Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović Koncept koji m14x treba da predstavlja jeste idealan odnos performansi, mobilnosti i autonomije uz sve ono što predstavlja zaštitni znak Alienware-a, a pri tome mislimo na kvalitetan izbor komponenti, vrhunsku izradu i dizajn optimizovan za igrače. Gejming notebook od 14″ je prilično veliki izazov, sam po sebi, jer sa jedne strane poseduje relativno skučeno kućište u koje je potrebno smestiti snažan hardver koji, razume se, prati visok TDP. Dakle, rashladni sistem mora biti prilično kvalitetan, jer će biti stavljen na muke onog momenta kada se “zavrti” prvi ozbiljniji naslov. Uostalom, niko ne želi da ventilatori na malom laptopu “urlaju”, a kamoli da vam usija butine dok ga koristite, zar ne?
Problemi se tu ne završavaju, jer zbog specifične dijagonale, korisnici očekuju i poveću autonomiju, što je sasvim razumljivo. Jednostavno, m15x je, iako samo jedan i po inč veći, imao daleko bolje uslove za stvaranje reputacije. Mogao je “da prođe” sa vrlo kratkom autonomijom, a opet zbog njegovih dimenzija je bilo lakše izboriti se sa snažnim hardverom. I za sam kraj ostaje i pitanje cene – da li biste želeli da kupite m14x kada bi koštao kao m17x ili m18x koji u sebi kriju snagu snagu sposobnu da posrami i kvalitetan desktop? Vrlo verovatno ne, pa je i ovom aspektu bilo potrebno prići vrlo pažljivo.
Paket Pakovanje u kom stiže m14x je poveće i prilično teško, što je drastična promena u odnosu na ono na šta smo navikli. Alienware pazi brižljivo na korisnike i jedna od glavnih karakteristika ovog proizvođača je bogat propratni paket. Ipak, jedna od posledica ušteda je i to što uz ovaj model nećete dobiti dodatke kao što su kačket, gumirano uputstvo i brendirana podloga. Sa druge strane, tu je i dalje sijaset diskova sa propratnim softverom različitog tipa. Iskreno, iako nam malo fali “tretman” koji ide uz jače modele, ovo je sasvim očekivani korak i u ovom slučaju kada uštede moraju da se prave, izostajanje dodataka koji nisu neophodni su bolji izbor.
Sam uređaj stiže umotan u mikrofiber kao i svaki drugi notebook ove kompanije. Ona je brendirana i može poslužiti da ga zaštitite prilikom nošenja u torbi, ukoliko ne želite da ogrebete vašeg ljubimca. Uz njega stiže i adapter od 150W, koji je identičan onom koji se koristio za m15x verziju, što nam je dosta govorilo o tome kakav hardver možemo očekivati unutar m14x.
Prilikom prvog kontakta sa m14x, teško je ne pokazati nikakvu emociju, jer je u pitanju veoma atraktivan proizvod. Čak i nakon dugog susretanja sa ogromnim brojem različitih modela, potpisniku ovih redova, proizvodi Alienware-a “bez greške” izmame osmeh na lice. Čim ga uzmete u ruke, shvatićete da se ne radi o generičkom proizvodu koji je na tržištu da bi se borio cenom, već kvalitetom. Čak i u prilično malom pakovanju, m14x uspeva da sačuva “šmek” starije braće. U ponudi su dve verzije koje nose naziv “Stealth black” koji se nama našao na testu, kao i crveni “Nebula red” model.
Alienware m14x je izrađen veoma kvalitetno, iako nije navedeno da se za izradu koristio neki od materijala koji se koriste za skuplje modele, poput anodizovanog aluminijuma (m17x) ili legure magnezijuma (m15x). Kućište ostavlja utisak velike čvrstine, a površina je gumirana, pa notebook jako lepo leži u ruci, a kako je isti materijal iskorišten pri izradi odmorišta za dlanove, njegovo korišćenje na duže staze je veoma udobno. Problem otisaka prstiju na kućištu postoji u jako maloj meri i smatramo da je odabrani materijal idealan.
Kada su dimenzije u pitanju, sa 337 x 258 x 38 milimetara je jedan od najvećih laptopova svoje kategorije, ali to je i bilo za očekivati s obzirom da je ova kompanija poznata po tome što su njihovi modeli uvek najkabastiji u klasi. Prve dve dimenzije i ne izlaze iz okvira razumnog, ali sa debljinom od gotovo četiri centimetra, m14x zalazi dobrano u klasu iznad sebe. Naravno, ove dimenzije prati i velika masa od malo preko 2,8 kilograma. Na prvi pogled ova vrednost deluje prevelika, ali s obzirom na hardverske specifikacije, činjenicu da je ova masa “kompresovana” u nešto manje kućište, kao i to da se radi o gaming orijentisanom proizvodu, mora se imati razumevanja.
Na poklopcu i tasteru za paljenje računara ćete naići na karakteristični Alienware zaštitni znak koji je osvetljen i ovo je tradicionalni način obeležavanja notebook-ova ovog proizvođača. Linije kućišta su mahom oštre i u skladu sa ostalim modelima, tako da se može reći da je u vizuelnom smislu m14x samo manja verzija skupljih modela. Ono što je jedna od jako bitnih karakteristika ovih prenosnika je to što su kompletno osvetljeni, a izuzetak nije ni m14x. Kao i kod starije braće, detalji kao što su tastatura, tačped, logoi i ostali detalji su potpuno osvetljeni u boji koju sami birate. Takođe, promena boje osvetljenja po segmentima nije izostavljena što je veliki plus za Alienware.
Tastatura je izuzetnog kvaliteta, ostavlja utisak pomalo gumirane plastike i kucanje je izuzetno prijatno. Očekivano, numerički deo tastature je odsutan, što je normalno s obzirom na njegove dimenzije, ali je Alienware čak i kod m15x modela izostavio ovaj detalj. Dopada nam se i tačped, koji jedan od boljih od onoga što smo imali prilike da probamo u poslednje vreme. Drago nam je što je Alienware doneo odluku da zameni “gumeni” tačped sa m15x modela, novom površinom preko koje prst prosto klizi. Njegova površina je poveća, što ostavlja veliku slobodu u radu, a oivičen je osvetljenjem, pa ćete u mraku imati u vidu gde su mu granice.
Sada dolazimo i do jednog od najsvetlijih tačaka ovog proizvoda, a govorimo o, naravno, o ekranu. Pre svega, treba pomenuti da postoje dva modela, od kojih jedan poseduje rezoluciju od 1366×768, a drugi 1600×900. Nama se našao potonji na testu i zaista nismo u mogućnosti da dovoljno naglasimo koliko je ovo jak argument za kupovinu m14x. Pre svega, na relativno maloj dijagonali, sa 1600×900 dobijate izuzetno oštru i preciznu sliku. Ipak, sve ovo ne bi imalo veliku težinu da su karakteristike ugrađenog panela loše, što nikako nije slučaj. Pre svega, uglovi vidljivosti su fantastični, čak i hronično slabi vertikalni ugao kod prenosnika, nije problem za m14x. Kontrast je odličan takođe, kao i pozadinsko osvetljenje, a jedino smo skloni da primetimo da su boje možda zasićenije nego što bismo želeli. Ipak, zbog činjenice da se radi o glossy površini, korišćenje van zatvorenog prostora se pokazao kao prilična muka, jer je refleksija jako velika.
U multimedijalnom domenu, za jedan 14″ notebook, Alienware-ov m14x zaista briljira, jer pored kvalitetnog ekrana koji omogućava uživanje pri radu, poseduje i 2.1 audio sistem koji je potpisan od strane kompanije Klipsch. Iako možda niski tonovi nisu adut ovog modela, zadovoljiće potrebe većine korisnika, dok je kvalitet viših i srednjih tonova natprosečan kako po pitanju snage, tako i kvaliteta. Sve to prati i izuzetna web kamera, koja se nalazi na gornjem okviru ekrana, a koja je daleko iznad onoga što nudi konkurencija. Kada pređemo na ono što se nalazi unutra, m14x ne prestaje da iznenađuje, u pozitivnom smislu. Alienware je u relativno malo prostora uspeo da smesti Core i7 2670QM, a reč je o snažnom četvorojezgarnom procesoru koji poseduje HyperThreading, pa predstavlja 4C/8T procsor. Podrazumeva se da je osnova SandyBridge jezgro, a tu je i 6MB keš memorije. Nominalna frekvencija je vrlo visokih 2,2GHz koja putem Turbo Boost tehnologije može da se “protegne” do 3,1GHz. Performanse ovog procesora su u samom vrhu Intelove ponude. Ovo je zaista smelo od strane od Alienware-a, pa smo pomalo postali skeptični da ovaj proizvođač nije možda preterao u svojoj smelosti.
Jak procesor, prati i 6GB DDR3 memorije koja radi na 1600MHz, što je više nego dovoljno za potrebe rada i igranja, mada bi 8GB bilo možda nešto “zvučnije”. Za smeštanje podataka je zadužen hard disk od 750GB, a Alienware se okrenuo kompaniji Western Digital za ove potrebe i odabrao Scorpio model iz serije Black. Ovo znači da HDD poseduje 16MB keš memorije, kao i da se “vrti” na 7200 obrtaja u minuti. Može se reći da je ovo jedan od bržih hardova namenjenih notebook tržištu. Iako možda pomišljate da bi SSD bio bolji izbor, imajte u vidu cene ovih proizvoda u odnosu na kapacitet, kao i činjenicu da m14x može da smesti samo jedan uređaj ovog tipa u svoju unutrašnjost. Istina, sistem bi se ponašao dosta agilnije sa SSD-om, a verovatno bi i autonoimija bila na višem nivou, međutim nastalo bi poveće ograničenje u pogledu kapaciteta.
Dolazimo i do ključnog pitanja kada se govori o jednom gejming notebook-u, a to je grafički čip i njegove mogućnosti. Alienware je ovde napravio, potencijalno idealan kompromis birajući GeForce GT555M. Postoji niz razloga za to, a jedan od njih je Optimus koji odlično radi, a i pored toga grafički čip koji ima ova karta je prilično štedljiv i malo se greje. Radi se o karti koja upošljava NVIDIA-in GF116 grafički čip, a ova kompanija je ponudila dve varijatne ove karte. Alienware se odlučio za jaču verziju koja poseduje 144 Stream procesora, čak 3GB GDDR3 memorije i memorijsku magistralu od 192bita. Jedinu zamerku koju bismo uputili je na račun memorijskih čipova, s obzirom na nepotrebno veliki kapacitet od 3GB, jer bi GDDR5 memorija od 1,5GB dala bolje rezultate, od bilo koje količine sporijeg GDDR3 tipa.
Ova grafička karta je spremna da se nosi sa rezolucijom od 1600×900 i može se reći da će ovako konfigurisan 14-inčni notebook komotno izaći na kraj sa gotovo svim naslovima na kraj. Naravno, kako se ne radi o high-end grafici, ipak ćete biti osuđen na srednji nivo detalja, i gašenje zahtevnijih efekata, ali će ipak igrivost biti na visokom nivou, što retko koji drugi proizvođač može da ponudi u ovoj klasi. Konektivnost Alienware nastavlja da drži odličnu reputaciju u domenu broja i spektra različitih konekcija, čak i kada za to nema mnogo mesta na kućištu uređaja, a za m14x se može reći da koristi maksimalno raspoloživ prostor. Pre svega, sa zadnje strane se nalazi ulaz za adapter i prakitčno ništa više, dok su svi konektori locirani sa bočnih strana. Kada su bežične konekcije u pitanju, podrazumevaju se WiFi 802.11 b/g/n modul, kao i integrisani BlueTooth 3.0, što čini m14x u koraku sa vremenom i tehnologijom.
Na desnoj strani ćete naići na slot-in optički uređaj koji predstavlja klasičan DVD rezač, dok je u ponudi i model sa Blu-Ray čitač. Duž iste ivice, su smeštena dva USB 3.0 priključka, gigabitni LAN konektor, kao i Kensington lock. Može se reći da je leva strana znatno bogatija i vrlo malo prostora nije iskorišteno.
Tu ćete naći tri video izlaza različitog tipa čime su potrebe većine korisnika potpuno pokrivene. Tu su VGA, HDMI i mini DisplayPort. Nakon toga, tu je i jedan USB druge generacije, kao i tri audio 3,5-milimetarska džeka, od kojih su dva namenjena za izlaz prema slušalicama što nam se posebno dopalo. Na kraju, prisutan je čitač kartica, kao i ulaz za SIM karticu.
Rezultati
Alienware m14x
Futuremark 3DMark 11 (performance preset)
Final Score
1323
Physics Score
6757
GPU Score
1163
Combined Score
1129
3DMark Vantage (performance preset)
Final Score
6292
CPU Score
18856
GPU Score
5149
1600×900 0xAA 0xAF
Crysis 2 (DX11, High)
25.8
Crysis Warhead (DX10, Mainstream) [fps]
42.5
Crysis Warhead (DX10, Gamer) [fps]
23.4
Crysis Warhead (DX10, Enthusiast) [fps]
15.6
AvP DX11 (DX11, max) [fps]
21.9
AvP DX11 (DX11, medium) [fps]
29.1
Lost Planet 2, Test B (DX11, Medium) [fps]
14.7
Dirt 3 [DX11, High] [fps]
47.8
Dirt 3 [DX11, Ultra] [fps]
19.6
Resident Evil 5 (DX10, High) [fps]
52.1
Cinebench R11.5
OpenGL (fps)
34.7
CPU (pts)
4.67
AIDA64 Cache & Memory Benchmark Memory test
Read [MB/s]
14.961
Write [MB/s]
15.843
Copy [MB/s]
16.818
Latency [ns]
53.9
7zip 9.20 Benchmark
Compressing [KB/s]
13.492
Decompressing [KB/s]
162.937
x264 Benchmark HD 4.0
Encoding [fps]
27.6
CrystalDisk Mark 3.0.1 Sequential Test
Read [MB/s]
105.8
Write [MB/s]
103.3
Battery Eater Pro 2.7
max
219
min
69
Utisci u radu i zaključak Nakon testiranja i dužeg korišćenja uspeli smo da steknemo neke utiske koje želimo da prenesemo i na vas. Pre svega, ono oko čega većina strepi je da li se ovaj “mali” Alienware može nositi sa aktuelnim naslovima. Odgovor je da, ukoliko niste prezahtevni po pitanju nivoa detalja, a mi smo skloni da kažemo da je ovo i najbolje što ćete dobiti od jednog mobilnog uređaja. Ipak, m14x poseduje nešto što ni m15x, a kamoli m17x i m18x nisu imali, a to je prenosivost. Rupa između ovih modela, i m11x je poveća i m14x je fantastično popunjava.
Sa druge strane, na m14x je rad u kontinuitetu sasvim plauzabilna opcija, dok će vas mali ekran m11x-a vrlo brzo zamoriti. Jedino smo pomalo razočarani po pitanju autonomije. Nemojte pogrešno da nas shvatite, ne mislimo na autonomiju pri opterećenju, jer ne postoji način da ona bude duža kada je ovako snažna konfiguracija u pitanju. Imamo utisak da “samo” četiri sata pri minimalnom opterećenju i oko 3,5h u nešto realnijem scenariju rada u kombinaciji office/surf na bateriji nije ono što smo priželjkivali. Jednostavno, m14x poseduje osmoćelijsku bateriju od koje smo očekivali više, s obzirom da SandyBridge platforma u kombinaciji sa Optimus tehnologijom važi za zaštitni znak štedljivosti kada su prenosnici u pitanju.
Takođe, rashladni sistem nam nije razbio skeptičnost koju smo imali od momenta kada smo saznali da se u m14x modelu nalazi Core i7 2670QM. Pre svega, tokom igranja, ventilator je umeo da se pokaže kao jako bučan i iako će ga zvučnici nadglasati u žaru pucnjave, činjenica je da se hlađenje prilično muči da zadrži komponente na razumnom nivou. I pored toga, procesor je dostizao temperaturu od 90 stepeni i iako je ostalo još 10 stepeni “fore”, smatramo da je ovo previše blizu granice koja se smatra opasnom po komponente. Stoga, možda bi ipak optimum za ovaj model bio Core i5 u nekoj bržoj verziji koji bi opterećivao hlađenje u manjoj meri. Prosto, nedostatak drugog ventilatora koji m15x i veći modeli poseduju, jako puno znače, jer znatno povećavaju protok vazduha kroz kućište.
I pored ovoga, Alienware m14x je fantastičan proizvod i ova kompanija je zaista pokazala šta je sve moguće u današnje vreme. Model koji smo mi imali na testu je zaista sastavljen od vrhunskih komponenti i kao takav predstavlja nešto najbolje u malom pakovanju, koje možete poneti na put, fakultet ili posao. Jednostavno m14x je pravi prenosni gejming računar, jer m11x ipak dosta trpi zbog štedljivog procesora, a veći Alienware notebook-ovi predstavljaju desktop replacement-e koji niko neće sa osmehom na licu poneti sa sobom, s obzirom na to da je najlakši, m15x, preko četiri kilograma težak. Stoga, ukoliko vam treba snaga u malom, m14x predstavlja pravi izbor, naravno za one srećnike kojima 150.000 dinara nije nedostižno. Ocenu ćemo ovog puta preskočiti – radi se o uređaju koji je veoma specifičan i koji kao takav izaziva potpuno oprečna mišljenja kod korisnika računara, u zavisnosti od njihovih specifičnih potreba. Jedno je sigurno – ovo svakako nije običan mejnstrim računar. Prednosti: – Prenosivost za razliku od većih modela – Hardver za svaku pohvalu – Dizajn i detalji dostojni jednog Alienware-a Mane: – Nešto kraća autonomija – Buka i zagrevanje pri opterećenju Uređaj na test ustupio PiN Computers.
