Benchmark Redakcija
Nikola Kojić
Prvobitni eksperimentalni modeli miševa su koristili različite tehnologije za detekciju kretanja i njihova izrada je bila veoma skupa. Miš koji je isporučivao uz Apple Lisa računar bio je prvi koji je koristio princip kugle koja je okretala dve osovine i senzora koji je detektovao rotaciju osovina. Ovako jednostavan dizajn bio je neophodan da bi se cena miša svela na nivo prihvatljiv za masovnu proizvodnju. Inženjeri koji su projektovali ovaj mehanizam sigurno nisu bili svesni da će njihov izum biti dominantan na tržištu punih 20 godina, sve do pojave i šire upotrebe optičkih miševa. Za vreme vladavine kugličnih miševa kvalitet nije bio presudan za tržišni uspeh. Za većinu korisnika miš je i dalje bio samo miš, a pošto su se kuglični modeli stalno prljali i kvarili česta zamena je bila redovna pojava. U takvim uslovima često se pored računara koji košta više hiljada dolara mogao videti neki neugledan miš od nekoliko dolara. Kako su godine prolazile, korisnici su postajali sve zahtevniji i jeftini uređaji jednostavno više nisu zadovoljavali jedan deo korisnika. Nove potencijale tržišta su pre ostalih uvideli Logitech i Microsoft, nudeći modele standardne konstrukcije, ali visokog kvaliteta mehanizma i završne obrade. Istovremeno, kompjuterskim svetom se širila 3D groznica, a tehnologija umrežavanja računara postajala je sve jeftinija i dostupna širem krugu korisnika. Pojavom širokopopularnih 3D multiplayer igara, kvalitetni miševi više nisu bili rezervisani za ljude kojima je računar bio sredstvo za obavljanje posla. U takvim uslovima, jedna mlada Kalifornijska kompanija uvidela je tržišni potencijal igranja na računaru i ponudila igračima svoj visokokvalitetni proizvod. U pitanju je bio Razer i njihov revolucionarni Boomslang model, koji je kombinovao kugličnu tehnologiju i precizne optičke senzore.
Iako je posedovao najprecizniji kuglični miš tog vremena, Razer nije bio lider kada je optička tehnologija u pitanju. Prvi optički miš na tržištu bio je Logitech-ov Mouse Systems. Prvobitni optički miševi su zahtevali specijalnu podlogu koja je na sebi imala štampu nalik na milimetarski papir. Često se dešavalo da se ova podloga izliže, tako da su korisnici bili prinuđeni da bacaju potpuno ispravne miševe ili da se snalaze sa imitacijama podloge. Optička tehnologija je ušla u široku upotrebu tek sa pojavom Microsoftovih IntelliMouse Optical i IntelliMouse Explorer, odnosno Logitechovih Wheel Mouse i MouseMan Wheel modela. Već za ove miševe je moguće reći da su bolji od kugličnih. Njihova najveća mana bila je nemogućnost detektovanja brzih pokreta. Za svakodnevni rad na desktopu ovo nije bilo presudno, međutim profesionalni igrači su dugo vremena izbegavali optičke miševe, jer su ih veoma ograničavali u brzim FPS (First Person Shooter) igrama. Njihov izbor se i dalje svodio na kuglične miševe, po mogućstvu već pomenuti Razer Boomslang. Tehnologija optičkih senzora je napredovala dalje i gotovo sve mane su otklonjene. Šta je sledeće? Laserska tehnologija svakako. Pre više od godinu dana bili ste u prilici da na Bench-Marketu čitate opis Logitech MX1000, prvog laserskog miša. Sada je vreme da saberemo utiske i pogledamo šta sve na raspolaganju ima današnji igrač.
Logitech G1
Bazirajući svoju strategiju na kvalitetu krajnjih proizvoda, kompanija Logitech je godinama učvršćivala svoje pozicije na tržištu upravljačkih uređaja da bi danas bila najveći svetski proizvođač kompjuterskih miševa. Čak i na našem tržištu Logitech je prisutan dugi niz godina i obično ne prođe mnogo vremena dok se sve njihove novotarije ne pojave i u našim radnjama. Kada pomenemo ime ove kompanije, prva asocijacija koju dobijemo su miševi iz poznate MX serije. Pre više od tri godine, Logitech je predstavio MX300, MX500 i MX700, miševe kojima je glavna zajednička osobina bila najnoviji optički senzor od 800 dpi (tačaka po inču). MX300 je bio osnovni model klasičnog dizajna, koji je umerenom cenom omogućio da nova tehnologija bude dostupna širokom krugu korisnika. Glavna prednost MX500 modela je bila ergonomski dizajn i beskompromisan kvalitet izrade i u to vreme ovaj miš je za većinu korisnika bio najpoželjnija kompjuterska periferija. Njegova jedina mana je bila postojanje kabla, što je ispravljao najskuplji model MX700. Na žalost nešto veća cena i težina, kao i potreba za stalnim dopunjavanjem baterije, uticali su da MX700 ne bude popularan u dovoljnoj meri. Sve ovo vreme inženjeri u kompaniji nisu sedeli skrštenih ruku pa su svetlost dana ugledali i zvanični naslednici pomenutih miševa: MX310, MX510, MX518, MX900, MX1000 i još nekoliko modela koji su donosili samo kozmetičke promene. Od svih pomenutih modela, najznačajnije novitete doneli su MX900 (Bluetooth vezu) i MX1000 (optički senzor). Sada je vreme da Logitech podvuče crtu i nastupi na tržištu sa novom G serijom, čiji miševi G1, G5 i G7 čine funkcionalne ekvivalente miševa MX300, MX500 i MX700. Izbor imena je veoma zanimljiv jer je G skraćenica od Gaming, što znači da su ovi miševi namenjeni pre svega ozbiljnim igračima. Promena imena nije toliko značajna jer su se igrači ranije veoma rado opredeljivali za neki od MX modela, a novi miševi i dalje poseduju veoma ozbiljan izgled tako da kancelarijski korisnici nemaju ni jedan razlog da ih izbegavaju.
Logitech G1 je miš potpuno standardnog oblika. Pogodan je i za levake i za dešnjake kao i za osobe koje imaju nešto manju ruku. Na žalost, ergonomija bi mogla biti nešto bolja. Srednji deo miša je prosečne odnosno odgovarajuće visine, ali zadnji deo miša nije zaobljen u dovoljnoj meri, pa umesto da se visina srednjeg dela lagano smanjuje, miš izgleda kao odsečen. Ovo može da predstavlja problem ukoliko tokom dugog rada za računarom ruku volite da odmarate tako što je naslonite na zadnji deo miša.
Kvalitet izrade je sasvim druga priča: miš je izrađen od crne plastike standardnog kvaliteta i osećaj u ruci je prilično dobar. Centralni deo miša je presvučen plavom plastikom veoma dobrog kvaliteta, koja prija ruci. Na sredini miša nalazi se Logitech logo čije su ivice delom udubljene u plastiku, pa smo se bojali da će posle dužeg korišćenja logo izazivati blago žuljanje, međutim taj deo miša je savršeno udoban i ruka ne oseća udubljenja.
Tasteri su potpuno standardnog oblika i veoma smo zadovoljni njihovim ponašanjem. Pri pritiskanju se čuje blagi klik i po zvuku i po osećaju tačno znate kada ste pritisnuli taster. Otpor i dubina pritiska tastera su odlično odrađeni međutim u poređenju sa drugim miševima sam mehanizam ispod tastera zvuči i deluje nekako jeftinije, tako je je ukupna ocena ipak samo vrlo dobra. Na žalost osećaj nešto jeftinije izrade je prisutan i pri korišćenju točkića. Okretanje izaziva blago zvečanje koje nije iritantno, ali je zato otpor točkića dobro odmeren, stupnjevi su precizni a kada točkić pritisnemo klik će biti precizan a otpor odgovarajući tako da je sasvim upotrebljiv i kao treći taster. Nažalost, točkić nije moguće pomerati u stranu. Što se dodatnih dugmića tiče, prisutan je samo jedan taster ispod točkića koji ima ulogu “back” komande i dosta je lošeg kvaliteta, tako da možete zaboraviti na njegovu čestu upotrebu. Kabel za povezivanje sa računarom je standardnog kvaliteta i povezuje se na USB port, a uz pomoć priloženog konvertera moguće ga je priključiti i na PS2 port što je odličan izbor za starije računare. Senzor ovog miša je ostao nepromenjen u odnosu na MX300, u pitanju je optički senzor preciznosti 800 dpi.
Svi Logitechovi miševi stižu upakovani u šarene kutije, međutim kutija je ovoga puta gotovo sve što ćete dobiti uz miša. Pored kratkog uputstva zeleni PS2 konverter je jedina stvar koja se nalazi u pakovanju. Logitech nije predvideo nikakav softer za ovog miša tako da smo za njegovu kontrolu koristili standardan Windows drajver.
Logitech G5
Logitech G5 je miš veoma neobičnog izgleda. Kao i njegov predhodnik, MX518, svaki G5 poseduje drugačiju štampu, tako da je svaki originalan i vašeg miša možete prepoznati ukoliko vam ga neko ukrade :). Oblik je gotovo isti kao i kod MX500, MX510 i MX518, što znači da je Logitech napravio veoma udobnog miša čiji su korisnici zadovoljni. Glavnom površinom preovladavaju braon, crna i svetlo siva boja, ali štampa je tako urađena da površina deluje kao da je obrađena šmirglom koja je pomešala i sastrugala boje. Ovakav dizajn je prilagođen pre svega mladima, a čini nam se da se ovi efekti više sviđaju ženama nego muškarcima koji ipak traže nešto konzervativniji izgled.
Zanimljiv je i izbor materijala od koga je izrađena površina uređaja. Sa strane je u pitanju crna plastika koja deluje veoma kvalitetno, ali površina plastike nije glatka kao što smo očekivali već je dosta rapava. Gornja površina čije smo boje već pominjali takođe nije glatka već bi se mogla opisati kao mat. Njena završna obrada je na vrlo visokom nivou, ali osećaj u ruci je pomalo čudan jer ova površina bi se mogla uporediti sa veoma finom šmirglom. Dobra strana ove izrade je što je klizanje u ruci svedeno na minimum, ali naš subjektivan osećaj nije na najvišem nivou. Ukoliko ste u prilici, obavezno pre kupovine probajte kako vam ovaj materijal leži u ruci. G5 može biti dobar izbor za korisnike koji ne vole klizave miševe.
Ono što nas je oduševilo kod ovog miša su odlični tasteri. Njihova dubina i otpor su odlično odmereni, a klik jako precizan i zvuči veoma kvalitetno. Zanimljivo je da su kod G5 i G7 miševa tasteri srasli sa glavnom površinom plastike miša, kao i kod njihovih prethodnika. Na žalost, poeni koje je G5 osvijio na tasterima, gube se kada je u pitanju točkić. Glavni problem je što pri okretanju točkić zveči, a nije nam se svideo i njegov klik koji je stvarno pretvrd tako da točkić nije upotrebljiv kao treći taster. Ipak, osećaj pri okretanju je dobar jer su stupnjevi precizni a otpor standardan. Pri pomeranju točkića u stranu vrši se skrolovanje u željenom smeru i ova opcija nam deluje relativno upotrebljivo. Kada su dodatni tasteri u pitanju, sa leve strane se nalazi jedan kvalitetan taster koji je na zgodnom mestu za pritisak palcem i ima ulogu “back” dugmeta. Ispod točkića nalaze se dva mala okrugla tastera lošeg kvaliteta koji služe za povećavanje odnosno smanjenje sensitivity-ja (osetljivosti miša na pokrete). Poromene osetljivosti su trenutne što je jako dobro,
a u drajverima je moguće podesiti 5 različitih profila koji se menjaju pritiskom na navedene dugmiće.
Estetska komponenta je najupadljivija, jer se sa leve strane gornje površine miša nalazi maleni displej sa narandžastim svetlom koji veoma efektno prikazuje koje je stanje osetljivosti trenutno aktivno.
Sa donje strane miša nas čekaju najzanimljivije promene. Na centralnom delu se razbaškario novi, optički senzor rezolucije 2000 dpi. Njegovim ponašanjem u realnom radu ćemo se pozabaviti kasnije, u okviru testova. Ispod senzora nalazi se otvor za plastični nosač za tegove pomoću koga je moguće menjati težinu miša. Ukoliko vam je MX500 bio suviše lagan a MX700 suviše težak, ovoga puta Logitech se potrudio da nam ugodi na najbolji mogući način. Menjanje težine funkcioniše na sledeći način: u pakovanju se dobija jedna mala aluminijumska kutija sa 16 tegova uredno poređanih u ležišta, od kojih su 8 od 1.7g a 8 od 4.5g. Plastični nosač poseduje 8 rupa koje je na proizvoljan način moguće popuniti tegovima. Nosač se zatim vrati nazad tako što se postavi u žljeb i stavi u miša nakon čega će ga jedna poluga sama pričvrstiti na mesto. Ovaj nosač je narandžaste boje i vadi se tako što pritisak na dugme pored žljeba oslobađa polugu i feder izbacuje plastiku napolje.
Na kraju treba izdvojiti još jedan lep detalj, a to je kabel kojim se G5 povezuje sa računarom. Svi miševi na testu imali su kabel sasvim dovoljne dužine, koji je izrađen od klasičnog materijala. G5 poseduje kabel koji veoma podseća na kanap, to jest urađen je na specijalan način uplitanjem platna kroz koje su negde unutra provučene žice. Mislimo da je ovo rešenje kvalitetnije od klasičnog, tako da miš sa ove strane zaslužuje pohvale.
Pakovanje je standardno, a u šarenoj kutiji se pored miša i već pomenute kutije sa tegovima nalaze i deteljno uputstvo i CD sa drajverima. Drajveri su klasičnog kvaliteta i nude posebna podešavanja za svaki taster i detaljno podešavanje akceleracije u svim modovima.
Logitech G7
Od kada postoje kompjuterski miševi, postoji i ideja o bežičnom protoku podataka koji bi eliminisao postojanje kabla omogućivši nesmetane pokrete. Prvi tržišni uspeh na ovom polju ostvarila je upotreba radio veze. Mogućnost prenosa podataka i kroz fizičke prepreke i menjanje aktivnog radio kanala ukoliko se pojave smetnje uticale su na prihvatanje ovog standarda od strane većine korisnika. Ipak, i radio veza ima svoje ograničenje, a to je minimalno ali primetno kašnjenje signala. Ovaj problem je jedino moguće otkloniti upotrebom neke naprednije tehnologije, a Bluetooth veza je bila idealan izbor. Upotreba mnogo većih frekvencija i bržeg transfera eliminisala je problematično kašnjenje i uvela nas u doba kada više nema razlike u performansama između običnih i bežičnih miševa. Dobro je i napomenuti i da je Bluetooth tehnologija neškodljiva za zdravlje ljudi, jer je snaga mikrotalasnog predajnika oko 1 mW , što je više od hiljadu puta manje od snage zračenja mobilnog telefona. Tehnologija upotrebljena u G7 mišu je veoma slična Bluetoothu, sa razlikom što BT radi na frekvenciji od 2.45 GHz a Logitechov sistem na 2.4 GHz. Naravno koršćene su već postojeće tehnologije paketnog prenosa i frekvencijskih skokova kako bi se izbegla interferencija sa bilo kojim drugim uređajem koji radi na sličnim frekvencijama. To znači da je ova tehnologija praktično imuna na smetnje.
G7 na prvi pogled oblikom veoma podseća na G5, ali deluje dosta ozbiljnije. Plastika sa strana je tamno zelene boje, glatka i veoma kvalitetna. Promena u odnosu na dizajn G5 je ta što je gornja površina ovoga puta jednobojna i glatka, tako da se pod rukom ne primećuje prelaz izmedju dve površine miša. Završna obrada je na vrlo visokom nivou, a čini nam se da su miševi sa glatkom površinom nešto udobniji pri dužem radu i teže se prljaju.
Standardno rešenje za ovu klasu Logitechovih miševa kada su u pitanju tasteri je primenjeno i na ovom uređaju. Između tastera i gornje površine miša ne postoji prelaz već su oni napravljeni od jednog istog komada plastike. Najbitnije za nas je da su tasteri veoma kvalitetni, klik je precizan, otpor dobro odmeren, a osećaj pri korišćenju odličan. Blagu prednost u direktnom poređenju dali bismo tasterima na Logitech G5 modelu, jer pri korišćenju deluju još malo kvalitetnije. Sa druge strane, kada je točkić u pitanju, G7 je uspeo da ostvari blagu prednost u odnosu na G5. Pri okretanju točkića na G7 čuje se blago zvečanje, dok su kvalitet izrade i osećaj pri okretanju dosta dobri. Dok vrtite točkić, možete osetiti podeoke koji su dobro definisani tako da pri skrolovanju nema greške. Novo razočarenje nastaje pri pokušaju da pritisnemo točkić kao srednji taster, jer je pritisak veoma tvrd tako da će ga retko ko koristiti. Kod cele G serije točkić je izrađen od gumirane plastike, nešto uži od proseka i na njemu nisu ucrtani podeoci. Kao i kod G5, točkić kod Logitech G7 miša poseduje mogućnost horizontalnog pomeranja odnosno skrolovanja. Upotrebljivost ove opcije je dovedena na pristojan nivo, ali pomeranje točkića u stranu nikada nije bilo previše zgodno, tako da mislimo da većina korisnika neće ni koristiti ovu mogućnost.
Od dodatnih tastera najupotrebljiviji će biti “back” taster koji se nalazi sa leve strane, na dosta dobrom mestu. Kvalitet izrade i dobro odmeren pritisak ga kvalifukuju i za korišćenje u igrama. Ispod točkića se nalaze dva tastera za menjanje sensitivity-ja koji su nešto tvrđi nego što bi trebalo, ali služe svrsi. Kao i u slučaju G5,
u drajverima je moguće podesiti 5 različitih stanja. Displej je smešten na srednjem delu gornje maske, ali sa leve strane. Na njemu postoji svega tri narandžasta podeoka jer su u drajverima fabrički podešena samo tri profila, a dodatna dva stanja se na displeju vide kao kombinacija prvog i drugog odnosno drugog i trećeg podeoka.
. Čim se miš ostavi da miruje oko 10 sekundi, svetlo na displeju će se lagano ugasiti, posle čega se odmah postepeno pali skala sa stanjem baterija. Isti deo displeja će sada svetleti zelenom bojom i to jedan, dva ili sva tri podeoka, u zavisnosti od stanja baterije. Ispod zelene ikonice sa baterijom postoji još jedno malo crveno svetlo koje se pali u slučaju da je baterija baš slaba, pa je potrebno staviti je na punjenje.
Posle višegodišnjeg eksperimentisanja sa različitim baterijama za bežične miševe, čini nam se da su u Logitechu konačno pronašli pravi recept kada je udobnost korišćenja u pitanju. Uz G7 se isporučuju dve baterije, baza za punjenje i bežični primopredajnik. Baterije su potpuno iste, a po svemu najviše podsećaju na one koje se isporučuju uz mobilne telefone. Kapacitet baterije je 600 mAh, a tehnologija je litijum – jonska. Ovor za smeštanje baterije se nalazi sa donje strane miša, a dimenzije i mehanizam su potpuno identični kao kod G5 samo što je ovoga puta umesto tegova u pitanju baterija. Sa leve strane prisutan je mali žljeb tako da je ne možete pogrešno ubaciti, a za vađenje se koristi mali taster koji oslobađa bateriju. Sa donje strane miša se takođe nalazi i mali prekidač za isključivanje, kao i laserski senzor koji je naravno najvažniji deo celog miša. 2000 dpi zvuči zaista lepo, a nas najviše zanima kako će se kombinacija ovog senzora i bežične veze pokazati u praksi. Očekivanja su velika, ali ipak sačekajmo testove.
Na žalost, baterija traje dosta kratko, negde oko 2 dana. Ukoliko praznu bateriju odmah stavite na punjenje, a iz punjača izvadite punu, nikada nećete imati problema sa istrošenim baterijama.
Punjenje je moguće vršiti u dva moda: Boost i Normal. Punjenje u Boost modu traje oko 2,5 sata, dok je u normal modu za istu stvar potrebno 10 sati. Promena moda se jednostavno vrši pomoću prekidača sa donje strane.
Na punjaču postoji i jedna mala LE dioda koja svetli ukoliko je baterija na punjenju. Pored ove diode se nalazi USB port, tako da se ovaj punjač u stvari ponaša kao produžni USB kabel. Ovaj port je najlogičnije iskoristiti za priključivanje bežičnog primopredajnika, ali takvo povezivanje nije jedina opcija. Ukoliko vam više odgovara da punjač služi kao produžni kabel, bežični modul je moguće priključiti na bilo koji drugi USB port na računaru. Naravno bežični modul nije integrisan u punjač jer je na ovaj način G7 veoma jednostavno prikačiti i na laptop. Sam modul je veoma malih dimenzija i donekle podseća na manje USB flash memorije koje su danas veoma popularne.
Kutija je potpuno istih dimenzija kao i ona u kojoj se isporučuje G5, a ovoga puta unutra je pored miša uspeo da stane i punjač, dve baterije, bežični modul, uputstvo i CD. Zanimljivo je da su drajveri potpuno identični kao i za G5, u pitanju je standardni Logitechov Set Point.
Razer Diamondback
Američki Razer nema tako obimnu istoriju kao Logitech, a razlog za to je što svi njihovi modeli imaju istu ciljnu publiku – gamere. Kao što Nike ili Adidas prave uglavnom samo sportsku opremu, tako i Razer umesto kancelarijskih ili kućnih pravi isključivo miševe za igrače. Njihove proizvode reklamiraju najbolji svetski gameri i svi oni koji prate igračku scenu dobro znaju za ove miševe. Razerov prvi komercijalni proizvod bio je već pominjani Boomslang miš, koji je u svoje vreme bio daleko ispred drugih kugličnih miševa. Posle njega svetlost dana ugledao je Razer Viper, prvi optički miš sa rezolucijom od 1000 dpi, u vreme kada ostali proizvođači nisu znali za više od 400 dpi. Ipak, određene popravke i unapređenja su bili potrebni, a mi ćemo se ovoga puta pozabaviti novim senzorom, jer je Razer Diamondback upravo model koga imamo na testu. On poseduje optički senzor rezolucije 1600 dpi, u pitanju je najprecizniji optički senzor koji se ugrađuje u današnje miševe.
Ono što se na ovom mišu sigurno ne primećuje pri prvom susretu, je mogućnost površine gornje plastike da menja boje. Kada prvi put pogledate miša, cela površina je ljubičasta, sa nekom zelenom mrljom na jednom delu. Međutim, ako malo bolje pogledamo, primećujemo da je površina zelena tačno na delu koji je direktno uperen u posmatrača, sve okolo je ljubičasto, a krajevi maske već prelaze u crnu boju. Efektno, nema šta, kao što smo već rekli ovaj miš nije pravljen za kancelariju. Po našem mišljenju ovakav dizajn je lepši nego efekti kod Logitech G5 modela, ali o ukusima ne treba raspravljati i svako će sebi odabrati ono što mu se više sviđa. Nas mnogo više interesuju ostali dizajnerski detalji, a to su ergonomija i kvalitet izrade.
Razor Diamondback je miš koji na prvi pogled uopšte ne deluje ergonomski, već po obliku viče podseća na neke konfekcijske miševe manje renomiranih proizvođača. Da izgled može da prevari, biće vam jasno već posle nekoliko minuta korišćenja. Najznačajniji detalj je odlično oblikovan zadnji deo miša koji lepo leži u dlanu. Miš je takođe dosta uži od Logitechovih modela, što je u početku čudno, ali ovakav oblik omogućuje veoma dobru kontrolu pri pomeranju u stranu. Kada je u pitanju dugotrajan rad na desktopu koji podrazumava blage pokrete i dugotrajno “odmaranje” ruke na mišu, prednost ipak dajemo Logitechovim G5 i G7 modelima. Sa druge strane, u igrama je potrebno mnoštvo brzih pokreta i posle dužeg korišćenja Logitech miševi deluju veliko i teško, dok Diamondback deluje pokretno kao i kada ste ga prvi put uzeli u ruke. U praksi nam se čini da su oba dizajna ergonomski dobra, tako da će i Logitechova i Razerova ergonomija na uporednom testu imati dobre ocene.
Kvalitet izrade Razer miševa je na vrlo visokom nivou, rekli bismo istovetan kao kod Logitech G5 i G7 modela. Donjim delom miša preovladava veoma kvalitetna glatka crna plastika. Plastiku gornje površine smo već pominjali, ovoga puta dodaćemo samo odličnu završnu obradu i glatku površinu kao kod G7. Sa leve i desne strane miša, između gornje i donje plastike, nalazi se pojas providnog gumiranog materijala, koji je zaobljen i verno prati oblik miša. Dok miš radi, kroz ovaj deo se vidi crveno svetlo koje potiče iz unutrašnjosti miša, a isto važi i za točkić. Iako deluje lepo, nemogućnost da se ova svetlost isključi je veoma ozbiljan propust, jer deo korisnika ne voli svetla na hardveru, a može biti neprijatno ukoliko spavate u sobi u kojoj vam računar stoji upaljen preko noći. Tasteri su crne boje, a plastika od kojih su oni izrađeni nije glatka već deluje kao da je veoma blago gumirana, ali najbitnije je da je osećaj pod prstima dosta dobar.
Tasteri su na žalost jedina funkcionalna mana ovog miša, mada bismo umesto izraza “mana” ipak upotrebili “nedovoljna savršenost”. Klik je nešto malo dublji nego što bi trebalo, a osećaj pri kliku je veoma dobar ali ne i odličan kao kod Logitech G5. Tasteri su većih dimenzija od standardnih, ali to ne utiče na njihovo ponašanje u radu. Na sredini imaju žljeb odnosno lagano podužno ulegnuće za prste, koje se nalazi na dobrom mestu. Oko točkića ne postoji posebna plastika, već se on direktno nalazi između dva tastera. Veoma smo zadovoljni njegovim kvalitetom, a moramo da kažemo da je veoma udoban i za desktop i za gaming upotrebu. Stupnjevi su veoma prijatni, precizni su ali se ne osećaju previše jako pri okretanju, što je problem mnogih točkića. Pri okretanju se ne čuje apsolutno nikakvo zvečanje, šta više čuje se blag i prijatan zvuk tek toliko da znate da se okreće. Pritisak točkića je odličan: relativno je lako pritisnuti ga, a u praksi se slučajan klik nikada ne dešava. Na žalost horizontalno skrolovanje nije moguće, ali ovo nećemo uzeti kao ozbiljnu manu zbog toga što upotrebljivost te opcije inače nije prevelika.
Na Razer Diamondback mišu postoje 4 dodatna tastera koji se nalaze na gumenim stranicama miša, po dva sa svake strane. Iako se svojim oblikom utapaju u linije ovog gumenog zaobljenja, tastere je lako osetiti pod prstom. Njihov kvalitet je veoma dobar, na žalost upotrebljivost im je ograničena, jer je samo jedan na pogodnom mestu kod palca, za drugi taster ćete već morati da ispružite palac malo više, a tasteri na desnoj strani su naravno veoma nedostupni za prste i nećete ih koristiti u realnom radu.
U vrlo velikoj kutiji se pored miša nalazi i uputstvo i CD sa softverom, kao i jedan vrlo zanimljiv poklon: torbica za nošenje napravljena od kvalitetnog veštačkog materijala. Na žalost torbica je šivena na brzinu tako da njene linije nisu baš skladne, ipak izrada je na nivou. Proizvođač izgleda veruje da ćete ovog miša obavezno nositi sa sobom u igraonice, na turnire i na LAN-party. Torbica je zgodna i da prekrijete miš noću ukoliko ne volite kako svetli. 🙂
Nažalost, Razer Diamondback miš neće raditi na svakom računaru bez odgovarajućih drajvera, ali u svakom slučaju poželjno je instalirati ih. Pored detaljnih podešavanja profila, osetljivosti, akceleracije, posebno X i Y kretanja, moguće je i programirati dodatne tastere a svakom tasteru je moguće dodeliti i čitav makro. Pošto je miš simetričan moguće je prilagoditi ga i levorukima, a zanimljivo je rešena i promena osetljivosti u radu: pritiskom na taster kome je dodeljena uloga “on the fly sensitivity” otvara se skala na kojoj je jednostavnim pokretima miša moguće dodeliti potrebnu osetljivost.
Razer Copperhead
Kako na svaki način želi da bude dominantan na igračkom tržištu, Razer se potrudio da Logitech ne bude jedini prouzvođač koji je savladao tehnologiju korišćenja lasera kao senzora kompjuterskih miševa. Kao i kod Logitecha, u pitanju je preciznost od 2000 dpi, a biće zanimljivo videti na testu čija je tehnologija bolja. Treba napomenuti da je ovaj laser nevidljiv za oko, ali da nije neškodljiv, tako da treba izbegavati gledanje u senzor bilo kog laserskog miša kada je on uključen.
Razer Copperhead je miš koji svojim oblikom veoma podseća na Diamondback. Ipak, promene su brojne, a proizvođač je veoma želeo da ih razdvoji kako bi na tržištu postojao širi izbor njegovih modela, barem kada su kozmetičke promene u pitanju. Jedina razlika u obliku između ova dva miša je gumeni prelaz između donje i gornje plastike. U slučaju Copperhead-a, on više ne prati linije miša, već je ispupčen, što je manje udobno i zbog toga će novi miš dobiti nešto manju ocenu na testu ergonomije. Takođe, donja glatka plastika crne boje je nešto sužena pri dnu, ali ovo nema nekog uticaja na rad. Gornja plastika je delimično promenjena, ovoga puta površina nije lakirana, već je u pitanju materijal kome je verovatno posvećena velika pažnja prilikom dizajniranja. Njegova površina je relativno glatka, ali i gumirana, tako da je osećaj pri dodiru izvanredan. Na ovaj način i klizanje miša u ruci je eliminisano, a materijal je udobniji od onog koji je korišćen na tasterima. Tasteri su potpuno iste izrade kao i kod starijeg modela, na žalost kvalitet klika je opao. Iako u pitanju nije velika razlika, osećaj pri korišćenju je lošiji što se lako primeti ako se miševi stave jedan pored drugog i njihovi tasteri naizmenično koriste. Na sredini gornje površine nalazi se razer logo koji svetli neonski plavom bojom, a intenzitet ovog svetla pulsira svakih nekoliko sekundi, lagano se pojačavajući i ponovo gaseći istom brzinom.
Posebna pažnja posvećena je izradi točkića koji je ovoga puta na svojoj površini dobio blage zareze. Preciznost podeoka je još malo povećana, tako da je osećaj pri okretanju zaista odličan. Ipak, čini nam se da je malo veća fluidnost pri korišćenju točkića na Diamondback modelu nešto udobnija prilikom skrolovanja, pa ćemo starijem modelu dati vrlo blagu prednost. Ukoliko u igri menjate oružija ili neke parametre na točkiću, bolji je Copperhead, a ukoliko zumirate, bolji je Diamondback, naravno razlike su male. Točkić kod novog modela je nešto bučniji, ali ne zveči kao što je to slučaj kod Logitechovih modela. Klik točkića je odličan kao kod prethodnika, ali ga je takođe nemoguće pomerati u stranu. Razer miševi imaju širi točkić nego Logitech modeli, razlog za to je naravno nedostatak horizontalnog skrola.
Već smo spomenuli neon plavu boju kojom Copperhead svetli, konkretno ta svetlost se vidi kroz točkić, gumene ivice i pulsirajući znak. Sa donje strane miša, pored laserskog senzora nalazi se jedno malo uvučeno dugme koje služi za promenu sensitivity-ja tokom rada. Pritisak na njega će promeniti postojeći profil, a plavo svetlo na celom mišu će zatreperiti više puta u zavisnosti od broja profila koji je izabran.
Dodatni tasteri su veoma slični onima na Diamondback modelu, ali se oni ovoga puta ne nalaze na gumenoj ivici već ispod nje, na crnoj plastici. Njihov kvalitet je sličan prethodno opisanom modelu, a položaj je nešto malo lošiji. Pakovanje miša je ovoga puta nešto manje, što je i logično jer se uz Copperhead ne dobija torbica za nošenje. U stvari, pored miša se i ne dobija ništa drugo sem uputstva sa CDom. Ovoga puta u Razeru su se potrudili da čak i uputstvo bude zanimljivo, a ono je sada kružnog oblika, a na poslednjoj stranici, odnosno korici od tvrdog kartona, postoji mali sunđer koji služi da drži CD na mestu, tako da uputstvo igra i ulogu kutije za CD. Softver je po opcijama vrlo sličan softveru prethodnog Razer modela, s tim što je redizajniran i ovoga puta se sva podešavanja nalaze na istom ekranu. Na kraju moramo reći da je Razer Copperhead prvi miš na svetu (po rečima kompanije) koji je opremljen memorijom: ovaj miš u sebi poseduje 32KB memorije, a na koji je način koristi nije nam poznato.
Kako smo testirali?
Pre bilo kakve priče o testiranju, moramo da ukažemo na jedan vrlo ozbiljan problem, koji je u većoj ili manjoj meri uticao na sve testirane miševe. Problem se javlja isključivo na Windows XP operativnom sistemu sa SP2 (Service Pack 2). Igrom slučaja, mi smo na test konfiguraciji imali baš ovaj OS, a naravno i velika većina korisnika takođe koristi WinXP SP2. Stvar je sledeća: kada je uključena akceleracija, pri pokušaju da lagano pomerimo kursor dole-desno, on će ozbiljno zastajkivati, to jest gotovo se neće ni pomerati. Suprotan pravac, gore-levo, je potpuno tečan i savršen. Ukoliko miša pomeramo srednje brzo ili brzo, problema nema. Ukoliko isključimo akceleraciju, sve ponovo radi lepo. Nikakvi Logitechovi ili Razer drajveri ne rešavaju problem, a sve smo pokušali i na drugoj konfiguraciji i problem se ponovo pojavio. Da bismo bili sigurni, instalirali smo svež WinXP SP2 i problem je opet postojao. Zatim smo instalirali WinXP SP1 i sve je savršeno radilo, kao i na Linux Mandrake 9.1 koga smo u nizu provera instalirali poslednjeg. Posle kraćeg traganja, na Microsoftovom sajtu smo našli stranicu koja jasno ukazuje na problem, međutim Microsoft do sada nije ponudio nikakvo rešenje, iako je stranica sa datim problemom na njihovom sajtu prisutna već nekoliko meseci! Zanimljivo je da je Microsoft Wireless IntelliMouse Explorer 2.0 radio savršeno i da na njega ovaj problem ne utiče. Slučajnost? Možda se nekom čini da je problem bezazlen i da se lako rešava isključivanjem akceleracije, međutim ona je gotovo neophodna za udoban rad jer ukoliko je isključite precizni pokreti će biti teški, a za brze pokrete je potrebno mnogo “veslanja” po podlozi. Sa navedenim problemom se najbolje snalazio Razer Diamondback na koga bug nije uticao u velikoj meri, a nešto manje uspešan je bio Logitech G1 koji je radio podnošljivo. Preostala tri modela koja koriste laser su se pokazala vrlo loše i rad na desktopu je bio dosta ometan: ne samo što su spori pokreti bili jako komplikovani, već su i brži pokreti pravili probleme ukoliko su bili pretežno horizontalni ili vertikalni (jer je u tom slučaju kretanje po drugoj osi bilo sporo). Pri izvođenju ocena i zaključaka sa testa ovaj problem sa kretanjem smo zanemarili, ali itekako ga imajte na umu ukoliko koristite WinXP SP2.
Za potrebe testa uz Razer miševe dobili smo i Razer eXactMat podlogu. Ova pogloga ima dve različite površine, od kojih je jedna rapava a druga obična mat. Uz ovu podlogu koristili smo još i X-Raypad Thunder 8 podlogu, takođe sa dve površine, gotovo identične kao kod Razer podloge, samo nešto manjeg kvaliteta. Takođe smo se poslužili i jednom Hama platnenom podlogom solidnog kvaliteta. Dobar deo korisnika miševe koristi isključivo po stolu, pa smo i ovo imali u vidu i svakog miša smo u svakom testu probali i na stolu.
Da bismo testirali ponašanje miševa u realnom radu, pored korišćenja u desktopu i igranja strategija, glavni test je bila poznata igra Quake III Arena. Pošto je sensitivity bio različito setovan na različitim miševima, jednostavnim podešavanjem drajvera smo namestili odgovarajuću osetljivost i sa ovim ni jedan miš nije imao problema. Testiranje na TFT monitoru sa osvežavanjem 70 Hz nije dolazilo u obzir, pa smo za potrebe testa na Ati Radeon 9550 karticu priključili Samsung 959NF monitor. U pitanju je 19″ CRT monitor sa vrlo visokim frekvencijama osvežavanja, a mi smo koristili rezoluciju 800×600 sa osvežavanjem od 160 Hz, maksimalno koliko je monitor nudio. Pri promeni rezolucije i frekvencije osvežavanja, kursor na desktopu je bio neuporedivo tečniji jer se ovom monitoru vidi mnogo više slika u sekundi u odnosu na TFT. Quake III smo setovali na 800×600 sa high detaljima pri čemu se demo test renderovao sa oko 200 frejmova u sekundi. Po ulasku u igru smo još jednom ručno na monitoru proverili osvežavanje – 160 Hz. Igru smo igrali nekoliko sati, menjajući pritom miševe na svakih 10 – 15 minuta. Testove smo bazirali kako na ponašanju u brzoj igri, tako i pri sporim pokretima da bi smo videli da li miš kasni, zastajkuje ili secka. Za svaki slučaj, dodatni test su vršile i dve osobe sa višegodišnjem iskustvom u igrama kako bismo što bolje otklonili eventualne propuste nastale zbog subjektivnih utisaka. Pored ponašanja senzora, u test smo ubacili i brojne druge parametre, koje smo ocenjivali brojevima od 1 do 5. U našim tabelama vrednost 1 bi trebalo da predstavlja ponašanje nekog zamišljenog konfenkcijskog kugličnog miša od pre 10 godina. Vrednost 5 simbolizuje nekog idealnog budućeg miša koji je savršen u svakom pogledu, a naše ocene će se kretati negde u tom rasponu, u zavisnosti od toga kako se miševi na testu budu pokazali. Sve ocene su date na osnovu ličnih utisaka, a pri ocenjivanju smo se maksimalno trudili da eliminišemo subjektivno posmatranje i da budemo što objektivniji, vodeći računa o tome da različiti korisnici imaju različite ukuse.
Rezultati testova
Test 1 – Preciznost i ponašanje senzora
Posle detaljnih testova u Quake III Areni, Warcraftu 3 i World of Warcraftu, pokušali smo da pronađemo bilo kakvo zastajkivanje, gubljenje kursora, kretanje koje nije savršeno tečno, sporiji odziv miša ili bilo koji drugi problem. Nakon testiranja, došli smo do sledećih rezultata:
Na svu sreću nakon višečasovnih pokušaja ni jednom od navedenih miševa nismo uspeli da nađemo ni jednu manu kada je ponašanje senzora u pitanju. Čak je i G1 sa starom 800 dpi optičkom tehnologijom radio besprekorno, tako da vlasnici starijih Logitechovih miševa nemaju razloga za upgrade. Svi miševi su radili sa svim mogućim podlogama, uključujući i sjajne, poluprovidne, neravne, prljave ili objekte sa kojima su miševi starijih generacija koje smo imali priliku da probamo pravili probleme. Na primer, miševi sa testa se dobro snalaze i sa površinom providne flaše pune vode, dok je ogledalo jedina još uvek nepremostiva prepreka. Jedini problem na koji smo naišli imali su G5 i G7 sa rapavom stranom X-Raypad ili Razer podloge, jer su radili samo kada se kreću polako, dok su pri bržim pokretima pravili probleme. Ipak, to im nismo uzeli kao manu jer su na svim ostalim površinama radili odlično, uključujući i crni lakirani furnir stola sa kojim se ni jedan miš starije generacije nije snalazio.
Test 2 – Klik Da bismo ocenili klik dva glavna tastera, sve miševe smo poređali i naizmenično kliktali po njima. Ovde su Razer miševi bili nešto lošiji, a iako imaju vrlo različite tastere, G1 i Diamondback su dobili istu ocenu, jer je utisak na sličnom nivou. G5 je bio najbolji jer je njegovim tasterima stvarno teško naći manu.
Test 3 – Točkić
U ovom testu smo naizmenično koristili točkiće svih 5 miševa, pokušavajući da uporedimo njihov kvalitet izrade, osećaj pri korišćenju i upotrebljivost.
Logitech G5 i G7 su dobili lošije ocene zbog neprijatnog zvuka pri okretanju točkića i nešto lošijeg kvaliteta, a ni horizontalni skrol nije uspeo da im pomogne. G1 ima solidan točkić, a po našem mišljenju Diamondback zaslužuje prvo mesto, mada ni Copperhead nije daleko.
Test 4 – Dodatni tasteri Nema potrebe da trošimo previše reči, jer nas ni jedan miš nije zadovoljio na ovom polju. Po jedan kvalitetan i lako dostupan taster je gotovo sve što su proizvođači uspeli da ponude. Verujemo da je pažljivom analizom i projektovanjem moguće dobiti oko 3 kvalitetna tastera na pogodnim mestima.
Test 5 – Kvalitet izrade Kada smo opisivali testirane modele, stalno smo hvalili kvalitet njihove izrade, a vreme je da to potvrdimo i nekim ciframa. Kvalitetom upotrebljenih materijala i završnom obradom smo veoma zadovoljni, a nešto lošije smo ocenili G1, čija je izrada takođe solidna što posebno dobija na težini ako u obzir uzmemo i njegovu cenu. Ni jedan model na testu nije imao nikakvih problema sa škripanjem plastike.
Test 6 – Osećaj materijala u ruci
Kod ovog testa je potrebno malo više da se zadržimo i objasnimo šta smo ocenjivali. Najvažnije nam je bilo da miš bude udoban kada se uhvati u ruku i da je osećaj prijatan. Svi znamo da posle višečasovnog rada miš polako počinje da žulja a ruka da se znoji i kliza preko miša, tako da smo i taj slučaj uzeli u obzir.
Površina Copperhead miša nam je bila najprijatnija, a i nije postojao problem sa klizanjem. G7 i Diamondback su standardno dobri, a G1 je dobio nešto lošiju ocenu zbog već pomenutog nešto manjeg kvaliteta izrade. Izbor materijala od kojih je napravljena površina G5 miša nije baš najbolji i smatramo da je ovde radi izgleda načinjen propust u udobnosti. Naravno, to je ipak subjektivna ocena, tako da ukoliko kupujete neki skuplji miš probajte kako vam leži površina Logitecha G5, ukoliko ste u mogućnosti.
Test 7 – Ergonomija
Ovu kategoriju je bilo dosta teško oceniti, jer su na testu suprotstavljene dve različite filozofije, a obe su se pokazale uspešne. Ipak presudilo je to što testiramo gaming miševe, a već smo rekli da je Razer-ova filozofija nešto uspešnija kada je u pitanju dugorajno igranje brzih 3D igara ili strategija sa puno potrebnih akcija. Diamondback je ovde malo ispred Copperhead-a, jer je pri dizajnu novog modela promenom gume narušena linija površine i zato miš nešto lošije leži u ruci. Logitech G1 je ovde znatno podbacio, jer prilikom njegovog dizajniranja ergonomiji nije posvećena velika pažnja.
Test 8 – Kretanje po podlozi
Prilikom ovog testa subjektivni osećaj je ponovo igrao veliku ulogu, ali niko ne može osporiti fenomenalno ponašanje Razer Diamondback-a na test podlogama. Miš se veoma jednostavno pomera, trenutno zaustavlja, lagan je i lako je kontrolisati ga a nožice mu odlično prijanjaju za podlogu. Razer Copperhead i Logitech G5 i G7 su se takođe odlično pokazali, a G1 je nešto malo slabiji verovatno zbog nešto nižeg kvaliteta izrade nožica.
Test 9 – Kretanje po stolu
U ovom testu miševe smo probali na potpuno drugačijoj podlozi. U pitanju je furnir crnog radnog stola koji imitira ofarbanu površinu drveta. Ovakvi stolovi su danas dosta rasprostranjeni i potencijalne kupce interesuje kako se miš ponaša ukoliko ne koristimo nikakvu podlogu.
Pomalo ironično, rezultati su potpuno obrnuti u odnosu na prošli test. Treba voditi računa o tome da smo ocene u ovom i prethodnom testu bazirali na istoj skali, tako da možete da ih uporedite sve zajedno. Zaključak je jasan: korisnici koji se odluče za jeftini G1, mogu slobodno da uštede i na podlozi, dok bi oni koji imaju novca za skuplje miševe trebali da dodaju još malo para za kvalitetnu podlogu.
Konačna ocena
S obzirom da smo miševe upoređivali u veoma različitim kategorijama, vreme je da saberemo utiske i vidimo koji se miš generalno najbolje pokazao. Rezltete pojedinih testova smo množili sa koeficijentom koji treba da pokaže koliko je svaka stavka bitna za konačnu ocenu. Evo i formule:
10 x Senzor 7 x Klik 5 x Točkić 4 x Dodatni tasteri 8 x Kvalitet izrade 5 x Osećaj materijala u ruci 7 x Ergonomija 7 x Kretanje po podlozi 4 x Kretanje po stolu
Sve navedene vrednosti se saberu, a maksimalan skor koji se na ovaj način može ostvariti iznosi 285. Iako su u pitanju potpuno različiti parametri, morali smo da napravimo bar neko poređenje. Svaki korisnik pridaje veću ili manju važnost pojedinim stvarima, a naša konačna tabela je samo primer koji se odnosi na prosečnog igrača.
Vidimo da su svi miševi veoma slični, sa izuzetkom Logitech G1 koji osetno zaostaje za konkurencijom. Ipak, u pitanju je miš koji je dobio maksimalnu ocenu na testu senzora, a na svakom bitnom testu imao je zapažene rezultate, a u nekim stvarima je bio bolji i od mnogo skupljih miševa. Njegov jedini problem je lošija ergonomija, ali i pored toga smo veoma zadovoljni prikazanim, a kada u obzir uzmemo da je više nego duplo jeftiniji od bilo kog drugog miša na testu zaključak se sam nameće – Best buy.
Logitech G1 – Benchmark Best Buy
Već smo rekli da su svi ostali miševi postigli vrlo sličan krajnji rezultat, ali ovoga puta moramo izdvojiti pobednika. Našu tabelu možemo posmatrati i na drugi način: koliko je još potrebno svakom od ovih miševa da bi bio savršen? Rezultate sada prikazujemo i na drugi način, tako sto smo od idealne vrednosti 285 oduzeli broj poena svakog miša posebno. Naravno, manja vrednost je u ovom slučaju bolja.
Razlika je sada već jasno uočljiva, a treba napomenuti i to da je Razer Diamondback jeftiniji od preostala 3 miša (izuzimamo Logitech G1). Mišu koji je na svim poljima pokazao odlične rezultate dodeljujemo i zasluženu nagradu – Highly recommended.
Razer Diamondback – Highly Recommended
Na žalost, za Logitech G5 i Razer Copperhead možemo reći da su ostali u senci nagrađenog Razer modela. Mlađi brat je izgubio u direktnom okršaju od starijeg, a s obizirom i da je primetno skuplji, za njega ne možemo dati preporuku u ovom trenutku. To je prava šteta, jer je i Razer Copperhead stvarno odličan miš. I on ima svoje adute, a to su odličan izbor materijala gornje površine, veoma dopadljiv dizajn i nešto drugačiji točkić.
Logitech G5 takođe zaslužuje mnoge pohvale, na žalost poseduje lošiji točkić, a njegova gornja površina je mogla biti malo prijatnija. Glavni aduti su mu zanimljiv dizajn i bitno drugačije shvatanje ergonomije od Razer modela.
Za kraj smo ostavili najinteresantniji model – Logitech G7. Odmah ćemo reći da je ovo bežični miš koji se na testovima ponašao potpuno besprekorno, a to nismo uvrstili ni u jednu tabelu. Ukoliko vam treba izuzetno kvalitetan bežičan miš, vaš izbor je jednostavan. Nešto lošiji rezultati u odnosu na Razer Diamondback bili su razlog da G7 ne dobije nagradu, ali je u pitanju miš koga bi svaki korisnik poželeo. Tvrdokorni igrači će prednost ipak dati Diamondback modelu, ali svima ostalima možemo preporučiti Logitech G7, naravno ukoliko cena nije problem. Ne treba zaboraviti da se ovaj miš slabo snalazi sa Win XP SP2 bug-om, o čemu takođe treba voditi računa pre kupovine.
Logitech G seriju miševa dobili smo na test ljubaznošću firme ComputerLand. Razer miševe na test ustupio EX Ecentar.
