi ovaj ultrazum ne može da odgovara. Za sve ostale ovo može da bude veoma dobar fotoaparat koji će odlično služiti od običnih turistično-porodičnih snimaka, preko snimanja sportskih (brzih) scena, od odličnih makroa i tako dalje. Voleli bi smo da Olympus sluša naše zamerke i da o njima razmišlja za neke buduće aparate, ali ako je vama potreban aparat danas, a ultrazum koncepcija je ono što vam odgovara, slobodno stavite SP-565UZ na vrh potencijalnih kandidata, jer se kvalitet, upotrebljivost i pouzdanost ovog digitalnog fotoaparata ni jednog sekunda nije dovodila u pitanje.

Za

– kvalitet fotografija
– izrada i kvalitet kućišta
– dimenzije i masa (za ovu klasu aparata)
– ergonomija
– snimanje sekvenci (brust – 13.5 fps)
– upotrebljive fotografije pri visokim ISO
– performanse (osim uključivanja aparata)
– kvalitetan ekran
– makro

Protiv

– brzina uključivanja
– pri 100% uvećanju pomalo nečiste fotografije
– veličina ekrana ispod novih trendova industrije
– fokusiranje iako očekivano, moglo bi da bude bolje

Aparat na test ustupio Olympus.