Benchmark Redakcija
Opsednutost kvadkopterima, popularnije dronovima, ne jenjava. Uprkos tome što većina zemalja uvodi sve strožija pravila oko posedovanja i rukovanja proizvođači nude sve veći broj modela, a entuzijasti pomno prate svaki napredak. U Srbiji je sada potrebno mnogo truda kako biste legalno u vazduh podigli letelicu na daljinsku kontrolu, ali to ne menja činjenicu da je interesovanje za ove uređaje ogromno. Dok su entuzijasti generalno zainteresovani za napredne modele, koje obično prate i veće dimenzije i težina, mnogi regularni korisnici bi radije odabrali manje modele.
Naravno, uvek postoje i napredni modeli manjih dimenzija, ali je njihova cena često prevelika da bi se odlučili za kupovinu. Yuneec pokušava da pronađe svoju ciljnu grupu sa Breeze 4K modelom u ljubiteljima fotografije i videa koji ne žele previše da investiraju novca ili znanja kako bi postigli zanimljive kadrove ili za one koji žele da se upoznaju sa čarima ovakvih letelica.
Pre svega, šta je Yuneec Breeze 4K? Reč je o malom i relativno jednostavnom kvadkopteru čije su dimenzije svega 196 x 196 x 65 mm i koji teži 385 grama. Izrađen je od plastike solidnog kvaliteta, a po uzoru na Dji Phantom modele plastika je sjajne bele boje i izgleda odlično na fotografijama i dok je dron nov, ali računajte na to da će se vrlo brzo zaprljati nakon što par puta sletite na malo prašnjaviju podlogu ili jednostavno u malo dublju travu. Sam dron izgleda vrlo kompaktno, sa kratkim ručicama na kraju kojih se nalaze fiksirani propeleri, po konstrukciji slični onim koje koristi Dji Mavic Pro. Kratki krakovi odaju utisak solidne konstrukcije, a nožice za sletanje (tzv. “landing gear”) se uvlači za potrebe transporta. Ipak, imajte u vidu da su nožice izrazito kratke i da će već u dubljoj travi kamera i “donji postroj” letelice kačiti podlogu.
Iako malih dimenzija, Yuneec Breze ima solidne karakteristike. Pre svega, tu je autonomija od 12 minuta sa jednom baterijom, a dopada nam se to što proizvođač isporučuje ukupno dve u paketu. Brzina drona je softverski ograničena na 5 m/s, uz mogućnost uspona pri brzini od 1 m/s. Maksimalna visina je 80 metara u teoriji, mada u praksi smo primetili da WiFi koji koristi kao vezu sa kontrolerom (pametnim telefonom) gubi vezu pri nekih 40 metara u vazduhu. Takođe, zbog malih dimenzija i težine, smatramo da ovu letelicu nije pametno terati do krajnjih limita, jer imamo utisak da bi izgubila bitku sa nešto jačim vetrom na velikoj visini. Bilo kako bilo, za navigaciju ovaj model koristi ugrađeni GPS i poseduje senzore sa donje strane kako bi leteo stabilno i održavao visinu. Proizvođač tvrdi da letelica ne “driftuje”, mada smo u praksi imali malo drugačije iskustvo, ali ćemo o tome kasnije.
Kako je reč o selfi dronu, logično je da je Breeze 4K opremljen kamerom. U pitanju je solidan CMOS senzor od 1/3.06″ koji raspolaže rezolucijom od 13 megapiskela. Optika čini da prikaz ima 117 stepeni FOV (vidno polje). Snimanje se obavlja u maksimalnoj rezoluciji od 3840 x 2160 piksela, dok je maksimalna rezolucija fotografija 4160 x 3120 piksela. Kako letelica ne poseduje gimbal, stabilizacija se obavlja opciono elektronskim putem u smislu da kamera smanji rezoluciju na 1920×1080 piksela, ili možete da snimate u 4K rezoluciji bez nje.
Pre nego što ga podignemo u vazduh pomenućemo još nekoliko stvari. Pre svega, pakovanje u kom stiže je praktično i njegova kutija za odlaganje. Takođe, u njoj se nalazi i nekoliko korisnih dodataka. Pomenuli smo već dve baterije koje omogućavaju maksimalnih 12 miunta autonomije, a tu su i štitnici za propeler koji mogu odlično da posluže pri letenju u zatvorenoj prostoriji. Ne samo da će sačuvati propelere, već će na taj način pri udaru često i održati letelicu u vazduhu. Tu su i punjač za baterije kome je potrebno da napuni bateriju oko sat vremena, kao i USB 2.0 kabl za direktno povezivanje Breeza sa računarom. Naglasićemo da je tu i kontroler koji je “ukrao” Playstation dizajn sa sve vibracijom i koji je vrlo praktičan za one koji ne žele da koriste aplikaciju za upravljanje Breezom. Sam kontroler koristi BlueTooth za vezu sa telefonom, tako da morate u tom slučaju da upalite i BT i WiFi kako biste putem njega upravljali dronom. Imajte u vidu da to znači da uvek morate da koristite telefon, čak i ukoliko planirate da upravljate putem RC-a.
Ukoliko ste primetili da nismo pomenuli da se uz dron dobija memorijska kartica, to je dobro zapažanje. Yuneec Breeze 4K se oslanja na internu memoriju koja je solidnih 16 GB i nema dodatni slot za proširenje. U praksi to nije veliki nedostatak, jer ćete pri snimanju najvećeg 4K pri 30 fps (50 Mbit/s bitrate) moći da snimite oko 4 sata video materijala što je daleko više od vremena koje bi ovaj mališan mogao da provede u letu čak i da imate 10 puta veći broj baterija na rapsolaganju.
Kao i većina letelica ovog tipa, Breeze 4K poseduje odgovarajuću aplikaciju za Android i iOS uređaje. Mi smo ga koristili u kombinaciji sa Huawei P10 telefonom i Android 8.0 operativnim sistemom. Aplikacija se zove Breeze Cam i nakon pokretanja uparivanje sa Breezom je prošlo lako i brzo. U suštini, nakon što upalite letelicu ona podigne svoj WiFi access point na koji se povežete, kalibrišete letelicu i zabava može da počne. Zapravo, potrebno je sačekati koji momenat pre nego što se GPS poveže sa satelitima, ali to se dešavalo nakon svega par minuta tako da nema veće zadrške.
Sama aplikacija je izuzetno jednostavna i organizovana je kao centralizovano mesto za apsolutno sve što bi moglo da vam zatreba. Pre nego što poletite tu su podešavanja i pristup galeriji putem kojih možete da prilagodite letelicu svojim potrebama. Podešavanja nema mnogo i prilično su bazična, a svode se na ime AP-a, rezoluciju i modove kamere, prikaz metričkih ili imperijalnih jedinica, pa čak i verziju softvera i proveru nove verzije. Što se galerije tiče, tu možete da pogledate “thumbnail” ikonice snimljenih zapisa i fotografija uz opciju preuzimanja na telefon po želji.
Nakon toga, pod opcijom tasks ulazite u različite režime letenja. Pored standardnog manuelnog upravljanja, tu su i dodatni modovi kao što je orbitiranje, praćenje, selfie i controller odnoso upravljanje putem isporučeng kontrolera i FPV. Moramo priznati da nam se ne dopada to što su ovi režimi odvojeni i što je potrebno da izađete iz jednog da biste ušli u drugi. Daleko više nam se dopada kako je to npr. rešeno kod DJI modela gde je sve režime moguće aktivirati tokom manuelnog upravljanja.
Manuelni let nudi opciju upravljanja putem ekrana telefona i tu se vidi da je reč o uređaju koji je pre svega namenjenjen manje iskusnim korisnicima. Opcija nema mnogo, poletanje i sletanje se isključivo vrši automatski, a same kontrole nisu preterano precizne. Ukoliko pređete na kontroler situacija se poboljšava, ali je on i dalje često preosetljiv i nije za snimanje nekih zahtevnih kadrova, mada je bolja alternativa od ekrana telefona. Ipak, ovo je kao što smo već rekli letelica za manje zahtevne korisnike i kao takva će biti zabavna u svakom smislu i predstavlja dobru opciju za otkrivanje lepote letenja.
Automatski mod za orbitiranje je zanimljiv, jer omogućava da Breeze 4K pravi krugove oko vas ili nekog zanimljivog subjekta, mada su podešavanja ograničena i morate da pripazite da ne udari u neki objekat. Slično važi i za ostale režime koji su odličan način da napravite nesvakidašnji materijal tokom izleta u prirodu.
U praksi, primetili smo da iako je vrlo zabavan i interesantan, Breeze 4K ima i nekoliko nedostataka. Pre svega, to je stabilizacija pri 4K snimanju. Iako je kvalitet snimljenog materijala bolji nego što smo očekivali, sa atraktivno zasićenim bojama i solidnim nivoom oštrine, činjenica da nema stabilizacije putem gimbala čini da pri minimalnom vetru snimak izgleda kao da vozite džip preko neravnog terena. Poskakivanje slike ne samo da se vidi, nego se gotovo i oseća. Stoga, samo u najboljim uslovima ovakvo snimanje ima smisla. Situacija postaje drastično bolja kada se prebacite na 1080p snimanje, kada elektronska stabilizacija osetno smanjuje bilo kakvo “drmusanje” slike. Moramo primetiti da je vrlo efikasna, ali naravno i da kvalitet snimka opada u odnosu na 4K. Dok se može reći da je letelica u najvećoj meri stabilna, driftovanje ume da se desi. S vremena na vreme smo imali situaciju da Breeze 4K jednostavno “klizi” u određenom smeru što smo morali da kompenzujemo trimovanjem. Dobra vest je da je vreme leta prilično tačno u odnosu na ono što tvrdi proizvođač. U našem slučaju to je bilo između 10 i 11 minuta gotovo svaki put kada smo ga podigli u vazduh, što nije daleko od navedenih 12 minuta.
Takođe, pripazite da zbog nedostatka gimbala, čak i sa stabilizacijom snimak ima krivljenje horizonta prilikom pokreta drona. Posebno se primećuje prilikom pomeranja po horizontalnoj osi, jer se u trenutku ceo dron nagne, pa sa njim i kamera. Kada smo već kod pomeranja kamere ona može da se kreće po vertikalnoj osi, tako da na ovom polju pišemo plus za Breeze 4K.
Što se fotografija tiče, po sunčanom danu gde brzina zatvarača može da bude velika, kvalitet fotografija je na prilično visokom nivou i moramo priznati da obavlja odličan posao za potrebe selfija, ali i slika iz vazduha generalno. Uz dobro pozicioniranje drona i pravilno kadriranje, možete napraviti zaista impresivne fotografije kakve ne biste mogli sa telefonom.
Na kraju dana, Yuneec Breeze 4K je solidna opcija za “moj prvi dron” iskustvo. Ukoliko niste letač sa iskustvom, reč je o dovoljno funkcionalnoj letelici koja će vas zabavljati na duže staze. Njegove mogućnosti su odlične u sprezi sa cenom i dimenzijama. Yuneec je nedavno objavio da će spustiti preporučenu cenu u velikoj meri, što bi moglo da ga učini veoma primamljivom opcijom za početnike.
Kvalitet zabeleženog materijala je više nego dobar ukoliko se koristi na pravi način, pa iako nema stabilizaciju koje bi ga stavile u konkurenciju sa naprednim modelima to ne menja činjenicu da će biti nepresušni izvor zabave za one koji žele da uđu u svet kvadkoptera sa ugrađenom kamerom.
Prednosti:– Dimenzije- Solidan set mogućnosti- Dve baterije i kontroler u paketu
Nedostaci:– Bez slota za memorijsku karticu- Nema gimbal- 4K snimanje bez stabilizacije- Osetljive kontrole
